Zahvaljujem gospodinu Markićeviću.
Za repliku se javio Čedomir Jovanović. Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa Poslovnikom, pošto je očigledno da ovde nema sposobnosti da se na ispravan način interpretiraju stavovi LDP.
Znači, ovo ne treba da bude rasprava u kojoj će jedna ostavljena strana kroz mržnju da iskazuje žalost za nekim izgubljenim koalicionim partnerom.
Mi danas ovde raspravljamo o predlogu koji praktično nas dovodi do činjenice da će se vrlo brzo na vlasti naći stranka koja je formulisala nacionalnu politiku ovog društva prethodnih 20 godina ili do 2000. godine i da taj povratak na vlast mora biti praćen nekim političkim činjenicama.
Ko je uticao na tako nešto? U kojim okolnostima dolaze sve te koalicije? Sva ta pitanja su pitanja drugorazrednog značaja. Ako je ta stranka sposobna da ovom društvu da ono što mu je neophodno, onda ta stranka ima pravo da bude akter te promene, bez obzira da li na tako nešto utiču ambasadori jedne ili druge zemlje, EU ili SB, bez obzira da li na tako nešto utiče poslovni svet u ovom društvu.
Problem je situacije u kojoj se mi nalazimo zapravo ta nespremnost stranke koja dolazi na vlast da pruži bilo kakvo uveravanje i garanciju da će tu vlast obavljati na bolji način nego što je to činila u prošlosti. To je jedina tačka ozbiljnog razmimoilaženja između LDP i SPS.
Sva druga politička pitanja, razlike u odnosu prema Kosovu, u brzini evropskih integracija, u prioritetima, jesu politička pitanja na koja se odgovori mogu dobiti kroz neku diskusiju, razgovor. Jer, nemamo mi tapiju na potpunu kosovsku istinu, niti smo mi vlasnici politike koja je isključivo ispravna u procesu traganja za rešenjem kosovskog problema. Ako postoji neki racionalni argument, mi ćemo ga prihvatiti, ali kontinuitet sa nacionalnom politikom devedesetih godina, u tom kontinuitetu nema kvaliteta na kome mi insistiramo.
Ako se govori o Evropi, onda se mora pokazati spremnost za prihvatanje onih vrednosti koje su Evropu učinile bogatom, pa se danas računa na evropske fondove koji će pokrenuti neki novi investicioni ciklus u Srbiji. Ako se govori o socijalnoj pravdi, onda se to ne može banalizirati kroz spuštanje pojma socijalne karte na milostinju koju će država deliti svojim građanima, koje je prethodno ta ista država uništila. U tome je problem ovog političkog trenutka.
Povratak SPS na vlast ne sme istovremeno značiti pružanje naknadnog legitimiteta politici koja mora da bude osuđena. Ako SPS nema snagu za tako nešto, onda vi iz DS morate nama da objasnite u čemu je vrednost SPS. Onda vi morate da garantujete da je to stranka koja je spremna da učini ono što nije radila u prošlosti.
Ako vi ćutite, onda mi zapravo to ćutanje doživljavamo kao potvrdu ovog našeg stava i onda smatramo da nema perspektive u političkom konceptu u kojem se partnerstvo gradi na ćutanju i guranju stvari pod tepih - tako se Srbija neće promeniti. Ovu Srbiju mogu menjati ljudi koji u njoj žive, oni su takvi kakvi su.
Ako govorimo o tajkunima, oni imaju svoja imena. Ako govorimo o Miroslavu Miškoviću, pa nacionalno pomirenje ne može da bude pomirenje između Borisa Tadića, Ivice Dačića ili mene. Da li to znači pomirenje onih građana koji se smatraju oštećenim i opljačkanim i Kompanije Delta? Ako neko kaže da to to znači, onda mora da objasni zašto je to tako. U svakom normalnom društvu poslovni svet i te kako utiče na političke tokove zemlje.
