Molim poslanika Dragana Šormaza da uzme reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako smo došli u ovu situaciju danas i naročito ono juče sve što se događalo, Srbija je – odlično je, predsedavajući, dok kolega govori mobilnim telefonom, sedi u prvom redu i dekoncentriše govornika, vi ne reagujete, a dužni ste to da radite, ali dobro.

Molim vas, kolege, imajte malo pažnje da saslušamo poslanika, budite ljubazni, molim vas.

Neka priča, nema veze.
Došli smo u situaciju tako što su ZES i SPS pregovarali dva dana, zvanično, tako kažu, a što je brzo to je naravno i kuso, to kaže naš narod. Naš narod ima pametne poslovice i treba ih slušati, osim ako se nije dešavalo nešto drugo, možda još od predsedničkih izbora, i osim ako se nije pregovaralo, kako sam juče rekao, po nekim staklenim dvoranama, restoranima, barovima, rupama, šupama i ko zna gde, i sve se ovo pripremalo. Pripremao se Glavni odbor SPS za takvu odluku, pojedinačno svaki član, radili su to razni ambasadori, razni biznismeni, ne volim izraz - tajkuni, ali činjenica je da se o tome pričalo i da se o tome govorilo, pisalo i sada vidimo da se to izgleda i događalo, jedno besramno, van očiju javnosti pregovaranje, dogovaranje.
Čak i u ova dva dana kao zvaničnog dogovaranja, opet ništa javnosti nije rečeno, osim da su se usaglasili, dogovorili. Ne zna se ni program, ni principi. Vidimo, postoje kadrovska rešenja i o tome se govori, između ostalog, čuli smo da će, barem tako kažu mediji, ne znam, videćemo kada bude predloženi mandatar, pa sastav Vlade, da će SPS imati i ministarstvo policije u celoj toj vladi.
Čuli smo ovde i da se tačka spajanja, neko je govorio o vezivnom tkivu, ali recimo EU i put u EU, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da je i to tačka spajanja ovih stranaka. Moram reći sledeće stvari.
Prvo, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je mrtvo slovo na papiru. To je činjenica. On ne može da se primeni. Nijedan parlament država članica EU ga nije još uvek ratifikovao. Ne znam koliko puta treba holandski ministar inostranih poslova da kaže da neće biti ratifikovan u holandskom parlamentu, a dok ga ne ratifikuje svih 27 plus naš parlament, on se ne može primenjivati i nema ništa o priči, o evropskim integracijama.
Meni je jasno, jer je to bila propaganda DS, varka za birače na ovim izborima, to će birači i građani Srbije videti ubrzo. Zna se šta je najmanji uslov, a i to je rečeno od više zvaničnika EU, to je završetak saradnje sa Haškim tribunalom, tj. da se Hadžić, Mladić, i Karadžić, iako ne postoji ni jedan dokaz da se Karadžić ikada nalazio na teritoriji Srbije od kada ga jure, ali upravo se ovih dana pominje i to ime kao obaveza Srbije, da se nađe u Hagu. Mene interesuje da li to znači da će SPS, držeći Ministarstvo policije, hapsiti Hadžića, Mladića, Karadžića, tražiti, juriti, uhapsiti ih i isporučiti Hagu.
Pre nešto više od mesec dana, 22. maja, gospodin Ivica Dačić je izjavio - protiv smo izručenja, ali podržavam ako neko želi dobrovoljno da ode. To je bilo i one tri godine dok je podržavana Vlada Vojislava Koštunice. Znači, nisu promenili stav, pošto se stalno postavlja pitanje da li su promenili mišljenje, da li su promenili stav, kakav će dalje odnos imati prema tom pitanju npr.
Mogu da postavim nekoliko pitanja i budućim koalicionim partnerima SPS, pa i samom SPS. Da li se sećaju dana kada je Slobodan Milošević preminuo u Haškom tribunalu. Mnogi su tada govorili da je Slobodan Milošević ubijen u Haškom tribunalu, upravo iz redova SPS.
