Pozivam narodnog poslanika dr Paju Momčilova da uzme reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, evo mi već uveliko raspravljamo o predlogu koji je pred nama da profesor doktor Slavica Đukić-Dejanović, član SPS, bude izabrana za predsednika Skupštine Srbije. Vidite, imamo jednu čudnu sednicu gde nismo dobili ni odgovore neke prethodne, koji su bili i te kako interesantni za nas narodne poslanike. Naime, zbog čega je bilo neophodno da se u ovolikoj tajnosti saziva ova sednica. Dobili smo ovaj materijal neposredno pred sam početak sednice.
S druge strane, nismo dobili odgovor zbog čega je neophodna ovolika brzina. Dao sam jednu pretpostavku da verovatno novoformirana koalicija želi žurno da pohita da formira vladu, da se ovde stave na dnevni red zakoni, da penzije dostignu 70 posto ličnog dohotka, da imamo besplatno zdravstvo i da imamo besplatno školstvo, što je uslov SPS i PUPS-a da bi se sa nekim formirala vlada. Ne verujem više u to.
Da li je čista bahatost i osionost jedne novoformirane većine u pitanju ne mogu da kažem, ali čini mi se da ono što je rekao redan bečki književnik, koji je živeo pre više od dva veka, možda pogađa pravu istinu. Rekao je Berfel otprilike ovako - što više praznine, to više brzine. Mislim da to potpuno odgovara ovoj sadašnjoj situaciji.
Međutim, tokom rasprave imamo i treću stvar veoma ozbiljnu, koja je sada za mene potpuno izvesna. Mnogi poslanici su se ovde pitali zbog čega su povučene dve naše parlamentarne delegacije sa međunarodnih skupova važnih, na kojima su se raspravljali važni problemi koji dotiču državne i nacionalne interese države Srbije. Rečeno je čak da je to namerno. Niko nije demantovao. Prema tome, sklon sam da verujem da je i ovo deo đavolskog paklenog plana iz nekih mračnih krugova.
Imali smo predizbornu kampanju, videli ste, gospodin Todorović vam je dao dokumente i dokaze čime se deo političke elite naše evropejske služio, videli ste da je ovde rečeno da Srbija nažalost ima proevropsku većinu ostvarenu, pa je nama radikalima rečeno kako smo dobili manje glasova, gospođa Vesna Pešić je o tome govorila. Demantovano je, mi smo dobili isti broj glasova, čak i nešto više nego ranije, ali broj poslaničkih mesta zbog Dontovog sistema je uzrok da imamo 78 poslanika.
Međutim, imamo i novostvorenu koaliciju. Uopšte nisam sklon da zameram SPS-u što je stupio u ovakvu koaliciju. To je njihovo i legalno i legitimno pravo i nema nikakvog žala među nama srpskim radikalima što je to tako. Postoji, međutim, nešto što je sasvim izvesno i što, ako hoćete sa logičke tačke gledišta da malo govorimo i u ovom parlamentu, mada možda nije uputno to sasvim, pada uoči vrhunac kameleonskog ponašanja dosovske elite oličene u DS, koja sada govori o četiri principa koji ih naganjaju da stupi u koaliciju sa SPS i ostalim njenim učesnicima koalicije.
Vidite, kaže se socijalna pravda. O socijalnoj pravdi govori danas neko koji je do te nepravde doveo od 2000. godine žestoko, da ne nabrajamo kriminalne privatizacije i sve ostalo čega smo svi svesni. Ko je donosio nove zakone o radu? Ko je donosio nove penzione zakone? Ko je donosio novi zakon o zdravstvenom osiguranju? Biće, gospodo, da ste to ipak vi donosili i da ste zbog toga doveli dobar deo naših građana u tešku socijalnu situaciju, i ekonomsku.
