Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik dr Bojan Milovanović.
Vlada i odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, pokušaću da obrazložim ovaj amandman ispred SPS-a, umesto kolege poslanika i kolege po struci dr Bojana Milovanovića.
Naime, radi se o članu 24, koji kaže: ''Lokalne vlasti u 2008. godini mogu planirati ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta lokalnih vlasti, tako da masu sredstava za isplatu 12 mesečnih plata planiraju polazeći od nivoa plata isplaćenih za novembar 2007. godine, uvećanih najviše do 10%'' Amandman traži da se ova cifra od 10% zameni cifrom od 15%.
Samo obrazloženje zašto se amandman ne prihvata je veoma interesantno. Ono kaže ovako: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što makroekonomski okvir budžetskih rashoda, a posebno rashoda za plate, ne omogućava veći rast sredstava za plate u jedinicama lokalne vlasti od predloženog''.
Već prvi pasus ukazuje kakav je stav države, kakav je stav Vlade u odnosu na lokalne samouprave, na probleme ljudi u lokalnim samoupravama i na probleme radnika opštinske uprave i lokalne samouprave, koji se finansiraju, upravo, iz budžeta lokalne samouprave.
U obrazloženju amandmana se navodi, kao razlog za predlaganje procenta rasta sredstava za plate u budžetima lokalne vlasti od 15%, rast sredstava za plate u budžetu Republike Srbije. Predloženo povećanje rasta sredstava za plate u jedinicima lokalne vlasti se bazira na isplaćenim platama za novembar 2007. godine, dok je iskazano povećanje sredstava za plate u budžetu Republike Srbije u odnosu na celu 2007. godinu, znači, ne za jedan mesec, već za svaki mesec, tako da procenti rasta nisu uporedivi, odnosno porast sredstava za plate u budžetima lokalne vlasti je niži od porasta sredstava za plate u budžetu Republike Srbije, pa se u krajnjoj cifri iskazuje da je masa za plate iz budžeta Republike Srbije, ipak, na kraju uvećana za 15,4%.
To što se koriste jedni kriterijumi, odnosno jedni aršini za jedne, drugi za druge, ne znači da to nije uporedivo, jer je ono što je krajnji iznos vrlo uporedivo i mi ćemo vam pokazati na primeru kako su drastične razlike, skoro duple, između plata u lokalnoj samoupravi i plata u državnoj upravi.
Naime, SPS tvrdi da je ovaj budžet, sigurno, predizborni, ali je lokalno rasipnički. Kad to kažemo, pre svega, mislimo da, ukoliko je lokalno rasipnički, za jedne je rasipnički, a za druge je restriktivni. Upravo za lokalne samouprave je ovaj budžet restriktivan, s elementima poniženja, čak, represije i kažnjavanja.
Jedino u članu 24. predloženog zakona o budžetu stoje i sankcije ukoliko se član ne poštuje. Ni u jednom članu ovog zakona toga nema. Jasno se kaže: ''Ukoliko lokalne vlasti ne planiraju u svojim odlukama o budžetu za 2008. godinu i ne izvršavaju ukupna sredstva za isplatu plata na način utvrđen u stavu 1. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija može obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, dok se visina sredstava za plate ne uskladi'' itd.
Direktna pretnja lokalnim samoupravama. Upravo, ovaj budžet jeste i odraz jedne duboko centralizovane vlasti i države, u kojoj perspektive, niti šanse nema lokalna samouprava. To se odnosi i na kriterijume za preraspodelu transfera, koji su davno prevaziđeni, koji su nepravedni i koji, čak, imaju mnogo elemenata političkog, kao što i sredstva za preraspodelu iz NIP-a, takođe, imaju elemenata političkog. Mi ćemo se obratiti Ministarstvu da nam tačno kaže koji su bili ti kriterijumi za transfer.
Takođe, SPS želi ovom prilikom da podseti da još nije ni izbliza u proceduri zakon o vraćanju imovine lokalnim samoupravama, što je ustavna obaveza za državnu upravu, za državu.
Što se tiče toga, SPS je pustila u proceduru Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je podneo moj kolega dr Bojan Milovanović. O tome neću pričati ovog puta, nego ću vam pričati neki drugi put. Samo hoću da kažem da ovaj zakon hoće da reši delimično ovu nepravdu, kao što i ovaj amandman hoće da delimično reši i ukaže na ovu nepravdu koja je učinjena lokalnim samoupravama.
