I amandman koji sam ja danas podnela u ime poslaničke grupe SRS tiče se nadležnosti navedenog ministarstva kao i mog kolege Igora Bečića, koji je iz opravdanih razloga odsutan, pa koristim priliku da dodam još nekoliko reči obrazloženja zašto smo protiv ovakvog definisanja nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Znači, nije višak ponoviti da je ovo ministarstvo definisano kao ministarstvo koje vodi natčovek, jer jedan čovek normalnih sposobnosti, čak iznad prosečnih, nije u mogućnosti da obuhvati ovoliko posla i koordinira ga na pravi način, sem u slučaju gospodina Dinkića, koji je rukovođen ambicijama koje se zaista ne mogu svrstati u primerene onome ko je nameran da vodi jedan organ državne uprave u interesu građana.

Koliko je dokaza za ovu tvrdnju, toliko će, uverena sam, biti i sudskih postupaka u onom trenutku kada pravosuđe ne bude radilo pod pritiskom. Gospodin Dinkić je pretio sudijama koje rade svoj posao, pre svega govoreći da donose čudne odluke, a onda i reizborom koji bi trebalo da rezultira poslušnošću.

O izrazitoj nameri jednog čoveka da se zaista kvalifikuje kao moćniji od najmoćnijeg, što sam i danas rekla, svedoči maj prošle godine kada je gospodin Dinkić, kao jedan od uslova za formiranje vlade, imao nezajažljivu želju da pod svojom kontrolom, preko sebi odanih ljudi, drži apsolutno sve finansijske i privredne tokove u zemlji.

Dokaz da su to ljudi koji se mogu baviti svim poslovima je da je ekipa na čelu sa gospođom Vesnom Džinić putovala od Trezora, danas do Agencije za privatizaciju, stotinu puta ću ponoviti da je to agencija koja raspolaže najvećim novcem, odnosno sredstvima građana koja se slivaju iz procesa privatizacije, gospođe Vesne Arsić, onih koji su izloženi sudu javnosti, ali ekipa koja radi u interesu onih koji se nalaze iza zavese, a samo se povremeno nađu pred sudom javnosti, a ja očekujem da se nađu pred pravosudnim organima.

Dve osobe koje spajaju čitav niz zloupotreba zbog kojih ne treba dozvoliti ovakve nadležnosti su (zbog argumenata i dokaza kojima raspolažemo, potpuno otvoreno ih imenujem po prezimenu i imenu) gospodin Nikola Živanović i Nik Đivanović. Dvojica bliskih saradnika, od kojih je gospodin Nikola Živanović bio viceguverner u Narodnoj banci, za koga je on kasnije izjavljivao da ga ne poznaje, a koji je bio jedan od prvih ljudi koji je pripremao likvidaciju bankarskog sistema na mestu jednog od ključnih ljudi u Beogradskoj banci.

Poštanska štedionica, do zloupotrebe koja se sprovela zaustavljanjem vremena i zloupotrebom prodaje akcija na tržištu, na berzi, izvedena je upravo uz saglasnost gospodina Mlađana Dinkića i Nikole Živanovića, u saradnji i uz pomoć kuće "Sinerdži kapital".

Znači, neko ko nam ovde promoviše nadležnosti vođenja privrede, ukupne ekonomije, do kreditiranja i finansiranja razvojnih projekata, kvalifikovao se jednom od najvećih pljački (Nacionalna štedionica), ali je i neko ko još uvek budžet građana troši za pokriće krađe ostvarene pod veštom palicom stečajne mafije u kojoj je značajno učešće bilo i Poštanske štedionice. Neko ko se ovde kvalifikuje ovakvim opisom posla, da vrši kreditiranje, u drugom navratu troši narodni novac da dokapitalizuje Poštansku štedionicu.

Kada smo prošle godine usvajali budžet, izdvojili smo ogromna budžetska sredstva da pokrivamo gubitke stvorene zloupotrebom položaja u Poštanskoj štedionici. Još jedan deo sredstava je usmeren u Komercijalnu banku, ali taj deo je da pariramo po vrednosti Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Poštovani građani, to se radi u trenutku kada se objavljuje da je novac za subvencionisane stambene kredite potrošen i kada se priznaje da je svega 315 miliona deviznih depozita preostalo od milijarde prilivenog novca od prodaje državnih i društvenih preduzeća i banaka.