Dalje, govori se o zaštiti državnih i nacionalnih interesa. Da, ali na jedan neobavezujući, blag način, jer vidite, ako neko čak i od vas, iz vaših redova uputi reči istine toj Evropi, onda dobije žestoke packe. Setite se kako je Dodik prošao, setite se Jeremić kako je prošao kada je u Zagrebu izjavio da je "Oluja" nešto što je genocid i nešto što nije dozvoljeno, i da vam ne nabrajam sve te primere.
Onda ono što vas navodno zbližava, a to je evropejstvo. Međutim, vaše epropejstvo je podaničko evropejstvo. Da je to tako, dokaz je onaj Manter i ovi tajkuni koji su, nije više Šilerova aktuelna, sad je Šekspirova aktuelna, skrojili ovu vladu i naterali vas da uđete u ovakvu, pomalo i za neke, čudnu koaliciju, legitimnu i legalnu. Da se razumemo, nema žala od srpskih radikala što ulazite. Da budem iskren, mnogima od nas je pao kamen sa srca kada ste vi ovo ovako uradili.
Govorite o istorijskom pomirenju. Nemojte da budete licemerni. Ako se mirite, logično bi bilo da se mirite sa najvećim delom vaših oponenata i ideoloških neistomišljenika. Nažalost, u ovoj situaciji su to srpski radikali, koje je 30 procenata biračkog tela ove zemlje biralo, a jedna ipak manjina ne može da bude reprezent mirenja, makar je i ona značajna, makar i to kada bi bio iskren korak, da iza toga ne stoji nešto drugo pragmatično, i to bi bilo za pohvalu i da se pozdravi.
Idemo na sam izbor i na predlog kandidata. Lekar sam i trebalo bi da budem na neki način hendikepiran kada govorim o ovom predlogu. Kazaću vam zašto po etičkim principima moje profesije morao bih da govorim samo sa uvažavanjem o svom kolegi. Naravno, tog ću se svog principa i držati.
Mi imamo ovde biografiju prof. dr Slavice Đukić-Dejanović, koju ne želi niko iz nove koalicije da podrži i istakne vrednosti kako čoveka, tako političara, tako i lekara. Što se tiče Slavice Đukić-Dejanović, ona je izvanredan lekar, izvanredan pedagog i to nije nikakva sumnja.
Ako bi čovek hteo da ide i dalje, da li takav čovek zaslužuje da bude predsednik Parlamenta? Da, nedvosmisleno. Međutim, imamo opet drugu interesantnu situaciju, lično profesorka Dejanović može da bude to i nije nikakav problem. Međutim, postoji veliki drugi problem logički ili trgovački, pa vidite ko će se opredeliti za koji ugao gledanja.
Logički, parlament Srbije bi trebalo da predstavlja verovatno neko ko je dobio najveću podršku ovog naroda. Ako je zakonodavna vlast nešto što je najbliže laičkoj vlasti, što je narod, što najviše izvire iz narodnog suvereniteta, valjada je logično da se poštuje volja naroda. Valjda je to demokratija, kada predstavnik grupacije kojoj je najviše građana naše zemlje dalo poverenje bude predsednik ovog parlamenta.
Da li je normalno da neko ko je dobio 5,8 može da bude legitiman predstavnik narodnog suvereniteta ovde? Može na dva načina. Prvi način je prljav način, kada nema nikakvih principa. Ne govorim o moralu, ovde moral ne postoji, vi ste moral izbacili. Vaš vođa je rekao - kome je do morala, u crkvu. Toga se držim i uopšte vama ne prigovaram moralnu stranu vašeg postupka i ponašanja.
Može na uredan, pošten i u redu način. Koji je? Ako sve poslaničke grupe osećaju tog čoveka iz manjinske grupe da je pogodan i da može da nas predstavlja. To ovde nije slučaj.
Vi se na evropejstvo pozivate. U evropskom parlamentu postoji takva situacija da manjina ima glavne položaje u državi ili nema. Taj sindrom nas prati od 2000. godine, pa smo trpeli Svilanovića, pa smo trpeli onog Dinkića i trpimo ga još dan-danas. Trpimo marginalizovane manjine, okupljene interesne grupe koje su podržane, mali su podržani od velikih. Kojih velikih? "Solane i kompanije". E, to je naš usud.
