Gospođo potpredsednice, pardon, predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, omaklo mi se pošto sam uložio amandman na ovu novu ustavnu i zakonsku kategoriju prvog potpredsednika ili zamenika vlade.
Jasno je da je ona u suprotnosti sa Ustavom. Jasno je da je ta odredba zakona o vladi u koliziji sa Ustavom Republike Srbije, član 125. i za laike je jasan - vladu čine predsednik vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Ne kaže predsednik vlade, prvi potpredsednik – zamenik predsednika, još neki potpredsednici i ministri, nego vrlo jasno - potpredsednici.
Odmah se nameće pitanje - kakva su ovlašćenja, nadležnosti, kompetencije ostalih potpredsednika? Zakon to nije regulisao. Šta rade potpredsednici vlade? Ili će oni biti fikusi, ikebane? Jedan potpredsednik je važan, a ostali su reda radi, dekoracija.
Postoji u pravu nešto što se zove tumačenje pravne norme i postoji više vrsta tumačenja pravne norme, pojmovno, ciljno, jezičko, logičko, gramatičko, ili pak semantičko, teleološko, lingvističko, etimološko itd. Ovde vam to ništa ne treba. Ovde prosta logika je dovoljna.
Postojale su vlade, bio sam član jedne od njih, gde je bilo više potpredsednika i bio je svakog dana drugi potpredsednik tzv. dežurni potpredsednik, ali to je nešto što je funkcionalno, što je životno, ali nije nikad institucionalizovano. Ovde se to, mimo Ustava, institucionalizuje. I odmah se postavlja logičko pitanje - šta ako neko pokrene pitanje ocene ustavnosti člana 2. Zakona o vladi i šta dalje ako Ustavni sud odluči da je ova norma zakona protivustavna? Kakve će posledice, odnosno reperkusije biti ako taj prvi, glavni potpredsednik, zamenik predsednika, u okviru tih ovlašćenja i nadležnosti koje mu se protivustavno daju, bude donosio odluke koje će automatski biti protivustavne? Kakve će implikacije svega toga biti?
Jasno je da je u pitanju politička nagodba. Jasno je da je u pitanju politička trgovina i zato mene čudi da su neki ljudi sa ove govornice, inače pravnici po vokaciji, potpuno analfabetski, ili čak politikantski pokušali da kažu - nije zabranjeno Ustavom, pa je dozvoljeno. To u domenu javnog prava nigde ne postoji.
To onaj ko prolazi češće pored Pravnog fakulteta to zna, a nekmoli neko ko je završio pravni fakultet, ko je po vokaciji pravnik, advokat i sl, on to ne sme da govori i na taj način obmanjuje javnost.
Nama je jasna namera, nije to trebalo institucionalizovati. To je čak moglo čak da se uradi, ali bez institucionalizovanja.
Još jedno pitanje - ima li taj potpredsednik ili zamenik predsednika i zlatni glas? To nigde nije rečeno. Hajde da vidimo. Po tom načinu tumačenja ne piše da je zabranjeno, on u svemu zamenjuje predsednika vlade, šta je sa zlatnim glasom kad tu nije predsednik vlade? Da li zamenik predsednika ima i na to pravo? To se niko nije pitao.
Plašim se da ćemo daleko dogurati na ovaj način. Na kraju još nešto, kao poslanik DHSS želim da se izvinim čitavoj javnosti i posebno poreskim obveznicima Srbije za sedam sati lakrdije danas, samo zato što je neko neodgovoran u obavljanju svog posla. To skupo košta poreske obveznike Srbije. Ako se po jutru dan poznaje, to neće valjati. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na član 2. Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Slobodan Maraš, Zoran Krasić, dr Vladan Batić i zajedno Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović, izvolite.

Gospođo predsedniče, znam da Vlatko Ratković nije otišao da lista Vujakliju i da traži značenje reči kazamat, jer da ima to osnovno znanje, na šta ga je upućivala gospođa Pop-Lazić, on bi znao, a zna i gospodin Batić, da ta reč gotovo svuda ima isto značenje u svakom smislu. A vi ste pominjali, da sad ne ponavljam kako neki pravni termin ili bilo koja reč, u etimološkom, na kraju krajeva i u tradicionalnom smislu imaju značenje, ali mene to ne iznenađuje.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 93, zato što predstavnik predlagača, kako neko juče reče, obrazlagač Vlatko Ratković nije ovde. Boško Ristić je onaj koji treba da dođe kao sledeći. U svakom slučaju, mi želimo ovde da imamo predstavnika predlagača i da znamo zbog čega nam se ovo dešava. Koji god da je od njih dvojice, isti su.