U takvom trenutku vrli ekspert gospodin Mlađan Dinkić preliva iz budžeta, odlukama koje su mu omogućene od strane bivših koalicionih partnera, i to više nije razlog za sumnju nego loše iskustvo, da će on nastaviti tako da radi i sa vama.

Znači, dok se pripremaju postupci stečajnoj mafiji, koja je dobar deo posla radila preko Poštanske štedionice, i dok nema sredstava za razvoj i finansiranje domaće proizvodnje, dok nema sredstava da se finansiraju redovni državni poslovi, gospodin ekspert sa svojom stručnom ekipom raspoređenoj u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj i u Narodnoj banci, uglavnom, jer odavde počinje, tu se završava ono što narod vidi, a ono što se danas ne vidi, videće se jednog dana na stranim deviznim računima.

Način na koji to gospodin Dinkić radi jeste da baci malo prašine u oči javnosti i verovatno neko zrno ili neku mrvicu svojim koalicionim partnerima jer je sebe uspeo da izreklamira kao stručnjaka koji ume da ni od čega napravi nešto. Tu mađioničarsku iluziju ne sme da prodaje građanima i ja sam dužna da vam kažem.

Najveći gubitak koji se stvara u Narodnoj banci trgovinom hartijama od vrednosti sa stranim bankama gospodin Dinkić je elaborirao na iskustvu 1991. godine. Valjda je to sad i onaj kamen spajanja na kojem se ranije iskustvo prenosi na novog finansijskog stručnjaka.

On je vrlo vešto u knjizi ispričao priču (počelo se sa Karić bankom, nastavljalo sa Jugoskandikom i Dafiment bankom) kako se ispitivalo da li narod ima deviza sakrivenih u slamaricama. Otišli su sa tri puta većom kamatom. Znači, organi vlasti, država odluči da preko neke izabrane banke (tada Karić, kasnije ove pomenute) ponudi građanima visoke kamate da sondira ili ispita tržište. Dok je redovna kamata u bankama 10%, privatna odabrana banka daje 40%. Narod iznese devize i proda da bi dobio kamatu.

To jeste bio osnov za piramidalne banke, ali u neko teško vreme sankcija i velikih pritisaka izokrenuto u zloupotrebu pojedinaca. Ali, to je istorija iz koje je nauk izvukao gospodin Dinkić i danas ga primenjuje – ne na Karić, Dafiment i Jugoskandik banci, nego na Narodnoj banci Srbije. Znači, Narodna banka Srbije veštački, političkom odlukom kreira vrednost dinara i vrednost kursa i referentnu kamatnu stopu.

Dragi građani, dok se vi zadužujete kod stranih banaka po kamatama 8-16% i za to morate da date garancije, hipoteke na stan koji tek kupujete, za to vreme strane banke iz svojih centrala unose devize na koje im guverner ne naplaćuje obaveznu rezervu. Pušta ih da maksimalan iznos tih sredstava upotrebe za kupovinu državnih hartija od vrednosti.

Zamislite u kakav siguran posao on uvodi strance. Kaže - ne da finansirate građane, ne da vas opterećujemo obaveznom rezervom, nego kupite od države, koja garantuje da ćete u roku od 30 dana (ima rokova od 30, 60 i 90) doći kod države kao najsigurnijeg platiše, da ne primate radnu snagu koja procenjuje koji je bonitet, kakav vam je biznis plan, u koji posao ulažete.

Znači, ta strana banka ne zapošljava naše mlade ljude kao što se priča, da izučavaju kreditnu sposobnost tražioca kredita, nego troje ljudi u odeljenju za repooperacije ode i kupi od Narodne banke zapise, mirno spava mesec dana, dođe posle mesec dana i naplati, pored glavnice, 15,75% kamate. Isplati tri plate devojkama koje sede u staklenim kancelarijama u kratkim i atraktivnim suknjicama, gde moraju da se odreknu porodice, subote i nedelje, da ne mogu ni dugme da zakopčaju ili raskopčaju a da to ne vidi neko sa strane, znači u vrlo nehumanim uslovima. Tri plate se isplate, a zaradi se kamata od 15,75%.

