Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 5, koji se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Poslovi koji su nabrojani u članu 5, da ''Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana; sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima; održavanje javnog reda i mira; pružanje pomoći u slučaju opasnosti; obezbeđivanje zborova i drugih okupljanja građana...''

Međutim, dame i gospodo, SRS smatra da je u odredbe ovoga člana trebalo da budu unete i one odredbe koje treba da stvore mogućnosti i uslove za bezbednost Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka. Usled okolnosti u kojima država Srbija sada jeste i kroz koje prolazi, ovde se nameće ta preka potreba. Ne daj bože više da se ponovi Peti oktobar. To je bio akt podrivanja i rušenja Ustava i razbijanja jedne države, tj. SRJ, a ujedno i Republike Srbije.

U predlogu odredaba koje se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova ima određenih poslova koji su u uporednom pravu i te kako ugrađeni u nacionalna zakonodavstva pojedinih zemalja koje imaju svoju istoriju, veliku i jaku bezbednost, i poklanjaju pažnju posebno odbrani zemlje, zaštiti ustavom utvrđenog poretka.

A vi znate da je naša država okupirana, znate da je nama teritorija okupirana kada je u pitanju Kosovo i Metohija. U predlogu ovog člana nema određenih poslova koji su trebalo da budu uneti i precizirani i da obavežu nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova da obavlja i te poslove. Neke poslove to ministarstvo i obavlja, međutim, oni u predlogu člana 5. nisu nabrojani.

Šta je ministarstvo, kada pogledate s aspekta uporednog prava i kroz istoriju? To je organ koji obavlja poslove državne uprave, a za obavljanje određenih poslova državne uprave iz delokruga organa koji zbog svoje prirodne celovitosti i načina obavljanja zahtevaju samostalnost i posebno organizovanje. Mogu se obrazovati čak i organi uprave u sastavu ministarstava, kao što je u pojedinim zemljama, u uporednom pravu.

Dame i gospodo, ministarska funkcija dobila je javnopravni karakter tek krajem 17. veka, a do tada je bila funkcija privatnopravnog karaktera. Vlada se, kao kolegijalni organ, sastoji od predsednika, eventualno potpredsednika, i jednog ili više odgovarajućih broja ministara koji stoje na čelu pojedinih resora i ministara bez portfelja. U zavisnosti od broja članova vlade, ministara, vlade se mogu grupisati u male, srednje i velike. Male vlade su one koje imaju ispod 20 ministarstava, veće su one koje imaju 20-30.

Svi ministri u vladama pojedinih zemalja nemaju podjednak značaj. Oni se negde međusobno razlikuju i različito vrednuju, u zavisnosti od značaja svojih resora ili svojih političkih i stručnih kvaliteta. Zbog toga se u praksi nekih zemalja formiraju uža tela, kabineti, čiji su članovi po pravilu starešine krupnih ministarstava: inostranih poslova, finansija (budžet) i unutrašnjih poslova.

Tu smo, znači, kada su u pitanju unutrašnji poslovi i odredbe člana 5. ovog zakona. Šta je ono što je nedostajalo i što je izostalo, a trebalo je da bude uneto u odredbe člana 5. ovog predloga? Šta rade ministarstva pored toga, a i ovo ministarstvo - primenjuju zakone i druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade, odnosno obezbeđuju njihovo izvršavanje, rešavaju u upravnim stvarima, vrše upravni nadzor, pripremaju zakone. Ovoga nema.

U poslovima Ministarstva unutrašnjih poslova toga nema, a to je nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih resora - da pripremaju zakone i druge propise i opšte akte i obavljaju stručne i druge poslove utvrđene zakonom i drugim propisima.

Ministarstva neposredno primenjuju zakone i druge propise i opšte akte donošenjem upravnih i drugih akata, preduzimanjem upravnih i drugih mera, vršenjem upravnih i drugih radnji. U ovom predlogu zakona toga nema.

U uporednom pravu drugih zemalja toga ima. U uporednom pravu su uglavnom uobičajena ministarstva koja postoje u državi, a to su - ministarstvo odbrane, unutrašnjih poslova, inostranih poslova, finansija, za ekonomske odnose sa inostranstvom, pravde, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, veza, urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti, građevinarstva, trgovine i turizam.