Konačno, ne vidim da je još uvek aktuelna vlast učinila išta da te odnose učini javnim i da ih reguliše. Mi očekujemo od predsednika parlamenta da omogući diskusiju o tome, da legalizuje status poslovnog sveta u Srbiji.
U pravu su oni koji osuđuju političare koji se u izbornim kampanjama pojavljuju samo sa pevačicama, a kada im se postavi pitanje poslovnog sveta, oni se od tog poslovnog sveta distanciraju. Ako ti ljudi plaćaju porez, ako žive u ovoj zemlji, ako protiv njih ova država ne vodi nijedan krivični postupak, onda su to ljudi koji moraju da budu partneri u rešavanju problema ove zemlje.
Šta je problem sa srpskim tajkunima? Problem sa srpskim tajkunima očigledno prati činjenica i istina da se u ovom trenutku razilaze interesi njihovih kompanija i njihovi lični sa interesima do sada vladajuće koalicije. E, onda je to tema za one koji su pristali na tu politiku - mi nismo i ne pristajemo.
Znači, transparentnost i javnost u svakom postupku, pa i u onom koji prati formiranje ove vlade. Ko je doprineo afirmisanju vrednosti u Srbiji zaslužuje poštovanje. Ako je to neko uradio u ime oproštaja grehova, onda to treba da se kaže i da mi procenimo da li to može ili ne može.
Ovakva rasprava ne vodi onom ishodu koji je za nas važan, a to je preispitivanje uloge SPS i davanje punog značaja činjenici da se ona danas vraća na vlast.
To nas ne raduje, pre svega zbog toga što nema spremnosti za zauzimanje jasnog stava o sopstvenoj prošlosti. Zbog toga se takvoj politici i takvoj ideji mi suprotstavljamo.

Molim vas, gospodine Jovanoviću, opominjem vas na vreme. Hvala.
Pozivam narodnog poslanika Vesnu Pešić da uzme reč.

Osećam potrebu i zaista ne znam zašto je gospodin Markićević uopšte pominjao moje ime, zato što smo mi bili jedina stranka koja se suprotstavila monopolima. I dan-danas se govori da je ova inflacija koju danas imamo jednim delom potekla iz unutrašnjih razloga, iz monopola, i pre svega iz visokih cena namirnica koje nameću pre svega naši domaći tajkuni, a među njima, na prvom mestu, Miroslav Mišković.
Mi smo skupili onoliki broj potpisa na formalan način i to za nekoliko dana, znači preko 30 hiljada, da zaista raspravimo u Skupštini to pitanje, i nije bilo volje, ne od nas.
Ovo o čemu vi pričate, mi jesmo glasali i slučajno je čovek bio pred vratima zadržan. To sam vama lično objasnila, vama lično sam objasnila gospodine Markićeviću. Ali nije bilo volje od strane vladajuće koalicije da otvori to pitanje monopola u Srbiji, nego zaista sada treba da pravimo proevropsku vladu, a nismo nikada otvorili pitanje monopola i pitanje konkurencije u Srbiji.
Nadam se, ako išta, ako "e" ostane od Evrope u ovoj vladi, da ćemo onda na prvom mestu otvoriti pitanje tog osnovnog interesa građana, za šta moram da naglasim, jedino koja je otvorila to pitanje je bila LDP. Ona je štitila opšti interes građana i ona je prva i jedina otvorila pitanje monopola u ovoj državi. Prema tome, zaista ne znam zašto ste vi mene pomenuli.
Drugo, htela bih da odgovorim gospodinu Nikoliću.
Nisam rekla da se građani Srbije ne interesuju za sudbinu Kosova, samo sam rekla, imajući u vidu ono što je gospodin Dačić rekao, da se politika devedesetih godina, kada je narod prošao golgotu, za stvaranje velike srpske etničke države, evo živi radikali ovde sede, narod neće više da se kaže da neće ići u Evropu, da će biti poslednji u svom regionu, da neće imati od čega da živi, da će ponovo da ide u izolaciju zbog rešavanja nacionalnog pitanja. Takvu poziciju je najoštrije iznela, a manje radikali, DSS i videli ste kako je prošla.