Koliko puta je prikazan snimak na TV B92, kako gospodin Dačić i gospodin Mihajlov stoje u ''25. maju'' gde je bio izložen kovčeg Slobodana Miloševića, da bi članovi SPS mogli da ga obiđu, jer je bila, koliko se sećam, opšta histerija napravljena u medijima, pre svega od strane budućih koalicionih partnera SPS, kako to nikako ne sme biti dozvoljeno, napad na Vladu Vojislava Koštunice, napad na Dejana Mihajlova zbog toga i kako to nikako ne treba biti omogućeno.
Tog dana su budući koalicioni partneri, mislim da se oni toga ne stide, ne vidim ni jedan razlog zašto bi, tako su se ponašali sve vreme, organizovali hepening u centru Beograda. Puštali su muziku, pevali, igrali, puštali su balone, Mića Albijanić je bio tamo, gledao sam ga na televiziji, duvao balone, puštao balone u vazduh, članovi DS, funkcioneri DS. Da li je gospođa Đukić-Dejanović tog dana pustila suzu za Slobodanom Miloševićem?
Dve godine kasnije pravi se Vlada sa onima koji su se veselili toga dana. Šta se još priča? Priča se - da li je došlo do promene SPS-a. Obišao sam nekoliko prostorija opštinskih odbora SPS u Srbiji pregovarajući o formiranju lokalnih koalicija, znaju me neke kolege poslanici SPS-a, bio sam i u Vranju, i u Palanci, kod mene u Smederevu, nigde nisam video fotografiju Ivice Dačića. Svugde su, i dan-danas, biste, slike, tapiserije Slobodana Miloševića. Ni jednu Ivice Dačića nisam video. Toliko o raščišćavanju sa prošlošću.
Opet, s druge strane, kako će Nenad Čanak i njegovi poslanici da glasaju za Slavicu Đukić-Dejanović, kada je Čanak govorio da Miloševića treba obesiti na kandelabr. Bio sam ispred bine kada je to govorio.
Poslanici SPO, kada je bio pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi, mislim da ste vi to bolje pratili, koliko mene sećanje služi, čini mi se da je posle toga upravo gospodin Ivica Dačić držao konferenciju za štampu i da je rekao na toj konferenciji da ne zna iz kog razloga, ali da je on ubeđen da je Vuk Drašković sam sebi pucao u uvo u Budvi. U to ne ulazim, oni neka pogledaju snimke i neka vide koji su razlozi, kako je to obrazloženo.
Postavljeno je nekoliko pitanja od strane poslanika LDP-a, da li je to novi SPS, o čemu se radi, da bi oni mogli da podrže. Vidim da im je to bitno da se izgovori, možda zbog 14. jula, jer možda u Skupštini grada bi LDP trebalo da podrži stvaranje gradske vlasti SPS i DS, ako i do toga dođe, ako se prekrši koalicioni sporazum koji je napravljen sa nama i sa SRS. Ne može se bez Čede, pa se možda zbog toga postavljaju ova pitanja, ali meni tu ništa nije nejasno.
Gospodin Baki Anđelković je juče rekao, na B 92 televiziji, da se SPS uopšte nije promenio, nego da se promenila DS. Znači, to je on juče izgovorio. Danas je gospodin Dačić rekao da je SPS, raspravljajući se sa radikalima, bio 10 godina vlast, a ne radikali. Drugim rečima, oni su personifikacija tih 90-tih. Ko se od nas, kad pričamo o tom 5. oktobru i pre 5. oktobra, borio – mladi gospodine, u tom sam periodu 17 puta hapšen, ne znam koliko ste vi godina imali – ko se od nas tada borio protiv radikala? Nismo ih videli ko buvu u ektaru. Borili smo se protiv režima Slobodana Miloševića i protiv SPS-a. Ako je neko personifikacija 90-tih, valjda je to SPS.
Dobili ste izbore predsedničke, i delom parlamentarne ste dobro prošli, na histeriji koju ste pravili da neko želi da vrati Srbiju u 90-te. Sada ste spremni, svega nekoliko dana kasnije, da sa onima koji su personifikacija devedesetih, pravite vlast.
Nešto još nije izgleda jasno poslanicima LDP-a. Podsetiću ih na još nekoliko stvari. Usvojili smo 26. decembra onu poslednju Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, koju smo, nažalost, u prošlom sazivu parlamenta uspeli da usvojimo i posle toga nijednu, iako je bilo proglašenje nezavisnosti jednostrano od strane albanske nacionalne manjine itd. Tada je gospodin Ivica Dačić izjavio, kritikujući pre svega Tadića i Koštunicu za stavove koje su iznosili - niko nema pravo da kaže da se neće ponovo ratovati za Kosovo. To je citat, možete proveriti u stenogramima, to je bilo 26. decembra, pre šest meseci.
