Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, pre nego što počnem priču o amandmanima koje je podneo gospodin Palalić u ime DSS-Nova Srbija, s jedne strane, i gospođa Radeta pretpostavljam u ime SRS, samo jedna napomena. Ovde smo malopre čuli da je gospodin Ristić prisustvovao značajnom delu sednice. Pošto sada gospodina Ristića nema u sali, izvodim zaključak da je ovo verovatno beznačajan deo sednice.
Što se tiče podnetog amandmana, naravno oni su podneti u istom tekstu da se član 3. izmene i dopune Zakona izbriše i moram reći da stvarno ne vidim nijedan logičan razlog da se taj amandman ne prihvati. Naime, problem, a to je zapravo problem celog zakona, on je ceo protivustavan. Neke argumente je izneo i gospodin Martinović, ali to nisu svi argumenti.
Duh našeg Ustava, najbliža, da kažem, doduše Ustav ne definiše koliko je potrebno glasova da bi se donela odluka na vladi nego implicira da se to donosi zakonom o vladi, ali na drugom mestu, kod jednog tela istog ranga ili možda i većeg ranga nego što je vlada, a to je ova skupština, vrlo decidirano kaže da se odluke donose većinom glasova svih poslanika u Skupštini; ne naravno sve, ali one najvažnije.
I ne predviđa pravo predsednika Skupštine da ima zlatni glas. Ako to ne predviđa za instituciju koja je važnija od vlade, ma šta ko mislio, ipak je ovo najvažnija institucija u državi, onda nema razloga da se to primenjuje i za situaciju vezanu za glasanje u vladi.
Međutim, ajmo opet, takva smo zemlja da nam ustavni argumenti nisu važni ili nam nisu mnogo važni, da razgovaramo i praktično politički. Ima jedna bitna razlika između Skupštine i vlade. U Skupštini se po pravilu vrši preglasavanje, zato postoji termin skupštinska većina i skupštinska manjina, a u vladi po definiciji nema preglasavanja, jer nju čini jedna koalicije koja sebe naziva skupštinskom većinom. Samo ako nema preglasavanja, takva vlada može da funkcioniše.
Tako da odredbe koje recimo postoje u Velikoj Britaniji da se odluke vlade donose konsenzusom, naravno da su takve, ne vidim nijedan razuman politički razlog da se uopšte vrši preglasavanje u vladi. Ne da ima jednak broj glasova, nego neka jedna strana ima 18, a druga pet, nije važno. Vlada u kojoj postoji pet ministara koji neće da glasaju za odluku vlade, ta vlada je de fakto pala.
To može jednom da se uradi, možda dvaput i posle toga je ta vlada pala. Posle toga zna se šta sledi, predsednik Republike ili da novi mandat nekome ko ima većinu ili ako takve većine nema raspisuje izbore, takav slučaj smo imali sada.
Prema tome, vi unapred percipirate da će vlada da se preglasava. Kako mislite da ta vlada funkcioniše ako će ona da se preglasava? Pa ne samo da će da se preglasava, nego eto ako baš bude 12-12 ili 13-13, e onda odlučuje zlatni glas. Znate, to je, neću da kažem neozbiljno, nego to je malo tužno, još nismo vladu sastavili, a mi je zapravo zakonom o vladi unapred rasturamo.
Ukratko, još kao dodatak, da se ne bih ponovo javljao, pošto naravno mislim da članove 1, 2. i 3. treba izbrisati u najkraćem, onda naravno su i članovi 4. i 5. nepotrebni i podržavam amandmane koje su podneli, čini mi se, gospodin Perić i gospodin Martinović, da se ti članovi izbrišu. U stvari, i s time ću da završim, najbolje bi bilo da izbrišemo ovaj predlog zakona. Verujte mi, on je jedna golema lakrdija. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poštovani građani Srbije, gospođa Vjerica Radeta spada u istaknute pravnike iz jedne palete pravnika koji se nalaze u našoj poslaničkoj grupi.
Gospodin Krasić, svi ga znate dobro, jedan je takođe vrsan pravnik, a gospodin Martinović je jedan akademski obrazovan čovek, koji stiče i jednu značajnu akademsku karijeru, a ovde potvrđuje svakodnevno svoje zaista veliko poznavanje pravne nauke.