Apsolutno je neprihvatljivo i vi vrlo dobro znate da smo uvek u takvoj situaciji, kada je u pitanju ministar, a predlagač je u ime Vlade Republike Srbije, bilo koji da je zakon u pitanju, pravili pauze do dolaska onoga ko u ime, ovog puta 122 poslanika, predlaže izmenu i dopunu zakona.
Oni nemaju argumente, niti su imali na Zakonodavnom odboru i na brzinu su to hteli, i bez kvoruma i ne pozivajući predstavnike opozicije da izglasaju, obilo im se brzo o glavu, jer ko se sa nama dokači, to obično ispadnu ćorava posla.
Prema tome, upozoravam ga, a vas gospođo predsedniče da odmah reagujete i da gospodina prizovete da dođe u salu, jer stvarno nema smisla. Strpljivo smo čekali toliko sati. Bilo je dileme oko toga da li ste vi na početku zasedanja rekli da otvarate raspravu o ovoj tački dnevnog reda, kako se stvorila ona cela, ne halabuka, nego naš osnovani protesti jutros, neko je čuo, neko nije. Naravno, postoji u stenografskim beleškama.
Počeli smo posle 18,00 časova da radimo po ovoj tački dnevnog reda. Neka dođi taj vajni pravni ekspert, sada je ovo vrlo zanimljivo, naročito u članu 2. predloženog zakona, da nam obrazloži ovog potpredsednika odnosno zamenika, da vidimo šta je pisac hteo da kaže i da vidimo šta je mislio. Ne mora da nam nacrta ko je to.
Malopre je rekao gospodin Nikolić, nas to uopšte ne zanima u personalnom smislu. Kako ste se dogovarali, tako će i da vam bude, ali na osnovu Ustava ne može, na osnovu shvatanja i poimanja onoga šta je Narodna skupština, šta je Vlada Republike Srbije, ne može.
Još jednom, pozivajući se na Ustav Republike Srbije, pozivam Ustavni sud, jer lepo se kaže u poglavlju koje govori o Ustavnom sudu, da Ustavni sud može sam da pokrene ocenu ustavnosti nekog zakona i očigledno je da je ovo neustavan zakon.
Ne znam šta ti ljudi rade. Njih je desetoro, među njima i onaj čuveni Dragiša Slijepčević. Pošto je ovaj diktator Boris Tadić više puta na televiziji rekao - pozivao sam Tomu Nikolića da da svoje sudije, zamislite, kao da ih on drži u džepu, kao da je on nečastan čovek, daleko bilo, kao što je Boris Tadić, pa da ima neke svoje kombinacije i da poziva sa liste neke, evo, odobrava gospodin Batić. Tako je, gospodine Batiću, to je bilo vaše društvo, ona 18-oglava aždaja - DOS posle 5. oktobra.
Sada lepo se vidi ko je ko i da postoje nečasni i časni ljudi. Dajte nama časnima zaista da radimo posao kako treba. I da odgovorim onome ko nije u sali.
Kaže - ko je formirao u Srbiji, jednom zasvagda to da završimo, komisiju koja će da kaže - a ko to više voli Srbiju od tamo nekih. Formirala je Narodna skupština Republike Srbije, a komisija se zove RIK i gospodin Odalović je bio član.
RIK je ustanovila da je pojedinačno najveća stranka u Srbiji, koja zadobije najveće poverenje birača, SRS. Komisijski je utvrđeno da mi najviše volimo Srbiju, naš narod i sve njene građane.
Prema tome, zamolila bih da više niko ne postavlja tako glupa pitanja.

Izvolite, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice parlamenta, ovim amandmanom kojim smo u ime poslaničke grupe LDP-a podnijeli gospoda Ivan Andrić, Zoran Ostojić i ja, želimo da iskažemo da ne postoji nijedan opravdan razlog da se u politički i pravni sistem Republike Srbije uvodi jedna nova kategorija, a to je kategorija zamenika predsednika vlade, koji je između ostalog kroz formulaciju predlagača zakona dobio i ingerencije kopredsednika, odnosno kontrolora rada samog predsednika vlade.