Gospodin Ivica Dačić je 16. februara pozvao, gospodo demokrate, Skupštinu Republike Srpske da proglasi nezavisnost ako albanska nacionalna manjina u svojoj skupštini proglasi nezavisnost kosovske države. Dan kasnije je rekao da ukoliko KFOR ne može ili neće da zaštiti Srbe, to treba da uradi vojska i policija Republike Srbije. To je sve bilo pre nekoliko dana praktično.
Posle neko govori da nisu prevareni građani Srbije. Naravno da su prevareni. Vi ste ih prevarili sa SSP-om, koji je mrtvo slovo na papiru. Nažalost, ali to je činjenica i takav odnos ima EU prema nama. Zaista smatram da zaslužujemo bolje i više, i smatram da smo spremniji kao država, i od Bugarske i od Rumunije, da postanemo članica EU, ali nažalost takav odnos prema nama ima EU. Nije sporan odnos Srbije prema EU, nego odnos EU prema Srbiji. Šta je u stvari cilj? To je ono što neko ovde spominje neku žalost, žal za vlašću i tako dalje. Što se DSS tiče, nama je možda i bolja opoziciona pozicija i rad protiv takve vlasti, vratićemo stari rejting i vrlo brzo završiti posao sa obaranjem te vlade.
Ali, ne valja za državu i zbog toga ćemo se boriti, jer šta je krajnji cilj. Ne bi učestvovali američki ambasador i engleski ambasadori u svemu. Krajnji cilj je napraviti vladu u Srbiji koja se neće baviti Kosovom, jer je procena Stejt departmenta, Brisela i NATO pakta, svojim ušima sam ih slušao pre deset dana u Berlinu, da je Albancima na Kosovu, uz pomoć Euleksa i NATO pakta, potrebno pet godina da im zaživi država na svakom kvadratnom santimetru te teritorije, bili Srbi lojalni ili ne koji žive tamo.
Pet godina im je potrebno, a za to vreme je potrebna vlada u Srbiji, koja će fokus pažnje sa KiM prebaciti na neke druge teme, na neke zamrznute SSP, na neke zamrznute evropske integracije, baviti se nečim drugim, a ne Kosovom, jer dok se Srbija bavi Kosovom, onda se i javnost u svetu mora baviti Kosovom, onda se i Rusija, i Kina i drugi naši prijatelji mogu baviti Kosovom.
Ako mi prestanemo, Kosovo prestaje da bude tema, nema razloga više ni Rusija onda da se bavi Kosovom, postoje neka druga pitanja, i Kosovo postaje nezavisna država. Nažalost, cilj je to. Ali mi to nećemo dozvoliti i borba za nezavisnost, za spas Srbije, za teritorijalni integritet i suverenitet Srbije će se nastaviti, bez obzira što će ova vlada po volji Vašingtona biti formirana.
Na kraju ću samo reći još jednu stvar. Kako dolazimo na ovaj svet, tako sa njega i odlazimo. Nema veze kojoj veroispovesti pripadamo. Dolazimo bez ičega i Bogu na istinu idemo bez ičega. Potpuno je nebitno šta za života steknemo, ali se i te kako, drugovi i drugarice socijalisti, ceni kada se ode Bogu na istinu na koji način se nešto steklo.

Gospodin Dačić ima repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se na ovolikim citatima. Nisam znao da se toliko podrobno prate moje izjave. Pretpostavljam da službe to dobro beleže, ali u svakom slučaju nemam razloga da ne stojim iza onoga što sam govorio, za razliku od mnogih, i nemam ni razloga ovde da sada demantujem, niti da potvrđujem ono što sam govorio.
Samo bih želeo da podsetim gospodina Šormaza, ovo je možda vlada koju pravi možda neko iz Vašingtona, ali prva vlada koja je napravljena iz Vašingtona je bila posle 5. oktobra 2000. godine. Došli ste na vlast uz pomoć istog Solane koga danas napadate. Nema razloga da se tako prema nama ophodite. Vi bar dobro znate da je SPS, zajedno sa SRS, bila na udaru tada 2000. godine, upravo od tih istih koje sada spominjete.