Onda kad lekar dođe ovde da govori, je l' tako, možda je deplasirano da govori o pravnim normama i principima.
Međutim, ovaj član koji predlažemo da se briše, a koji takođe predlažu i naše kolege iz poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije, stvarno je toliko apsurdan da eto mora i jedan laik da uzme reč i da se sa par rečenica osvrne o svemu ovome.
Vidite, mi vodimo razgovor gluvih, nažalost. Nema gospodina Ristića, eno ga gostuje na televiziji. Čovek je jednostavno pobegao. Da li se radi o kukavičluku? Kukavičluk može da bude razlog, mislim da on nije kukavica, radi se jednostavno o tome da on nema šta da kaže i mi nažalost vodimo ovde razgovor gluvih.
Ono što hoću da kažem, molim vas, ne može nikako u 21. veku da se vraćamo u daleku prošlost, u doba aga, u doba monaha. Gospodin Krasić je ovde izrekao u jednoj rečenici suštinu problema. Ako govorimo o demokratiji, ona počiva na dva principa, da se poštuje volja većine, i kad je izbor i kad je odlučivanje u pitanju, jedan glas pripada jednom čoveku, nema zlatnog glasa.
To je razrešila Francuska revolucija 1789. godine, jeste uz pomoć giljotine, kada imamo tri maksime koje su bile – liberte, egalite, gospodo egalite, ostavimo fraternite, nije značajno za ovu raspravu – nemojte nas terati u doba kada se agama šetali opanci, a hoćete vi to čini mi se ako uđemo u NATO, ako se dozvoli NATO trupama da prolaze našom zemljom, gde ne odgovaraju našim sudovima za bilo koje učinjeno zlodelo ili krivično delo.
E sad, ima mnogo kritika na vođenje ove sednice, meni to smeta. Ne treba da budemo toliko kritični, uhodavanje je, ima vremena, ljudi će steći neku vrstu iskustva, ali kad vas pogledam, predsedništvo, i kad pogledam većinu vas iz nove familije, ličite mi na Nušićevu ožalošćenu porodicu, većina od vas. Muk, nema niko da ustane, ništa da kaže, eventualno neko onako, otme mu se, valjda neki očajan znak patnje, pa se uputi prema nama koji ovde izlazimo i govorimo.
Doduše, niste vi svi ožalošćeni, ima i veseljaka među vama u toj novoj familiji i kada otvorite štampu, novinu, vidite pijanu bratiju, koja proslavlja inauguraciju novog budućeg premijera, gospodina tog i tog.
Pošto sam jednom kolegi obećao da neću dužiti, daleko je interesantnije gledati gospodina Vojislava Šešelja u direktnom prenosu, a to je, nažalost, danas jedini čovek u Srbiji koji brani dostojanstvo srpskog naroda, koji brani interese srpske države. Nažalost, ni naš parlament, ni izvršna vlast ne čine ništa da bi mu pomogli. Gospodin Vojislav Šešelj izrugava ruglu Haški kazamat, izrugava ruglu sadašnji novi svetski poredak i u toj borbi će sigurno pobediti, na ovaj ili onaj način.
Time završavam i pozivam vas da stvarno bar odgovorite na neku od naših primedbi, da nam ukažete kako nismo u pravu, da se ponašate parlamentarno, da vodite raspravu, sukob mišljenja. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako mene pitate gde je Boško Ristić, po principu analogije, on je za mene tu. Sećate se juče njegovog nemuštog obrazloženja ovog zakona - ako je Vlatko Ratković tu, predsednik Zakonodavnog odbora, onda kao i da je Boško Ristić tu.
Ovo sam se malo našalio, doduše, Vlatko Ratković je danas imao peh, svoju predsedničku ulogu i pravničko znanje pokazuje u malo većoj meri od Boška Ristića. Da se ne vraćamo sada u istoriju, kako se on ponašao prilikom donošenja Ustava i, što je za nas sveto, mi smo se potrudili da ipak dođemo do ovog Ustava u Srbiji.
