Gospodine Martinoviću, nemojte da potcenjujete gospodina Bubala, a Vlada Srbije poštuje Narodnu skupštinu, zato što će u svakom trenutku u sali biti ministar. Hvala vam i ja vam sada vraćam vreme za amandman.

Gospodine Albijaniću, vi mene očigledno provocirate da vam ukažem na to da ste na drastičan način prekršili Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Molim vas, ja ću imati razumevanje, zato što vi često nešto uradite, a mnogo ne mislite, pa, evo, sada neću da reagujem po Poslovniku, ali vas upozoravam, budete li me još jedanput na tako bezobrazan način prekinuli, imaćete raspravu po Poslovniku dok se ne završi današnji dan.
Dakle, budite mirni, radite svoj posao, a koliko znam, vaš posao nije da budete drveni advokat Vlade. Ako ste drveni advokat vašeg ministra i vaše poslaničke grupe, nemojte da budete drveni advokat Vlade, nije vas za to izabrala Narodna skupština Republike Srbije.
Dakle, zaista je nedopustivo da Vlada Srbije štiti pojedine ministre od narodnih poslanika. Očigledno je da je Vlada htela da zaštiti, najpre, ministra za odbranu Dragana Šutanovca, pa je ovde odredila i nekakve poverenike, ljude koji su sedeli, ili čak nisu ni sedeli, a nisu imali pravo da diskutuju i da se javljaju za reč povodom amandmana narodnih poslanika, pa je onda naknadno odredila ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da ovde objašnjava zašto Vlada ne prihvata pojedine amandmane na Zakon o Vojsci i Zakon o odbrani, a čovek pojma nema ni šta mu piše u zakonima koji dolaze iz njegovog ministarstva, a kamoli šta piše u zakonima koji dolaze iz Ministarstva odbrane.
Sada imamo opet istu situaciju, da nam Vlada Srbije, pored resornog ministra, koji je jedino pozvan da ovde sedi i da obrazlaže zašto Vlada ne prihvata amandmane narodnih poslanika, ovde šalje i dr Predraga Bubala, ministra trgovine i usluga, a, koliko znam, to ministarstvo nikakve veze nema sa privatizacijom društvenog i državnog kapitala u Republici Srbiji.
Očigledno je da Vlada Srbije, pored Dragana Šutanovca, želi da zaštiti i Mlađana Dinkića od oštrih kritika, naravno, argumentovanih, koje će mu sigurno uputiti narodni poslanici SRS-a. Ali, evo, dobro je što građani Srbije prate ovaj prenos i mogu da vide kakav odnos ima Vlada, tzv. demokratska Vlada, prema najdemokratskijoj instituciji u Republici Srbiji, a to je Narodna skupština Republike Srbije.
Što se tiče samog amandmana, izgleda da predlagač ovog zakona nije čuo za jedno od osnovnih načela krivičnog postupka, a to je da se svako smatra nevinim dok ne bude suprotno dokazano, pravosnažnom sudskom presudom. To je jedno od osnovnih načela demokratskog krivičnog zakonodavstva, vekovima postoji i ugrađeno je i u naš Zakonik o krivičnom postupku.
Očigledno je da onaj ko je pisao Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji za to načelo nije čuo, pa se onda u isti koš svrstavaju oni koji su pravosnažno osuđeni za neko krivično delo i oni protiv kojih ne postoji nikakva presuda, već se samo vodi krivični postupak.
Naime, u članu 3. stav 2. tačka 4) Predloga zakona o izmenama Zakona o privatizaciji doslovno stoji ovakav tekst: ''Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi: "fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak za sledeća krivična dela".
Dakle, u istu ravan se stavlja i onaj ko je osuđen i onaj protiv koga se vodi krivični postupak.
SRS je nekoliko puta ukazivala na činjenicu da naš pravni sistem počinje ozbiljno da boluje od jedne pravne i političke bolesti, koja se zove tribunalizacija.
Radi se o tome da je Haški tribunal, verovatno, jedina sudska institucija u svetu gde iste sankcije trpe i oni koji su osuđeni i oni protiv kojih se vodi postupak, a najbolji primer za to je upravo predsednik SRS-a, dr Vojislav Šešelj, koji se od februara 2003. godine nalazi u Haškom tribunalu. Suđenje je počelo tek pre mesec dana, ne znamo kada će da se završi i, praktično, dr Vojislav Šešelj je počeo već da izdržava kaznu zatvora, i to na najnečovečniji mogući način, a da mu kazna još uvek nije izrečena, niti mu je na valjan pravni način dokazana krivica.
Otprilike, isti princip sadržan je i u Predlogu zakona o izmenama Zakona o privatizaciji. Zaista je nedopustivo da se sprečavaju pojedina fizička lica da učestvuju u postupku privatizacije društvenog ili državnog kapitala, zbog toga što se protiv njih vodi krivični postupak.
Osnovni je red, osnovno je pravilo da sankcije može da trpi samo onaj ko je zaista kriv, a ko je kriv, a ko nije, ne može da zna ministar, to treba da utvrdi sud, pravosnažnom sudskom presudom.
Predložio sam u svom amandmanu da se u članu 3. stavu 2, u tački 4), reči: "ili protiv koga se vodi postupak" brišu. Mislim da je to u skladu s nekim elementarnim ustavnim principima i s principima Krivičnog zakonodavstva.
Mene čudi što Zakonodavni odbor, kada je razmatrao zakonitost Predloga zakona o izmenama Zakona o privatizaciji, nije doneo zaključak da ovakva odredba u zakonu o privatizaciji nije u skladu s Ustavom.
Ustavno je načelo da se neko može smatrati krivim samo ako protiv njega postoji pravosnažna sudska presuda. Zakonodavni odbor je morao da donese zaključak kojim stoji na stanovištu da ovakva odredba u zakonu o privatizaciji nije u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Kada već govorimo o krivičnoj odgovornosti, mene zanima, gospodine ministre, da li pripremate neki zakon, ili to, možda, piše u Zakonu o privatizaciji, kojim ćete regulisati pitanje krivične odgovornosti onih koji su posle 5. oktobra 2000. godine, sa crnim čarapama na glavi, upadali u Upravu carina, u NBJ, koji su osnivali krizne štabove po javnim preduzećima i ustanovama, koji su harali i pljačkali nekoliko meseci, sve dok u januaru 2001. godine nije uspostavljena, odnosno formirana Vlada Zorana Đinđića.
Ko će da odgovara za brojne finansijske malverzacije, za mahinacije, za brojna krivična dela koja su u tom periodu, skoro više od tri meseca, učinjena, a u kojima su učestvovali pojedini visoki funkcioneri, pre svega, DS-a i G17 Plus?
Sada očekujem da gospodin Mića Albijanić kaže nešto na tu temu, odnosno da me spreči da nastavim dalje, pošto on, očigledno, ima ovde ulogu advokata svog partijskog šefa Mlađana Dinkića.
Inače, želim da obavestim građane Srbije da će jedna od osnovnih tačaka programa Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije biti bespoštedna borba protiv kriminala i korupcije. Gospodin Tomislav Nikolić, kao budući predsednik Srbije, od 20. januara 2008. godine, tražiće od sudskih organa, pre svega, da pozovu na oštru krivičnu i materijalnu odgovornost sve one koji su u proteklih sedam godina brutalno pljačkali državu i građane, a među tim kriminalcima i pljačkašima ima mnogo visokih funkcionera DS-a i ...