Što se nas tiče, mi nemamo razloga da menjamo politiku prema KiM, niti ćemo je promeniti. Nemojte nas napadati što se tiče KiM, mi smo bar bili ti koji smo pokušali i oružjem da branimo KiM, za razliku od vas koji to niste ni mrdnuli sada kada je proglašena nezavisnost KiM.
S druge strane, pošto ste spominjali Slobodana Miloševića i balone. Tačno je, i taj čovek koji je tamo bio je gospodin Albijanić. Pominjali ste i Vuka Draškovića. Tačno je, i Vuk Drašković. Ali, samo da vas podsetim, tada su oni bili u vašoj vladi koju smo mi podržavali. Zbog toga što ste insistirali na tome da prevaziđemo te političke razloge ta je vlada opstala, inače bi tada pala. Tek toliko da se zna.
Nije dobro ako imate u politici mišljenje da kada vi možete s nekim, a kada neko drugi može da napravi s nekim koaliciju, onda nešto nije u redu s njim. Molim vas, koalicije, kao što znate, pravili smo ih sa više političkih stranaka više puta za ovih 18 godina. Da li su bile dobre ili nisu bile dobre, proceniće narod na izborima. Vodite vi računa o vašim biračima, nemojte o našim.

Gospodin Šormaz ima repliku, izvolite.

Da se razumemo, vi ste tada više puta govorili, tri godine ste govorili da vi podržavate Vojislava Koštunicu, a ne tu vladu, i da imate dogovor sa Vojislavom Koštunicom. Da se tiče Vuka, i Labusa, i Dinkića, nikada je ne biste podržavali. Bilo bi dobro da ubuduće govorite ono što ste i tada govorili, kada sada već niste zaboravili ni jednu od onih rečenica koje ste govorili i u prethodnom periodu. Sada ste rekli da ćete prvo pregovarati sa Vojislavom Koštunicom, pa posle ćete videti da li tu pravite dogovor ili ne.
Pustite vi tu priču, drago mi je da ste potvrdili sve što sam rekao i drago mi je da nisam nijedan citat pogrešno izgovorio. Nisam se obraćao vama, nego sam se obraćao onim poslanicima koji su iznosili sumnju da li se SPS promenio ili ne. I drago mi je da ste sve argumente koje sam izneo potvrdili i molim vas da više ne govorite o tome ko je šta činio za Kosovo i ko se kada i za šta borio.
Bio sam i borio se kada je NATO pakt napao Kosovo, iako ste vi vladali državom, iako sam bio protiv vašeg režima, a vi ste za to vreme sedeli u Beogradu i držali političke govore i pamflete, i dalje ste o tome govorili. Nemojte meni o tome da držite predavanje, nađite nekoga ko je sedeo u Beogradu, zaštićen kao i vi, i u to vreme na takav način imao odnos prema državi.

Reč ima poslanik gospodin Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što se danas dešava možda najbolje odslikava ovaj redosled narodnih poslanika koji su se prijavili da diskutuju. Ako pogledate, na spisku ima 28 imena i nema ni jednog jedinog poslanika, pošto znate kako to ide, za i protiv, koji govori u prilog izbora novog predsednika Skupštine.
Mogu da razumem ove iz žutog preduzeća, još uvek im je gorko, ne mogu nešto da prevale preko usta, ali ne razumem pre svega SPS i još neke eventualno poslanike koji nisu našli za shodno da izađu i kažu bar par protokolarnih reči za izbor novog predsednika Skupštine.
Sećam se, to se nikada nije desilo, čak i kada smo birali gospodina Dulića, bar nekoliko je izašlo, mada je to bilo teško, ali našlo je načina da izgovori nekoliko rečenica u prilog izbora gospodina Dulića za predsednika Skupštine. Šta ovo govori? Očito da se dešava nešto što teško vi, koji ste napravili ili pokušavate da napravite ovu većinu, možete to i javno za govornicom da saopštite, jer radi se o nespornoj činjenici, radi se o vašim biračima.