Zakon o vladi ima elemente tehničke i političke, i ništa nemamo protiv tehničkih i političkih elemenata koje sadrži ovaj zakon, odnosno zbog čega se on donosi. Ima on u sebi i elemente trgovine, a vi znate da je nedozvoljena trgovina krivično delo i da se za to odgovara. Pretpostavljam da će ovo proći sa političkim kaznama, političkom sankcijom. Ni tu se mi ne bi mnogo protivili, ali ovaj zakon u suprotnosti je sa Ustavom. Kako Miloš Aligrudić, narodni poslanik, voli da kaže - kratak, glup i ne znam kakav sve ne, e da se on ne kosi sa Ustavom, ne bi toliko o njemu sigurno ni pričali.
Ko je sve ovo zakuvao? Odgovor je za mene veoma jasan: Boris ribolovac Tadić. Zbog čega ribolovac? Danas i odavno niko nije upecao zlatnu ribicu. On već u članu 3. ovog zakona pokušava da to učini. Kad su personalna rešenja u pitanju, a u vezi ovog zakona, ni tu mi, gospodo socijalisti, nemamo ništa protiv, makar da ste mogli i drugog prvog potpredsednika, zamenika predsednika vlade da izdejstvujete, za nas to nije problem, ali je problem što se u ovoj državi u sve većoj meri krši Ustav. Dok postojimo kao poslanička grupa, dok postoje građani koji ukazuju poverenje nama na izborima, mi to nećemo dozvoliti.
Zamislite koja ironija, da poslanici LDP kritikuju vas, a brane ovaj ustav. Sećate se dobro, na prvoj posebnoj sednici 30. septembra 2006. godine, kada smo izlazili iz ove sale, kada je usvojen ovaj ustav, da su nas sačekali i šta su rekli o ovom ustavu.
Vi sad želite i 29. i 30. oktobar 2006. godine u dvodnevnom referendumu, kada su građani Srbije u većini rekli da prihvataju ovaj Ustav i kada smo mi 8. novembra, takođe kao narodni poslanici, na drugoj posebnoj sednici Narodne skupštine, sa, čini mi se, 246 glasova potvrdili ovaj ustav, vi ga danas kršite i dajete ovlašćenje budućem premijeru, ma ko on bio, najjače ovlašćenje.
Ministre koji imaju manju snagu i značaj u kabinetu od zamenika predsednika ili prvog zamenika predsednika bira Narodna skupština, a prvog potpredsednika ili zamenika predsednika bira on sam. To su ovlašćenja, da je sve u skladu sa Ustavom, koja su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i to nije trebalo da činite.
Amandman na član 4. moram da branim iz još jednog razloga, i da je sve ustavno. Zbog čega? Zato što u članu 4. stoji - ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst Zakona o vladi. Dakle, ponovo narodni poslanik Vlatko Ratković još jednom na iskušenje.
Mislim da je ovo danas što je činjeno suviše i za njega i za nas koji smo članovi Zakonodavnog odbora.
Još jednom bih se izvinio poreskim obveznicima zbog toga što je danas sednica bila zakazana u 12,00 časova, a počela u 18,00 časova, ali mi ćemo nadoknaditi to vreme, iako smo između 12,00 i 18,00 časova imali svoje obaveze. Kako će ovaj zakon o vladi, jer mene građani Srbije pitaju, zar svaki put treba donositi zakon o vladi kad se formira vlada, i ja im kažem - izgleda da mora tako.
Uvažena koleginica Gordana Pop-Lazić je rekla da će vrlo brzo doći do razvoda tog braka, a šta onda sa imovinom? Mene mnogo više od imovine brinu deca, a deca su građani Srbije, o kojima takođe moramo da vodimo računa.
O čemu ste vi govorili u predizbornoj kampanji? Kada su izbori bili završeni, a pre nego što ste dogovorili skupštinsku većinu, rekli ste - ne sa SRS, ne sa DSS i NS, neke ste odvraćali, oni žele da nas vrate u devedesete godine prošlog veka. A na jedan vrlo egzaktan i naučan metod ukazuje kolega Aleksandar Martinović, da ovo što vi želite da unesete u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi prestalo je da se primenjuje i da važi krajem 18. veka, a vi to danas ponovo pokušavate da vratite.