Pazite, gospodine Martinoviću, molim vas, na rečnik.

Kažite mi, gospodine Albijaniću, koji sam član Poslovnika prekršio.

Uplašio sam se da ćete da prekršite Poslovnik, pa sam vas upozorio. Izvinite, molim vas.

Ovo je preventivno ukazivanje na povredu Poslovnika. Dobro, to je vama u tradiciji. Neki su za vreme Drugog svetskog rata preventivno ubijali potencijalne petokolonaše, izdajnike, a među osnivačima ovih demokratskih stranaka ima dosta takvih, pa se onda i ne čudim što vi tako postupate.
U svakom slučaju, građani Srbije, nemojte mnogo da se brinete, 20. januar nije daleko. Svi oni koji su vas pljačkali od 5. oktobra 2000. godine, biće pozvani na odgovornost i pri tom se neće gledati ko je ko. Neće biti tih potpredsednika Narodne skupštine koji će da brane lik i delo onih za koje svi građani Srbije znaju da su do guše upetljani u razne kriminalne i korupcionaške afere.

Hvala vam, gospodine Martinoviću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašla sam povodom amandmana, mada sam tražila reč po Poslovniku, ali ne voli to gospodin Albijanić, iako ja njemu ne govorim da hoću, hoću i hoću, kako je slagao u jednim od najčitanijih dnevnih novina, u dnevnoj novini "Pravda", nego sam izašla da čestitam građanima Loznice nešto što se desilo pre petnaest minuta, što je jako značajno.       
Koliki ste licemer, gospodine Dinkiću, vi i vaša stranka G17 plus, govori i činjenica da je predsednik opštine Vidoje Petrović iz vaše stranke.
Vaša stranka i stranka Borisa Tadića, pre 15 minuta, vaši odbornici u opštini u kojoj je predsednik iz G17 plus, nisu želeli da glasaju za inicijativu koja je izglasana i zato čestitam svim građanima Loznice i svim časnim odbornicima koji su glasali za to da gospodin Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, postane počasni građanin Loznice. On je to postao pre 15 minuta.
Ja vam, zaista, odbornici Loznice, čestitam, a ovo neka služi na čast Mlađanu Dinkiću, koji je malopre pričao o tome kakva će biti buduća proizvodnja automobila iz Fabrike "Zastava" i iz druge neke fabrike, koju on ima zamišljenu u svojoj glavi, kao što je zamišljao u onom spotu, 2000. godine, kada ste posle petooktobarskog puča došli na vlast, kada ste upali u Narodnu banku s automatskim puškama.
Rekli ste tada, gospodine Dinkiću, i takav spot se vrteo svakog dana na televiziji, da će građani da žive od svog rada, da će svi imati posao, ptičice cvrkuću, lepa muzika, spot šaren, sve je divno, sve nove kuće, novi stanovi, deca putuju u inostranstvo i sve je tako lepo, ali za vas i za vaše kompanjone. Građani Srbije su sve siromašniji, a Rusiju, očigledno, nećete.
Nemate obzira da u ovako osetljivom političkom trenutku za Srbiju i srpski narod, kada jedino Rusija, Kina i druge dobronamerne zemlje žele da nam pomognu, proglasite predsednika Ruske Federacije za počasnog građanina tamo gde je vaš, nekim slučajem, izabran za predsednika opštine. O čemu mi dalje da govorimo?
To je vaša poruka i poruka Borisa Tadića i Rusima i Vladimiru Putinu, ali pošto smo mi, srpski radikali, verujem, kao i većina Srba, rusofili i okrenuti prema prijateljskoj majčici Rusiji, znamo, pošto je pre nekoliko dana to državna televizija objavila, da oni imaju svest o tome kuda Srbija treba da ide posle 20. januara. Jer, informacija u državnom dnevniku ruske televizije je bila da se u Srbiji, 20. januara, bira između liberalnog kandidata, to je ovaj koji je liberalno, zajedno s vama, upropastio ekonomiju, i našu naciju i privredu, i kandidata srpskih nacionalista, čiji je predsednik u Haškom kazamatu i kome je počelo suđenje, odnosno između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.