Za ovakav naš stav postoje pravni i politički razlozi. Pravni razlozi su sadržani u članu 125. Ustava Republike Srbije, koji kaže da vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri, tj. ovim članom, niti bilo kojim drugim članom Ustava Republike Srbije ne vrši se rangiranje između ministara i potpredsednika vlade. Takođe, Ustav Republike Srbije ne predviđa da predsednik ima ingerencije da imenuje svoga zamenika.
Ako pogledamo predlog predlagača u stavu 2. potencijalnog člana 13a koji kaže - zamenik predsednika vlade pomaže predsedniku vlade u vođenju i usmeravanju vlade, staranju o jedinstvu političkog delovanja vlade i usklađivanju rada članova vlade, vidimo da je ovaj stav člana 2. ovog zakona u suprotnosti sa Ustavom, jer je u suprotnosti sa članom 125. stav 2, koji kaže da su ovo ingerencije predsednika Vlade Republike Srbije.
Takođe, ovim predlogom se ne vidi na koji način zamenik predsednika pomaže predsedniku vlade u definisanju politike vlade. Ne vidimo šta se dešava ukoliko predsednik vlade i taj njegov budući zamenik imaju stavove koji su međusobno nesaglasni.
Iz svega navedenog proizilazi da član 2. Predloga zakona ne uvodi tehničko pravilo koje rešava eventualnu situaciju kada predsednik vlade nije u mogućnosti da vrši svoju funkciju, već ovaj član 2. Predloga zakona predstavlja političku trgovinu budućih koalicionih partnera. Ovim članom zakona kao da je predviđeno da je slavni premijer zamenik predsednika vlade.
Na kraju, stiče se utisak da DS nije spremna da preuzme u potpunosti odgovornost za funkcionisanje buduće vlade Republike Srbije i na ovaj način stvara alibi za nefunkcionisanje te buduće vlade.

Da li se još neko javlja za reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da obrazložim amandman narodnog poslanika Zorana Krasića. Jasno je iz dosadašnje rasprave da je član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi neustavan, da Ustav Republike Srbije ne predviđa funkciju prvog potpredsednika vlade, odnosno zamenika predsednika vlade.
Dalje, jasno je da je formulacija člana 2. neupotrebljiva i sa čisto praktičnog aspekta. Naime, predlagač zakona u stvari hoće ovim članom da jednom potpredsedniku vlade da neka ekskluzivna prava koja nemaju ostali potpredsednici. Sada se postavlja jedno sasvim logično i praktično pitanje, a šta ako sednici vlade pored predsednika vlade ne prisustvuje i taj ekskluzivni prvi potpredsednik, odnosno zamenik predsednika vlade. Kako će ta vlada da funkcioniše, odnosno kakav je praktični smisao uvođenja jednog ekskluzivnog zamenika predsednika vlade ako on ne prisustvuje sednici vlade.
Zatim, ovaj član Predloga zakona je rogobatan i sa čisto logičkog, odnosno jezičkog aspekta. Naime, i u raspravi načelnoj postavio sam to pitanje. Kako zamenik predsednika vlade može da pomaže predsedniku vlade u staranju o jedinstvu političkog delovanja vlade? Kako vi u svakodnevnom životu možete nekome da pomognete u staranju o nečemu? Ovo apsolutno nema nikakvog smisla, ni jezičkog, ni logičkog.
Kako može zamenik predsednika vlade, taj prvi potpredsednik, da pomaže predsedniku vlade u usklađivanju rada članova vlade? Na koji način? Takva odredba apsolutno nema nikakav smisao. Dakle, jasno je da ovakav predlog zakona, ako se usvoji sa ovim članom, apsolutno u suprotnosti sa članom 125. Ustava Republike Srbije.
U tumačenju pravne norme uvek se postavlja jedno prethodno pitanje - šta je hteo onaj ko je donosio propis, šta je htela Narodna skupština Republike Srbije kada je usvojila Ustav Republike Srbije i član 125. Htela je da vladu čine predsednik vlade, potpredsednici i ministri i da su pri tome svi potpredsednici vlade međusobno jednaki i ravnopravni. Zar vam se ne čini logično, da je Ustav hteo da kaže da treba da postoji iz određenih političkih ili praktičnih razloga prvi potpredsednik vlade ili zamenik predsednika vlade, to bi valjda pisalo u Ustavu. Kako to da se Narodna skupština 2006. godine, kada je usvajala Ustav, nije setila da treba da postoji zamenik predsednika vlade, pa onda dve godine kasnije dođemo do epohalnog zaključka da je takva funkcija ipak potrebna?
