Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo 2005. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije donosili jedan od sistemskih zakona, Zakon o turizmu, koji je sa nekim (doduše, neznatnim) izmenama, iako smo mi srpski radikali imali preko 30 amandmana, prihvatljiv sa ove današnje vremenske distance jer je kodifikovao poslove turističkih poslenika u našoj zemlji i odnos onih koji koriste usluge u zemlji i u inostranstvu, mi nismo mogli ni da zamislimo, s obzirom na to da je kasnije tadašnje ministarstvo koje je vodio tadašnji ministar Bojan Dimitrijević ušlo u strategiju, ne zbog njega, jer znate da je to bilo Ministarstvo trgovine i turizma, već su tamo zaista radili ljudi turističke struke koji su dugo godina bili u Ministarstvu turizma, čak i u onom ranijem, koje je vodio gospodin Čerović, s entuzijazmom da se nešto promeni i da se krene putem napretka ove jedne od, za budućnost Srbije, pored agrara, najprofitabilnije grane.
Mi se danas nalazimo u situaciji da, zbog bahatosti i onoga što je govorila mr Jorgovanka Tabaković, Mlađan Dinkić želi apsolutno sve finansijske tokove i pogrešiću ako kažem najmanje 60% budžeta da drži pod svojom šapom, nemamo ministarstvo turizma i ljudi koji se bave ovom oblašću, od onih koji rade najobičnije poslove u ugostiteljstvu, dakle od pružalaca usluga, preko naših vodećih tur-operatora, kažu da o njima niko ne misli i da je namerno zapostavljena celokupna privredna grana na koju pametni ljudi, a naročito naša braća Rusi, stavljaju akcenat, kako u svojoj zemlji tako i u dolazećim projektima.
Evo, u susednoj Crnoj Gori. Kako vi da objasnite kada na dnevnom redu Skupštine Crne Gore danas, 3. jula, imate izmene i dopune i tog zakona, izmene i dopune zakona o imovini, da zbog priliva velikog ruskog kapitala koji je ovde neophodan, kako u ovom kapitalnom gasnom aranžmanu, tako i u banjskim i klimatskim centrima u Srbiji, oni danas imaju na dnevnom redu zakon koji će da dozvoli da strani državljani, ulažući u oblast turizma, u stvaranje turističkih kompleksa, što jeste slučaj i što je počelo da se radi u Crnoj Gori, mogu da imaju taj posed u svom ličnom vlasništvu, ako Roman Abramovič ili Oleg Deripaska žele da kupe neki deo zemlje (naravno, limitira se koji je to broj kvadrata) i da izgrade neki velelepni hotel, poput hotela "Splendid" (jedan takav je u Bečićima počeo da se izgrađuje, ima najave za još više projekata - zašto da ne?) i kako ćemo onda da stimulišemo strane investitore kada nemamo ministarstvo za turizam, nemamo zakon o banjama i o klimatskim mestima?
Tu je i naš poslanik Zoran Babić iz Vrnjačke Banje. Mi trenutno nemamo, zbog špekulacije pojedinaca i neozbiljnih ljudi, ni konstituisanu vlast u Vrnjačkoj Banji, a dosadašnji predsednik opštine, moj davnašnji kolega gospodin Džamić, koji je jedan od vrhunskih turističkih poslenika, sada sedi i čeka, zajedno sa srpskim radikalima, da li će se smilovati ovaj jedan, na koju će stranu da prekrene i šta će da se dešava, a Vrnjačka Banja je ove godine obeležila jubilej, dakle 140 godina otkako je počela da prima prve turiste u to banjsko mesto.