Oni vrlo dobro znaju, državno, političko rukovodstvo Ruske Federacije, da Srbija od 20. januara mora na svom čelu da ima Tomislava Nikolića, jer jedino tako građani Srbije, građani Loznice, građani svih gradova u Srbiji mogu da budu sigurni da ćemo sarađivati i imati strateško partnerstvo s našim prijateljima, s onima koji neće da nam otimaju teritoriju i s onima koji su uvek, kroz vekove, samo dobro želeli našem narodu.
Što se tiče onih i neukih poslanika DS-a, koji u ovom trenutku dobacuju, bolje im bi bilo, što naš narod kaže, da se pokriju po ušima i da ćute, jer nikada u Rusiji, ni u jednom gradu, nisu bili, nogom nisu kročili, baš kao što i njihov predsednik to nije uradio dok nije izabran za predsednika.
Vas Rusija ne zanima, vas ne zanimaju prijatelji našeg naroda. Vi ste, u pravom smislu reči, mazohisti. Vi obožavate da vas tlače ovi vaši iz Evropske unije, da vas udaraju svakoga dana motkom po glavi, i što vas više udaraju, vi sve više govorite – meni je lepo, meni je lepo. Te posledice, uvaženi kolega, vide se i te kako i u vašem primeru, osećate ih vrlo dobro, ali, nažalost, građani trpe zbog vašeg mazohizma i mazohizma Borisa Tadića.
Hvala.

Reč ima ministar ekonomije i regionalnog razvoja, gospodin Dinkić. Izvolite.

Da odgovorim na ovo prethodno pitanje –zašto smo uveli zabranu učešća na aukcijama i tenderima i licima koja su osuđena i onima protiv kojih je poveden krivični postupak. Zato što je neprimereno da u drugim zakonima to stoji. Na primer, kada se zapošljavate u državnoj upravi, traži vam se dokaz da se ne vodi krivični postupak protiv vas ili da niste osuđeni. Ako je to uslov da bi se neko zaposlio u nekom državnom organu, kako da to ne bude uslov da neko može da učestvuje na tenderu ili na aukciji.
Dakle, to jeste bilo insistiranje Ministarstva ekonomije, da se obavezno spreči učešće onih koji su osuđeni za teška krivična dela i onih protiv kojih je poveden krivični postupak. To nije krivična prijava, već je postupak poveden. U tom smislu, postoji zakon u našem sistemu gde ta odredba postoji. Ovo nije prvi od takvih zakona, ima ih nekoliko.
Drugo, naravno, samo kratko da komentarišem ovo što smo malopre čuli. Srbija je mala zemlja. Biti vezan samo za jednu stranu, ma koja to strana bila i ma kako prijateljska bila, imajući u vidu da se ne živi jedan dan, da se živi duže vremena, nije dobro. Uvek je najbolje imati dobre odnose sa svima koji su uticajni u svetu, naravno, sa nekima ste u boljim odnosima, sa nekima u lošijim, ali je jako dobro držati dobre odnose sa svima. U tom smislu, smatram da nije dobra politika, ni u ekonomiji, vezivati se za jednoga, a sasvim sigurno nije u politici. No, to je stvar opredeljenja svakog pojedinca i ne želim više to da komentarišem.
Da dam obrazloženje na pitanje gospodina koji je prethodno govorio, zašto gospodin Bubalo ovde dolazi.
Ne radi se, zaista, ni o kakvoj ideji da se bilo ko ovde potcenjuje. Na moju molbu će gospodin Bubalo biti ovde od 16 časova.
Meni je danas rođendan, pa sam ga zamolio da dođe i bude od 16 časova ovde. To je sve. Hvala.