Jasno je da vi ovakvom formulacijom člana 2. Predloga zakona u stvari unapred kaparišete dodelu ove funkcije jednom budućem članu buduće vlade. Da ovo nije inspirisano željom da vlada bolje funkcioniše, da nema poteškoća u načinu na koji vlada radi, nego da vi na ovaj način pokušavate da sebe predstavite kao ljude od reči, vi ste obećali jednom vašem budućem koalicionom partneru da će on biti ekskluzivni prvi potpredsednik vlade ili zamenik predsednika vlade, i sada da biste se pokazali kao ljudi koji drže svoju reč, evo vi ste spremni da pogazite Ustav i član 125. Ustava Srbije i da jednom potpredsedniku vlade date neka ekskluzivna prava koja nema nijedan drugi potpredsednik vlade.
Neko od narodnih poslanika je već postavio i to pitanje. Šta ćemo sa tim famoznim tzv. zlatnim glasom? Pazite, iz onoga što piše u članu 2. Predloga zakona jasno je da predsednik vlade na tog zamenika svog može da prenese sva ovlašćenja izuzev dva, a to je da predloži izbor ili razrešenje člana vlade. Sad logično sledi iz ovakve formulacije da taj prvi potpredsednik vlade ima sva ovlašćenja koja ima i predsednik vlade, pa čak i taj famozni zlatni glas.
Znači, vi ne samo da diskriminišete građane Republike Srbije tako što jednom čoveku, predsedniku vlade, dajete pravo da ima dva glasa, nego vi to pravo širite. Sada će zlatni glas, pored predsednika vlade, da ima i taj ekskluzivni zamenik predsednika vlade.
Možemo da idemo i dalje u spekulacijama šta može da se desi. Šta recimo ako sednici Vlade ne prisustvuje ni predsednik Vlade, ne prisustvuje ni zamenik predsednika Vlade, da li taj zamenik predsednika Vlade može da ovlasti jednog od preostalih potpredsednika Vlade da vrši njegove funkcije? Pa čak i da on ima taj famozni zlatni glas, kuda će to Vlada Republike Srbije da ide?
Gde su granice u kršenju Ustava? Šta to još nekome treba da padne na pamet pa da shvati da ovako dalje ne može, da se ne možemo poigravati sa Ustavom Srbije, da se ne možemo poigravati sa političkim pravima građana.
Ustav je jasan, svi građani Republike Srbije su pravno i politički jednaki. Niko na izborima ne može da ima dva glasa, niko u vršenju svoje funkcije, pa i funkcija predsednika Vlade, ne može da ima dva glasa.
Svaki glas je zlatan sa stanovišta Ustava. Ne može nečiji glas da bude zlatan, nečiji da bude srebrni, nečiji drveni, jedan čovek da ima dva glasa, pet glasova itd. Voleo bih kada biste pokušali da u uporednoj pravnoj praksi pronađete primer za ovako nešto. Ne kažem da nije moguće teorijski, ali Ustav mora da precizira da nisu svi potpredsednici Vlade jednaki, da neki mogu da imaju više prava od drugih.
U našem Ustavu to ne piše. Piše samo ono što je shvatljivo svakom čoveku, koji čak i ne mora da bude pravnik. Vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri, i to je sve. Da je Ustav hteo da kaže da treba da postoji zamenik predsednika Vlade, valjda bi to u Ustavu i pisalo.
Ne može se prihvatiti ni objašnjenje gospodina Boška Ristića da Ustavom nije zabranjeno da predsednik Vlade ima zamenika predsednika Vlade. Ako bismo takvo tumačenje prihvatili kada je reč o kategorijama i institucijama javnog prava, onda bismo zaista mogli predaleko da odemo.
Taj princip, ta maksima da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, važi samo kada su u pitanju pojedinačna, subjektivna prava građana i pre svega subjektivna prava građana u oblasti građanskog prava, imovinskog prava. Tu građanin može da radi sve osim onoga što je izričito zakonom zabranjeno. To zna svaki pravnik.