Narod neće više da se žrtvuje, nego kaže - vodi politiku tako da kažemo - dobro, ali nemoj da žrtvuješ ponovo sve državne interese, ceo moj život, državu, ne može. To je bila jasna poruka ovih izbora, a nisam nikada rekla da je narod rekao - nema veze za Kosovo, ali je prioritete veoma jasno postavio, jer znamo ko je rekao - prvo Kosovo, a Evropa na nekom "Š" mestu, a ko je rekao - prvo Evropa, a zatim ovo drugo.
Prema tome, mislim da je izborna volja jasna. To je jedini razlog zašto hoćemo da podržimo sve evropske inicijative, ako ih bude bilo. Prvo moramo da vidimo da li će uopšte takva vlada i s takvim poverenjem opstati. Lično, ako mene pitate, imam duboku sumnju da se uopšte o tome radi, ali dok mogu, imam prava tako da govorim.

Reč ima Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Krkobabiću, javljam se po članu 104. zato što je gospođa Vesna Pešić, koja je koristila pravo na repliku, što niste rekli, kao njen osnov za javljanje, povredila dostojanstvo Narodne skupštine i poslanika, pre svega SRS. Mi jesmo, hvala bogu, živi i zdravi, živ je i zdrav predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, i da smo ispravni u našem stavu i u politici, gospođo Pešić, govore samo činjenice koje vi ili ne želite da znate, ali mora na njih da vas podsetim.
Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. godine. Na tim izborima politika, za koju vi kažete da je politika prošlosti, haosa, mraka, politika koju je personifikovala SPS, koja je tada na nacionalnim osnovama, i sa Slobodanom Miloševićem na čelu, želela da zaštiti svakog Srbina u svakoj srpskoj zemlji, zadobila poverenje od dva miliona trista pedeset hiljada birača.
SRS, kada je kao registrovana politička partija izašla dve godine potom na izbore, u decembru 1992. godine, imala je u ovim skupštinskim klupama 73 svoja predstavnika. Taj broj se samo povećavao. Naravno, nije onda kada smo bili proganjani, hapšeni, kada je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj zaista ukazivao na činjenicu da zapadne sile, Amerika i pre svega zapad, ne zbog toga što, kako su neki vaši istomišljenici tada govorili, zagovara neku teoriju zavere, nego žele da nam otimaju i rasparčaju našu zemlju.
Kasnije se pokazalo, vidite i sada na procesu koji protiv njega vodi antisrpski Haški tribunal, da je apsolutno bio u pravu kada je zagovarao takvu ideju i kada je, govoreći o činjenicama da se takva politika prema Srbiji kovala još davnih osamdesetih godina, što vi dobro znate, i da je on bio disident tog vremena, zaista ostvarila u praksi i da on danas, kao predsednik najveće političke stranke u Srbiji, ali i čovek koji je u pravom smislu reči najveći antiglobalista, mora da štiti i da bude brana takvoj politici koja se i dalje sprovodi i nadvija se taj crni oblak i dalje nad Srbijom.
Ne mogu građanima da kažem, kao što vi govorite - da, sve će biti sjajno i lepo, mi ulazimo u Evropu, novi zakoni, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da zažmurim pred činjenicom da se to dešava na Kosovu i Metohiji, da apetiti rastu za dalje rasparčavanje naše zemlje, da je u pitanju i naša severna AP, da je srpski narod u Crnoj Gori potpuno obespravljen i da se Srbi bore za svoj opstanak u Republici Srpskoj.
Mi nikada nećemo odustati od takve politike. Da smo u pravu govore činjenice koje vi ne znate. Vi ste izrekli nešto, da li iz neznanja ili tendenciozno, ne znam, ali rekli ste da su na ovim izborima 11. maja srpski radikali dobili manje glasova. Vidite da niste u pravu. Da u broju poslaničkih mandata, zbog Dontovog sistema i zbog takve raspodele na osnovu glasova drugih i izlaznosti političkih stranaka, ali u apsolutnom broju glasova mi smo taj broj povećali, sa tendencijom stalnog rasta. Takav će trend biti u Srbiji.