E, vidite, poslanici SRS su danas, gospodin Rogović je govorio o turizmu. Čini mi se da ova vlada nije svesna koje gubitke nanosi državi svojom neaktivnošću kada je u pitanju turizam. Imate toliko prostora i toliko značajnih turističkih centara u ovoj državi, da bi se od turizma moglo i te kako obezbediti sredstava u našoj državi. Zato je brisanje turizma pogrešan put i ovo je zaista greška itekako Vlade.

Dame i gospodo, kada je u pitanju vlast, ja bih vas samo podsetio, vi to znate sigurno, reći ću nekoliko reči kada je u pitanju Ustav, kada je u pitanju ustavnost i kada je u pitanju zakonitost. Šta je vlast? Evo kakvu vlast imamo, a kakva bi trebalo da bude - uporedite.

Vlast je društveni odnos u kojem pojedini subjekti mogu da odrede ponašanje i aktivnosti drugih subjekata uz pomoć stvarne ili potencijalne primene organizovane ponude. Od pojma vlasti treba razlikovati pojam autoriteta. Ova dva pojma često se izjednačavaju iako nemaju isto značenje. Autoritet pretežno izražava svojstvo ili vlast nekog da se njegove odluke, misli, shvatanja i slično poštuju, prihvate i to po pravilu bez spoljne ili normativne pretnje. Ne samo što je on, taj organ, šef, naučnik, otac - negativan autoritet, već što je on takav aktivni autoritet.

Šta je politička vlast, kada je u pitanju ministarstvo? Politička vlast je osnovni oblik i osnov vlasti u društvu. Postoje i drugi oblici vlasti, kao što je bila u istoriji, roditeljska vlast, partijska vlast, crkvena vlast, u društvenim organizacijama i institucijama, privrednim, kulturnim, obrazovnim, sportskim i sl. Svima njima je zajedničko da nameću svoju volju društvu ili pojedincima.

Zbog toga je problem. Kada se predlažu određeni zakoni, oni moraju, pre svega, biti demokratski zakoni, to moraju biti zakoni koji mogu da zažive i to moraju biti zakoni u interesu građana i u interesu države. Država ima monopol legalne primene organizovane fizičke prinude na svojoj teritoriji.

Prema tome, dame i gospodo, kada su u pitanju određene nadležnosti, mi moramo da imamo u vidu Ustav, Ustavni sud, moramo da imamo u vidu ustavnost. A to kod nas nije zaživelo. Zašto nema ustavnosti kod nas? Pa, nema zbog toga što se sudije Ustavnog suda biraju po političkoj liniji.

Šta je ustav - to vi dobro znate, ali u uporednom pravu kaže: u materijalnom i širem smislu podrazumeva skup normi i pravila kojima se uređuju osnovi društvene organizacije u jednoj političkoj zajednici, način vršenja državne vlasti u njoj, kao i granice državne vlasti. Takve granice su slobode i prava pojedinaca i kolektiva.

Kakva prava naši građani uživaju? Prema našim građanima se primenjuje selektivno pravo. Od običnog prekršaja, krivičnog dela, osnovane sumnje da je neko počinio krivično delo, ili samo sumnje, postavlja se pitanje samo iz koje je političke stranke.

To je ono što moramo da konstatujemo – da u ovoj državi nema pravde iako je DOS isticao i demokrate stalno i danas ističu, kao sledbenici, da vršimo reforme, da hoćemo pravnu državu, da hoćemo da garantujemo građanima sva prava koja su zaštićena Poveljom UN i rezolucijama Saveta bezbednosti i Paktom o političkim i ljudskim pravima Evrope.

Sve države u svetu, dame i gospodo, imaju ustav. Ustav je brana. Ustav sprečava zloupotrebe. Ustav sprečava da se pogaze osnovna ljudska i politička prava. Takvi su npr. Zakon o pravima iz 1689. godine ili Zakon o parlamentu iz 1911. i 1949. godine u Velikoj Britaniji, u onoj zemlji u kojoj vi mislite da mi možemo da nađemo rešenja za sve probleme, a u stvari, obaveštajci i agenti i špijuni i okupatori u našoj zemlji upravo jesu oni iz Velike Britanije, Nemačke, Amerike i NATO.

