Gospodin Mihajlović me je spomenuo, pa sam imao potrebu da samo odgovorim.        Malo se izgubila nit, zbog toga što nisam odmah dobio pravo na repliku.
Gospodin Mihajlović je rekao bi i gospodin Vasiljević trebalo da bude na tim sastancima s rezervistima. Naravno da nemam ništa protiv, i treba da bude svako ko može da pomogne da se taj problem reši. Niko nema ekskluzivno pravo da se tim problemom bavi. Najsrećniji bih bio da se to reši i da ja to više nikad u životu ne spomenem.
Juče smo se naslušali priča o herojstvu, junaštvu u vreme NATO intervencije, o ljudima koji su nekoliko meseci proveli u rovovima, rizikovali svoje živote, a ljudi koji štrajkuju više od 100 dana su, upravo, bili u tim rovovima, spremni da daju život za otadžbinu, a danas se potucaju od praga do praga, od nemila do nedraga.
Ali, zašto se izbegava da i ja budem pozvan? Zato što je jedan predsednik opštine s ove strane naplatio te visoke dnevnice. Neću da pomenem njegovo ime, da bih zaštitio njegov integritet, jer, možda, i treba to da naplati, možda ima pravo, možda je to previsoko i enormno, ali ja hoću samo da svi budu tretirani identično.
Imaćemo i jednu ekskluzivu. Jedan čovek, opet s ove strane, na mnogo višoj funkciji od predsednika opštine, takođe je naplatio ratne dnevnice. To onda smeta da Vladan Batić prisustvuje tim sastancima. Smeta, jer su u pitanju obični ljudi i njihov život. Ti ljudi žele da svojoj deci okite jelku.
Tamo niko ne radi, ali se sve inicijative koje se tiču običnih ljudi glatko odbijaju, nailaze na barijere, na aroganciju, na nerazumevanje. Evo, i onu inicijativu više od 30.000 ljudi, koji su po ledu i snegu stavili broj svoje lične karte, svoj matični broj, da bi se formirao anketni odbor za ''Deltu'', danas ste glatko odbili, a, ponavljam, to je inicijativa građana ove zemlje i njihovih porodica.
Zbog monopola, hrana u ovoj zemlji je najskuplja u jugoistočnoj Evropi, zbog monopola, oni svojoj deci ne mogu da upriliče ono što je primereno i za Novu godinu i za Božić, ono najelementarnije u našoj tradiciji. Ali, zato ste, vašom voljom i vašom većinom, vi dali lep novogodišnji poklon Miroslavu Miškoviću. Hvala.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Belić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste vreme poodmaklo i svakako smo umorni i od jučerašnje – noćašnje sednice, ali značaj zakona koji su pred nama zaslužuje da o njima ponešto i progovorimo, imajući u vidu i onu našu Ustavnu obavezu, jer danas, kroz ovu raspravu, vršimo usklađivanje ovih zakona s Ustavom i pripremamo, praktično, pravne uslove za sprovođenje lokalnih izbora. Ukoliko je to moguće, naravno, u najkraćim crtama ću se zadržati na ovim zakonima, najpre na zakonu o teritorijalnoj organizaciji.
S obzirom na to da dolazim iz Valjeva, odnosno grada koji je, među ova 24 grada, uključujući i Beograd, dobio status grada, izražavam i zadovoljstvo. S druge strane, podsećam da drugačije nije moglo da bude, s obzirom na to da je pred kraj prošle godine Valjevo, možda nekom omaškom, prebrzo preskočeno prilikom prvog predlaganja koje će opštine steći status grada. Međutim, zbog potencijala kojima raspolaže, pre svega, zbog svoje istorije, svog društveno-ekonomskog razvoja, kulturnog, prosvetnog, turističkog, a posebno što je Valjevo kroz vekove duhovni centar, kao što je to i danas, drugačije nije moglo nego da se i ta opština nađe među onima koje će imati status grada.
Treba reći da je predlagač zakona predvideo mogućnost da više opština može obrazovati grad, odnosno da se mogu ujediniti, dogovoriti u prethodnoj nekoj raspravi, videti šta su to zajedničke odrednice koje ih vezuju i da pronađu interese u tim integracijama. Ovo je veoma bitna stvar i u smislu dalje decentralizacije vlasti, bez obzira na to šta ko mislio, a uz nedavno usvojeni Zakon o budžetu i niz drugih zakona koji predviđaju ravnomerni regionalni razvoj, mislim da se postepeno približavamo onome što svi u unutrašnjosti želimo, a to je, s jedne strane, decentralizacija vlasti, a, sa druge strane, ravnomerni regionalni razvoj.
