Zahvaljujem.
Gospodin Veroljub Arsić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad čovek malo pročita ovaj zakon i pročita amandman koji je podneo kolega Ljubomir Kragović u ime poslaničke grupe SRS, reklo bi se da su ovde u pitanju samo mala razmimoilaženja u programu opozicije, odnosno vladajuće većine. Međutim, nije baš tako i ne mogu da se složim da to možemo da tumačimo samo na ovaj način.
Prvo, moram da kažem da je na ovom delu, znači informatičkog društva, država zakazala u svakom pogledu. Koliko god se vi trudite da prikažete kako mi napredujemo i idemo u Evropu i 21. vek punom snagom, mogu da kažem da su to najobičnije gluposti i laži.
Još uvek preko 90% teritorije Republike Srbije i korisnika interneta mogu da biraju između nekoliko operatera, ili provajdera (kako hoćete), a najgori od svih je baš naša Pošta, koja ima određenu infrastrukturu, ima vlasnički udeo u telekomunikacionim linijama, a ima najmanju propusnu moć od svih operatera koji su trenutno prisutni na teritoriji Republike Srbije. Da stvar bude još gora, prisutni operateri ne koriste nijednu drugu infrastrukturu nego baš infrastrukturu koja pripada Ministarstvu za telekomunikacije.
Neka mi neko sada objasni kako to da neko drugi, postavljajući samo jedan kabl, najčešće, i to onaj primarni kabl, ima daleko veću propusnu moć kada su u pitanju informacije koje se dobijaju preko interneta i koristi infrastrukturu Ministarstva za telekomunikacije, a samo Ministarstvo, tehnološki mnogo naprednije i jače, korisnicima određenih internet usluga daje najslabije moguće pakete.
Tu ću da istaknem SBB ili Soroš, koji je prisutan svuda na teritoriji Republike Srbije. Nema nijednog grada da nije zauzeo određenu infrastrukturu kada ste vi bili na vlasti u nekim lokalnim samoupravama i potpisivali neke ugovore. I dan-danas u opštinama mučimo muku sa njima, kako da im napravimo konkurenciju i kako da stvorimo uslove, kao lokalne samouprave, a sama ministarstva, koja su dužna da pomažu lokalnim samoupravama, ne rade ništa po tom pitanju. U tome i jeste problem.
Kako to sada izgleda? Em što je većina korisnika prinuđena da se obraća Sorošu za internet usluge, em što taj isti koristi nijednu drugu infrastrukturu nego onu koja pripada Ministarstvu za telekomunikacije. Kako? Postavljaju najobičnije kablove, to je primarni vod, nemaju tehničke mogućnosti da koriste sekundarne vodove, da dalje rašire mrežu, nego apsolutno koriste mrežu Ministarstva za infrastrukturu, plaćaju jeftino linkovanje, a najveći novac uzimaju od građana koji koriste internet usluge.
Eto kako to izgleda danas, od kada ste vi na vlasti. Znači, jedini koji može da stane na put ovakvom ponašanju jednog kablovskog operatera jeste Ministarstvo za telekomunikacije. Međutim, ono to ne čini. Pričate da idemo u 21. vek. Slažem se, ali na ovaj način nikuda nećemo stići. Danas ni jedan jedini ozbiljan posao ne možete da započnete, ni jednu jedinu ozbiljnu delatnost, bez interneta – radi prikupljanja informacija, radi slanja informacija, pa čak i radi uštede vremena kada je u pitanju elektronsko plaćanje.
Hoćete li u toj razmeni informacija da pružite mogućnost da kontroliše informacije neko ko nije iz države, neko ko nije državljanin Srbije? Da li ste svesni da u određenom trenutku može da blokira protok bilo kojih informacija, bez obzira da li su u pitanju državne ustanove, da li su u pitanju pravna ili fizička lica? Kakvu štetu privreda može da ima od toga? Ogromnu. Ovakav sistem kakav je sada u oblasti informatike može da pruži mogućnost nekolicini ljudi da neovlašćeno kontrolišu kompletan protok informacija na teritoriji Republike Srbije.
Zato i jeste ideja ovog amandmana da se ministarstvo koje do sada nije dalo određene rezultate kada je u pitanju ova oblast konačno prebaci na neko drugo ministarstvo, koje će sa stručnim ljudima, daleko stručnijim i manje opterećenim profitom i provizijama koje sada naplaćuju određeni direktori u telekomunikacijama, da opremi državu kvalitetnim informatičkim sistemom i da sa tako kvalitetnim informatičkim sistemom država nastupi na tržištu, da se bori, da dobije što je moguće više korisnika, da ostvari prihod, zaštiti državni interes, da zaštiti građane da ne bude zloupotreba prilikom prenosa informacija i da na taj način obezbedi i određena sredstva za budžet Republike Srbije.
Ovako, na način kako ste predložili ovim novim zakonom o ministarstvima, nastaviće se po starom, a to svakako neće, kako vi to kažete, da nas vodi strahovito brzo u 21. vek.