U političkom smislu, ustav postoji kada je onemogućena subjektivnost, samovolja i zloupotreba nosilaca državne vlasti. To je ono što državna vlast jeste pretočena preko ministarstava kao izvršnih organa, a ujedno i kao političkih institucija pojedinih političkih organizacija, tj. stranaka. Ustav je akt institucije i objektivizacije vršenja državne vlasti.

U sociološkom smislu, neću da vam to govorim, a sadržina ustava odnosi se na dve vrste pitanja. Prva grupa pitanja vezuje se za državnu vlast, a druga za društvo i njegove pripadnike i građane. Grupa pitanja vezana za državnu vlast obuhvata različite načine formiranja vlasti: izbor, postavljenje, podelu vlasti na različite državne organe, odnose između državnih organa i akte koje oni donose. Pitanja u vezi sa društvom obuhvataju i načela ustava o putevima kojim se odvijaju ekonomski, politički život u društvu, kao i Povelju o građanskim i političkim pravima.

Pravna svojstva ustava su da je to osnovni zakon i najviši opšti akt, ali mnogi zaboravljaju i hoće da zaobiđu ustav kad god treba da se primene i poštuju osnovna ljudska i politička prava. Nepravna svojstva ustava su da je to ideološko-politički i programsko-deklarativni akt.

Šta je sa ustavnim sudom? Kako ga mi gledamo kao organ i instituciju, a kako je to u drugim razvijenim zemljama, u uporednom pravu? Ustavni sud u postupku odlučivanja o ustavnosti, u stvari, tumači ustav, ali je tom prilikom vezan za taj ustav. Da li je to slučaj kod nas? Nije. Nije od 2001. godine naovamo, jer se mora strogo pridržavati teksta ustava tražeći u njemu pravo značenje i objektivnu sadržinu.

(Predsednik: Gospodine Jojiću, 15 minuta ste govorili. Isteklo je vreme za SRS po ovom amandmanu.)

Hvala vam na pažnji. Predsedavajuća, hvala i vama što ste mi ukazali da je moje vreme ...

Za reč se javio gospodin Palalić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jedno od najvažnijih ministarstava koje se formira u okviru svake vlade, u bilo kojoj državi na svetu, zaista jeste Ministarstvo unutrašnjih poslova. Njegovi poslovi i njegove nadležnosti su nešto što zadire direktno u ono što građane, u krajnjoj liniji, najviše zanima i najviše im znači, a to je lična sigurnost i bezbednost.

Gospodine Palaliću, samo mi recite o kom amandmanu govorite. O amandmanu gospodina Momira Markovića ili ...?

O amandmanu na član 5.

Na član 5. amandman su podneli i Momir Marković i gospodin Jojić. O kom amandmanu vi govorite?

O amandmanu gospodina Petra Jojića.

Znači, jedno od najvažnijih ministarstava u svakoj vladi je MUP. Posebno je potrebno sada apostrofirati značaj njegovih nadležnosti i poslova. Jedna od najvažnijih tema koje građane sada zanimaju, o kojoj govore sve ankete, koju su manje-više sve političke stranke isticale u svojoj kampanji, jeste borba protiv kriminala i korupcije.

Da svakog građanina pitamo šta je to što očekuje od države, reći će - da se obezbedi sigurnost njegove porodice, da se obezbedi sigurnost njegove dece i da se ostvari pravda u društvu. Kada građane pitamo - koga vidite kao organ koji će to da realizuje?, građani kažu - to je policija.

I prethodne dve vlade, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, pokazale su da je jedan od najvažnijih prioriteta bila borba protiv kriminala i korupcije. Ali, da bi se to uspešno realizovalo kroz MUP, na njegovom čelu mora da bude čovek koji je spreman da se suoči s tim velikim izazovima sa kojima se u Srbiji mnogo ministara pre toga nije suočavalo. Upravo su rezultati na tom polju u prethodnom periodu pokazali kako se odgovorna vlada i odgovorno ministarstvo odnose prema jednom od najvećih problema u državi.