Pisac ovog obrazloženja kao da ne shvata ili ne zna kako se obračunavaju plate u lokalnoj samoupravi. Ovog puta ću pokušati da na to ukažem.
Plata u lokalnim samoupravama obračunava se po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama. Inače, taj zakon je prestao da važi 1. januara 2007. godine, kada je stupio na snagu Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Drugi dokument za obračun tih plata je Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih, postavljenih i zaposlenih u državnim organima.
Osnovica za obračun plata se utvrđuje zaključkom Vlade. Nema elemente zakonitosti, već zaključkom Vlade.
Plata državnih službenika i nameštenika se obračunava drugačije, Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, koji je stupio na snagu 1. januara 2007. godine, sa platnim razredima i platnim grupama, i evidentno je da je cena rada, koja se utvrđuje budžetom, za ovu godinu veća 15,4%. U krajnjem ishodu, masa za plate u lokalnoj samoupravi utvrđuje se budžetom, a cena rada zaključkom Vlade, što nema, ponavljam, snagu zakona, a za državne službenike i nameštenike isključivo budžetom, i ona je za ovu godinu 15,4% veća.
SPS želi da ukaže na još jednu anomaliju koja se dešava u lokalnim samoupravama, a to je u vezi s platama službenika javnih službi i javnih preduzeća. Naime, mi znamo da po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, i to po članu 12, radnici ovih službi mogu povećati plate i do 30% iz sopstvenih prihoda, iako koriste imovinu lokalne samouprave, koja se još uvek vodi na državu, pa je tu jedino oštećena lokalna samouprava.
Takođe, podsećamo da su u novembru koeficijenti u javnim službama bili povećani za 6,9%, a u decembru, nakon štrajka prosvetnih radnika, povećani za još 15 uslovnih, odnosno 10 plus 5%, ukoliko se uradi racionalizacija.
Za kraj, kao primer za razliku u platama, za platu samostalnog stručnog saradnika 7. stepena u lokalnoj samoupravi koeficijent je 13,3, puta 2.015,87, što je u krajnjem iznosu 22.797 dinara. Za tog istog samostalnog stručnog saradnika sedmog stepena, u državnoj upravi je koeficijent 3,56, puta 14.840, što je 52.830, otprilike dva i po puta je veća.
Mi ne želimo da suprotstavimo radnike lokalnih samouprava i državnih uprava, jer ne kažemo da je državnim službenicima lepo s ovim novim zakonima. Naprotiv, mnogi od njih su oštećeni, mnogi radnici u državnim organima su nezadovoljni što primaju plate, upravo, po Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika.
Potvrda toga jeste štrajk koji smo imali radnika u državnoj upravi, pravosuđu i društvenim preduzećima, upravo zbog ovog zakona, koji je, inače, duboko kapitalistički, koji ima raspon koeficijenta od 1 do 9 i koji omogućuje da 90 procenata državnih službenika, takođe, živi na ivici egzistencije, da imaju od 13.000 do 20.000, do nekih nameštenika i funkcionera koji imaju do 130.000, kao što i mnogi radnici u ovoj skupštini imaju 13, 15, 20 hiljada, a misli se da imaju mnogo veće plate. Hvala lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Ninoslavu Dimitrijeviću.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite, gospodine Todoroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je Kurban bajram, veliki muslimanski praznik, i želim svim muslimanima u Srbiji da čestitam Bajram, da ga provedu u sreći i slozi sa svojom porodicom, da u muslimanskoj zajednici zavlada sloga, da prevaziđu sve podele, jer oni koji ih dele ne misle dobro ni njima ni Srbiji. Zato ih pozivam još jednom da se okrenu miru, slozi i zdravlju. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Todoroviću.