Kada su u pitanju instituti javnog prava, a ovo je ustavna materija, nema mogućnosti da se pravni propisi tako široko tumače i da sada možemo da radimo sve osim onoga što nam Ustav zabranjuje.
Ustav kada je hteo da precizira kako treba da izgleda Vlada, kako Vlada treba da funkcioniše, to u Ustavu i piše. Ne moramo mi sada naknadno da budemo pravni filozofi, pa da menjamo Ustav i da u Ustav stavljamo ono što u Ustavu ne stoji. Dakle, Ustav je potpuno jasan, Ustav je potpuno precizan. Ukoliko se usvoji ovakav predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, on će biti neustavan i Ustavni sud će imati obavezu da ga stavi van pravne snage. Ovo nije prvi put da se vladajuća većina poigrava sa Ustavom, da se poigrava sa pravnim propisima Republike Srbije.
Mi smo juče i danas pokazali da pojedini predsednici Odbora Narodne skupštine Republike Srbije ne čitaju Poslovnik, da ga nakaradno primenjuju, a neki su čak pokušali i da obmanu narodne poslanike tako što su u izveštaj stavljali netačne podatke. Da im mi na te netačne podatke nismo ukazali, to bi tako prošlo. Dakle, zaista nije momenat da se izigravaju narodni poslanici, da se igramo Ustavom, da se igramo zakonima i da urušavamo pravni poredak Republike Srbije.
Rekao sam i u načelnoj raspravi, ako već hoćemo da se pozivamo na neke uporedno-pravne primere, postoji u Velikoj Britaniji funkcija prvog ministra. Budući da je Velika Britanija država koja je po svom obliku vladavine monarhija, tamo je prosto i jezički neprihvatljivo da postoji neki predsednik.
Dakle, formalno u Velikoj Britaniji ne postoji predsednik vlade. Postoji jedan čovek čija je zvanična funkcija prvi ministar. Ta funkcija je nastala sasvim slučajno, ne zato što je neki jako pametan poslanik predložio da se to stavi u neki britanski propis, nego sticajem vrlo zanimljivih istorijskih okolnosti.
Već sam rekao, početkom 18. veka na čelo engleske države došla je nemačka dinastija iz grada Hanovera i taj prvi kralj iz te dinastije Džordž prvi, bio je Nemac, slabo je i gotovo nikako govorio engleski i neko je trebalo da mu prenosi šta je vlada odlučila na svojoj sednici. Taj koji mu je prenosio informacije kasnije je dobio naziv prvog ministra. Verovatno ste čuli da postoji u nekoj tamo zemlji neko ko je prvi, to je u stvari taj prvi ministar, ali pošto očigledno slabo poznajete ustavno pravo i ustavnu istoriju, vi ste se dosetili da izmislite prvog potpredsednika vlade.
Tamo postoji prvi ministar, ovde će da postoji prvi potpredsednik, to je otprilike to, što mi to ne bismo stavili u predlog zakona.
Bićemo kompatibilni sa tzv. evropskim standardima, postoji nešto slično u Velikoj Britaniji, s druge strane ispašćemo veliki politički lafovi, zadovoljićemo naše koalicione partnere, obećali smo im da će jedan od njih biti zamenik predsednika Vlade, mi tu reč držimo, čak i po cenu da pogazimo Ustav i da u zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi stavimo jednu odredbu za koju svaki običan građanin, koji čak i ne mora da bude pravnik, unapred zna da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, takođe sam uložio amandman na član 2. ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vladi.
Puno toga je rečeno ovih dana zbog čega ovaj član zakona ne može da prođe, odnosno zbog čega smo ulagali amandmane, odnosno zbog čega je on protivustavan.
Moram da se prisetim samo jedne epizode iz 2006. godine kada se donosio Ustav, zajedno sa mojim prijateljima iz LDP bio sam ovde ispred Skupštine, kad ste vi, dosta vas je bilo u ovoj skupštini, glasali za ovaj ustav i doneli Ustav. Mi smo bili ispred, vodili smo antireferendumsku kampanju, smatrali smo da način na koji je donet Ustav, da ono što piše u tom Ustavu je veoma loše, da nisu dobra rešenja za građane Srbije.