Da ne govorim o svemu onome što smo videli tokom kampanje. Sada, što je ovaj Dinkić, vođa ove finansijske mafije, napisao u budžetu za 2008. godinu, ovo svaki srpski radikal zna skoro u stavku napamet, bar kada je u pitanju, i pre svega, oblast koja njega interesuje, pogledajte na šta to liči. Sve prigrabio sebi, interesuju ga samo ova skijališta, što kaže gospodin Nikolić, i tamo gde ne pada sneg, eto koliko u Bajčetini Tome Nikolića toliko i tamo gde će on eventualno da se skija. Pa, nisu skijališta turistička delatnost Srbije. Zar mi nismo govorili o tome i izašli sa egzaktnim podacima? To je jedno čitavo empirijsko istraživanje što se tiče i polne i starosne strukture. Evo, uzmite samo grad Beograd, i to je jedan od prvih primera na kojima će da briljira budući gradonačelnik Aleksandar Vučić.
Pogledajte koliko u Beogradu nedostaje smeštajnih kapaciteta. Imali smo ovu Evroviziju, kada smo bili domaćini. Jeste li videli? Pogledajte, u Kragujevcu je isti slučaj. Ako je to grad koji ima takvu industrijsku i svaku drugu perspektivu, šta ćemo onda sa seoskim turizmom koji ima uporište i tradiciju na području Šumadije?
Da pođemo od toga koliko malo para dobija Turistička organizacija Knić. Da pođemo od toga da ljudi koji se uspešno bave, kao porodica Milošević iz sela Borač, koja je ovih dana toliko puta bila promovisana na raznim kanalima televizije, ne voljom porodice Milošević nego pre svega što je i sam gospodin Memedović, kao i njegove druge kolege, krenula tim putem, da vide kako je to jedan srednjovekovni grad i ostatak tog grada u srcu Šumadije, u Kniću, sa šansom da doživi prosperitet i da se tamo razvija seoski turizam.
Imate svetli primer profesora Emira Kusturice i njegove najbolje namere da svaki svoj zarađeni novac, a on je pre svega srpski patriota i to mu je bila osnovna intencija kada se rukovodio time da, snimajući jedan film i ugledavši jedno brdo, za koje su meštani rekli da je mećavnik jer tamo stalno duvaju razni vetrovi, pa ne može da opstane ništa, ni što je napravljeno od čvrstog temelja, evo, opstalo je nešto, što on kaže, po naliku na antički grad. To je, kaže, jedini grad gde nema izbora zato što je očigledno i gledajući ove demokrate, lažne demokrate, čovek video da je u Srbiji ko zna koliko dugačak put da dođemo do demokratskih promena. Pogledajte taj svetli primer.
Gospodin Dragan Marković-Palma je rekao da je evropski Diznilend u Parizu, koji su neki od vas možda posetili, veći od same Jagodine, je l' tako? I to je tačno, i treba vam nekoliko dana da ga obiđete, i onako je slikovito pokazao figuru Mikija Mausa, jednog od Dizni junaka, i treba vam nekoliko dana da uživate u tom carstvu, u toj bajci koju su napravili po uzoru na taj kompleks koji postoji tamo preko okeana.
Ali, zašto mi da hrlimo za tim? Zar mi nemamo Ovčarsko-kablarsku klisuru? Ugledah malopre gospodina Munjića i setih se da je u Čačku uspostavljena veoma stabilna koalicija između SRS, SPS i DSS-NS i da je jedan od prvih poslova i ciljeva turističke organizacije i samog grada Čačka upravo da na potezu gde ima sedam manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri izgrade objekte gde putnici namernici mogu da dođu i da borave.
O svim tim mogućnostima i perspektivama, i o činjenici da se i Kosovo i Metohija čuva tako što se neguju turističke i istorijske vrednosti naše zemlje, dovoljno govori manastir Banjska. Manastir Banjska je jedan od najstarijih manastira, čini mi se najstariji u Srbiji, i mi smo ga nedavno posetili. On ima svoj obnovljeni konak, ali opet zahvaljujući ljudima koji potiču iz tog kraja, kao što je jedan gospodin čije ime ne bih da pominjem, ali ta porodica je poznata i uložila je dosta novca da se obnovi i da se bratstvo manastira tamo vrati posle mnogo godina.