S obzirom da se raspravlja o zakonu o ministarstvima, o amandmanu koji se odnosi na član 5, koji definiše nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, želim da istaknem koliko je u prethodne četiri godine, upravo u borbi protiv kriminala i korupcije, doprinos dao ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić.

U borbi protiv raznih oblika organizovanog kriminala, u borbi protiv onih mafija koje su godinama podrivale državu Srbiju, činile je nesigurnom, umanjivale poverenje građana u državu i sve više bespomoćno širile ruke kako država nije sposobna da obezbedi mir, pravdu i sigurnost.

Zato je važno ko će biti na čelu MUP. Zato je važna lična hrabrost i posvećenost ovom poslu. Građani od Ministarstva policije očekuju mnogo. Uvek su očekivali, a pogotovo sada kada se borba protiv kriminala i korupcije u Srbiji sve više zahuktava i kada se šalje poruka i nada da će se Srbija sa tom pošasti obračunati vrlo brzo.

Naravno, videćemo kako će budući ministar unutrašnjih poslova uspešno da realizuje ove velike obaveze. Imao je da se ugleda na svog prethodnika koji nije prezao da se s tim poslovima i izazovima suoči.

Treba odgovoriti na zahteve građana, da se konačno u Srbiji slomi organizovani kriminal, da se proteraju dileri droge sa ulica, da se mladim ljudima obezbedi lična sigurnost i da se spreči veliki broj saobraćajnih nesreća koje smo sada suočeni da gledamo, da se u što većoj meri to otkloni.

Verujem da ćemo u izlaganju, u ekspozeu mandatara imati priliku da čujemo kako on vidi funkcionisanje ove važne oblasti, ali, kao što sam rekao, uvek je potrebno ugledati se na one koji su imali ličnu hrabrost i odvažnost da se sa ovom pošasti suoče. Takav je bio ministar Dragan Jočić.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospodin Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte me nije iznenadio predlog Odbora, koji kaže: "Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane...", pa pored ostalog i amandman narodnog poslanika Momira Markovića na član 5.

Amandman koji sam podneo glasi: U članu 5. posle reči "opasnih materija", dodaju se reči: "nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije".

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ono što je gospodin Jojić rekao malopre, kad pogledamo od onog nesretnog Petog oktobra do današnjeg dana koliko je ovde ingerencija i poslova za pripadnike MUP, nešto prepisano, nešto dopisano, nešto izbrisano, a ljudi onemogućeni da posao rade onako kako su ga radili otkad je policije u svetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da svedočim o mnogim herojstvima ljudi u plavim uniformama u onom ratu, kako fosilni ostaci nekakve proevropske ideje rekoše danas, za koji su okrivili SRS, da smo mi krivi za proterivanje Srba iz Republike Srpske Krajine, za pogrome Srba u "Bljesku" i "Oluji", za proterivanje Srba iz Bosne i Hercegovine i za ono što se dešava danas Srbima u Republici Srpskoj, što znači da im polako brišu državu koja je Dejtonskim sporazumom zapisana.

Gospodin Delić i mnogi koji su učestvovali u ovom ratu za odbranu Srbije, koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, takođe mogu da svedoče o herojskim delima policajaca koji su i živote ostavljali braneći građane Srbije, braneći imovinu i teritorijalni integritet. Prema tome, uvek je bilo časno, čestito i pošteno nositi uniformu, vojske ili policije, sasvim je svejedno. Srbin je voleo uniformu. Vi ste pokušali da je ogadite.

Da krenemo od onoga što piše ovde da pripada ministarstvu, pa da malo analiziramo kako je u ovih osam godina ovo što piše, a nije se mnogo promenilo, primenjivano.

Kaže: ''Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana; sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima...''

Dame i gospodo narodni poslanici, imam prijatelje policajce koji su mi se žalili da uhvate večeras dilera droge ili kriminalca, predaju ga istražnim organima i sutra veče ga opet vide na ulici. Šta je to što je između njih i onih što je trebalo da nastave taj posao u državi Srbiji prekinuto? Koja je to karika koja nedostaje u ovom poslu?