Kešaju se mali, beznačajni u neprincipijelne koalicije, nema DS čoveka da isturi, ako nećete radikala, ne morate, mi smo opozicija. Kakva ste vi to partija kada nemate da iznedrite čoveka da predložite da vas ovde predstavlja.
Znači, vi nemate kvalitetne ljude. Kad vam se kaže žuto preduzeće, vi ste stvarno žuto preduzeće, vi niste politički osmišljen organizam, koji je i svestan svoje vrednosti i koji ceni sebe. To je vaš problem.
Prema tome, da ne dužim dalje, da ne bih uzimao vreme mojim partijskim drugovima. Zbog toga poslanici SRS ne mogu da glasaju i za, lično smatram, izvanrednog i dobrog kandidata Slavicu Đukić-Dejanović.
Još jedna na kraju opaska. Mojoj koleginici su podvalili oni koji su je predložili. Ovo nije biografija za izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo je za izbor u nastavničko zvanje ili za neko članstvo u nekoj akademskoj instituciji.
Ovo što je sve ovde napisano, ko ima mere i malo ukusa, napisao bi u dve rečenice. Radi se o vrhunskom medicinskom stručnjaku, psihijatru i vrhunskom nastavniku Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Ako bi hteo da ide i dalje, mogao bi da kažem vodećem stručnjaku i to bi bilo dovoljno.
Kada ovde neko napiše da se cenjena koleginica, kaže ovako, kao docent Medicinskog fakulteta i osnivač dnevne psihijatrijske bolnice, aktivno primenjivala savremene metode vanbolničkog lečenja po modelu razvijenih evropskih sredina. Taj model u medicini ne postoji. Medicina je nešto što je planetarno, što je svetski, a evropska medicina ne postoji.
Ili, kada kažete da je trenutno jedini redovni profesor i šef katedre za psihijatriju, kao i prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Šta radite? Obezglavljujete Medicinski fakultet, kragujevačku psihijatriju i srpsku. Tako se ne radi, tako se ne predlaže, ovo je komedija, ovo je ruženje čoveka koga predlažete. Hvala vam i zbog toga nećemo glasati.

Molim gospodina Šormaza, po Poslovniku.

Reklamiram članove Poslovnika 225. i 226. Mislim da poslanici treba da budu obavešteni o svemu, što je tačka dnevnog reda. Nije mi dao đavo mira, malo sam kopkao po internetu i na prezime Đukić-Dejanović ispadne mi jedan tekst od 11. marta 2003. godine, objavljen u listu "Danas".
Kaže ovako – Đukić-Dejanović zloupotrebila položaj. Kragujevac; Opštinski sud u Kragujevcu saopštio juče da je protiv Slavice Đukić-Dejanović pokrenuo dva istražna postupka zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi. Slavica Đukić-Dejanović, koja je visoki funkcioner SPS, bila je na listi sudskih veštaka kragujevačkog okružnog suda iz oblasti neuropsihijatrije, navodi se u sudskom saopštenju. Mislim da je u najmanju ruku potrebno da se takođe ova Narodna skupština obavesti kako su se ove istražne radnje završile.
Znam da je u to vreme gospođa Dejanović imala imunitet, ali je veoma bitno jer se ne radi o krivičnoj prijavi. Krivičnu prijavu može da podnese privatno lice ili tužilac, ali kada je istražni postupak znači da je sudija već utvrdio da postoje osnovi sumnje da je to učinjeno, pa mislim da bi smo svi trebalo ovde da znamo kako je sve to završeno.

Milica Vojić-Marković, narodni poslanik, molim da uzme reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto vidim da je manir da se na pitanja ne odgovara, pokušaću da odgovorim na to pitanje. Naravno, ne na pitanje koje je sada postavljeno, nego na jedno pitanje koje muči Srbiju ovih dana.
