Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ko se javlja za reč? Reč ima poslanik Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Hteo sam mnoge kritike i argumente da uputim gospodinu Mlađanu Dinkiću, međutim, on je imao preča posla, pošto danas slavi rođendan, pa je gospodin Bubalo tu, ali sigurno će mu on preneti ovo što budem izneo u vezi s amandmanom kolege Nebojše Stefanovića. On je, u ime SRS-a, podneo amandman na član 4. stav 2, koji se menja i glasi: "Ako se javni poziv ne obavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju postupka privatizacije".
Pre nego što pređem na amandman, nešto ću reći o obrazloženju Predloga zakona o privatizaciji. U njemu se kaže da su, da bi se privredni ambijent i budžet Republike Srbije zaštitili od priliva kapitala koji potiče od kriminala, korupcije ili pranja novca, uvedena određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova za učešće u postupcima privatizacije. Izgleda da mi ne živimo u istoj državi. Do sada je privatizovano nekoliko hiljada preduzeća. Nema grada u Srbiji u koji nije ušao prljavi kapital. Možda, od svih privatizovanih društvenih preduzeća, imamo samo 10% onih gde je čist kapital, gde su privrednici koji su bili uspešni i pre 2000. godine učestvovali u privatizacijama.
Međutim, u mnogim gradovima su dojučerašnji lokalni, ili već na nivou države, kriminalci, koji su se od 5. oktobra enormno bogatili, krenuli da kupuju društvena preduzeća po Srbiji, a i u lokalnim samoupravama, tako da u privatizaciji koja je bila do sada, za ovih sedam godina, imamo toliko kapitala koji je ušao od strane takvih lica, da oni, maltene, postaju sada gospodari pojedinih lokalnih samouprava, jer oni diktiraju sve, i u vezi sa zapošljavanjem, i u vezi sa društvenim preduzećima, uopšte, šta će biti s njima.
Mahom, nijedno društveno preduzeće koje je privatizovano nije više nastavilo da se bavi tom delatnošću, nego je samo izvršena ili preprodaja, ili ono, kao što je primer iz opštine Požarevac, odakle dolazim, iz Braničevskog okruga, gde je došlo do hapšenja organizovane mafije, koja je radila na udruživanju u vezi sa kriminalnim radnjama koje su se dešavale kada je bila privatizacija društvenog preduzeća „Avala“.
To je jedno od najmoćnijih ugostiteljskih preduzeća u Požarevcu, gde je izvršena nerealna procena kapitala, gde su učestvovala mnoga lica i gde je preduzeće, koje je vredelo pet miliona maraka tada, kupljeno za veoma mali iznos, za pet miliona dinara.
Posle niza godina se otkrilo ko je sve učestvovao u tome, a zna se da su oni svi bili učesnici petooktobarskih promena. To nije jedinstven primer. Svakog dana se otvara afera za aferom, odnosno hapse se pojedini učesnici u privatizacijama i stečajni upravnici i sva ostala lica koja su učestvovala u ovoj pljačkaškoj privatizaciji.
Nekada je u Požarevcu preko pet hiljada radnika odlazilo u industrijsku zonu na posao, a sada ne možete da vidite ni 100 radnika kako odlaze da u tom delu našeg grada obezbede egzistenciju za svoju porodicu.
Ministar Dinkić nam priča ovde, i kada nastupa u medijima, o EU, o evropskim integracijama, o zapošljavanju, uvodi neke nove projekte javnih radova, opet pokušava da obmane građane Srbije. Međutim, mislim da su građani za ovih sedam godina shvatili da je to samo jedna bajka, koja je odavno ispričana, u koju više ne veruju, tako da će oni to i potvrditi na izborima, kada će, svim srcem za Srbiju i svim srcem za Tomislava Nikolića, glasati za kandidata SRS-a.
Budući predsednik Srbije, gospodin Tomislav Nikolić će, kao što je bilo i u Rusiji posle odlaska Borisa Jeljcina, kada bude otišao Boris Tadić, započeti vršenje provere kompletne privatizacije koja je izvršena od 2000. sve do 2007. godine. Tada će se utvrditi mnoge malverzacije, utvrdiće se učešće mnogih visokih funkcionera i mnogih čelnika pojedinih stranaka iz DOS-a u svim tim nezakonitim radnjama. To će biti kada svi koji su sada uhapšeni progovore, sada ne smeju, jer su 5. oktobra, zajedno sa vama, učestvovali u svrgavanju tadašnjeg režima, da bi građani živeli bolje. Međutim, posle dolaska DOS-a na vlast, imamo milion nezaposlenih građana u Srbiji.
Svakoga dana, kada dolazimo na sednice Skupštine, srećemo ovde građane koji parolama pokušavaju da vam ukažu na to koliko imate poverenja kod građana Srbije i šta se sve dešavalo sa privatizovanim društvenim preduzećima od kada ste vi na vlasti. Međutim, oni ne mogu da budu primljeni kod vas, ni u ministarstvima, ni u poslaničkim klubovima, već dolaze kod srpskih radikala, da nam donesu dokaze o tome, tako da se sprema obiman materijal da se, kada bude gospodin Tomislav Nikolić došao i kada bude promenjena ova vlada, ispita privatizacija u svim preduzećima.
Skoro sam gostovao u Pirotskom okrugu, konkretno, u gradu Pirotu. Dočekali su me građani Pirota da mi dostave određene podatke u vezi sa privatizacijom Fabrike za proizvodnju guma, gde je, isto, bilo određenih malverzacija. Ima još društvenih preduzeća koja su tamo privatizovana, gde su građani ostali bez posla. Znate da nam je taj deo Srbije iovako bio u veoma lošem stanju, a posle ove privatizacije, maltene, građani nemaju od čega da žive.
Sve će se to promeniti posle ovih izbora, jer građani su prepoznali ličnost koja može da vodi ovu Srbiju, prepoznali su stranku koja će doneti bolju budućnost Srbiji, pa će zato 20. i glasati za gospodina Nikolića i za SRS.
Da se vratim na amandman koji je moj kolega Nebojša Stefanović, u ime SRS-a, podneo.
U članu 4. Predloga zakona o privatizaciji stoji da za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala, javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora da se objavi najkasnije do 31. decembra 2008. godine. U stavu 2, koji je moj kolega predložio da se menja, stoji: „Ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana'' (do 31. decembra 2008. godine), ''Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije (u daljem tekstu: likvidacija)“.
Kolega Nebojša Stefanović je uložio amandman da se izmeni član 4. stav 2. Zakona o privatizaciji, jer Agenciji za privatizaciju ne treba dati preširoka ovlašćenja, kao što je mogućnost pokretanja prinudne likvidacije subjekta privatizacije, ali treba omogućiti efikasno odvijanje procesa privatizacije. Znači, da se Agenciji omogući, ako ne bude do 31. decembra 2008. godine pokrenula postupak privatizacije, da izvrši postupak privatizacije, ali ne i postupak likvidacije.
Nadam se da ćete imati razumevanja i da ćete prihvatiti amandman SRS-a i kolege Nebojše Stefanovića, jer ćete time poboljšati iovako loš Predlog zakona o privatizaciji.