Potpuno je legalno, svi oni koji su dobili poverenje građana Srbije u Skupštini Srbije mogu praviti pokušaje da dođu do većine koja bi im omogućila pre svega konstituisanje Skupštine, izbor predsednika, potpredsednika i ostalih delova vezanih za Skupštinu, a posle toga izbor vlade. Da li je i legitimno?
Zbog čega? Vrlo jednostavno, zbog vaše politike, ideologije, za šta ste se zalagali u proteklom periodu, jer ovakav salto mortale u politici nije baš uobičajen i teško da je moguće to svojim biračima objasniti. Normalno je, neće odmah biti prilike za mesec-dva, ali možda za tri-četiri meseca, tek se nailazi na teškoće, možda ćete morati da proverite kod vaših birača, građana Srbije, kako oni ocenjuju ovo što se danas dešava u Skupštini Srbije.
Između ostalog, znate vi to, a znamo i mi, da su prilično veliki lomovi i u pojedinim strankama, znate kako su vam prošli glavni odbori i u jednoj i u drugoj stranci, i to govori da imate osnovnih problema. Znam da su neki primerci izuzetno radosni kada mogu da se čuju, pa naučili da taše, nekada su to morali da rade sa četiri ekstremiteta, sada znaju sa dva i vrlo su zadovoljni da to pokažu građanima Srbije. Pokazaće nam to, ajde taši malo.
Ipak bih hteo da pre svega podsetim građane Srbije na ovu trenutnu situaciju koja se dešava, odnosno ovu koaliciju u koju je ušla DS ili žuto preduzeće. Ovo nije u pežorativnom smislu žuto preduzeće.
Da je DS žuto preduzeće imam neoborive dokaze. Između ostalog, sećate se u predizbornoj kampanji, i za ove parlamentarne izbore, i za izbore za predsednika Republike, na koji sve način DS zloupotrebljava svoj položaj i na koji način obmanjuje i krade izbore.
Sećate se onih silnih paketa koje su delili građanima Srbije i uz čiju su pomoć mislili da će eventualno poboljšati svoj izborni rezultat. Postoji niz neoborivih dokaza koliko je DS prljavim sredstvima pokušavala da pridobije neke glasove od građana Srbije.
Ovde imam otpremnicu koja glasi na Pokrajinski odbor DS za Vojvodinu. Postavili smo mi sva ova pitanja relevantnim institucijama i očekujemo da, u skladu sa zakonom, dobijemo i sve odgovore. Ima li neki veterinar ovde, Krasiću? Čini mi se da bi trebalo nekome pomoći.
Kuhinjska so 1.500 kilograma, brašno T-500 1.500 kilograma, pirinač "Orijent", Egipat 1, 1.500 kilograma, jestivo ulje 1.500 litara, šećer kristal 1.500 kilograma, deterdžent za sudove 1.500 komada, sapun "Ten-san", med i mleko, 120 grama, Henkel, komada 1.500, kese pvc 1.500. To su one plave kese u koje su ovi iz žutog preduzeća pakovali.
Datum je 17. maj 2008. godine. Otpremljeno 10. maja, rok plaćanja 17. maj. Vrednost samo ovih 1.500 paketa je skoro 680.000 dinara. Jedan ovaj paket je vrednosti oko pet evra. Ono što smo mi mogli da dođemo do podataka je otprilike milion evra, koje je DS potrošila samo na ove pakete. Pokazaću vam i slike. Nemojte da se uzbuđujete.
Dva šlepera koja su otišla za Niš sa 8.000 paketa, pošto smo uspeli da ih vrlo jednostavno uhvatimo, da pozovemo policiju, da policija pokupi te papire, onda su ovi iz DS rekli da je to humanitarna pomoć koja se šalje distrofičarima Niškog okruga.
Proverimo mi vrlo jednostavno koliko uopšte ima distrofičara u Nišu i Niškom okrugu, 180 distrofičara. Pogledajte kako se prljavim sredstvima služi DS, a ukupno nepokretnih lica u celom Niškom okrugu ima oko 500.
Nisu oni samo slali u Pčinjski okrug. Slali su oni svuda. Interesantno je kako su oni poslali 3.026 paketa u Užički okrug. Tamo je nalog za slanje paketa potpisao prof. Vitomir Mihajlović i naglasio je da je ova pomoć, koja je upućena u Užički okrug, upućena Romima, kako bi pokazali Romima da društvo brine o njima, vodi računa itd.