Dakle, da podsetim, danas je 25. jun 2008. godine, i to namerno ističem zbog toga što treba da upamtimo, jer od ovog datuma, od danas, od večeras reinkarnacija je uvedena na velika vrata u Srbiju.
Ne reinkarnacija kao filozofski stav, ne kao religijski stav, nego kao politički stav. To je jedna potpuno nova forma.
Da podsetim, religijski reinkarnacija predstavlja vraćanje duše u ovaj svet u nekom novom telu. Filozofski to predstavlja zapravo katarzu, očišćenje, a politički to ćemo videti ovih dana.
Najinteresantnije je ono što sam videla da su predlog kandidature za predsednika Skupštine potpisali poslanici Nenada Čanka, potpisali poslanici Vuka Draškovića i SPO-a, potpisali poslanici DS, gledamo jednog koji se više puta ovde dičio time da je bio jurišnik petooktobarske revolucije.
Dakle, ništa ne bi bilo čudno da kandidat za predsednika Skupštine nije gospođa Slavica Đukić-Dejanović, čije se ime više puta pojavljivalo u vezi sa izbornom krađom 1996. godine, kao i sa pomenutim događajem, da je gospođa umalo linčovana od tih istih koji su toliko strastveno jurišali tog 5. oktobra, kao što se sada strastveno zalažu da je predlože za kandidata.
Ono što je još zanimljivo, jeste da sam u biografiji koja je dostavljena videla da je gospođa stručnjak za mentalno zdravlje. Sada sam potpuno sigurna da je samo vrhunski stručnjak za mentalno zdravlje mogao da nagovori Borisa Tadića, Nenada Čanka i Vuka Draškovića da je stave da bude kandidat ispred njihove koalicije.
O mentalnom zdravlju građana koji su glasali za DS i o mentalnom zdravlju građana koji su glasali za SPS neću da govorim. Hoću da kažem da mene interesuje mentalno zdravlje građana Srbije, koji treba da razumeju o čemu se ovde radi, da progutaju da oni koji su se do juče vitlali sabljama, ubijali, pretili, zatvarali, optuživali jedni druge da su najveći kriminalci, danas rame uz rame prave vladu.
Šta hoću još da kažem? DSS ne priznaje reinkarnaciju i ne veruje u reinkarnaciju. Vaskrsenje je u redu, ali u reinkarnaciju ne verujemo. Hoću još da kažem da takođe ne verujemo da je za dva dana javnog pregovaranja uspelo da se usaglasi ono što se godinama nije usaglasilo. Ali je očigledno da se ovde ne radi o tome da je to bilo toliko daleko, nego je bilo jako blisko i jako se brzo usaglasilo. Takođe moram da kažem da ovo što primećujem - laže ovde neko nekoga, ne laže SPS DS, niti DS SPS, lažu oni, gospodo, građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Poslanik dr Mileta Poskurica.

Narodni poslanici, sada ponovo postaje jasno zašto je to brzo trebalo obaviti i zašto je i sam predsedavajući mobilnim telefonom izvešten da treba da postoji sednica, na kojoj će se negde u zabiti formulisani predlog pretočiti u odluku da predsednik Skupštine bude Slavica Đukić-Dejanović.
Naravno da treba kao kolega sigurno iz istog kliničkog centra da budem poslednji koji bi govorio protiv stručnih kvalifikativa profesorske Slavice. Mislim da oni sasvim nedvosmisleno stoje na mestu i ona je dobar stručnjak.
Međutim, pošto je ovo paradigma budućih zbivanja, ovakvo glasanje, i pošto unosi kod nas sasvim opravdani upit - da li je to model i mustra načina kreiranja vlade, onda se postavlja još jedno naredno teže, više i odgovornije pitanje - a kakva je onda nacionalna politika Vlade, odnosno politika, dao sam joj neposredno jedan važan kvalifikativ, kakva će biti politika vlade?