Iznosite u obrazloženju ovog zakona jednu veliku laž. Kad se kaže - za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna posebna sredstva. I te kako jesu potrebna, već nekoliko dana smo potrošili raspravljajući najpre o zakonu u načelu, zatim o amandmanima, pa će biti i dan za glasanje. Potrošena su već velika sredstva, a uvođenjem prvog, dodavajući onom što se bira pre prvog, tj. mandataru zlatni glas, uvećaćete kabinete.
U prošloj vladi, čiji je premijer bio Vojislav Koštunica, potpredsednik, valjda jedan jedini, imao je kabinet koji je imao više zaposlenih nego sam premijer. Kako li će tek sad biti? Mnogo će to koštati građane Srbije i mi se tome protivimo.
I sa početka priče, kad možda bude pomoć zatražio Boris ribolovac Tadić, predlažem sadašnjem predsedniku Narodne skupštine da mu ne ukaže pomoć. Pecaj ribu Ahmete Šabo.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik mr Aleksandar Martinović.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima mr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije prvi put da, kada se nekoj većini u ovoj skupštini jako žuri da krši Ustav Republike Srbije, i evo, to se dešava i ovaj put.
U skoro svim zemljama sveta pravilo je: da bi zakon stupio na snagu mora da prođe određeni vremenski period od dana objavljivanja u zvaničnom službenom glasilu. Što se tiče Republike Srbije, Ustav je tu potpuno jasan. U članu 196. stav 4. stoji sledeće - zakon i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije, samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi. Podvlačim ovo gospodi iz vladajuće većine, naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Koji su to naročito opravdani razlozi? To su pokušali da nam objasne oni koji su zakon predložili. ''Polazeći od značaja Vlade kao nosioca izvršne vlasti i njene uloge da vodi politiku Republike Srbije, neophodno je što pre precizirati zakonske odredbe o položaju potpredsednika Vlade, koji zamenjuje predsednika Vlade i o načinu rada Vlade, koja ima paran broj članova.'' To su ti naročito opravdani razlozi, koji sprečavaju da se čeka osam dana, nego danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" mora da stupi na snagu ova nakaza, koju su njeni predlagači nazvali, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Svi oni koji se imalo razumeju u pravo znaju da u pravnoj praksi postoje neki standardi šta se smatra da je nešto naročito opravdano. Recimo, naročito je opravdano ako bi čekanje od osam dana moglo da ugrozi bezbednost u državi, javni red i mir, živote, zdravlje i imovinu građana; ako bi se desilo nešto strašno što zahteva da zakon stupi na snagu ranije od onog standardnog roka od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Sada pitam predlagače ovog zakona - šta će se to strašno u Srbiji desiti? Ako se poštuje ustavni rok za stupanje na snagu svakog zakona, pa i ovog nakaradnog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, da li će propasti svet, da li će se desiti neka kataklizma u Republici Srbiji, da li će se desiti bilo šta strašno što zahteva da zakon stupi na snagu baš danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije"?
Smešno je, zaista je smešno da se pod naročito opravdanim razlozima iz Ustava smatra preciziranje zakonskih odredaba o položaju potpredsednika Vlade. Tako važan razlog da se insistira na suspendovanju ustavnog roka od osam dana? Zamislite, strašno će se desiti nešto u Srbiji ako se ne omogući da zakon stupi na snagu danom objavljivanja, a on precizira zakonske odredbe o položaju potpredsednika Vlade.
Koji su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku? I to je zanimljivo pitanje. Zaista ne znamo ko je pisao obrazloženje, ovo je zaista neki suvi genijalac. ''Donošenje ovog zakona po hitnom postupku od naročite je važnosti za funkcionisanje Republike Srbije i njenih institucija, što nije ostvarivo u situaciji kada je (pazite dobro) još na snazi Zakon o Vladi u neizmenjenoj verziji.'' A Zakon o Vladi u prvoj verziji donet je 2005, pa ste ga menjali 2007, a sada ga menjate ponovo 2008. godine.