To su samo neke napomene koje poslanici koalicije DSS-NS imaju o Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji.
Što se tiče zakona o lokalnoj samoupravi, on je, takođe, veoma značajan i tu se vrši usklađivanje s Ustavom. Dosta je bilo dilema u javnoj raspravi, pogotovo u medijima, od strane pojedinih političkih stranaka. Praktično, svi smo nekako bili uključeni u tu javnu raspravu, a najviše se govorilo o tome da li se izvršna vlast, odnosno predsednici opština, moraju birati posredno ili neposredno.
Iskustva su različita i, svakako, treba uvažiti ljude koji su pisali ovaj predlog zakona, odnosno uvažiti njihovo iskustvo i u prethodnom sazivu, ne samo od 2004. godine, u prethodnoj vladi, nego čak i od 2000. godine, pošto su različiti kriterijumi bili, praktično je zakon to različito regulisao.
Jesu različita iskustva. Imali smo sredine u kojima je jedna istaknuta ličnost ubedljivo pobeđivala na neposrednim izborima, kao što je slučaj u Valjevu, gde je predsednik opštine dobio 21.500 glasova, ali, s druge strane, imali smo i opstrukciju od strane SO, koja se zbog ovog ili onog interesa formirala ili, kako se to popularno kaže, skockala na drugačiji način, na štetu građana. Bio je paralisan rad opštine i SO, a to niko od nas ne želi.
Iz tih razloga, mislim da je dobro i imaćemo manje konfliktnih situacija, s obzirom na to da će se predsednik opštine birati u odborničkoj skupštini, odnosno na posredan način.
Ovde treba reći da svi u unutrašnjosti, svaka opština, pa i narodni poslanici koji su u ovom i koji su bili u prošlom sazivu, željno očekuju jedan set zakona, celovito rešenje problema opštinske imovine, jer je činjenica je da se od 1995. godine, kada su opštine razvlašćene, velika šteta nanosi, pre svega, finansijska, a znamo za sporost oko dobijanja saglasnosti, gube se investitori itd.
Mislim da je vredno spomenuti, ako već moje kolege, prethodni govornici, to nisu rekli, da narodni poslanici, što je ustavna obaveza, ne mogu biti deo izvršne vlasti. To je, možda, moglo, bez obzira na to što se ponavlja ustavna odredba, da se inkorporira u ovaj zakon.
S druge strane, predviđeno je da, posle izbora, predsednik opštine i njegov zamenik prestaju da budu odbornici, odnosno podnose ostavku.
Možda je zanimljivo ovo kod raspuštanja, odnosno slučajevi u kojima su se stekli uslovi za raspuštanje skupština lokalne samouprave. Postoje svi oni razlozi, neću ih ponavljati, to je opštepoznata stvar, ali prilikom imenovanja sastava privremenog organa, možda nije zgoreg da, čak, i u zakonu stoji da ne mogu biti članovi privremenog organa predstavnici stranaka koje na prethodnim izborima, tim aktuelnim, nisu prošle cenzus. U ovom slučaju, to će biti još rigoroznije, 5%, jer imamo neprimerene situacije danas po unutrašnjosti, da se, poštujući koaliciju s republičkog nivoa, u lokalu, privremeni organ sastavi od predstavnika tih stranaka.
Na kraju, nešto o lokalnim izborima. Oni su, svakako, najatraktivniji za naše građane, jer se najveći korpus tog biračkog tela uključuje u te izbore. I za poslanike DSS-NS-a je bila dilema da li je bolji proporcionalni ili većinski sistem.
Obrazloženje predlagača je sasvim razumljivo, jer logično je da se u lokalnim sredinama građani opredeljuju za one političke opcije za koje smatraju da im mogu doneti boljitak, vodeći kvalitet života, da im rešavaju sve najaktuelnije probleme u lokalnoj samoupravi, a to ne mogu pojedinci.