Naravno, oni koji su odustali od te politike i kojima su neke druge ideje, navodno levičarsko-socijalnog karaktera važnije, a koje potenciraju, biće u teškoj situaciji da zadrže to svoje biračko telo. To tako vidim i mislim da oni ne mogu tom svojom politikom da se profilišu na duži period, da opstanu i da prelaze cenzus na budućim izborima.
Za razliku od SRS koja će, pre svega svojom istrajnošću, ali pre svega akcentom na tom našem najvažnijem nacionalnom polju i akcentom za borbu za socijalnu pravdu i protiv kriminala i korupcije, zaista stalno imati trend rasta u biračkom telu. U to budite sigurni.
Uostalom imaćemo priliku, koliko za nepunih godinu dana, da izađemo ponovo na parlamentarne izbore, pošto je nemoguće da ovaj konglomerat stranaka koje prave vladu opstanu duže na vlasti, i videćete. Naravno, tada će situaciji biti još mnogo bolja za potpuno nacionalno osvešćenje našeg naroda, jer će u Srbiju kao pobednik da se vrati predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj.

Molim narodnog poslanika gospođu Pop-Lazić da uzme reč.

Poštovane kolege narodni poslanici, mislili smo da je vreme totalitarnog režima prošlo onda kada se uvelo višestranačje u Srbiji. Međutim, od 2000. godine naovamo opet, čini nam se, jednoumlje.
Pokušaću to na najplastičniji način da vam objasnim, pre svega osvrćući se na političku teoriju i politički sistem savremenih evropskih država. U svakoj modernoj demokratskoj državi, politička partija koja ima 30% glasova je partija koja je nezaobilazna u vlasti. Da nije političke računice i da nije trgovine od 2000. naovamo, a ovo je već četvrta vlada, verovatno bi to tako i bilo i politička scena Srbije bi se iščistila, ostale bi dve-tri političke partije koje bi se smenjivale na vlasti, kontrolisale bi jedna drugu.
Recimo, zamislite situaciju da imate vladu koja je sastavljena od dve političke partije, imate predsednika države koji je iz neke treće političke partije, imate predsednika Skupštine koji je iz najveće i najbrojnije političke partije u parlamentu. Da li tu onda imamo pravu demokratiju i da li onda imamo mogućnost da jedni druge kontrolišemo i da državu vučemo napred, i da zaštitimo interese svih građana.
To bi verovatno bio ideal kome teže oni koji se zalažu za demokratiju. Ali, ovde se dešava nešto drugo. Ako pitate običan svet šta se to dešava, a najčešće oni prilaze nama i pitaju šta se to dešava i ko su ti koji prave vladu, onda su tu razni epiteti, pa kažu - to su poltroni, podrepaši, oni koji saleću strane gospodare i tome slično.
Mi onda moramo da ih podsetimo ko to Srbijom vlada i ko će u narednom periodu Srbijom vladati, čijom voljom, one većine koja je stvorena u parlamentu, ali kako je stvorena, to će objašnjavati oni koji budu polagali račune svojim biračima.
Mi ih onda podsećamo na one koji su palili Skupštinu, koji su palili RTS, koji su šišali tuđu decu, tukli ih, pretukli direktora RTS-a, jahali popove, maltretirali mnoge druge, gde su ulazili krizni štabovi, upadali u Narodnu banku. Evo, i današnji kandidat za predsednika Narodne skupštine bila je predmet takvog maltretiranja, ne bih da idem u detalje dokle je to moglo da ide da nije bilo ipak policije da je od svega toga spasi.