Sada kada čovek čita, ko nije upućen malo u problematiku, kaže - u situaciji kada je još na snazi. Neko bi rekao - to je neki zakon donet još za vreme Kraljevine Srbije, pa sada dajte da ga promenimo, ipak je početak 21. veka; a ono zakon donet pre tri godine i već tri puta menjan.
Pa je l' vi znate, gospodo, kako važe i dokle važe zakoni u dobro uređenim parlamentarnim državama? Engleska i dan-danas ima propise koji su doneti u 13. veku. Da vas podsetim, to je vreme kada je sveti Sava hodio Srbijom, a vi kažete - neophodno je da stupi zakon na snagu maltene juče, zato što je na snazi zakon koji je donet još pre tri godine. Vi se sprdate sa pravnim sistemom, sa elementarnim pravnim pojmovima i vi hoćete u EU?
Šta smeta Velikoj Britaniji što i dan-danas ima na snazi pravne propise iz 13. veka? Je l' zato manje vredna država ili ste vredni vi koji zakone donosite svaki dan i pri tome...
(Srđan Milivojević, sa mesta: Propisi.)
Gospodine Milivojeviću, dali ste mi odličan razlog da vam kažem nešto pametno. Pošto ste vi veliki evropejac i veliki demokrata...
(PREDSEDNIK: Molim vas da ne ometate govornika.)
Ne, on mene uopšte ne remeti, on meni čak daje podsticaj da se setim nečega što sam već bio i zaboravio.
Gospodine Milivojeviću, Engleska ima nepisani ustav.
Dakle, nema ovo što mi imamo, Ustav Republike Srbije, ovako ukoričen, koji ste podelili narodnim poslanicima, a ne pridržavate ga se. Dakle, ima nepisani istorijski ustav.
Jedan deo tog nepisanog istorijskog ustava Engleske čini jedan dokument, jedan zakon, koji je donet 1215. godine. Četiri godine kasnije, sveti Sava je uspeo da izdejstvuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, čisto o nekim vremenskim korelacijama. Zakon je donet u vreme vladavine kralja, koga su Englezi nazivali Džon Leklend, a mi to prevodimo kao Jovan bez zemlje.
U tom zakonu iz 1215. godine nalazi se temelj i današnje britanske vlade i britanskog parlamenta, pa nikome nije palo na pamet u Engleskoj da kaže - zamislite, smak sveta će se desiti, mora da se menja tamo neki zakon iz 1215. godine. A vi doneli zakon 2005, promenili ga 2007, i sada ga menjate 2008. i, zamislite, mora da stupi na snagu juče, jer će se desiti nešto strašno, donet je, zamislite, još 2005. godine.
Sada, gospodine Milivojeviću, ako je vama ovo logično, ako je vama ovo opravdano, ako se vama ovo čini suvislim, molim vas, meni ne smeta što dobacujete iz klupe, čak je i zanimljivo, ali evo molim vas, izađite za govornicu Skupštine Srbije, sada je gledanost verovatno malo manja, zato što je počeo snimak suđenja Vojislavu Šešelju ili možda nije.
U svakom slučaju vas molim, verovatno milion do dva gledalaca prati sednicu Skupštine Srbije, izađite za ovu govornicu. Smatram vas za inteligentnog čoveka. Pošto predstavnik predlagača zakona u stvari nije tu, molim vas, izađite i objasnite koji su to naročito opravdani razlozi da ovaj zakon, ovakav kakav je, ova bruka i sramota od zakona, stupi na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Kakve će se strašne posledice, molim vas, desiti ako se poštuje ustavni rok od osam dana? Sada to ne vidim. Ko zna, možda mi vi otvorite oči, pa mi objasnite da je zaista opravdano da zakon stupi na snagu juče, a ne u roku od osam dana od dana objavljivanja. Ako biste to uspeli da mi objasnite i otkrijete genijalnost skrivenu negde u ovom zakonu, koju nisam uspeo da primetim, biću vam zaista duboko zahvalan.

Reč ima gospodin Aligrudić.

Ovaj amandman pokušava da tretira odredbu zakona koja je praktično vakacio legis - stupanja na snagu zakona. Kaže se u članu 5 - ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku".
