Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 104, a pozivam se, iza toga, i na čl. 225. i 226.
Gospodine ministre, pitanja će biti upućena i vama. Mislim da se pre dvadesetak minuta dogodilo nešto u ovoj sali, što, u najmanju ruku, traži da poslanicima neko kaže o čemu se radi. Ovo je ponižavajuće šta se događa s ovom skupštinom.
Gospodine predsedavajući, narodni poslanici, tj. Narodna skupština je već dovoljno ponižena za ovih sedam meseci, time što nije mogla da dobije ova četiri zakona, u skladu s Ustavnim zakonom, da može da vodi raspravu na način kako treba, već su to noćas učinili, opet su neke noćne, ''vampirske'' sednice držali, da bi omogućili da se sprovede Ustavni zakon.
To je dovoljno ponižavajuće. Ovo malopre, u najmanju ruku, traži razjašnjenje. Sačekao sam da ministar završi govor i očekivao sam da će reći, ljudi, dogodilo se to, ja vas molim za malo strpljenja itd. Jednostavno, svedoci smo prekida sednice, upada policije u jednu opštinu.
Ljudi, ko može da odobri policijski upad bilo gde, a kamoli u opštinu? Sada, odjednom, ništa, idemo dalje.
O čemu se radi? Hoće li biti uhapšeni oni koji su upali u opštinu, ili će biti uhapšeni oni koji su policiju povukli, poslali, pa je povukli? Dokle mislite da se igrate sa zakonima u Srbiji, dokle mislite da možete da ih tumačite u skladu s nekim dogovorima? O čemu se radi, gospodine ministre?
Koliko smo upoznati, predsednik opštine je smenjen, jedni kažu – legalno, a drugi kažu – nelegalno. Slična je bila situacija s gradonačelnikom Beograda. Tražili smo od nadležnog ministarstva da reaguje, jer ga na to obavezuje Ustav i zakon, da zauzme stav i da reši problem.
Da li je Ministarstvo to uradilo kada je u pitanju Grocka? Ako jeste, onda treba prizvati zakonu predsednika opštine, bivšeg, ili prizvati ministre, vas, u aps, ako ste dali nezakonito nešto. Na šta to liči, evo, igrali smo se, a sada više ne važi. Nema veze, hajde, ljudi, da nastavimo dalje.
Ponovo ću se javiti po Poslovniku, sve dok ne izađete da odgovorite, jasno i precizno, na šta to liči da pošaljete policiju, pa da je posle povučete. Ili treba uhapsiti one koji su ušli tamo, ili vas koji ste ih pozvali da izađu, inače, zlo je, naopako s ovom Srbijom, iako je ona navikla da se zakoni sprovode zavisno od toga na koga se odnose.

Reč ima ministar Marković.