Očigledno je, dakle, da kod nas prave demokratije nažalost nema. Izlazimo mi na izbore, izlaze građani Srbije besumučno na izbore, verujući da će njihova volja biti verifikovana na taj način da se stvori onakva vlada kakvu oni žele. Mi obećavamo u predizbornoj kampanji građanima, uradićemo to, to, to, a onda se izbori završe, sumiramo rezultate, zaboravimo, mnogi od nas zaborave šta su to obećavali, okrenu ćurak naopako i stvaraju se ovakve neprincipijelne koalicije i ovakva vlada koja ne može dugo da traje, jer je pre svega neprirodna.
A samim tim ne može da ostvari ni neke rezultate. Tako mnogo vode Dunavom i Savom prolazi, a mi stojimo u mestu ili čak idemo i unazad.
Samo pre nekoliko dana uhapšen je Župljanin, a niko evo iz ove buduće vladajuće koalicije koja danas predlaže predsednika Skupštine nije smatrao za potrebno da se u javnosti oglasi i da to osudi. Nije li to neprirodno? Jeste, svakako, ali i o tome će ceniti vaši birači.
Šta je ono što smo svi obećavali u kampanji? Da ćemo se izboriti sa korupcijom. Naravno, tamo gde postoje dve-tri političke partije jake u državi, gde se vlast smenjuje, to je lako i tu, naravno, postoji strah od korupcionaških afera.
Tamo gde imamo koalicija, a imali smo 17 članica u DOS-u, pa smo imali onda nešto manje, sada ih ima evo osam u ovoj novoj vladi, tu već jedni drugima gledaju kroz prste i zbog toga takve vlade nisu poželjne i nisu dobre, a kod na su izgleda nužno zlo, jer neki drugi, neki van ove zemlje rešavaju o našoj sudbini i o našoj budućnosti.
Samo se pitam šta je sledeći korak nakon formiranja ove vlade, obzirom da je osnovni kamen spoticanja bio upravo taj da li hoćemo u Evropu ili nećemo. Ovde je jedna gospođa pre mene govorila o tome i rekla je nećemo tu veliku Srbiju, narod hoće u Evropu, baš ih briga šta se dešava sa Kosovom i Metohijom.
Mislim da je njoj do Kosova i Metohije i do države stalo kao do lakukarače, bubašvabe, to je jezik koji je njoj blizak, obzirom da, eto, imali smo i takvog ambasadora, nažalost, u Meksiku, i ako su nam takvi ambasadori od 2000. naovamo, onda nije ni čudo što nam se ovakve stvari dešavaju.
Dakle, šta je ono što će nam se nakon formiranja ove vlade desiti? Reći će nam evo upravo ovu rečenicu - dokle god ne uspostavite dobre odnose sa susedima, diplomatske odnose Beograda i Prištine, nećemo moći da razgovaramo o ulasku u EU. Zapamtite ove moje reči. To je sledeći uslov koji će biti postavljen, a onda se postavlja pitanje šta dalje.
Oko toga smo se upravo spoticali u razgovoru oko formiranja nove vlade. Možda će narod i tada reći, šta ćeš, ne može šut sa rogatim. Vi to preko ovih vaših medija već činite, da narod to sležući ramenima prihvati, ali mi imamo obavezu da vam to kažemo i upozorimo vas, i javnost i vas ovde u parlamentu, i da to nazovemo onako kako mi mislimo da treba, nacionalnom izdajom. Istorija opet neka sudi. Vreme će pokazati.
Šta nam to obećava EU? Kažu, dobićete 190 miliona dolara od IPA, mada iskustvo drugih istočnoevropskih zemalja govori da najčešće ti projekti nisu usvojeni, pa te pare i ne dođu. Ali i ako dođu, kada to prevedete u evre, videćete da je to 103 evra po glavi stanovnika.
Hoćemo li za sto evra da prodamo Kosovo i Metohiju? Hajde recite bar vi ovde, vas 250.