Reč ima narodni poslanik Amdžad Migati, o amandmanu.

Javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226.

Gospodine Migati, po članu 103. Poslovnika, mora da se govori o onome što je na dnevnom redu. To ostavimo za kraj.

Nemojte stalno da kršite Poslovnik i nemojte više nikada da me prekidate. Zapamtite već jednom.
Gospodine ministre, tražim da mi odmah date objašnjenje, da bismo mogli dalje da diskutujemo o Predlogu za izmenu Zakona, da se ne bismo igrali gluvih telefona.
Imam tri nejasne stvari. Prvo, kažete ovde – koji ne sme da učestvuje u zločinačkom udruživanju. Pitam, kakva je razlika između zločinačkog udruživanja i organizovanog kriminala? Organizovan kriminal je u pravnom jeziku jasan i glasan, a ovo je toliko nejasno i neglasno, to je samo haška terminologija. Dajte da vidimo da ste vi u pravu kad ste ubacili to zločinačko udruživanje kao način koji zabranjuje ljudima da učestvuju u postupku privatizacije.
Drugo, kažete: „i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću“. Pored svega ovoga što ste rekli prethodno – droga, oružje itd, čak je i nelogično; postoji i neovlašćeno organizovanje igara na sreću.
To u jednoj normalnoj državi ne može biti. Stvarno, tu nešto nije jasno. Objasnite nam. Mi smo možda u zabludi. Objasnite kakva je razlika između jednog, drugog, trećeg, da bismo mogli dalje da diskutujemo. Nije važno da prihvatite ili ne prihvatite, nešto tu nije jasno. Ta pravna kategorija nije jasna – zločinačko udruživanje, a ovo je još nejasnije – neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, gde ste nabrojali sve što do sada zna pravna kategorija.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je posle ''petooktobarske revolucije'' počela da funkcioniše demokratizacija Srbije. Nažalost, rođen sam 5.5.1953. godine, pa mi se čini da sam 50 godina bio kloniran i da nisam uopšte, do tog perioda, dok nije DOS došao na vlast, postojao, već postojim ovih sedam-osam godina. Ali, ovih sedam-osam godina je nastala velika tuga Srbije, velika žalost Srbije.
Čini mi se da su predstavnici Vlade, nema nijednog ministra, otišli, pa ne mogu da čuju ono što se za ovih sedam godina u Srbiji desilo.
Desio se, dame i gospodo, moje prethodne kolege srpski radikali su govorili o tome, jedan zločinački projekat, kako vi to nazivate u ovom vašem predlogu zakona, a to je zločinački projekat koji je već bio primenjen za ovih sedam godina. Navodno, sad se borite protiv tog zločinačkog projekta, u kojem su mnogi, sticanjem svog kapitala i novca na nedozvoljen način, kupili ili privatizovali određene firme u Srbiji.
Ono što je vrlo bitno, nažalost, sadašnji ministar ''nepravde'', gospodin Dušan Petrović, kada je bio predsednik opštine Šabac...