Samo na tri emisije koje su dospele prošlog meseca 110 miliona evra, ponavljam i odgovorno tvrdim, samo na tri takve emisije zapisa Narodna banka je isplatila stranim bankama 110 miliona evra. To je nešto što će morati da se pokriva iz budžeta. To je jedan mesec.

Najzanimljivije je da je na dan dospeća kurs pao na 78,7 dinara. Znači, ne samo da su zaradili na referentnoj kamatnoj stopi, nego će zaraditi kad za dinare koje im sad isplati Narodna banka kupe evre po 78,7 dinara. Poštovani građani, kada vama dospevaju krediti i rate za otplatu, obično krajem meseca, kurs raste.

Ponavljam podatak, analizu u knjizi ''Ekonomija destrukcije'' koju su tada sprovodile odabrane i privatne banke, danas sprovodi finansijska mafija koja se kao hobotnica širi od Narodne banke preko Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Agenciju za promociju izvoza, Agenciju za privatizaciju i Agenciju za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, a danas se zove Agencija za osiguranje depozita.

To je to ekspertsko znanje i ono mentalno slepilo i mentalna lenjost na koju upozoravam one koji podržavaju ove i ovakve eksperte. Tome ih je naučio i gospodin Nik Đivanović, tehnici koja se zove ''mafija u belim kragnama'', o čemu postoje dokazi.

Ljudi koji su u inostranstvu radili najsitnije operacije tzv. ''kornerovanja'', najmanje složene poslove sa hartijama od vrednosti, ovde izigravaju eksperte zato što su podaci tajni. Koje banke kupuju ne možete da saznate jer je trgovina onlajn, kartica i samo dva računara to znaju, ali su podaci o gubicima i šteti evidentni, materijalni i pašće na naš teret.

To stoji u opisu posla ovog čoveka. To je ta crvena nit DOS plus kojom je gospodin Dinkić (nemojte ga potcenjivati i nemojte ga precenjivati), kao eksponent mafije na svetskom nivou i kao predstavnik elite koja odbija da služi svome narodu nego radi na njegovu štetu, promovisan u čoveka koji raspolaže gotovo celim budžetom Republike Srbije – vama na čast, građanima na štetu.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 5. koji govori o ovom čuvenom Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. To je, u stvari, monopol Mlađana Dinkića u Srbiji i da se taman nadovežem na ovu priču mr Jorgovanke Tabaković i da to sa nekim konkretnim primerima iz svog okruženja ilustrujem.

Ovo na makroekonomskom planu je, videli ste, deo jedne svetske mafije. Nije to neka zavera, ali to su zaista ljudi koji su povezani, koji vrlo dobro znaju šta rade i koji su obučeni da rade taj posao na finansijskom tržištu i to svakoga dana ima sve veću potvrdu.

Sinoć sam, baš kao verovatno i gospođa Tabaković, na jednoj TV pratila izlaganje bivšeg viceguvernera Narodne banke Srbije. On čak ide i korak dalje, zalaže sa za drugačiju monetarnu politiku, odnosno da se ona ukine i da se Srbija odmah preorijentiše na evro, dakle da učinimo isti što i ova separatistička bratija u Crnoj Gori.

Međutim, mi ne samo što treba da jačamo stabilnost domaće valute kroz one normalne i poznate ekonomske mehanizme koje zagovaraju ekonomisti koji hoće zdravu srpsku privredu, već iz ovog predloga, opisa i delokruga rada Mlađana Dinkića vidimo da to jednostavno neće biti moguće. U Srbiji će iz dana u dan svima biti sve gore.

Ono o čemu ja treba da govorim, a to je stav 5. člana koji reguliše šta sve taj veliki gazda Srbije Mlađan Dinkić treba da stavi pod svoju šapu, između ostalog je i politika koja se tiče rada i zapošljavanja.

Da ironija bude veća, ovde je opisno vrlo lepo upakovano šta bi trebalo ministarstvo da radi, pa, između ostalog, da vodi računa o politici zapošljavanja kako u zemlji, tako i u inostranstvu, da se omogući građanima Srbije, naravno, starosne dobi i različitih kvalifikacionih struktura, da pronalaze posao u inostranstvu, da se izvrši prekvalifikacija (zamislite taj cinizam) onih koji su ostali bez posla, a upravo je Mlađan Dinkić taj koji je u Kragujevcu jednim dekretom izbacio te ljude na ulicu.