Znate šta je interesantno ovde? U Kosjerić je stiglo 130, u Čajetinu 100, a tamo nema ni jednog jedinog Roma. I to je ono što pokazuje na koji sve način vi zloupotrebljavate svaku mogućnost da bi prevarili građane Srbije. Sada se postavlja pitanje motiva onih koji sa "žutim preduzećem" ulaze u bilo kakvu koaliciju.
Šabac je još interesantniji po tom pitanju. Tu smo uspeli da to sve lepo snimimo, da vidite. Pazite magacin (pokazuje fotografije) nema laži, nema prevare, ovo su plavi paketići, roba koja se polako ... aktivisti. Vi ćete ih prepoznati, ovo su aktivisti DS koji pakuju ove paketiće. Jeste, jeste, pogledajte, ovo su glasovi i način kako je DS došla do tih glasova. Pogledajte, sve je lepo i uredno.
Evo sad ćete da vidite, nije nikakav problem, videćete kako se pakuju paketići, unose se u kamion. (Gojko Radić, sa mesta: Ima li Deda mraza?) Deda mraza ima u liku Borisa Tadića, ali umesto šubare moraćete da mu stavite onu kapu sa ona tri kraka jer ćete doći u situaciju ... možda prepoznajete ove iz Šapca. Evo su ljudi na kamionu, vrlo lepo, nema nikakvih problema. Evo pogledajte, evo vidite, i to sve jedna firma prevozi, "Interkop" iz Šapca (pokazuje fotografije).
Neću da budem maliciozan i da to povezujem s Dušanom Petrovićem, ne pada mi napamet, apsolutno neću. Ali, ipak morate priznati da je interesantno da se ova transportna firma, kad god su paketi u pitanju, pojavljuje. Neki zli jezici pričaju raznorazne stvari. U to neću da ulazim, nemam objektivno podatke. U svakom slučaju ovaj podatak je za razmišljanje.
To je jedan deo slike DS i tu nema nikakve dileme po tom pitanju, da čovek vrlo jednostavno shvati da se radi o onome što manje-više znamo, stvarno o preduzeću, koje je stvoreno da bi osvojilo vlast - kad osvoji vlast znate kakvi su. Ostalo je još ovo malo po Srbiji da se proda. Kada to budu završili, verovatno će da pokupe pinkle i da odu. Jer oni nemaju alternative - kod njih je ili Vlada ili Centralni zatvor, nemaju šta drugo da očekuju, to je potpuno jasno.
Ne postavljam ovo pitanje Demokratskoj stranci, postavljam pitanje onima koji ulaze u koaliciju sa DS. Ali možda ću da im pomognem nekim citatima da na lakši način shvate s kim ulaze u koaliciju.
Sećate se 1. februara, ako se ne sećate, tada je to rekao Boris Tadić, pa zato mislim da mu treba ona kapa, rekao je da - Demokratska stranka u Vladi neće učestvovati sa SPS, jer je to stranka 90-tih godina, odnosno stranka s kojom DS nikada neće učestvovati u vlasti, pa kaže: "Najava formiranja te koalicije predstavlja vraćanje na period pre oktobarskih promena 2000. godine".
Sada postavljam pitanje: na koje se vi godine vraćate? Možda se vraćate na godinu 1993, kada je Đinđić pravio koaliciju, pokušavao sa Slobodanom Miloševićem. Tu nema nikakve dileme. Problem je što ste vi za svih osam godina, svaki momenat koji vam se ukazao, gledali da osudite SPS kao stranku koja je najodgovornija za sve što nam se dešavalo od 90-te do 2000. godine.
Kaže, ''napada Borisa Tadića nije bio pošteđen ni lider Jedinstvene Srbije, Dragan Marković-Palma, koga je predsednik DS kontinuirano vređao preko svojih stranačkih kolega, visokih funkcionera DS, Dragoljuba Mićunovića i Dragana Šutanovca, koji su 2006. godine optužili''... (žagor u sali) Imam blagi osećaj da vi ne želite da čujete. Ne bi bilo loše da vidite koliko ste dosledni.