Kaže dalje: ''...održavanje javnog reda i mira; pružanje pomoći u slučaju opasnosti; obezbeđivanje zborova i drugih okupljanja građana...''. SRS je pravila najveličanstvenije zborove u predizbornim kampanjama i mitinge koji su zapisani u anale. Nijedan incident se nije desio na našim skupovima. SRS je i sama organizovala redarsku službu koja je vodila računa ne o tome da li će nešto da naprave naši koji su došli, nego da nam ne ubacite nekog koji će napraviti incident.

Dalje kaže:''...obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata...''. E, ovde ste, dame i gospodo iz demokratorskog žutog preduzeća, do kraja ponizili policiju. Zahvaljujući nakaradnim zakonima koji se odnose na tzv. čuvanje tzv. zaštićenih tzv. svedoka, policajci koji su uvek časno i čestito zarađivali hleb, danas moraju da čuvaju kriminalce koje ste vi raznim kvazizakonskim propisima zaštitili od izdržavanja kazne jer su tobož postali zaštićeni svedoci. Danas časni policajci sede i kuvaju se u kolima, a zimi se smrzavaju čuvajući razne ''bagzije'', ''čume'' i ne znam kako se već zovu. Umesto da ih hapse, oni moraju da ih čuvaju.

Dalje kaže: ''... uključujući i strana diplomatska i konzularna predstavništva ... (to su uvek i čuvali) ... bezbednost državne granice...''. Na policiju ste natovarili i čuvanje državne granice. Uvek je vojska čuvala državnu granicu, a danas nepripremljena i finansijski nedovoljno obezbeđena policija čuva granicu, pa se može desiti da policajac iz mesta stanovanja putuje po 80 kilometara na radno mesto negde na graničnoj rampi ili na karauli.

Dalje kaže: ''...promet i prevoz oružja, municije, eksplozivnih i određenih drugih opasnih materija...''. Ovde sam svojim amandmanom tražio da se iza ovoga stavi i:'' nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije''. Svi zločini, svi mafijaški obračuni koji se dešavaju na ulicama vrše se upravo neregistrovanim i nelegalnim oružjem. Do sada nije zabeleženo da je neko izvršio zločin oružjem za koje ima dozvolu za držanje ili nošenje. Čuveni član 33. Zakona o oružju i municiji obavezuje i policiju, a ovde u ovom delu vi niste našli za shodno, nabrojali ste puno toga čemu nije mesto u ovom članu zakona, ali ste zato ispustili onaj deo koji se odnosi na jedan segment, jednu materiju čije je nekontrolisano pojavljivanje u društvu, u državi vrlo opasno.

Predložio sam da se iza ovoga stavi: ''nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije'', a Odbor je rekao - predlažem Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane, pa i ovaj. Bez ovog dela, bez ovog amandmana ovaj zakon ostaje krnj, nedorečen i ostavlja pravnu prazninu, da može puno štošta zlog da se u ovoj državi desi. Naravno, vi ćete reći - ne snosimo odgovornost.

Pored toga, piše i: ''...ispitivanje ručnog vatrenog oružja, naprava i municije; zaštitu od požara; državljanstvo; jedinstveni matični broj građana; prebivalište...'' (kada smo kod jedinstvenog matičnog broja, ono što ste ''uvalili'' policiji kao posao, da ona sad pritiska građane Srbije, jeste onaj čuveni čip u ličnim dokumentima, protiv čega se SRS još onda borila i dan-danas smatramo da taj deo mora da bude izbrisan iz onog zakona; došli ste, doduše, u situaciju da kažete ''ko hoće, može'' a to znači da ćete, kada počne prvi, onda tražiti da se zakonom reguliše da svi to nose)... ilegalne migracije; azil; obučavanje kadrova...''

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je ova navrat-nanos sklopljena koalicija, u žurbi da prepiše i pripremi zakon ne bi li na Dan nezavisnosti SAD njihove gazde proglasile vladu Srbije, uspela delimično da prepiše i predloži nam zakon koji u stvari ni na šta ne liči. Obavestite ''dragog Džordža'' da ćete morati malo da sačekate sa formiranjem vlade i da nećete moći dva praznika istovremeno da slavite.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji je praktično malopre, kada je uzeo učešće u raspravi, obrazložio i ovaj amandman.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 6. i na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.