Ako je ona jedinstvo najmanje dvaju vrsta politika, potpuno nesrodnih, nešto što se, ako budete iskreni, dolazeći iz vaših sredina potpuno upitno pred vas postavljalo kao poslanike, koje prepoznaju ljudi na ulici, pa su vam sigurno mnogo češće i mnogo više, makar je moje iskustvo, tako i radikala, prilazili oni koji su glasali SPS i ovu koaliciju koja ide u paketu, pa vas pitali šta je to i da li je moguće. Uglavnom su nevericom iznosili stavove, ostajali pod upitom da li će njihov glavni odbor, njihove najviše političke strukture, to aminovati, kada se to desilo, rekli - pa nas niko nije pitao.
Jednako tako su vam prilazili, možda provokativnije, ovi iz žutog preduzeća, žute koalicije, i sami ne skrivajući nezadovoljstvo i čuđenje - kako to da jesu odlukom nekoga, to je dakle Tadić, koji je i sam svoju listu kreirao tako, da na njoj ne budu samo demokrate, nego je priveo možda i nepotrebno druge. Ali, što bismo ga mi učili? On je skratio, smanjio broj onih što bi eventualno mandate i dobili. Sada je priveo i ove.
Šta sad to znači? Šta se to u Srbiji dogodilo? Da li je to sve zaista legitimno? Da li su zaista zadovoljni birači jednog i drugog bloka? Da li je to opet onaj sindrom Martija Ahtisarija kada je sleteo, posle ubeđivanja Miloševića da će biti tepih bombardovanje, što su neki opozicioni lideri podržali, naterali ga da potpiše ugovor o prekidu oružanih dejstava, tj. kapitulaciju, pa kad je sleteo u Brisel na aerodrom, na pitanje kako se oseća - osećam se kao trgovac koji je prodao kupcu cipele dva broja manje?
Zašto SPS se nalazi u cipelama dva broja manje, zašto to radi i DS? Šta je to što ih je neprirodno povezalo, šta se tu desilo? Šta je to naglo promenilo? Nema tu žala radikala i ovih drugih što oni nisu s nama. Kada ovako stvari vidimo, hvala bogu i da nisu. Jednom smo nosili teško breme toga, bili kažnjeni na izborima, ali smo verovali, tada smo radili za dobru, odgovornu stvar. Branili smo Srbiju i sve kritike koje smo tada imali, koje smo morali da podnesemo, podneli smo, imali smo jedan jasan cilj.
Sada kada treba ponovo braniti Srbiju, sada kada su ponovo stvari dovedene do nejasnoće u Srbiji, zašto je problem da na prvom mestu bude Srbija kao nacija koju treba sačuvati, kao država državni prioritet, a na drugom mestu po hijerarhijskom vrednovanju, a po paralelnom toku, Srbija u Evropi pod uslovom, samo jedan kondicional, da to bude u granicama u kojima jeste.
Dakle, ništa različito i ništa specijalno, što bi oteralo one koji su po prirodi bili skloni toj nacionalnoj koaliciji. Konačno, u izbornoj kampanji su samo to i govorili. Nisu govorili da je moguće da će biti sa žutima, nisu govorili da im nije bitan nacionalni program.
Kako sada svoje biračko telo da obrnu, da objasne? Znamo mi te mehanizme. Dobiće oni nekoliko termina - imaju Palminu televiziju, Pinkovu, da ih sve ne reklamiram. Sve će to oni da pokriju, naći će oni načine gde će to moći da govore. Neke će uspeti da ubede, a neke naravno i neće.
Nije stvar u tome ubediti biračko telo, to već prelazi u nadležnost njihove brige - kako će oni i šta će oni da urade. Mi nećemo oko toga preterano da se zanimamo, ali je sudbina Srbije ono što nas zanima. Da li je zaslužila jedna takva obmana, jedna takva translacija interesa u drugom pravcu, za vrlo kratko vreme?