O amandmanu, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine Srbije. Izvolite, koleginice Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekujemo i trebalo bi, po Zakonu za sprovođenje Ustava, da do kraja ove godine, dakle, sledeće nedelje, u skupštinsku proceduru uđu zakoni o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima. To je prilika da razgovaramo o zakonu koji mora da bude mnogo bolji, pre svega, zbog toga što je Ustav promenjen, a i zbog činjenice da zakon o lokalnoj samoupravi koji je donet posle dolaska DOS-a na vlast nije izvršio decentralizaciju lokalnih samouprava na način na koji ste vi to govorili do 5. oktobra, kritikujući ondašnji režim i svaku vlast koja nije bila iz tog vašeg tzv. demokratskog korpusa. Ovaj član zakona o budžetu, upravo, govori o tome.
Javila sam se da bih vam dala neke podatke i jasni prikaz kako može jedinica lokalne samouprave da radi i da obezbedi plate zaposlenima do onog limita, ne ovakvim ograničenjem kao što vi predlažete, ako je ta vlast sposobna i ako, po onoj domaćinskoj našoj narodnoj – svako zna koliki mu je guber i toliko se ispruži.
Ovako dovodite u situaciju svaku jedinicu lokalne samouprave da, kroz direktive koje vam stižu preko zakonskih rešenja, ulaze u neke nedozvoljene radnje i da izmišljaju nešto mimo zakona, kako bi, eventualno, sredstva koja mogu da daju svojim zaposlenima upotrebili, a da se to ne prikazuje kao plata. Jer, ovaj limit, povećanje od 10 posto, možda je projektovan u skladu s navodnim budućim inflatornim tokovima, za koje niko ne zna da li će biti takvi, jer se ove godine pokazalo da su i Dinkić i Jelašić promašili nivo inflacije koja će zadesiti Srbiju.
Sinoć ste imali jedan prilog na državnoj TV, pa su se, otprilike, pravdali time da je poskupljenje cena hrane i energenata dovelo do veće stope inflacije nego što je predviđena – 6,5 ili 7 posto.
Moram da vas podsetim, gospodine ministre, stvarno ne znam šta ste radili pre 2000. godine, verovatno ste se bavili finansijama u oblasti vaše struke i nauke, na slavni period vladavine srpskih radikala, koji i dan-danas vladaju u opštini Zemun, ali i na period izbora dr Vojislava Šešelja na mesto predsednika opštine Zemun.
U to vreme smo zatekli, 1996. godine, u opštini haotično stanje i izvršena je potpuna rekonstrukcija svega, počev od organa opštinske uprave, do obnove i postavljanja na zdrave noge javnih preduzeća, projektovanja takvih kapitalnih investicija koje i dan-danas imaju i te kakvog značaja, i imaće ih tek. Jer, u ono vreme, onome ko je razmišljao o ''Busijama'' ili o ''Plavim horizontima'', naseljima koja su tek nicala za izbegla lica i za sve one koji su želeli po izuzetno povoljnim cenama da kupe te placeve, vi ste se smejali, kao i trafikama i svemu onome što je predsednik naše stranke, kao izabrani predsednik opštine, dao ljudima kao mogućnost da žive i da rade.
Gospođa Radeta, koja je bila načelnik jedne od najvažnijih opštinskih uprava, svedok je toga da su, upravo, te parcelizacije i taj novac koji se slivao u budžet opštine Zemun dovele do boljeg položaja svih zaposlenih. Tako treba da radi svaka lokalna vlast.
U redovima naše stranke sedi jedan mladi čovek, možda će mu biti neprijatno što je u sali, poslanik, gospodin Saša Valjarević, koji je dobio i priznanje za ovu godinu kao jedan od najuspešnijih direktora javnih preduzeća, pošto je on direktor JKP u Požarevcu. Njega limitirate, limitirate sve uspešne ljude koji mogu da inkasiraju i profitiraju u opštini ako su odgovorna vlast kakva je bila zemunska, kako on vrši posao direktora, kako to rade radikali u celoj Srbiji, i kažete – vi imate ta sredstva, vi niste prezaduženi, vi niste opština koja je ima probleme, ali ne možete da nagradite svoje zaposlene preko ovog nivoa od 10 posto, zato što smo mi to linearno odredili.
Gde je tu pravičnost? Gde je tu decentralizacija?
Sada ću, ako pogrešim, tu je koleginica Radeta da me ispravi, ali verujem da neću, da vam ispričam kako je onda ta odgovorna vlast, sa Vojislavom Šešeljem na čelu, u Zemunu uradila već u sledećoj budžetskoj, 1997. godini.