Dobro je što je sad onemogućeno Predlogom zakona da se pojedinac može kandidovati tako što je skupio 20-30 potpisa, izađe na listu i postane odbornik, kao što je bilo slučajeva. Ne može, jer je zakonodavac predvideo da to mora biti najmanje trećina od odborničke liste.
Dakle, ako ima 60, ili 61, najmanje 20 odbornika može da stane na tu listu odborničkih kandidata, pa i taj zainteresovani građanin.
Građani gledaju političku opciju, gledaju ko im može doneti boljitak i na krajnje praktičan i pragmatičan način gledaju ko trenutno sačinjava vlast, jer se za onog ko sačinjava vlast građani opredeljuju. Logično, oni im mogu pomoći, a oni koji su, nažalost, u opoziciji, moraju da čekaju neki sledeći voz.
Takođe je veoma bitno reći, kada se govori o nedostacima proporcionalnog sistema, da imamo pojedince koji se, praktično, zaklanjaju iza stranke. Ne možemo izbeći mogućnost da se u okviru jakih, dobro organizovanih stranaka, koje postignu dobre rezultate na izborima, ostvare dobar procenat, na njihovoj listi nađu i neki koji objektivno, kao pojedinci, u tom većinskom sistemu ne bi mogli da dobiju poverenje građana.
Dobro je što su uvedeni ovi korektivi, kada se radi o postupku kandidovanja, kao što sam već spomenuo, povećan je cenzus na 5%, a zatim i ovi potpisi i overa odborničkih kandidata.
Od svojih kolega sam dobio informaciju da već ima amandmana koji bi trebalo da koriguju zakon. Čini mi se da je dosta komplikovana, možda u praksi može naneti ozbiljne probleme, upravo, ova brojka od 30, ali da se može overiti samo u sudu ili u opštini. Možda je dobro, kao što su mi već kolege rekle, da se ostavlja mogućnost da opštinska uprava može za to da ovlasti svoje činovnike, da se to može vršiti i u mesnim zajednicama, odnosno mesnim kancelarijama, da bi se rasteretila gužva. S druge strane, pozitivna strana ovog predloga je što ćemo te male, avanturističke grupice, marginalce, ili neke kojima je nekad neko, u zlom času, rekao da su političari, mnogo pametni, pa su se usudili da se kandiduju, takve avanturiste ćemo ostaviti da čekaju sledeće izbore.
Na kraju, ovaj ugovor s odbornikom. Time je, praktično, razrađena ona ustavna odredba koja kaže da je poslanički mandat stvar dobre volje samog poslanika, da on može poveriti taj mandat stranci koja ga je stavila na listu.
U ovom slučaju je to još više precizirano, tako da ovlašćeni podnosilac izborne liste može podneti ostavku posle sklapanja ugovora s kandidatom za odbornika.
Završavam jednom značajnom predviđenom odredbom, a to je da prilikom ostavke jednog odbornika ovlašćeni predlagač ne mora poštovati redosled prijavljenih odbornika, kao što je slučaj s poslanicima u Republičkom parlamentu, što nije bio slučaj do sada.
Mislim da ste se vi u Ministarstvu suočavali s ozbiljnim problemom kada dobijete izveštaj iz lokalne samouprave, iz lokalnih skupština, gde je neki predloženi kandidat za odbornika, ali bez prethodnih izjava da su se svi koji su ispred njega odrekli svog odborničkog mandata. To je, zaista, bila nerazumljiva stvar, jer, po analogiji, to se moglo primeniti i na ovo što se dešava s republičkim poslanicima. Naravno, Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica glasaće za predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Poslednji govornik, poslanik Dejan Rajčić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  čini mi se da mi se drugi put zalomila sreća da budem poslednji govornik na kraju rasprave. Prošlog puta je, mogu reći, bilo uspešno, nadam se da će isto tako biti i ovog puta.
Naime, ovaj set zakona, koji je neophodan za raspisivanje, održavanje i organizaciju, uopšte, lokalnih izbora, za organizaciju lokalne samouprave, u značajnoj meri unapređuje budući status, rad i funkcionisanje lokalnih samouprava u Srbiji. Siguran sam da će ovaj set od četiri zakona, koji je pred nama, biti usvojen od strane Parlamenta.