Čemu onda bi ovih mesec dana obmane? Čemu te paralelne izjave, čemu Danajski pokloni, konj iz koga izađu neka druga dva paketa, koji kao onda sondiraju javno mnjenje u Srbiji - ma, mi smo za Evropu, mi nećemo prihvatiti da neko ocenjuje parafirani i potpisani sporazum? Je li to bilo sondiranje terena i sada je trebao blic krig - juče, daj brzo da usvojimo, da brzo prebolimo činjenicu da su socijalisti evo već ušli u koaliciju?
Naravno, hteo bih, za razliku od drugih, jer prilično dobro znam situaciju u Kragujevcu, na određen način da stavim pod upit i baš personalni izbor toga lika koji će biti ovde predsednik.
Ako se ikada dogodi da se profesorka Slavica Đukić ponaša onako kako se ponašala u jeku izborne krađe, kao direktor Kliničkog centra, i delila otkaze onima koji nisu hteli da glasaju za Slobodana Miloševića, izlagala ih ruglu, kritici, novine o tome pisale, zamislite da jednog trenutka proradi njen ego, pa da to krene tako, poput ona predsednica - tašnu na ramenu, pa da sprovodi ovde neku diktaturu, nekakve sopstvene ili više naloge?
Jer da nije bilo višeg, interesnog naloga, ne bi oni tako lako prešli. Pa šta to socijalisti nisu imali da su hteli i da idu u nacionalnu koaliciju? Šta to nisu imali - ministarska mesta? Ne mogu na to da se vade. Fotelje, upravne odbore, plaćeno sve što su hteli, sve bi to nosilo vršenje vlasti samo po sebi, a nosiće i sada.
Dakle, ostaje upit šta je to, jer oni nisu bili bez ponude. Koliko je nama poznato, oni nikada istinski nisu ni razgovarali, nikad konkretnog razgovora, niko da izađe. Sve je to nešto bilo u kondicionalu - biće, nadamo se, nisu sve lađe potonule, nešto se odlagalo, nešto je bilo ovako i onako.
Dve ozbiljne političke stranke u Srbiji, koje se zalažu za nacionalne programe, doista su očekivale da socijalisti zauzmu racionalan stav, onaj stav koji ih ne bi doveo u priliku da sada objašnjavaju - pa čekajte jesu oni nama, evo još za tri dana, pa oteli Slobodana Miloševića, pa jesu tamo, čovek je ubijen, pa je sahranjen, kao hajduk, negde u dvorištu.
Nije sahranjen kao državnik kako mu priliči, da bude u aleji velikana, da bude tamo gde mu jeste mesto, jer je bio veliki državnik tamo gde je to trebalo da pokaže. Bio je ovde možda tanušan, slab, možda baš zbog nekih takvih kadrova, koji su ga izdavali još ovde, u kontinuitetu mu pravili prepreku u sprovođenju njegove politike.
E pa onda kada se dogodilo ono što se dogodilo s njim, on je završio kako je završio. Zar je sve to zaboravljeno? I baloni, i ovo, i ono, zar je zaboravljena tajkunizacija, privatizacija, kriminalne radnje.
Mislite da su građani zaboravili da su socijalisti, podržavajući neke zakone, glasali tako što su stavili crno i crveno dajući kvorum. I sad te iste zakone treba gospodin Krkobabić da ispravlja i da vraća penzije da popravlja, da promeni model finansiranja. Kad se zakon donosio, onda oni dođu, glasaju crveno, bude kvorum, zakon se izglasa i onda odu na televiziju i kažu, nismo mi kao neki, mi smo se borili protiv zakona. I sad to kod 90 odsto ljudi prođe. Da, da, stvarno su glasali crveno, vidiš, oni se bore.