Pošto je zatečeno takvo stanje, pošto smo krenuli da koristimo resurse koji su stajali netaknuti decenijama, pošto je krenulo da se gradi i radi, da se direktno od prodaje, pre svega, tih placeva, novac sliva u budžet opštine, predsednik naše stranke je odlučio da u skladu s tim, pošto je opština uspešno poslovala, poveća plate zaposlenima, i to mnogostruko.
Sećam se te 1997. godine, kada sam u Skupštini grada Kragujevca čitala, po platnim razredima, koliko ima ložač, koliko ima portir, koliko spremačica, to je bilo u to vreme isto kao što je bila plata poslanika.
Kolega Mićunović i ja smo bili poslanici u Veću građana, verujte mi da je plata službenika ili portira u opštini Zemun bila skoro ista kao naša poslanička plata u Saveznoj skupštini.
To je, zaista, cela istina, a da ne govorimo o načelnicima uprava itd.
Nije to bilo bahaćenje vlasti, nego mogućnost da se ono što postoji iskoristi, da ti ljudi budu nagrađeni za svoj rad. Mi smo objavili u "Zemunskim novinama", opštinskom glasilu koje i dan-danas izlazi, kompletno kako to izgleda, od 1. do 9. platnog razreda. Niko nije mogao da veruje i svi su se čudili. Ja sam tada to u Kragujevcu, sa skupštinske govornice, čitala, a oni su se pitali – kako je moguće da neko ima takve i takve plate?
Nije nam cilj i namera da sada, u opštinama gde radikali vrše vlast, predsednik opštine ima 300-400 hiljada dinara, a da u gradu kao što je Kragujevac, gde 40 hiljada ljudi nema posao, ljudi nemaju ništa. Dajte, molim vas, mogućnost, niko nije nenormalan, pa da ide u neku krajnost i da povećava plate, prvo, predsednik opštine sebi, pa direktori preduzeća, do nekog nivoa do kojeg to sada rade ovi iz javnih preduzeća koja su pod vašom kontrolom. Videli ste, kada je gospodin Todorović čitao, ili ja govorila za Elektrošumadiju Kragujevac, koliko su to visoke plate, po 10 puta veće od prosečne plate u Srbiji, a da ne govorimo o Kontroli leta itd.
Gospodine ministre, ovo ne može da doprinese razvoju lokalne samouprave i kosi se sa svim tim standardima koji će biti inkorporisani u zakon o lokalnoj samoupravi, koji treba Skupština da usvoji. Dajte mogućnost svakoj, i najmanjoj opštini u Srbiji da radi i da se razvija, da oni procene i vide kako će raditi, prilikom projekcije sredstava.
Zaista se slažem s tim da država mora da bude veoma energična i, u tom smislu, da se izvrši svaki limit i zabrana ako lokalna zajednica krene u zaduživanje koje ide preko dozvoljenog limita ili je na toj granici.
Sećam se da je ova Vesna Džinić, čak, i preko dozvoljenog nivoa zaduživanja pojedinih lokalnih samouprava, to odobravala u ime Ministarstva i Mlađana Dinkića.
Tu treba država da bude veoma rigorozna, jer lokalna samouprava nema sama po sebi cilj da se zadužuje i da uzima kredite, da tako servisira potrebe građana, nego da nešto radi, da projektuje i zaradi.
Svaka sredina ima svoju specifičnost. U nekoj sredini vi možete da imate grinfild investiciju, u nekoj možete da imate razvojne projekte iz oblasti poljoprivrede, negde u oblasti turizma, na primer, u Zlatiborskom kraju, po našim banjskim klimatskim mestima, ali u Staroj Pazovi – četiri industrijske zone. Koliko je to novca koji je dobila lokalna samouprava?
Sada i pitanje šta će biti s privatizacijom RTB Bora, pošto ste Ruse i gospodina Deripasku stavili na stendbaj, što bi rekli?
