Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Reč ima gospodin Pelević.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, podneo sam amandman zato što se u članu 23. ovog zakona pominju srpska područja na Kosovu i Metohiji. Samo tražim da se to zameni rečima "Kosovo i Metohija", jer onaj ko odvaja srpska područja od nesrpskih područja na Kosovu i Metohiji čini veleizdaju, odnosno podelu Kosova i Metohije na srpski i nesrpski deo.
Kao što znate, Kosovo i Metohija je uvek bilo srpsko i uvek će biti srpsko. Mi Srbi smo spremni da sa Šiptarima živimo na potpuno ravnopravnim osnovama, ali, kao što znate, oni to ne žele. Mi smo im nudili autonomiju kakvu nema nijedna nacija, nijedna nacionalna manjina na svetu, ali oni su hteli nezavisnost, i to ne samo sada nego već nekoliko decenija, čak par vekova unazad.
Ono što je važno u ovom amandmanu jeste to da je on sadržan samo u jednoj rečenici. Nema tačke, nema novog reda, nema druge rečenice. To pokazuje odnos ove većine prema Kosovu i Metohiji. Znam da ste se vi odrekli Kosova i Metohije, meni je to jasno, ali ima i onih Srba koji će se boriti za Kosovo i Metohiju, ne deklarativno kao vaš šef, koji sve manje i manje u poslednje vreme pominje Kosovo i Metohiju i, kao, neće nikada priznati... Ranije je to stalno činio, posebno u kampanji. Sada to čini veoma retko. To je prva stvar.
Drugo, ovaj član zakona potpuno je neustavan. On se kosi sa članom 44. Ustava Srbije. U članu 44. Ustava Srbije se govori sledeće: "Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države", a u vašem članu 23. kaže se da će država Srbija upravljati delovanjem Srpske pravoslavne crkve. Kako je to moguće? Možda je to tehnička greška. Verovatno je trebalo napisati – upravljaće saradnjom sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kao što znate, ne samo SPC, nego i sve druge verske zajednice su potpuno autonomne i niko njima ne može upravljati, može samo sarađivati sa njima.
Što se tiče prvog dela o kojem sam govorio, on je takođe u nesaglasju sa članom 8. Ustava, jer ne postoje srpska područja. U članu 8. Ustava piše: "Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva".
Dakle, u jednom članu ste, gospodine Ratkoviću... Odnosno, grupa koja je ovo predložila prekršila je drastično Ustav, i to u vezi sa jednom od najosetljivijih tačaka danas u Srbiji a to je Kosovo i Metohija. To ne mogu da prihvatim. Zato sam to i uradio.
O istoriji jednog naroda najviše govore kulturno-istorijski spomenici. Sada ću vam nekim istorijskim činjenicama, odnosno činjenicama iz kulturne istorije Kosova i Metohije pokazati da je Srbija ono što predstavlja deo Kosova i Metohije, odnosno Kosovo deo Srbije, jer za mene je to jedno te isto. Srbija je Kosovo, a Kosovo je zaista srce Srbije.
Na Kosmetu postoji tačno 1.994 spomenika srpske kulturne baštine. Od toga 1.181 crkva i crkvište, 113 manastira i manastirišta, 48 isposnica, osam spomen-kapela, što ukupno iznosi 1.350 crkvenih verskih objekata Srpske pravoslavne crkve na Kosmetu. Postoje 534 srpska groblja. Nijedno nije očuvano, sva su polupana, sva su srušena.
Često sam na Kosovu i Metohiji, često obilazim i severni deo i srpske enklave i lično sam se u to uverio. O tome sam čak napisao knjigu, po nalogu Sinoda SPC, o kulturnoj baštini Kosova i Metohije.
Posebno treba istaći da su četiri srpska manastira sa Kosova i Metohije, po odluci komiteta UNESKO-a za svetsku kulturnu baštinu, ušla u svetsku kulturnu baštinu, i to: 2004. godine manastir Dečani, a 2006. godine Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu.
Koliko Šiptari imaju spomenika kulture po UNESKO-u? Govorim samo o činjenicama i govorim o podacima UNESKO-a. Imaju ukupno 38 spomenika kulture. Od toga su 35 obične kule, čiji se vlasnici čak i ne znaju i samo tri verska objekta - tekije. Tekije su verski objekti tzv. derviša, ali oni su uvek bili tako malo zastupljeni među Šiptarima da su zanemarljiv deo šiptarskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Još je važno reći da su svi spomenici albanske kulturne baštine podignuti u 19. veku, a naši spomenici su podizani od 9. veka do današnjeg dana.