Pitajte svakog građanina Srbije da li će da vam da 100 evra da ne prodate Kosovo iz svog siromašnog džepa. Daće vam. Nema ništa od tih 190 miliona. Šta mi njima dajemo? Jedanaest milijardi evra je spoljnotrgovinski deficit, 50% toga je u odnosu na zemlje EU. Hajde izračunajte. Pet i po milijardi evra mi njima, a oni nama 190 miliona ili 103 evra po glavi.
Da li smo mi baš toliko da ne možemo taj običan račun da shvatimo. Šta je to što nas tera da radimo u korist sopstvene štete? Nešto izgleda u našem genetskom kodu nije u redu. Ili ovaj narod ima previše strpljenja ili mi kada dođemo ovde se zaboravimo i ne znamo odakle smo došli.
A treba i da se vratimo u svoj komšiluk i treba da pogledamo u lice onima koji su izlazili na birališta i sa puno poverenja glasali za nas, jer smo im govorili, kako ćemo mi ako oni budu glasali za nas uraditi to, to, to. Sada da vidimo, da znate, od danas kada izaberete predsednika Skupštine i formirate vladu, duvaće vam SRS za vratom neprestano i kada su sednice, i kada nisu sednice, i u medijima, i van medija, i po sokacima, i po ulicama i po bulevarima. Nećete moći da radite šta hoćete. To što ste zamislili nećete moći da izvedete.
Dvadeset godina za DS i njenu vanbračnu decu, mislim na G17, LDP, Čanka, Vuka, i ovu ostalu bulumentu, Milošević je kasapin, krvnik, ubica, ratni zločinac, diktator, psihopata, a njegova stranka sile mraka, fašisti, retrogradne snage, mafija i tome slično. Vlast DS smenila je ili oterala s posla skoro 50.000 članova SPS.
Šta se to, demokrate, kod vas promenilo? Da li ste vi našli neke druge koje ćete da maltretirate. Nećete više članove SPS, sada ćete možda neke druge. Ko će to da se nađe sada na vašoj meti, obzirom da vi samo tako izgleda možete da funkcionišete.
Ova buduća koalicija poništava samu sebe, SPS i njeni koalicioni partneri obećali su u kampanji da će poništiti mafijaške privatizacije. Ako bi to učinili, a ja sam im verovala, i zaista mislim da je to iskrena namera bila. Ali, ako to učine, oni će onda poništiti DS. Onda je dobro što su ušli u ovu vladu. To će biti istorijski uspeh SPS.
Na neke stvari ću vas podsetiti u trenutku kada se bude formirala vlada, pa evo preskačem ono što sam sebi zabeležila, a što bi svakako želela da kažem, mada Čanka ne mogu da preskočim nikako, jer svoje pretnje izrečene na Trgu republike nikada nije povukao, a mislim na ono da treba da visite na okolnom drveću, pa se prisetite toga.
Prisetite se toga. Nikad nije rekao - izvinite socijalisti, ja sam se šalio, nisam mislio na vas nego na neke druge i sl.
Što se tiče koalicije za Evropsku Srbiju, šta je to što još moraju da prikriju pa ne smeju da odu u opoziciju? Zar ne vidite da gospodin Tadić ljubi cipele gospodinu Dačiću? Čestitam vam na tome, gospodine Dačiću, ali se pitam šta je to što njih toliko boli, da ne smeju da odu u opoziciju, šta je to toliko strašno, šta je to što moraju da sakriju, koji je to kriminal?
Vidite kako gospodin Đelić, šta ga briga, Lesi se vraća kući, malo tamo, malo ovamo, dođe bez ičega, ode s 11 miliona evra, biće profesor negde na nekom američkom univerzitetu, široko mu polje, čovek je kosmopolit.
Svi misle da mogu tako da pobegnu, svi traže odstupnicu, svi traže još malo vremena, ali vreme polako ističe. Ono što je zasigurno, što je svima nama jasno, da svako jutro svane i svaki dan mora da se smrkne, vreme prolazi brzo, a iza nas nešto ostane ili dobro ili loše.