Vi ste mogli, da ste želeli, kao država, direktnom pogodbom s tom kompanijom, iza koje stoji vrh državne vlasti i, direktno, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, da dogovorite prodaju RTB Bora posle onoga što se desilo, a ne javnim pozivom, pa da se pojavi sada ta austrijska firma. Mogla je i neka iz Teksasa, ili iz Australije, i zbog činjenice da nude 94 ili 96 miliona više, a u ukupnom bilansu njihovog ulaganja, ali ne nude socijalni program, niti nude investicije za naredni period, kao što to nudi ruska firma gospodina Deripaske, mi dolazimo u situaciju da, kao država pod vašom vlašću, ko zna koji put kažemo Rusima da su nepoželjni za naše tržište.
Mi to nećemo, mi hoćemo da imamo savazništvo u svakom pogledu sa Ruskom Federacijom i sa svakim ko hoće ovde da donese kapital, ali ne da ostavi radnike na cedilu, kao što se desilo u ''Sartidu'' i u mnogim drugim fabrikama, i da posle godinu dana ti ljudi nemaju ništa. Ne, nego da vode računa o tome da ti ljudi moraju da se zbrinu, a da oni koji rade budu dobro nagrađeni.
Vidite kako posluju te njegove kompanije. Tu je magistar Mirović, koji je ekspert za rusku privrednu i turističku scenu, da ne pričam sada napamet neke podatke, on bi vam to prosuo iz rukava, da vam kaže samo koliko ljudi imaju, i to, oni kažu – to je ova nova ruska elita, to su mladi ljudi, školovani u Rusiji, koji imaju ogromne plate i u kompaniji gospodina Deripaske i svuda gde rade i uspešno posluju.
Nismo mi demagozi u tom smislu, pa da sada kažemo – Valjareviću, ti si jedan od najuspešnijih direktora javnih preduzeća, ali te je Cvetković limitirao i tvoja plata je tolika. Dakle, ne možemo da idemo u takvu vrstu demagogije, a isto vreme se, pogotovo ovi vaši ''žuti'', i tamo gde su predsednici opština, i tamo gde su opozicija, zalažu za to da decentralizujemo odnos države prema lokalnoj samoupravi. Kroz tu priču, a to je bila samo prazna priča, vi ste u mnogim gradovima u Srbiji dobili poverenje građana 2004. godine.
Neka građani znaju, kada završimo ovaj posao i izaberemo Tomislava Nikolića, 20. januara, za predsednika Srbije, izaći ćemo na lokalne izbore gde god da budu, verujemo, odmah posle toga, ali po zakonu koji mora da se promeni, možda već sledeće nedelje da uđe u proceduru. Neka tada biraju srpske radikale, jer će se oni boriti za to da svaka opština ima dovoljne prihode, da se ne zadužuju, da, kao danas pomenuti kolega i ostali, posluju uspešno i da to bude za dobrobit zaposlenih u toj opštini i svih građana Srbije.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reč je o amandmanu na član 24. Predloga zakona: ''Posle stava 1, dodaje se novi stav 2, koji glasi: ''Lokalne vlasti u opštinama do 25.000 stanovnika masu sredstava za isplatu plata iz stava 1. ovog člana mogu uvećati za dodatnih 10%.''
Dakle, pitanje je koliko bi ovakvo jedno rešenje sistemski uredilo ove odnose koje želimo kao SPS da plasiramo u funkcionisanju lokalnih samouprava i koliko bi na pravi način ovo rešilo. U svakom slučaju, smatramo da treba obratiti pažnju na ono što jeste uloga i funkcionisanje lokalne samouprave kao značajnog segmenta u vršenju sveukupne vlasti u Republici Srbiji.
Naročito su na udaru sredine u unutrašnjosti, a imamo veliki broj opština koje su zaista male, s malim brojem stanovnika, s malim budžetima, koje su suočene s mnogobrojnim problemima, gde je nizak standard stanovništva, mali broj zaposlenih ljudi, uz proces depopulacije, koji obuhvata sve šire prostore unutar Srbije.
Na drugoj strani imamo metropolizaciju, naročito ''beogradizaciju'' i smatramo da Srbija ne može da vidi budućnost u tome da se svodi na veliku snagu i funkcionisanje države kroz Beograd, kroz funkcionisanje grada Beograda.
Dakle, prvo, tu imamo slučaj da je zatečena masa, ili nivo primanja u lokalnim samouprava, pa i u opštinskoj upravi, pre nekoliko godina bio zaista mali, a, na drugoj strani, ovaj prostor s ograničavanjem mase u odnosu na novembar, s pravom da se za 10% podigne u 2008. godini, takođe je mali.