Vidite kako jedna perfidna podvala, ako neko pažljivo ne prati kako može da naleti. Ovo je sada korak dalje. Ovo je mnogo više i mnogo teže, i ovo zahteva da se preispita politička sudbina te stranke. To neka rade oni, mi im u tome nećemo ni pomagati, ni odmagati, ali ovo je jedna prilično ozbiljna situacija za Srbiju, srpske interese i ono što se Srbiji sprema, upravo u vreme opšte invazije na deo naše teritorije i na velike, opsežne pripremne radnje.
Jer ovo su kreirali ljudi sa zapada, oni koji su do sada bili tradicionalni neprijatelji srpskog naroda. Tu nema dileme. Ne može biti Solana naš prijatelj. Makar profesorka Slavica zna da mora na konsultacije gde su i nesrećna deca i nesrećni roditelji, jer boluju od malignih bolesti, ljudi ne mogu da dođu na red da prime zračnu dozu terapija. Sve su to problemi koji nose to, što će da rešava isti ministar, ako ona bude to što jeste i ako bude Vlada kakva jeste.
Dakle, u mnoge probleme su svesno ušli. Kritika mora da padne.
Mislili smo i očekivali smo da imaju racionalni odnos prema situaciji u kojoj se nalaze. Šta je to što je prevagnulo, ostaje kao velika spekulacija. Da li će svi biti sačuvani od afere ''koferče'' ili ko zna čega još, jedni drugima sačuvati leđa? I to vreme će proći.
Doći će opet vreme u kome će nekakve nacionalno otrežnjene, racionalne, svesne, demokratski orijentisane partije ipak u svojoj osnovi, i pri tom nacionalne, ispitati i tu stranu priče.

Replika, Ivica Dačić, narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre sam rekao da SPS nema nameru da napada one sa kojima je do sada sarađivala. To je kao kad Matija Bećković kaže da kad Crnogorci pljuju Srbije, da pljuju uvis. Pljujete i sami na sebe.
Zajedno smo radili. SPS ne donosi odluku ni protiv koga. Naše je samostalno političko pravo da vodimo računa o politici koju vodimo i to nije vaš problem. Zato vas molim da, kada o tome govorite, vodite računa da, kada smo sedeli i razgovarali o tome da sa vama pravimo Vladu, niste spominjali ovo što sada govorite, i oko Slavice Đukić-Dejanović, i ovo što je vezano za moje ime.
Kada je reč o Slavici Đukić-Dejanović, ona je posle toga o čemu je govorio gospodin Šormaz, činila parlamentarnu većinu i glasala za Zorana Šamija za predsednika Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ako vam tada nije smetala, nemojte da vam smeta ni sada. Budite korektni do kraja.
Dajmo da razgovaramo politički. Ovde nije reč personalno o ljudima. Ako su oni bili loši, loši su i kada su s vama i kada su s drugima. Ako ste već smatrali da su korektni i dobri, onda ostanite pri takvom stavu i kada je reč o nekim drugim političkim odnosima.
Mi nećemo da vodimo prljavu kampanju ni protiv koga. Ako je neko za nešto kriv, neka odgovara, samo se politička krivica, i pravna i sudska krivica ne utvrđuje po tome ko i kako vodi svoju politiku, nego da li je ili nije počinio krivična dela.
Želim svima da zahvalim i da kažem da je saradnja i sa SRS, sa DSS i NS, u vreme kada smo sarađivali, bila korektna. Nemam razloga da na takav način polemišem o bilo kome. A može se polemisati i o raznim ljudima, i o raznim prijavama, i o raznim delima, ali čini mi se da nije prikladno na ovakav način.
Što se tiče Slavice Đukić-Dejanović, već sam rekao, ona je kandidat za predsednika Narodne skupštine. Izrazite svoje mišljenje tako što ćete glasati za ili protiv. Još jednom ponavljam, ako to što je radila nije smetalo da čini parlamentarnu većinu onda kada ste vi bili na vlasti, onda nije korektno ni da to pitanje potežete pet godina posle toga.