Naravno, tada smo bili u pravu, ali niko od nas nije mogao očekivati ko je bio preko puta ovog ulaza i protestovao da ćemo biti u situaciji da taj ustav koji ste doneli branimo od vas koji ste ga doneli. Stvarno ne mogu da verujem da smo došli u takvu situaciju da moramo da vas podsećamo da bez ikakvog razloga, odnosno bez ikakvog vidljivog razloga, opravdanog, vi menjate član Zakona o vladi i to tako što kršite Ustav. Kršite član 125. i uvodite funkciju zamenika predsednika vlade.
Moram da vas podsetim na još jednu stvar, svi pretpostavljamo u ovoj sali, a verujem i javnost pretpostavlja ko će biti taj zamenik, odnosno ko će biti prvi potpredsednik. Po svim špekulacijama koje u javnosti kruže i u ovoj samoj zgradi, to će biti predsednik SPS gospodin Ivica Dačić. Nemamo ništa protiv bilo koga, pa i njega.
Međutim, nemojte zaboraviti da će gospodin Ivica Dačić biti i ministar policije. Pošto živimo u zemlji Srbiji sigurno će biti ubedljivo najmoćniji čovek u ovoj državi. Da li je to bila nečija želja ili je to nečija greška, to ćemo videti vremenom.
Mislim da je puno toga rečeno zbog čega ovaj član zakona mora da se briše. Mi smo iz LDP, nas nekoliko, i podneli amandman na taj član, vidim da su i iz drugih poslaničkih grupa podneli te amandmane da se briše taj član.
Ponovo vas pozivam da imate još uvek vremena do glasanja da razmislite dobro - da li je pametno da se krši Ustav, ponavljam član 125, gde dajete ovlašćenja jednom od potpredsednika Vlade kakva mu po Ustavu ne pripadaju, kakva pripadaju samo predsedniku Vlade. Znači, potpredsednik Vlade treba eventualno predsednika Vlade, koji je odsutan, da ga menja u tom slučaju i sve je to lepo regulisano i dosadašnjim Zakonom o Vladi u članu 13.
Ove izmene koje ste vi predvideli dovešće do te situacije da ćemo imati dva predsednika Vlade. Bojim se da onaj koji bude u isto vreme i potpredsednik Vlade, i ministar policije i zamenik predsednika Vlade, da će biti mnogo moćniji čovek od samog predsednika Vlade. Imate još malo vremena i pretpostavljam da nema šanse da uvažite ovaj naš amandman, ali razmislite još jednom.
Iskoristio bih ovu priliku da se obratim vama, gospođo predsednice Skupštine. Uz svo poštovanje i funkcije koju obavljate i činjenice da je malo dana prošlo otkad ste seli na to mesto, imate pored sebe sekretara Skupštine, imate potpredsednike Skupštine i potpredsednice Skupštine, molim vas da se pridržavate Poslovnika. Danima se ovde krši Poslovnik, vi ste osoba koja ga najviše krši.
Znači, dozvoljavate narodnim poslanicima da govore duže od predviđenog vremena - znači replika tri minuta, javljanje po Poslovniku tri minuta, s tim mora da se apostrofira koji član Poslovnika se reklamira. Vi tu praksu uopšte nemate.
Pre svega zbog vašeg autoriteta i autoriteta funkcije koju obavljate, pozivam vas da zaista povedete računa o tome, jer ovo ovde što se dešava, mislim da su građani koji gledaju svesni toga, na sve liči samo ne liči na Skupštinu. Pogotovo što je moj kolega Andrić pre sat vremena spomenuo - ono što se desilo u toku današnjeg dana, da su poslanici opozicije s pravom reklamirali Poslovnik i govorili da ono što se desilo na Zakonodavnom odboru je sramota za ovu skupštinu.
Vi ste došli ovde, počeli smo, odnosno nastavili smo rad u 18,00 časova i ne znam koliko minuta i nijedne jedine reči o tome šta se dogodilo - ko je kriv i zbog čega je kriv. Mislim da tu praksa bi trebalo da menjate, ne znam, ali bi vas molio da ako možete opomenete koji dobacuju iz prvih redova.
Ako niste čuli, evo reći ću vam da se to događa. Znači, molim vas da vodite računa o tome da se odredbe ovog poslovnika ne krše. Vi ste najodgovorniji za to i želim vam puno uspeha u daljem radu, ali zaista se morate pridržavati samog Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem. Za reč se javio gospodin Paja Momčilov. Izvolite.