Mi imamo proces intenzivnog odliva visokoobrazovanih kadrova iz unutrašnjosti, iz ovakvih opština, odlazak ljudi. Kao što imamo proces odlaska u inostranstvo onih kadrova koji vrede iz Republike Srbije, čak i iz razvijenih sredina, isto tako, iz ovih sredina u unutrašnjosti, imamo odlazak kadrova u veće gradove, u Beograd, i tako dalje.
Te sredine i u kadrovskom pogledu ostaju siromašne, one su na ivici nekog pristojnog kadrovskog potencijala, koji može i trebalo bi da završava neke poslove koji su značajni za lokalnu samoupravu, naravno, i za samu državu Srbiju.
Ne znam na koji način, ali visina plata se razlikuje od opštine do opštine, i to u drastičnim iznosima. Na koji način radi upravna inspekcija, ne znam, naravno, ne upirem prst u smislu da tu ima nekih odstupanja ove ili one prirode.
Mislim da upravna inspekcija često trenira strogoću, da tako kažem, na opštinama u unutrašnjosti i da tu mora da se lokalna samouprava drži onoga što jeste Zakon o platama u državnim organima, koji je, inače, prestao da važi po donošenju Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, ali važi za nivo lokalne vlasti.
Taj zakon se drži onoga što jeste Uredba o koeficijentu za obračun i isplatu i za imenovanje postavljenih i zaposlenih lica u državnim organima. Postojao je taj model korišćenja onih 30% uvećanja plata ako postoji takozvani sopstveni prihod, međutim, ta mogućnost se više ne relativizuje, tako da, kažem, često dolazimo u situaciju da upravni inspektori treniraju strogoću na malim opštinama, a da u većim opštinama, ili u većim gradovima, neminovno dolazi do toga da su te plate mnogo mnogo veće.
Ne znam na koji način, ali tek to obeshrabruje te manje sredine, siromašne sredine. To doprinosi daljem odlivu kadrova iz tih opština. Mislim da treba obratiti pažnju na tu činjenicu.
Imamo i tu situaciju da se, recimo, osnovica rada, što je u vezi s prethodnim amandmanom, određuje zaključkom Vlade Republike Srbije.
Kada se uporede plate u lokalnim samoupravama, pod uslovom da se one isplaćuju zaista po zakonu i po ovim koeficijentima, odnosno na osnovu Uredbe, onda bi se, figurativno, moglo reći da ta povećanja idu na kašičicu, naravno, u okviru rasta dozvoljene mase u odnosu na jedanaesti mesec prethodne godine.
Ove godine je predviđeno deset procenata. To izgleda na kašičicu, u poređenju s državnim službenicima koji rade u republičkim organima, čiji rast je projektovan u budžetu za sledeću godinu i dozvoljen je u većem procentu nego u lokalnoj samoupravi. Tako, na primer, recimo, visokoobrazovani kadar, znači, s fakultetom, u lokalnoj samoupravi ima koeficijent 1,30, a cena rada je 2.015 dinara od 1.9. ove godine. Znači, iznos plate je oko 22.800 dinara. Na drugoj strani, državni službenik ima 3,65 puta 14.840, kolika je cena rada, jednako je 52.830.
Ovim ne upirem prst na to da su velike plate državnih službenika u republičkim organima. Saglašavamo se s tim da je to plata koja, svakako, treba da postoji, mada treba voditi računa i o onim kadrovima sa nižom stručnom spremom, koji, zaista, imaju malu platu, bez obzira na to što rade u republičkim državnim organima.
Svakako je činjenica, ono što je tema kada govorimo o lokalnoj samoupravi, da su to niske plate i za visokoobrazovne kadrove, ali i za kadrove sa nižom stručnom spremom.
Dakle, stiče se utisak da lokalna samouprava nije izvrednovana, nije uvažena u onoj meri u kojoj je to potrebno.
Zaista je to potrebno, jer nije oličenje države samo u onome što je funkcionisanje države kroz državne organe koji postoje u centru države, u prestonici, naravno, i preko detaširanih organa u drugim opštinama, već i u takozvanim poverenim poslovima, koji su veoma značajni. Prema tome, kada se kaže država, seljak ili radnik je vidi u onome što jeste funkcionisanje i same opštine.