Kada smo bili u poseti, odnosno kada smo otpočeli kampanju sa Kosova i Metohije i završili je u poseti monaštvu i manastiru Banjska, rekli su nam da je zaista neverovatno da ih niko nije pitao iz ovog ministarstva, niko iz Vlade Republike Srbije: da li vama treba neki novac i da li vi toliko opevane pesme i lekovitu vodu koja leči između ostalog i kostobolju, možete da iskoristite, a imate je tu, tik uz samu svetinju, i da napravite neki objekat gde će ljudi moći da dolaze i da se leče? Ujedno, da se zna da su, inače, bili zainteresovani neki ruski partneri, ali, nažalost, mi nemamo zakon koji bi im omogućio da tu dođu.
I tako od jednog do drugog kraja Srbije, mogla bih o tome da pričam nekoliko sati, sve se svodi na to da pravih i istinskih projekata nema. Ovo ovde što piše, Fond za razvoj turizma i novac koji se dodeljuje nekome, sve mi liči na onu priču Marije Rašete-Vukosavljević, kada je koristila sredstva iz Stočnog fonda pa svom svekru otvorila tamo neku kafanu, diskoteku, a nije to turizam i nije to mogućnost da se na najbolji način predstavi naša zemlja.
Mi moramo da se predstavljamo pre svega u našim najvećim gradovima, u Beogradu, kod nas u Šumadiji, kako u Kragujevcu tako i u Topoli, u Rači, evo, to zna gospođa Đukić-Dejanović, i moje i njeno poreklo je po jednoj liniji iz tog, šumadijskog kraja, ali u svakom slučaju mi moramo da iskoristimo sve, da i dolina Zapadne Morave, i Velika Morava, i dolina Ibra, pa i tamo kod nas, gde nažalost nemamo veliku reku, a to je naša lepa i rodna Šumadija, koja ima fantastične uslove za seoski turizam, potenciramo i radimo na tome, i da to bude strateški razvoj krajeva.
Onda ćemo da uposlimo i one ljude koji pretežno imaju srednje obrazovanje, pretežno žene, dakle osobe ženskog pola jer u strukturi nezaposlenih njih ima najviše i čekaju na birou rada a rado bi radili na tim poslovima, a onda i menadžere i ljude koji će strateški da planiraju da se mi, i hvala bogu, i pored toga što su nam oni zlikovci to uradili, bombardujući nas 78 dana najrazornijim projektilima, da smo sačuvali i zdrav vazduh i zdravu zemlju i zdrav narod, što je najvažnije.
Koliko mi ne vodimo računa o tome, a koliko druge države, sa mnogo manje potencijala, razmišljaju i žele da privuku svakog turistu da dođe, govori vam podatak o broju turista koji su došli i odlivu turista iz naše zemlje. Da vas pitam redom, da krenete i od članova svojih porodica, odnosno ja imam jednog kolegu koji je iskren pa kaže: ja nisam stigao - čovek je vrhunski intelektualac i toliko godina radi, za knjigom je stalno - da obiđem sa suprugom i sa svojom decom sve manastire po Srbiji a želeo bih - koliko je vas takvih koji biste to zaista želeli?
Ali, gde da se uputite, i gde da nađete smeštaj, i ko će i kako tamo da vas dočeka? U nekim delovima Srbije privatni sektor je počeo da prednjači, ali to su uglavnom ljudi povratnici iz inostranstva koji su, poput ovog gospodina nadomak Vršca, napravili u pravom smislu reči vile, kapacitete koji imaju četiri i pet zvezdica.
Ima takvih primera i u Vrnjačkoj Banji, je l' tako? Ali, ne treba da idemo dalje nego do RH zavoda Aranđelovac, gde se sve raspada, i ono staro zdanje, koje je stvarno staro i gotovo je da se sruši zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa. Eto, to je današnja naša slika i nemogućnost da se pravi projekti razvijaju jer nemamo ministarstvo za turizam.