Neću da podsećam SPS šta je to na svom poslednjem kongresu odlučila, kakvu je rezoluciju donela, ali mislim da je dobra rezolucija bila. Hoću da podsetim šta je na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti, u svojstvu predsednika Srbije, Boris Tadić govorio, spominjući opet tragične greške Miloševića.
On prosto ne može da otvori usta kad ode negde van Srbije, a da ne kaže - bivši režim i tragične greške gospodina Miloševića. Kako sada tragične greške gospodina Miloševića, čija ideologija još uvek postoji i koju sprovodi navodno SPS? Sada se poklonio toj ideologiji, poljubio cipele gospodinu Dačiću, dođe vreme i za takve stvari.
Čim je EU pozdravila ulazak socijalista u buduću vladu i Oli Ren se oglasio, verujte, znala sam da tu nije nešto u redu. Naravno, nema on neki kredibilitet kod srpskog naroda, ali interesovanje i zapadnih zemalja i zapadnih ambasada šta se u Srbiji dešava, govori o tome, nama bar iskustvo govori, da onda tu nešto smrdi.
O svemu tome mnogo šire kada Vlada bude bila na dnevnom redu, ali i ovo je to, jer ne pristupamo nikad izboru predsednika Skupštine pre nego što se stvori poslanička većina koja će da formira vladu i zbog toga je ovo možda bio dobar povod da malo o tome progovorimo.
Onda kada budemo svi mi ovde bili svesni da predsednik Skupštine treba da bude iz poslaničke grupe koja je najbrojnija – a koja je najbrojnija? Predsedavajući je malopre rekao, ona koja ima najviše vremena i prostora da izlazi za ovu govornicu, a to je SRS. Koliko znam, 78 je još uvek više od 69.

Zahvaljujem gospođi Pop Lazić.
Molim narodnog poslanika Zorana Ostojića da uzme reč.

Prosto sada, ako se neko od građana uključio da prati prenos, pomisliće da je počela rasprava o Vladi, a na dnevnom redu je izbor predsednika Skupštine.
Znam, gospodo socijalisti, da vam nije lako da izdržite i da gledate ovu količinu ljubomore, jer u govorima onih kojima ste se obećali, a koje ste prevarili, ima mnogo tih reči - prevara, nevera. Ali, kako da vam kažem, s jednima ste bili u braku, odavno ne živite zajedno, drugima ste se obećali, zabavljali ili verili, ali je dobro što ste ovako odlučili i to je LDP na početku pozdravila.
Pozdravila je nameru DS da napravi vladu koja će ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i povesti Srbiju ka Evropi, jer su građani za to glasali. Prema tome, izdržite još malo jer to je prirodna posledica nevere, ljubomore, znate kako, nije lako, možda kod nekih ima i žala za vlašću, ali o tom potom.
Nisam mislio nikada da ću se složiti sa gospodinom Tomom Nikolićem, ali se slažem. Pre nekoliko minuta je rekao da, u principu svi vi, ne računajući LDP, možete da budete u koaliciji. To jeste tako. Zajedno ste donosili Ustav, imali iste stavove, pogrešne stavove o Kosovu, ali sada su socijalisti odabrali to što su odabrali i ne treba više za tim žaliti, nego se pomiriti sa činjenicom da će neko drugi praviti vladu.
No, ipak ovde biramo predsednika Skupštine. On po Ustavu može da bude v.d. predsednika države, u nekim okolnostima koje svakako niko ne želi. To jeste zaista povratak Socijalističke partije na vlast i to je ono što LDP, u suštini, preko neke granice ne može da prihvati.
Podržali smo nameru DS da napravi tu vladu iskreno, ali onda su počeli ustupci za koje, po nama, nema mesta. Sama gospođa Dejanović-Đukić je rekla da bi ona želela sa ovima sa kojima su socijalisti jednom bili u braku i sa kojima su se zabavljali, ali da nije bilo dovoljno, da je bilo samo 125 za tu koaliciju.