Naše zalaganje ide u tom pravcu, da bi trebalo povesti računa o tome i, na neki način, požuriti s tim da se lokalna samouprava izvrednuje i uvaži na dostojan način, da se donesu odgovarajući zakoni, koji bi definisali status i položaj zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
S druge strane, potrebno je voditi računa o onome što su te siromašne opštine, koje su na ivici egzistencije u svakom pogledu, jer ako je ta ivica egzistencije na nekom minimumu, ili pređe u minus, onda imamo nastavak depopulacije stanovništva, imamo ogoljavanje Srbije, onda se suočavamo s praznim prostorima u Srbiji, a tamo gde nema ljudi, nema ni države.
U tom smislu, SPS želi da skrene pažnju i vama koji ste sada na vlasti da, svakako, vodite računa o tome. Naravno, sigurno da vodite računa na određen način, ali mislim da bi akcenat trebalo staviti i na tu stranu, jer se život i ono što jeste funkconisanje države ne može svesti samo na funkcionisanje prestonice, samo na funkcionisanje većih gradova, već se mora voditi računa o životu i radu i uslovima rada u svakoj opštini, pa makar ona bila i mala, u svakoj mesnoj zajednici, u svakom selu.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću.
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana?
Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo, koleginica Nataša pre mene, a i kolega Miletić Mihajlović je dosta govorio o problemima u lokalnim samoupravama, u smislu da su koeficijenti i, uopšte, plate koje imaju službenici u lokalnim samoupravama veoma mali.
Ne znam da li je gospodin ministar upoznat, ali sve lokalne samouprave su u štrajku, tako da administracija ne funkcioniše kako treba zato što su najavili štrajk. Zahtevali su od ministra da se u okviru projekcije budžeta povećaju njihove plate, jer su mnogo velike razlike između radnika u lokalnim samoupravama u odnosu na radnike u javnim preduzećima. Međutim, to nije uvaženo i nije došlo do dogovora, tako da je Vlada, Ministarstvo finansija, u projekciji ovog budžeta, uradilo kao i prošle godine.
Oni su opet oštećeni. Veliki su problemi, sada je kraj budžetske godine, završavaju se mnogi važni projekti. Ne mogu da se realizuju transferi sredstava iz budžeta prema javnim preduzećima i ostalim firmama sa kojima su u toku godine sklopljeni ugovori. Ali, izgleda da Ministarstvo i sama Vlada uopšte ne vode računa o radnicima u lokalnim samoupravama.
Kao što je govorila koleginica Nataša, o primeru kada je naš predsednik dr Vojislav Šešelj bio predsednik opštine Zemun, to je bila jedna od najuspešnijih opština u Srbiji, sa jednim domaćinskim radom, koji nije trajao samo od 7 do 15 časova, već se danonoćno radilo dok opština Zemun nije dovedena dotle da bude jedna od najrazvijenijih i najboljih opština u gradu Beogradu.
Gospodine ministre, niste me čuli, pošto niste ni bili prisutni, govorio sam o problemima u lokalnim samoupravama, da su trenutno sve lokalne samouprave, sva administracija koja radi u lokalnim samoupravama, u štrajku. Verovatno su vas obavestili, pregovarali sa vama, međutim, nisu uvaženi njihovi zahtevi u vezi s povećanjem plata u lokalnim samoupravama, tako da je veoma otežan rad svih lokalnih samouprava u Srbiji, tako da mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman. Stvarno je neprimereno, ako uporedimo, da ekonomista ili pravnik u javnom preduzeću ima platu preko 50-60 hiljada dinara, a pravnik ili ekonomista koji radi u opštini, isto odgovoran posao, ima samo 20 i nešto, maksimum do 30 hiljada dinara.
Amandmani koji su podneti na osnovu zakona o budžetu mogli su da to izmene, međutim, izgleda da nema sluha za to. Štrajk se i dalje nastavlja. Kako će to rezultirati na završetku ove budžetske godine, videćemo, jer je veoma otežan rad svih lokalnih samouprava. Molim vas, još jednom, da se dobro razmisli pre glasanja o zakonu o budžetu.