Za početak bih krenuo od zakona o teritorijalnoj organizaciji, kao jednom fundamentalnom zakonu, koji je večeras pred nama na raspravi i analizi. Dobro je što je ovim zakonom verifikovana postojeća situacija i uvaženo postojeće stanje u Srbiji, što se tiče organizacije lokalnih samouprava, u smislu usaglašavanja i prihvatanja faktičkog stanja na terenu, počev od promene imena gradova i opština, do onih detalja koji se odnose na definisanje i nazive naseljenih mesta u tim jedinicama lokalnih samouprava.
Možda je trebalo samo podrobnije izanalizirati i ispitati da li su sva naseljena mesta definisana ovim zakonom, u suštini, i realno naseljena, jer je poznata situacija da je u rubnim područjima naše republike došlo do vrlo velikog pražnjenja stanovništva, tako da neka od naseljenih mesta, na veliku žalost, više nemaju nijednog jedinog stanovnika, živog stanovnika, te je, možda, da se ne bi opterećivao i zakon i administrativna organizacija same lokalne samouprave, trebalo ta naseljena mesta izbrisati iz evidencije naseljenih mesta.
Ovde sam pronašao jedno takvo naseljeno mesto, ali ne bih sada o njemu.
Dobro je što je ovim zakonom veliki broj dosadašnjih opština dobio status grada, što je jedan od očitih preduslova za brže i efikasnije organizovanje tih jedinica lokalne samouprave, radi bržeg ostvarivanja cilja, koji se manifestuje kroz efikasniju organizaciju i delimično povećane nadležnosti i ingerencije te lokalne zajednice, a krajnji cilj bi trebalo da bude efikasnije i brže stvaranje preduslova za razvoj i otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje tih građana.
Dosta je bilo ovde reči o Požarevcu. Kao rođeni Požarevljanin, prihvatam ideju da moj rodni grad, odnosno moja opština, dobije status grada, a da, istovremeno, Kostolac može da se, unutrašnjim aktom, odnosno statutom budućeg grada Požarevca, preimenuje, odnosno dobije status gradske opštine, što će žiteljima i meštanima Kostolca puno značiti.
Siguran sam da će isto to puno značiti i žiteljima dosadašnje opštine Leskovac. Naime, građani Vučja i Grdelice sigurno osećaju potrebu da se, kroz bržu i efikasniju unutrašnju organizaciju, organizuju na taj način, kako bi mogli da svoje zahteve u pogledu razvoja lokalne infrastrukture, kako komunalne, tako i one u oblasti društvene nadgradnje, realizuju na brži i efikasniji način.
Kao čovek koji živi i radi u Nišu, moram reći da moj grad, koji je do sada imao status grada, možda, na ovaj način prividno dolazi u jedan podređeni položaj, jer ćemo, od dosadašnjih pet gradova u Srbiji, sada biti jedan od 23 grada.
Ono što do sada nije postojalo u dosadašnjem zakonu o teritorijalnoj organizaciji, to je da je data mogućnost za institucionalno povezivanje, udruživanje i stvaranje zajedničkih organa radi efikasnijeg funkcionisanja dve ili više jedinica lokalnih samouprava.
Mislim da će grad Niš, u saradnji s opštinama koje se nalaze u njegovom najbližem okruženju i koje prirodno gravitiraju ka gradu, kao jednom velikom privrednom, univerzitetskom, kulturnom centru, da će i žitelji tih opština naći motiv i dovoljan razlog za efikasnije i funkcionalnije povezivanje i buduću saradnju u odnosu na nivo koji je do sada postojao.
Mislim da je trebalo razmotriti mogućnost da dosadašnja gradska opština Niška banja, koja već sedam godina ima status gradske opštine, dobije status posebne jedinice lokalne samouprave. Ona ima sve preduslove za tako nešto. Ima i preko 10.000 stanovnika i predstavlja zaokruženo geografsko i funkcionalno područje, sa svojim sadržajima, i mislim da bi žitelji opštine Niška banja, odnosno stanovnici dosadašnje gradske opštine Niška banja, mogli na jedan ovakav način da brže ostvare razvoj na teritoriji svoje opštine.
Mislim da bi tu ideju trebalo razmotriti i, eventualno je, sutradan, u Odboru za lokalnu samoupravu, inovirati i inkorporirati u ovaj zakon o teritorijalnoj organizaciji, kao predlog skupštinskog odbora, a uz vaš pristanak da Vlada prihvati jedno takvo rešenje. Mislim da niko ne bi imao ništa protiv da dosadašnja gradska opština Niška banja postane posebna jedinica lokalne samouprave.