Zahvaljujem.
Gospodine Ristiću, izvolite.

Dame i gospodo, tačno je da je došlo do greške u izveštaju koji je Skupštini dao Odbor za pravosuđe i upravu i ja sam dao Službi da otkloni ovaj nedostatak koji stvara konfuziju. I prošli put sam rekao da će Odbor da se trudi da radi ispravno. Preduzećemo mere prema Službi, koja je napravila ovakvu grešku.       
Što se tiče amandmana, amandman je prihvaćen i trebalo je to da stoji samo u delu koji je prihvaćen. Inače, amandman nije odbijen, gospodine Milićeviću. Hvala.

Gospodin Delić ima repliku, izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, šta smo čuli od gospodina Boška Ristića? Ništa. Izašao je za govornicu i pokušao da optuži stručne službe da su krive za ovo. Gospodo, onaj ko potpiše neki akt, on je kriv za sadržaj tog akta.
Ali, ne radi se samo o tome. Gospodin Boško Ristić kaže da je prihvaćen amandman.
Sada želim da kažem nešto drugo. Predloge zakona mogu dati: svaki narodni poslanik, Vlada ili 30.000 građana – tako kaže naš Ustav. Ako je Vlada ta, kao što je to u našem slučaju, koja daje najveći broj zakonskih predloga, onda je pod znakom pitanja svaki amandman koji dođe sa ove leve strane, gospodo, jer to znači da ste vi neozbiljni jer dajete amandman na svoj predlog. Mada, i to je moguće. Moguće je da u toku vremena dok svi poslanici dobiju taj predlog i dođe do nekog amandmana. Amandmani više služe da ova desna strana, koja nije imala mogućnosti da učestvuje u tome, pokušava da, u interesu građana i ove države, popravi jedan određeni zakonski predlog. Ovo mogu da prihvatim da je tehnička greška, ali za to nije kriva Služba, nego vi. Kako ćete, gospodine Boško Ristiću, da mi objasnite da ste isti amandman, gospodina Đorđa Milićevića, na član 11, u jednom delu prihvatili, a u drugom delu odbili?
Kako da isti takav predlog, apsolutno isti, koji sam ja dao, evo, nije važno što sam to dao i što je u skupštinskoj službi primljen pet minuta pre nego amandman koji je došao od strane pozicije, od strane SPS, kako ćete u Danu za glasanje, gospodine Boško Ristiću, jer ću ja ponovo da izađem za ovu govornicu, da ponovo građani Srbije čuju kako ste neozbiljni i kako neozbiljno vodite jedan važan skupštinski odbor, da potpuno isti tekst, samo zbog toga što dolazi od opozicione strane, ne prihvatite?
Da li je to, jednostavno, moguće? Da li je kod vas tolika ostrašćenost da vam je smetalo da amandmani koje su predložili narodni poslanici, jedan iz pozicije, jedan iz opozicije, budu prihvaćeni, ili vam smeta što je jedan amandman predložio Božidar Delić? Na to je trebalo da odgovorite za ovom ovde govornicom.
I nemojte da se pozivate na skupštinske službe. To može da bude tehnička greška, ali svojim potpisom vi prihvatate grešku i ona je isključivo vaša.