Znate šta je onaj čuveni Zavod za zapošljavanje i obrazovanje, ZZO Zastavin? Ko ga je osnovao? Ekipa Vlahović, Đelić i Dinkić. Ko ga je ukinuo? Mlađan Dinkić, prošle godine. Kako je postupio sa svim ostalim radnicima iz metalskog kompleksa? Kako je postupio sa invalidima rada?

Da li postoji neka fabrika, evo tu je i kolega mr Živanović iz Šapca, pa u bilo koga da pogledam, bilo sa koje strane, da li su srpski radikali ili kolege iz SPS, pa i vi žuti, da vas pitam - da li ste vodili računa o invalidima rada i da li ima zaštitnih radionica za invalide rada? U Kragujevcu ih nema, ni u fabrici namenskih proizvoda, ni u fabrici automobila. Da li će ih biti sa dolaskom Fijata? Čisto sumnjam, i to je sve na dugačkom štapu.

I onda, podaci koji su vrlo egzaktni (ništa srpski radikali ne govore napamet), više su nego poražavajući. I general Delić, kao i moja malenkost, kao i potpredsednici Skupštine, dobijamo redovno periodične, mesečne izveštaje Republičkog zavoda za statistiku (on se plaća iz budžeta, hajde da pođemo od toga da ima relativno tačne podatke) i kad vi pogledate šta je opis posla Mlađana Dinkića i kada vidite, a to je zvanično saopštenje republičkog organa, kako se kretala zaposlenost onih koji navodno rade u inostranstvu, to je katastrofa.

Ako mi kažemo, a to je tačno i to je bio ključni deo našeg ekonomskog programa u izbornoj kampanji, da je građevinska operativa i da su srpski građevinci (s tim će da se složi i gospodin Mrkonjić, i gospodin Obradović iz DSS, to ne zagovaramo samo mi) zaista proslavljeni u svom poslu u celom svetu, pogledajte, molim vas, kako to izgleda danas.

Naravno, ovo nije tačno. Tačno je na osnovu podataka koje ima Republički zavod za statistiku, ali je stvarnost sasvim drugačija. Zašto? Zato što Mlađan Dinkić ne radi posao koji mu je ovde dat. Niti ga je radio, niti će da ga radi. Niti je to prethodno radilo Ministarstvo za rad i zapošljavanje čiji bi to izvorni delokrug trebalo da bude. I zato sam ja podnela taj amandman.

Pogledajte šta se navodi, recimo, kao podatak za Rusku Federaciju – samo 422.933 radna sata u oblasti građevinske operative u onolikoj državi, odnosno prosečan broj radnika iz Republike Srbije je 203 radnika.

Onda vidite da Dinkić i Vlada Srbije nikoga skoro nisu uputili u Rusku Federaciju da radi. I vi znate, imate toliko i rođaka i prijatelja ili čujete da tamo ima više hiljada Srba. Samo preduzeće Putevi Užice ima negde oko 1.500 radnika koji rade na velikim poslovima i projektima u Rusiji prema Sočiju, a da ne govorim o drugim privatnim firmama (jedna isto tako jako poznata firma iz Leskovca, pa tako redom).

Vidite onda da država ništa ne čini da, u saradnji sa nama prijateljskim zemljama, koje vape za našim kadrovima, oni dobiju siguran posao, da idu preko naše države, da u tom smislu kao što to ovde stoji budu socijalno osigurani. Ti ljudi se snalaze sami.

Ja, evo, znam, na primeru tog jednog gospodina, pa i ovog gospodina, ne znam mu ime, iz Putevi Užice, možda neko od vas zna kako se zove i preziva, on sve ljude iz svog kraja vuče i ako pođe iz kuće polaze i otac i sinovi.

Šta je sa zaposlenima na istim poslovima u Crnoj Gori najbolje znate vi koji živite u blizini Brodareva i koliko ovih dana imaju problema naši ljudi kojima je istekla lična karta, pa čekaju na ličnu kartu, a treba da pređu u Crnu Goru zato što su angažovani na poslovima kod ruskih investitora koji su tamo kupili određene kuće, odnosno vile ili već nešto drugo i sada imaju potrebu da dođu srpski majstori, koji su najbolji.