Ako je to bilo samo 125, zbog čega i Ministarstvo policije i ta simbolična, ali suštinski važna funkcija predsednika Narodne skupštine Republike Srbije socijalistima? To zaista jeste njihov povratak na vlast. Oni se bar na rečima nisu promenili.
Reformisani komunisti u istočnoj Evropi su se vraćali na vlast, ali uvek uz dva procesa. To su bili neki novi ljudi, koji nisu u onom totalitarnom režimu bili na vlasti, i osuđivali su ono što se dešavalo i bili spremni da prihvate evropske vrednosti koje su te zemlje gradile. Kod nas nisu novi ljudi. Svi koji vode SPS, uključujući i gospođu koja je predložena za predsednika Skupštine, bili su veoma aktivni u onom vremenu koje većina građana želi što pre da zaboravi.
Da li su rekli da osuđuju? Da li su rekli da se grešilo, da to nije ista SPS? Ni to nisu.
Zato je malo čudno i čini mi se da ne doprinosi izgradnji institucija parlamentarne demokratije u Srbiji da DS, koja je predložila ovo rešenje i koje stoji iza ovog rešenja, nije u stanju da izađe i da bar oni, ako već socijalisti to ne žele, kažu da to nisu oni socijalisti, da to nije ona politika, da oni duboko veruju da su se oni promenili. Pa nekako bi nama u LDP tada bilo nešto lakše, ne toliko da bi glasali za gospođu Đukić-Dejanović, ali bi bilo bolje zbog građana koji očekuju da ova vlada zaista povede Srbiju putem Evrope.
Mi ćemo se prema toj vladi odnositi na osnovu onoga što ta vlada bude radila. Verujemo duboko da neke evropske poslove zajedno možemo obaviti, kao što je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ne verujemo da neke druge poslove ta vlada može obaviti, kao što je završetak saradnje sa Hagom, posebno sa gospodinom Dačićem kao ministrom policije.
Ali, ono što nas mnogo više brine je ne samo evropski poslovi, nego i evropske vrednosti. Nažalost, te evropske vrednosti sa socijalistima, na ovako visoko pozicioniranim funkcijama u vladi, čini mi se da neće biti obavljene.
I na kraju, kako da vam kažem gospodo iz DS, jer ste mi vi svakako bliži nego vaši koalicioni partneri, vi ulazite u koaliciju. Ovde je jedan s ove strane, ali ne iz LDP-a, otprilike rekao da se vi tu međusobno prilično razlikujete, pa se iščuđavao u nastupu ljubomore što ste vi zajedno. Mislim da se ne razlikujete.
Vaši koalicioni partneri, vas demokrata, a ima ih desetak, svi su u proteklom periodu na neki način sarađivali sa SPS, bilo da su bili u Vladi koju su podržavali socijalisti, bilo da su direktno bili u vladi čak i Slobodana Miloševića, na kraju krajeva i na ovoj strani ima i ravnogoraca među vama, i partizana, i narodnjaka, i levičara, kao što ima i na ovoj strani, samo se ovi ravnogorci valjda sad žale što su ovi ravnogorci na vlasti, ovi u opoziciji.
Ali, mislimo da ste prešli granicu sa kandidaturom Slavice Đukić-Dejanović za predsednika parlamenta. Mislimo da to nije bilo potrebno, mi smo vam dali podršku i rekli smo - u redu sa socijalistima, drugog načina nema, ali da previše ne smetaju i da slede politiku koja je dobila podršku građana i na predsedničkim izborima i na parlamentarnim.
Međutim, ne da ne smetaju, nego na kraju krajeva postadoše oni glavni u toj koaliciji. Žao mi je što vi ne izađete da nas uverite da su oni drugačiji nego što mi mislimo da jesu, ali to na kraju krajeva će biti vremena u raspravi o Vladi. U svakom slučaju, ovo je stav LDP-a. Mi bismo želeli da je drugačije, ali vaša je odluka da ovo kadrovsko rešenje predložite i mi zbog toga za to rešenje nećemo glasati.