 Gospodin Ristić ima reč. Izvolite.

Ono što sam rekao o tehničkoj grešci, to stoji i dalje. Jeste greška da je jedan isti amandman stavljen i u deo gde se amandmani prihvataju i podržavaju od strane Odbora i u deo gde stoji da je on odbijen. Sada sam potpisao zahtev da se ispravi greška i izveštaj će biti podeljen u narednih desetak minuta svim poslanicima u Skupštini.
Što se tiče sadržine amandmana, ukoliko neko želi da popravi tekst Predloga zakona, onda treba da bude zadovoljan što je prihvaćena norma koja je sadržana u amandmanu drugog poslanika. Prema tome, ako ste želeli da nešto popravite, onda je taj cilj postignut jer smo mi amandman u istovetnom tekstu prihvatili na predlog drugog poslanika.
Što se tiče pitanja da li je trebalo prihvatiti oba amandmana sa istom sadržinom, pravnotehnički to nije moguće. Ne možemo dva puta da normiramo istu pravnu situaciju. To bi onda izazvalo novu sednicu Zakonodavnog odbora, koji bi morao da da prečišćen tekst i da ponudi Skupštini ispravku teksta u Danu za glasanje.
Ne možemo da usvajamo dva amandmana sa istovetnim tekstom. To je kao kada bismo dobili dva istovetna predloga zakona, pa se izjašnjavamo i o jednom i o drugom. Prema tome, pravnotehnički se postupilo onako kako smo smatrali da je najcelishodnije, bez namere da bilo koga diskriminišemo.
Da vas podsetim na još jednu situaciju, koja predstavlja praksu u ovom parlamentu, a to je da odbori ne diskutuju o amandmanima onih koji ne dolaze da ih obrazlažu na odborima. Mi smo, naprotiv, otvarali diskusiju o svakom amandmanu, pa i o vašem. Prema tome, ne postoji bilo kakva diskriminacija, iako u Skupštini u nekim odborima postoji stav da se ne razmatraju amandmani onih koji nisu obrazloženi na samom odboru.
U potpunosti smo zaštitili prava poslanika, ali je pravo člana odbora da se izjasni o amandmanu da li ga podržava ili ne. Vaš amandman iz pravnotehničkih razloga nije podržan. Pravo članova odbora je da glasaju, o tome postoji i beleška, a postoji i izveštaj koji ste dobili u Skupštini. Hvala.

 Reč ima gospodin Delić. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dobro da čuju građani Srbije. Znači da se isti, apsolutno isti tekst, meni nije smetalo da stoji da je prihvaćen amandman koji su oni podneli, jer normalno je da može stotinu amandmana da bude po jednom članu i može da se desi da bude isti, kao što je u ovom slučaju, apsolutno isti tekst. Ovo što govori gospodin Ristić je nonsens. Ovo je svađa sa logikom, a pravo je logika.
Druga jedna stvar, gospodo, vezana za vaš odbor. Ja sam rekao da je amandman primljen u skupštinsku službu pet minuta pre toga i na redu je bio pre ovog amandmana. Pre ste raspravljali o amandmanu koji sam podneo ja. Prema tome, sve što ste rekli apsolutno ne stoji i o tome, gospodine Boško Ristiću, vodite ubuduće računa. Ovo što vi radite je sramota za sve nas ovde. Vi sve nas sramotite svojim ovakvim radom. Molim vas da to ne radite ubuduće jer ovo gledaju građani Srbije.