Pogledajte koliko je to u satima – tek nekoliko stotina hiljada radnih sati, a koliko je radnika koji odlaze iz Srbije u Crnu Goru – 719. Mislim da ih sada, u ovom trenutku, u Sutomoru ima najmanje 500, da ne kažem 1.000, a u Budvi ko zna koliko. Država je registrovala 719, toliko ih je Mlađa poslao, odnosno država im omogućila i garantovala im socijalno osiguranje i da će taj rad da im bude ubeležen u njihovoj radnoj knjižici. To bi tako trebalo da bude.

U ovim prijateljskim zemljama gde su nekada išle i kolege gospođe Dejanović, u Libiji, pa onda u drugim bliskoistočnim, dalekoistočnim zemljama, vi da pogledate, pa to je smešno – dva, tri, pet zaposlenih ljudi. I vi se onda hvalite time kako imamo ne znam koliko kadrova i eksperata svuda po svetu. To je žalosno.

Kada je u pitanju ovo interno zapošljavanje, da li je trend porast nezaposlenosti u odnosu na 2005. godinu? Naravno da nije. Da li se smanjio broj nezaposlenih? Nije. Mi imamo jednu fantastičnu, rekla bih naučnofantastičnu, priču aktuelnog gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića. Baš šteta što nije ovde, kažu on je u parlamentu da bi mogao da odgovara na ono što se kaže kad se pomene njegovo ime.

Čovek u gradu u kom ima blizu 40.000 nezaposlenih, gde je ovaj njegov pajtaš Dinkić dekretom ukinuo ljudima mogućnost da se prekvalifikuju i ti takvi ljudi, koji su sada dobili tu neku po principu ''uzmi ili ostavi'' bednu otpremninu, neće moći da se vrate i da konkurišu, da rade u novoj automobilskoj industriji, ako ona uopšte dođe.

A pitanje je i koliko će tamo ljudi da bude zaposleno jer znate kakav je trend u svetskoj automobilskoj industriji. Tamo gde je potpuno robotizovana proizvodnja, gospodin Marković se trudi da to zaista lepo prikaže, glumi robota, ali zaista na sto jedinica automobila je samo jedan zaposleni, ajde ovde neka bude i tri, pa preračunajte, a znamo koji su realni kapaciteti. To je strašno.

I onda opet dolazimo na onu priču gde se sve troše pare, i sve to ide preko agencija za pronalaženje posla. Zamislite koliko je daleko otišla njihova drskost, evo general i ja smo pronašli koji je to iznos u budžetu za ovu godinu. Kome su oni pronašli posao, kome su oni pomogli?

Da se vratim na ovog pomenutog Stevanovića. On kaže - u Kragujevcu je prošle godine (priča neke neverovatne cifre) zaposleno 6.000-7.000 ljudi. Jeste, u njegovoj mašti. I vi vrlo dobro znate, evo i gospodin Rogović, pa svi vi drugi koji ste privatnici, privatni preduzetnici, da nekoga prijavite i on radi izvesno vreme kod vas, ali taj posle ne radi. Takav mora da se registruje na birou rada, je l' tako? Ili imate fluktuacije, naravno.

Danas jedna devojka ili mlada žena radi u samostalnoj trgovinskoj radnji i ako ima sreće da bude prijavljena, pošto su sada tako rigorozne kazne, naravno za one koji su miljenici lokalnih G17 i žutih te kazne na važe, ali ako ima sreće, posle nekoliko meseci kaže joj gazda - nema ovde više za tebe posla, slab mi je promet, i ona ide na drugu stranu grada i traži posao na drugom mestu. I to je prijavljeni zaposleni i to ulazi u tu fantastičnu cifru o kojoj on priča.

Nema vremena, zaista ne da je malo 15 minuta, satima bismo mogli samo o ovim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku da govorimo, ali pogledajte koliko je poražavajuća situacija u ovom trenutku. Evo, šest meseci je prošlo u 2008. godini, jurili su, skupili se, skrpili se i sada će da naprave tu tajkunsku vladu po volji Zapada. I vi mislite da će nešto da se promeni?