Što se tiče zakona o lokalnoj samoupravi, on je u dobroj meri oslonjen na dosadašnja rešenja, naravno, inovirana i u prethodne četiri godine u praksi pokazana i dokazana, na ovaj ili onaj način.
Znamo da je bilo dosta problema u lokalnim samoupravama, kako u organizacionom smislu, verovatno, zbog nedovoljnog kapaciteta samih lokalnih samouprava da iznesu sve nadležnosti prenete od strane Republike, kao i zbog unutrašnjih odnosa koji vladaju na lokalnoj i političkoj sceni, ali mislim da je, ipak, trebalo napraviti jedan radikalni rez u sledećoj stvari.
Molim vas da me, gospodine ministre, čujete, a gospodin Krasić će sačekati, uz svo dužno poštovanje.
Mislim da je član 32, koji se odnosi na nadležnost skupština gradova, gde se kaže da skupštine opština, odnosno skupštine gradova imenuju i razrešavaju direktore javnih preduzeća i ustanova, nasleđeno rešenje, da je to jedno blago rešenje, ide po nekoj srednjoj liniji. Ako smo već izabrali, ako je ta ista skupština opštine, odnosno grada, izabrala predsednika opštine i dala mu u ruke izvršni segment vlasti, trebalo je onda, samim tim što mu je ta opština, odnosno ta skupština dala kapacitet da rukovodi i da odgovara za funkcionisanje grada, jer je on i po zakonu odgovaran i predstavlja grad, odnosno opštinu, gradskom veću kojim rukovodi gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, pružiti mogućnost da oni postavljaju i razrešavaju direktore javnih preduzeća i ustanova.
Analogija u odnosu na Republičku vladu je sledeća. Direktore javnih preduzeća imenuje Vlada. Nikada to nije radila ova skupština ovde, zato što će Vlada, kao jedan efikasan organ, koji snosi zakonsku odgovornost i ima taj kapacitet da nosi izvršnu vlast, brže i efikasnije reagovati u svim abnormalnim situacijama, u svim akcidentnim situacijama, u slučaju nerada, odnosno lošeg rada nekoga od tih direktora, na brži i efikasnije način će ga i razrešiti i sprečiti eventualno širenje, odnosno uvećanje negativnih posledica koje jedan takav direktor može, iz bilo kog razloga, da prouzrokuje i time nanese štetu celoj lokalnoj samoupravi.
Dok to dođe na Skupštinu, dok se dogovore sve relevantne poslaničke grupe koje čine poslaničku većinu, vreme ide, a obično se tu jave neke trzavice, šteta se samo uvećava, gomila, i mi, u suštini, imamo vrlo lošu situaciju u samoj praksi.
Zakoni o kojima sada govorimo su najživotniji zakoni, koji se tiču svakog građanina ponaosob, jer put rešavanja svakog problema, bez obzira na to da li se on formalno-pravno nalazi u nadležnosti lokalne zajednice ili Republike, uvek, prvo, ide preko predsednika opštine. Jer, ljudi po prirodi stvari, za svaku vrstu problema, da li nema hleba, da li je neko postavio bilo šta što je u nadležnosti nekog republičkog javnog preduzeća, npr. električni stub, u oblasti uređenja vodotokova, vodoprivrede, obavezno dođu kod predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, a onda predsednik opštine juri, vrti telefone i moli kolegu sa republičke instance da se ta situacija razreši. To je, obično, prepiska i razgovori koji potraju neko vreme, a za to vreme kumuliranje problema traje i dalje.
Mislim da bi trebalo u tom delu promeniti rešenje i dati nadležnost gradskom veću, odnosno opštinskom veću da postavlja i razrešava direktore, umesto, kako je sada predviđeno članom 32, u tački 9, da to čini skupština. Mislim da bi to bilo brže i efikasnije, a, na kraju krajeva, i to gradsko veće je političko telo, sastavljeno od političara, i to mahom od onih koji čine strukturu te skupštinske većine. Znači, imamo esenciju skupštine u jednom.