Samo precizno, ministar pravde, hvala.

... za četiri godine svoje vladavine, uspeo je da privatizuje, ili da uništi šabačku privredu, šabačku ekonomiju. Takođe je uništio i šabačko bankarstvo, ali, nažalost, ovde gospodina Dinkića nema, morao je otići, jer istine više nije mogao da sluša, pa je, navodno, našao razlog da mu je danas rođendan.
Dame i gospodo, uništeni su veliki kompleksi. Kao što je u Šapcu uništena Hemijska industrija ''Zorka'', uništena je i najveća fabrika, ono čime se Srbija ponosila, a to je Fabrika mineralnih đubriva u Šapcu.
Uništena je, takođe, fabrika kojom se Srbija mogla ponositi i koja je u periodu najveće ekonomske blokade donosila profit, donosila platu radnicima holding kompanije, a to je ''Zaštita bilja'' Šabac. I ona je uništena. Uništeno je petnaestak ''Zorkinih'' fabrika. Možda, u jednom periodu, tri-četiri fabrike su na nekakav ''transparentni'' način privatizovane.
Prva fabrika koja je kriminalno privatizovana i oteta od radnika jeste ''Metaloplastika'' Šabac, gde je bivši predsednik Privredne komore Radosav Veselinović, nekada član DHSS-a, nekada je bio, valjda, u povoju, i tvorac DS-a, a sada je, verovatno, u redovima DS-a, jer menja perje kako mu odgovara, odnosno kako bi mogao i politički i ekonomski da deluje. Pokrao je od radnika akcije, firmu je uzurpirao i sada se ponosi kako ta firma funkcioniše. U stvari, ta firma je otpustila 300, 400 radnika, ostalo je samo stotinak radnika koji danonoćno rade, jer nemaju gde da nađu uhlebljenje; jedini način je da rade po 15-16 sati.
To čeka i sve ostale radnike i tako isto funkcionišu i radnici u ostalim privatizovanim firmama u Šapcu. Firme koje su privatizovane nisu nastavile trend proizvodnje kojom su se do tada bavile, već vlasnici nalaze drugačije profitabilne metode kako bi došli do određenog kapitala, ostatak proglašavaju za višak radnika i otpuštaju ih, ne vodeći računa o onim ljudima koji su postali invalidi za svojih 35-40 godina radnog staža, već su nasilno oterani. Treba im tri-četiri godine do penzije.
Sad vas pitam, gde ćete da zaposlite čoveka od 55-60 godina, da bi stekao pravo na odlazak u penziju?
Dame i gospodo, vrlo je bitno da napomenem i da su mnoga stečajna preduzeća koja su se u tom periodu nalazila u Šapcu, takođe, zloupotrebljavana, jer su sa svojih računa skidali novac da bi mogli da finansiraju određene kulturne manifestacije, odnosno fudbalske klubove. To je, na primer, trgovinska firma ''Šabac promet'', da ne govorim o drugoj trgovinskoj firmi, ''Nama Šabac'', koja je, takođe, oteta, a radnicima pokradene akcije, jer je prostor koji su do tada imali, prodavnice i određeni marketi, otet i zloupotrebljen u druge svrhe.
Samo još jednu rečenicu. Najveća kriminalna krađa koja se desila jeste u PIO fondu, gde je direktor Goran Lončar.
Postavio sam pitanje i tražim odgovor, da mi se da šifra od 2003. godine, kako je dozvoljeno da se po ovim filijalama, kojih ima 48 u Srbiji, bave prekovremenim radom? Tim prekovremenim radom su se bavili i vozači, i sekretarice, i čistačice, a ne ono osoblje koje je trebalo time da se bavi.
Znači, tražim šifru od 2003. godine, do današnjeg dana, na koji način im je omogućeno da se bave prekovremenim radom?
Hvala.