Ovo je poražavajuće. Govorimo o tome koliko je ljudi gladno, koliko je ljudi bez posla. Dakle, ako je njihova evidencija da je to nešto preko 800.000 ljudi, a mi govorimo da ima najmanje 200.000 ljudi koji nisu evidentirani kao nezaposleni, nisu motivisani, pa čak i zbog toga da nemaju tu zdravstvenu knjižicu, ali pogledajte, kada pomisle na to da dovedu dva svedoka da bi dobili overenu zdravstvenu knjižicu, ko zna koliko je desetina hiljada ostalo demotivisano i ne radi ni to.

Pogledajte kako se kreće stanje u prvoj polovini 2008. godine. To je rezultat kako prosečan građanin Srbije živi. Ne Dinkić, ne ostali lopovi i tajkuni, oni imaju šta god hoće i svakog dana grabe i žive kao lordovi. Prosečan građanin Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, mora da potroši na hranu 39,9% svoje zarade, ako ima neku zaradu.

Od ukupnih prihoda redovan prihod za jedno domaćinstvo je 53,2%. A znate šta ulazi sa 29,8% - evo, tu su gospoda penzioneri - penzije. To ulazi u ukupan budžet jednog domaćinstva. Pa se kaže da postoje situacije, nažalost, da penzioneri izdržavaju svoju decu, decu koja su ostala bez posla, i unučiće, a oni sami ne mogu da prežive od tih penzija.

Koliko se izdvaja na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva? Oko 17%. Jer, ljudi najpre moraju da prežive i da kupe tako skupu hranu. Govorite o tome kako naša omladina treba da se obrazuje i da se školuje. Pa, naravno da treba. Imamo, i ja to tvrdim, najbolje rasadnike talenata u svim gradovima Srbije po raznim oblastima. Ali, evo, ova neumoljiva statistika govori da za to samo 1,9% može da se izdvoji iz kućnog budžeta.

Mlađan Dinkić sebi pravi ski-centre, rasipa se kako hoće, u maniru pijanog milijardera, može mu se, znate kako kažu ova deca – ''ima se, može se'', a za rekreaciju i sport prosečno srpsko domaćinstvo izdvaja, evo, ovde piše, bednih 0,8%. Ako hoćete da pratite kulturna i sportska dešavanja, to je negde ispod 2%.

Gde se mi nalazimo? Nalazimo se u društvu gde mafija, moćnici i sada kroz institucije sistema, kroz razno-razne agencije ovo ministarstvo povlači za sobom produkciju takvih neradnika i štetočina.

Dakle, nekoliko hiljada, ili da kažemo koliko ih je, i da ih je 10.000 ili 20.000, žive kao lordovi, kao bubrezi u loju, a građani pate i biće sve gore i gore. Zašto? Zato što je, evo, prošlo već pola godine, profesor Mašić zna koliko površina nije zasejano, nemam vremena to da pročitam, ali to je ovde poražavajući podatak, nekoliko stotina hiljada hektara obradive površine, i kad sve to vidite i kad pogledate ovaj bilans, koliko je proizvedeno a koliko je bio izvoz, to je ona razlika od 40 milijardi evra o kojoj je govorila i gospođa Tabaković i gospodin Todorović.

Mi smo zemlja u kojoj bez suštinskih promena, a očigledno je da ih može doneti jedino, i doneće ih, SRS, nema pomoći i nema pomaka.

Zahvaljujem.

Na član 10. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnosim amandman na Predlog zakona o ministarstvima i tražim da se u članu 10. reč "nuklearna" briše.

U članu 10. stoji: "Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: rudarstvo; energetiku; energetski bilans Republike Srbije; naftnu i gasnu privredu; bezbedan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika; nuklearna energetska postrojenja čija je namena proizvodnja električne odnosno toplotne energije, proizvodnju, korišćenje i odlaganje radioaktivnih materijala u tim objektima..."

Tražim da se briše reč: "nuklearna" jer izgradnja nuklearnih energetskih postrojenja nije u skladu sa energetskim razvojem Srbije, a takođe, izgradnjom istih može da dođe do nesagledivih dugoročnih posledica na životnu sredinu u slučaju eventualnih havarija.

Ustavni osnov za podnošenje ovog amandmana na Predlog zakona o ministarstvima nalazi se u odredbama člana 74. Ustava Republike Srbije, po kom svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. U ostvarivanju navedenog prava Republika Srbija odnosno autonomna pokrajina odgovorna je za zaštitu životne sredine. Istovremeno, svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Predloženi član 10. zakona je u suprotnosti i kontradiktoran je članu 74. Ustava Republike Srbije. Donošenjem predloženog amandmana obezbeđuje se ostvarivanje ustavnih odredbi utvrđenih članom 74.