Ja se izvinjavam, zaista, nisam znao da niste upoznati sa situacijom. Evo šta se desilo.
Prvo, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije poslalo nikakvu policiju u Grocku. Vi znate da se nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu protežu na jedinice lokalne samouprave, a da mišljenja o sistemu lokalne samouprave možemo da dajemo kada su u pitanju neke teme vezane za jedinice, odnosno subjekte koji nisu jedinice lokalne samouprave. Konkretno, u Grockoj je došlo do toga da se desilo to što pokušavamo da primenimo zakon, u situaciji kada je jedan odbornik, koji je bio na jednoj strani, prešao na drugu stranu.
Stav Ministarstva, od kada je donet ovaj zakon, 2002. godine, i ovog i tadašnjeg, isti je, a to je da mandat odbornika pripada odborniku. Dakle, on može da raspolaže svojim mandatom. Slažem se da to nije najpametnije rešenje, ali ono je proizilazilo iz dosadašnjeg zakona, tako da molim da se i to ima u vidu. Zato ga menjamo.
S druge strane, većina, koja je postala na taj način manjina, opravdano kaže – čekajte, ali na izborima je bilo drugačije. Znači, na jednoj strani imamo legitimitet, a na drugoj legalitet. Došlo je do sukoba, a nije prvi put da se to desi.
Tražili su mišljenje odbornici, ne znam ko je sve tražio, razni ljudi su tražili mišljenje od Ministarstva. U našem mišljenju smo naveli da, shodno članu 90. Zakona o državnoj upravi, mandat pripada odborniku i da, ukoliko kaže da nije dao ostavku, on je nije dao i stoga je imao pravo da učestvuje u radu skupštine opštine, a odluke koje je donela ta skupština opštine, s njim, punovažne su. To je naš stav.
O tome smo obavestili grad Beograd. Grad Beograd od 1992. godine vrši poslove državne uprave kada je u pitanju upravni inspekcijski nadzor.
Dakle, od 1992. godine, a mislim da i vi to, kolega Žarko, znate. Tada je, sasvim neopravdano, grad Beograd pitao Ministarstvo, da se mi tu nešto umešamo.
Mi smo odbili bilo kakvo mešanje, čak smo napisali jedan dopis, koji je bio dosta hladan, izričit, da od 1992. oni vrše poslove vezane za inspekcijski nadzor, a oni su postavili pitanje pečata.
Ne vidim kakve veze imaju sada pečati sa celom ovom pričom. I dalje mi nije jasno kakve veze ima pečat s pitanjem koji će predsednik opštine sedeti u prostorijama. Ali, bože moj, pravnici su različiti. Ne kažemo da mi u Ministarstvu znamo, znaju neki drugi, ali se to, otprilike, desilo.
Uglavnom, koliko smo do sada obavešteni, s gospodinom Todorovićem smo pokušali da zajedno dođemo do neke informacije, i predsednik Skupštine, grad Beograd je, ili je novoizabrani predsednik opštine, ne mogu tačno da kažem, tražio asistenciju policije, da ga uvede u prostor. Došlo je do ovoga do čega je došlo.
Pravo da vam kažem, mi smo tražili da se razjasni ta situacija. Ali, opet kažem, kao Ministarstvo, nismo slali policiju. Pretpostavljam da je novoizabrani predsednik, koji je sa stanovišta države legalan predsednik opštine, tražio tu asistenciju i sada ne znam dalje detalje. Možda možemo da saznamo detalje u toku večeri ili sutra, ali malopre sam pitao gospodina Todorovića, koji je imao direktnu vezu s ljudima u Grockoj, kako čujem, stvar se smirila, policije nema.
Mislim da ovaj legalni predsednik opštine nije ušao u opštinu, a onaj koji je legitimni, verovatno, ali nije legalan, trenutno je tamo. Ali, to je stvarnost i to je lokalna samouprava u Srbiji.
Zato predlažem da što pre usvojimo ove zakone, jer ovako, verujte, za ovih šest meseci, koliko sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ne mogu da verujem šta se u Srbiji dešava u jedinicama lokalne samouprave. Da nije tako tužno, to bi bilo smešno, mogla bi knjiga da se napiše o tome kakvi ljudi sede i šta rade u jedinicama lokalne samouprave. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Milena Stanković, po Poslovniku, a zatim narodni poslanici Željko Vasiljević, Vesna Pešić, Vladan Batić i Slobodan Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, javila sam se za reč po čl. 225. i 226, i to kao članica inicijativnog odbora, koji je pokrenuo narodnu inicijativu za usvajanje predloga odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o zloupotrebama kompanije "Delta".
Kao što znate, Poslanička grupa Liberalno-demokratske partije već je jednom, bezuspešno, pokušala da inicira formiranje ovog anketnog odbora pred ovim parlamentom. Tada nismo dobili podršku niti vladajućih, niti opozicionih stranaka. Onda smo uradili ono što nam Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi omogućava, a to je da podršku potražimo među građanima, što smo vam i tada rekli da ćemo uraditi.
Zaista, u potpunosti smo ispoštovali proceduru Zakona i učinili smo to za mnogo kraće vreme nego što je vreme koje je predviđeno Zakonom, a Zakonom je predviđen rok od sedam dana za prikupljanje minimum 30.000 potpisa, koliko je potrebno da bi se ovakav predlog našao u Skupštini.
Znači, uspeli smo da skupimo te potpise i ono što se sada desilo, a što je poražavajuće, jeste, prvo, da ta inicijativa nije ponovo dobila podršku ni vladajućih, ni opozicionih partija. To je ono što smo očekivali. I to što je 32.000 građana pružilo podršku ovoj inicijativi, takođe je nešto što je bilo očekivano. Očekivana je bila i reakcija kolega u Parlamentu. Prosto, bilo je logično da nećete podržati ni sada tu inicijativu, kao što je niste podržali ni ranije.
Ono što je poražavajuće jeste to što je ovaj predlog došao u Skupštinu na jedan tako podmukao način. Mi smo tek jutros saznali da će danas da se glasa o ovom našem predlogu. Kako je sada kampanja za predsedničke izbore, a gospodin Čedomir Jovanović je predsednički kandidat Liberalno-demokratske partije, on nije bio u mogućnosti da dođe i da govori o ovom predlogu.
Upravo zbog toga, ulažem veliki protest. Mislim da je moralo da postoji više razumevanja za ovu inicijativu, ne samo zato što iza nje stoje poslanici jedne partije, nego, upravo, što iza nje stoje građani.
Ono što moram da postavim kao pitanje, koje se, nekako, nameće, a u kontekstu je svega onoga što se juče dešavalo u Parlamentu, doduše, u Domu Narodne skupštine, to je da smo juče, jasno i glasno, predstavnici vlasti i predstavnici opozicije, rekli ne Evropskoj uniji, ne evropskim integracijama. Meni se nekako danas nametnulo...

Molim vas, isteklo vam je vreme.

 Imajte razumevanja, govorim o nečemu iza čega stoji 32.000 ljudi, još par minuta.
Ono što mogu da primetim jeste da danas ovaj naš predlog opstruira ista ona većina koja je juče rekla – ne Evropskoj uniji.

Ne znam da li ste me razumeli, isteklo vam je vreme.

Sačekajte još jedan minut. Mislim da imate mnogo više tolerancije prema poslanicima nekih drugih poslaničkih grupa, na primer, prema poslanicima SRS-a.

To nije tačno.