Moj prethodnik je lepo citirao, to ću učiniti još jednom, radi jasnoće stvari. Stav 4. člana 196. Ustava u kome stoji - zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njegovog donošenja.
Ovde jeste citirano maločas i ovo što piše u obrazloženju Predloga zakona koji je pred nama, međutim, s obzirom na ranije izrečene stavove ovog predloga zakona od strane mnogih narodnih poslanika, a i moje lične, gde sam vrlo lepo utvrdio da ovaj zakon ima tri neotuđive karakteristike istovremene, to je da je kratak, glup i neustavan.
Onda to znači vrlo prosto, polazeći od ovih premisa koje su neoborive, da bi sasvim suprotno bilo kakovo stupanje na snagu ikada ovog zakona bilo naročito opravdano, te su ove tri karakteristike ovog predloga zakona upravo naročito opravdani razlozi da ovaj zakon ne bude donet i da nikada ne stupi na snagu, a kamoli da stupi na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Nema to nikakve veze čak ni sa biranjem Vlade Republike Srbije, ni sa glasanjem o Vladi. Odgovorno tvrdim da se bilo kakva vlada, bilo kakvih političkih grupacija u parlamentu da formirati bilo kojeg od narednih dana, čak i ako ovo đubre od predloga ne bude nikada usvojeno u ovom parlamentu. Nikakve veze to sa tim nema.
Čak i politički dogovori, koje ste pravili između sebe i koje ste nažalost pretočili u ovu glupost, mogu da se realizuju na drugi način koji ne vređa dostojanstvo ovog doma i narodnih poslanika, da moraju čak uopšte da razmatraju ovu neverovatnu stvar.
Može na drugi način, dame i gospodo, nema nikakve potrebe da pišete gluposti i da nas terate da čitav dan to razmatramo i da na to ukazujemo. A moramo, jer kada bi se ovo oćutalo i kada ne bi ostao pisani trag ili filmski zabeležen, magnetoskopski zabeležen trag da smo ovo činili, onda bismo bili još gori od vas. Dakle, ovo je bilo neophodno činiti.
Nažalost, sada je 22,30 časova, polako prestaje da ima uopšte smisla razgovarati o ovome, jer širi auditorijum u ovom trenutku to neće da gleda, jer pošten i normalan svet u ovo vreme, pogotovo kada su radni dani, ide na počinak.
Što se tiče nas, mi jesmo ovde od tih istih građana poslati da vodimo bitku u njihovo ime, svako to doživljava na svoj način, ali vas molim, najbolje rešenje za sve nas je da se ne bavimo time hoće li ovaj zakon kad se usvoji, ako se usvoji, stupiti na snagu danom objavljivanja ili osmog, ili 15-tog dana po danu objavljivanja.
Molim vas, učinite što je potrebno da nikada ne stupi na snagu, povucite ovaj predlog zakona, zatvorite se u vaše stranačke kabinete, dogovorite se o tome na koji način ćete pothranjivati jedan drugome sujetu da biste uopšte mogli funkcionisati u korist onoga ko vam daje nalog za vođenje države Srbije u narednom periodu, jer taj nalog sami sebi ne dajete nego to čini neko van granica ove države, preko najčvršće ekspoziture koja je preko puta ove zgrade, a to je gospodin Boris Tadić.
To je zapravo onaj koji će gospodariti Vladom Republike Srbije u narednom periodu, ali se to dogovorite na neki drugi način. To ne morate činiti tako što ćete pisati predloge raznih gluposti i terati nas da gubimo vreme, a to je gubljenje vremena na kraju krajeva da raspravljamo o tome i da uporno, to vama ne vredi da dokazujemo zato što vi to znate unapred, nego da objašnjavamo građanima Srbije koji prate ovaj prenos šta vi radite i šta nam dostavljate.
Ponavljam još jednom, s obzirom da je zakon kratak, glup i neustavan, pravo rešenje je da se on povuče i da ne dozvolimo da ikada stupi na snagu, a kamoli da tvrdimo da postoje neki naročito opravdani razlozi da on stupi na snagu pre 8. dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Reč ima gospodin Palalić.