Imajući u vidu već pomenute potencijalno nesagledive dugoročne posledice eventualnih akcidenata i havarija na nuklearnim postrojenjima na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a koje bi moglo da rezultira davanjem ovlašćenja Ministarstvu rudarstva i energetike da u svojoj nadležnosti ima nuklearna energetska postrojenja čija je namena proizvodnja električne odnosno toplotne energije, proizvodnju, korišćenje i odlaganje radioaktivnih materijala u tim objektima je u direktnoj koliziji sa odredbama člana 74. Ustava kojim se garantuje da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je Republika Srbija odgovorna za zaštitu životne sredine.

Davanjem ovlašćenja organu državne uprave da ima u nadležnosti nuklearna energetska postrojenja direktno se ugrožava ustavna odgovornost Republike Srbije. Kao diplomirani prostorni planer moram da napomenem da izgradnja nuklearnih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije nije predviđena Zakonom o prostornom planu Republike Srbije, kojim nije predviđena eventualna lokacija za izgradnju nuklearne elektrane.

Izgradnja nuklearne elektrane nije predviđena ni Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine, odnosno Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2012. godine. Izgradnja nuklearnih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije nije definisana ni Zakonom o energetici.

Donošenjem predloženog amandmana brišu se predložene nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu izgradnje, upravljanja i korišćenja nuklearnih energetskih postrojenja.

Dame i gospodo, usvajanjem ovog amandmana procenjuje se da će se preusmeriti sredstva potrebna za izgradnju nuklearne elektrane u iznosu od četiri milijarde evra u druge namene.

S obzirom da Republika Srbija ne raspolaže tim sredstvima, sem inostranih kredita, omogućava se da eventualno kreditno zaduženje bude usmereno u druge ekološki prihvatljive vidove proizvodnje energije sa aspekta manjeg ekološkog rizika, načine proizvodnje energije iz obnovljivih izvora (male hidroelektrane, solarna energija, energija vetra itd.).

Aktuelna polemika, da li je Srbiji potrebno nuklearno energetsko postrojenje, rezultat je energetskog deficita kako u našoj zemlji, tako i u regionu. Posebno će se polemike nastaviti početkom druge dekade 21. veka, odnosno 2011. i 2012. godine, koji će biti posebno krizan period. Uprkos tome, stručna javnost je protiv izgradnje nuklearnih elektrana. Protiv gradnje se izjašnjavaju mnogi naši stručnjaci iz ove oblasti i odlučno su protiv izgradnje istih.

Zato bih u kratkim crtama naveo još pet osnovnih razloga zbog kojih se zalažem protiv izgradnje nuklearnih elektrana. Prvo, postoji zakonsko ograničenje za izgradnju nuklearnih postrojenja, koje je prethodno navedeno.

Drugo, razvijene zemlje, pre svega SAD i pojedine zemlje Evropske unije, uzurpiraju tuđa prava na život, grubo rečeno - na čist vazduh, trošeći besprimerno fosilna goriva i zagađujući atmosferu. Traže od nas, mnogo siromašnijih, da pređemo na nuklearnu energiju kako bismo omogućili njima da i dalje žive u izobilju. Vezujući nas dugovima za nuklearke, imaju nameru da nas prisile da u našim zemljama otvorimo odlagališta nuklearnog otpada s kojim i sami ne znaju šta će.

To je jedan novi vid tehničke kolonizacije i još jedan pokušaj najvećih zagađivača planete, pre svega SAD, da izgradnjom nuklearki preko nas i dalje koriste fosilna goriva, da nas učine nuklearno prljavim i, naravno, da zarade velike pare preko svojih interesnih lobija.

Treće, orijentacija Elektroprivrede Srbije je ugalj, tj. lignit, odnosno rezerve lignita su glavni izvor energije do 2030. godine. Četvrto, opasnost od mogućih napada raznih terorističkih organizacija. Peto, odlaganje radioaktivnih materijala u tim objektima prilikom NATO bombardovanja, odnosno videli smo posledice koje su i danas izražene od uranijuma i drugih radioaktivnih materijala.