Dobro je rešenje što je napokon formirana komunalna policija, dakle, data je mogućnost lokalnoj samoupravi da formira komunalnu policiju, jer do sada je u praksi bilo puno problema zbog nedovoljnih mogućnosti i kapaciteta komunalnih inspektora, koji nemaju dovoljno ovlašćenja za rešavanje komunalnih problema, tj. da intervenišu kod subjekata koji krše komunalni red, i onda se tu traži asistencija policije. Dok se to usaglasi s njihovim akcionim planovima i mogućnostima, prođe vreme, a za to vreme se stvaraju divlje deponije i dolazi do bespravnog preduzeća, do ovoga ili onoga. Ovo je odlično rešenje. Ja znam da je grad Banja Luka, mada je to u Republici Srpskoj, druga država sada, tu praksu uvela pre pet ili šest godina, i zato imaju čist i uređen grad. Ne kažem da je to samo zasluga komunalne policije, naravno, polazi se i od svesti samih građana da brinu o svom komunalnom okruženju. To je dobro rešenje.
Dolazimo do onog esencijalnog pitanja, želim večeras to da naglasim, odnosi se na odredbu koja je sadržana u zakonu o glavnom gradu, u članu 8. tački 5, kojom se kaže da je gradu Beogradu pružena mogućnost da bude osnivač elektronskih i štampanih glasila. To je vrlo nezahvalna situacija za sve nas koji dolazimo iz unutrašnjosti. Imali smo priliku, i vi i mi svi ovde, da vidimo da su, igrom slučaja, baš juče, Niška televizija, njihovi radnici i predstavnici, doneli ovde i predali predsedniku Parlamenta peticiju koju je podržalo 35.000 građana Niša, kojom se traži da se gradska televizija, znači, osnivač je Skupština grada, koja funkcioniše već 13 godina, izuzme iz privatizacije.
Jeste da to nije po Zakonu o radiodifuziji i po evropskim standardima, ali hajde da nađemo srednje rešenje i da omogućimo građanima Niša pravo na objektivno i korektno informisanje.
Jeste da u gradu Nišu postoji 12 ili 13 lokalnih TV stanica, od kojih nekoliko ima jako kvalitetan informativan program, ali celokupan sadržaj, programska šema tih privatnih televizija, ne može biti na onom nivou koji može pružiti televizija čiji je osnivač društvena zajednica, a u ovom slučaju grad Niš.
Moram podsetiti da je grad Niš još 1996. godine, u vreme početka građanskih protesta u Srbiji, buđenja građanske svesti, prvi imao slobodni elektronski, znači, TV medij, pa su se svi tadašnji političari naprosto utrkivali da se, preko njega, njihova reč čuje i vidi.
Mislim da toliko dugujemo građanima Niša, da ipak zadrže svoju lokalnu televiziju. Predlažem da se to uradi na takav način što bi se u zakonu o lokalnoj samoupravi, u onoj odredbi koja govori o mogućnosti institucionalnog povezivanja dve ili više jedinica lokalne samouprave, dodao novi stav kojim bi se pružila mogućnost da ta zajednica lokalnih samouprava ima mogućnost da bude osnivač tih javnih glasila.
Još jednom, pozivam sve odbornike, izvinite, poslanike, da podrže ovaj set zakona o lokalnoj samoupravi i da u danu za glasanje to i potvrde. Poslanička grupa DSS-NS-a će, sigurno, podržati sve ove zakone. Hvala.

Na listama više nemamo prijavljenih govornika. Da li žele reč predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa, ili neko ko nije iskoristio svoje pravo po članu 93. Poslovnika?        Reč ima ministar Marković.

Ja mogu samo da zahvalim na sadašnjem toku rasprave. Mislim da smo definisali nekoliko manjkavosti u ovom tekstu u toku današnje rasprave, nadam se da ćemo sutra, u toku dana, kroz amandmane, sutra su odbori, rešiti to i da će prekosutra rasprava o amandmanima popraviti to što treba da se popravi.
U svakom slučaju, zadovoljstvo mi je što postoji ovakav stepen saglasnosti oko ovih rešenja i nadam se da ćemo u subotu završiti ceo posao. Hvala puno.

Hvala, gospodine ministre.
Zaključujem zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi, Predlogu zakona o lokalnim izborima i Predlogu zakona o glavnom gradu.
Nastavljamo rad u subotu, 29.12.2007. godine, u 10 časova, raspravom o ovim zakonima u pojedinostima. Hvala vam.