Dame i gospodo narodni poslanici, stoga predlažem da se reč: "nuklearna" briše, jer ona stoji samo u interesu nuklearnih energetskih interesnih lobija, a najmanje u interesu građana Srbije. Usvajanjem ovog amandmana omogućuje se da se spreče eventualno nesagledive posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi i građana Srbije. Stoga je neophodno da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Zahvaljujem.

Ima reč kolega Arsić.

Dame i gospodo poslanici, vidim da se Vlada, odnosno DS nisu odrekli te ideje oko nuklearne energije. I u predizbornoj kampanji je bilo špekulacija oko toga, pa je čak i Đilas potpisivao nekakav memorandum itd., pa, eto, kaže - nisam znao da to nije u skladu sa zakonom. Mislim da su vlade pre vas već donele memorandum o tome da je nuklearna energija neprihvatljiva za Srbiju.

Imajući u vidu kolika je cena jedne nuklearne elektrane, znajući da za to mi nemamo para, pitam vas - za koga ćete da je pravite? Garantujem vam da će te kilovate, koji budu proizvedeni nuklearnom energijom u Srbiji, Srbija ili skupo plaćati ili će oni biti pravljeni za nekog drugog, kome isto treba energija, ali mu treba zdrava životna sredina.

Mi sami para da tako nešto napravimo nemamo. Znači, radićemo za drugog, ugrožavaćemo svoje zdravlje, svoju zemlju, svoj vazduh, svoju vodu - za nekog drugog, a čini mi se i za dobre provizije, čim ovo na mala vrata, kroz zakon o ministarstvima, pokušavate da provučete.

Još nešto bih rekao. Moram da demantujem kolegu. Zvaničan plan razmeštanja nuklearnih postrojenja u Srbiji - tačno je da ne postoji. Nezvanično - znam da planirate da postavite jednu nuklearnu elektranu u Kostolcu.

Nemojte da se šalite s tim. Garantujem vam da od tog posla neće biti ništa. Dosta je Kostolčanima i termoelektrana, i pepelišta, i kopova, i toga što imaju zagađenu vodu i vazduh. Sad im još treba i nuklearna elektrana? Nemojte s tim da se igrate - dići će se kuka i motika.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poštovano predsedništvo, izašao sam samo da podržim ovo što je rekao poslanik SRS gospodin Bojan Mladenović. Naveo je sve relevantne razloge zbog kojih apsolutno nema mesta ovoj reči u ovom predlogu zakona.

Ja bih samo još podsetio na neke medicinske razloge koji nalažu da se ne upuštamo u ovu avanturu. Znate da imamo povećan broj obolelih od karcinoma u Srbiji, i to znatno povećan, od vremena NATO agresije. Znate da je na ovu zemlju bacan osiromašeni uranijum i verovatno je i to jedan od uzroka koji je doveo do povećanog obolevanja.

Takođe moram da vam skrenem pažnju i na to da znate šta se događa s ovakvim postrojenjima u okolnim zemljama. Skoro se desilo u Sloveniji da je procurilo nuklearno gorivo iz reaktora i da su bili ozračeni i izvesni ljudi. Znate da je u Bugarskoj bio takođe problem, da ne govorim o Černobilju.

Rekli smo da imamo hidroenergetske potencijale, da postoje velike naslage lignita na našem Kosovu i Metohiji, i to su energetski izvori, pored gasa koji, takođe, može poslužiti za proizvodnju elektroenergije, koji i te kako, u dovoljnoj meri, mogu da na ekonomski opravdan način zadovolje naše potrebe za električnom strujom.

Stvarno mi smeta što ovde niko od ovlašćenih predstavnika neće da izađe da brani ovaj stav koji je zapisao u zakonu, da nam ospori, da nam dokaže da nismo u pravu ili da jednostavno dođe pa kaže da se usvaja ova primedba.

Molim vas, naša zakonska regulativa u ovom momentu ne dozvoljava izgradnju elektrane. Naš pravni sistem mora da bude jedinstven, zašto kršite jedinstvenost našeg pravnog sistema? Da vam ne govorim o svim drugim problemima koji proističu iz ovog. Samo toliko.

Zahvaljujem.

Reč ima predlagač, izvolite, gospodin Vlatko Ratković.