Doduše, oni su pokušali da prisvoje džamije kao svoje spomenike kulture. Međutim, energičnim uticajem turske vlade to je sprečeno. Oni su, inače, poznati po tome što uvek žele da prisvajaju nešto tuđe. Tako su prisvojili i Skenderbega, odnosno Đorđa Kastriotića koji je govorio srpski jezik i pisao ćirilicom.
Takođe, važno je reći da čak u 11 gradova na Kosmetu nema ni jednog jedinog spomenika kulture albanske kulturne baštine, šiptarske kulturne baštine. Ni jednog jedinog spomenika kulture. To su sledeći gradovi: Gnjilane, Vučitrn, Podujevo, Klina, Srbica, Glogovac, Leposavić, Lipljan, Uroševac, Suva Reka, a u Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Kosovskoj Kamenici i Vitini postoji samo po jedan spomenik, i to treće kategorije.
Kako je onda moguće da jedan narod koji nema nijednog traga postojanja, nijednog groba na toj teritoriji pretenduje da bude vlasnik te iste teritorije? Zaista, to je nonsens. Odgovor je – te teritorije su otete, Srbi proterani, ubijeni, kuće spaljene, a onda je došao i Titov zakon od 6. marta 1945. godine i Skupština je donela zakon o zabrani povratka Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju. Onda su došli događaji od 1979, 1981, vlast Šiptara na Kosovu i Metohiji i njihov univerzitet, bune i, na kraju, kao što znate, bombardovanje Kosova i Metohije i poslednji egzodus Srba. To je to njihovo tzv. etničko pravo. Ne postoji etničko pravo. Postoji samo proterivanje, ubijanje i otimanje od strane Šiptara.
Zato smatram da bi bilo zaista pošteno i korektno prema Srbima koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji i prema onim Srbima koji su interno raseljeni širom Kosova i Metohije i širom Srbije da se ovaj amandman usvoji i da se Kosovu i Metohiji u ovom zakonu posveti veća pažnja. Ovde nema ni reči o obnovi srpske kulturne baštine. Nema ni reči u vašem zakonu o raseljenima, nema ni reči o onima koji žive na ivici egzistencije, o onima koji na Kosovu i Metohiji svakog dana brinu da li će njihova deca sutra osvanuti živa ili neće. Apelujem na sve vas da ovaj amandman usvojite i da promenite zakon u skladu sa ovim amandmanom. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Gordana Paunović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, koalicioni partner u "žutom preduzeću" gospodin Mlađan Dinkić smatra da je nastojanje Republike Srbije da se suprotstavi nezavisnosti Kosova i Metohije kolektivno ludilo. Ponavljam, kolektivno ludilo. Građani Srbije treba da znaju šta Mlađan Dinkić misli o njima. Otkud pravo Mlađanu Dinkiću da vređa, omalovažava, ponižava narod Srbije i još pokušava da im postavlja psihijatrijske dijagnoze? Ovo je teška uvreda za srpski narod.
Mlađan Dinkić zna da su šiptarski teroristi, kao što je gospodin Pelević govorio, proterivali srpski narod, proterali stotine hiljada Srba sa Kosova i Metohije, pljačkali, rušili kuće, groblja, crkve, manastire, silovali i ubijali srpski narod. Demokratska stranka i G17 za tu su ranije krivili gospodina Miloševića, našeg predsednika gospodina profesora dr Vojislav Šešelja i srpske radikale. Međutim, građani Srbije znaju da je prof. dr Vojislav Šešelj pre šest godina dobrovoljno otišao u Hag, odnosno u haški kazamat da brani interese srpskog naroda, i nadamo se da će ih uskoro odbraniti.
Srpski radikali su, za razliku od ideološki neprincipijelne koalicije i buduće vlade, patriote i nacionalno opredeljeni; time se ponosimo i zbog toga je polovina biračkog tela na prethodnim izborima glasala za SRS. Zato je u ovom uvaženom parlamentu SRS najbrojnija stranka. I, još jednom želim da vas podsetim da je broj 78 veći od broja 69.
Srpska radikalna stranka će kao opozicija istrajati u borbi za očuvanje Kosova i Metohije i sprečiti dalje komadanje i razbijanje Srbije. Ukoliko ne prihvatite ovaj amandman gospodina Pelevića i ostane ovakva formulacija - "u srpskim područjima Kosova i Metohije", u delu koji se odnosi na Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, vi ćete Kosovo i Metohiju podeliti na srpska i albanska područja, odnosno indirektno ćete priznati albansku nezavisnost. Kao što je zamenik predsednika SRS gospodin Tomislav Nikolić rekao, ovo neće moći da prođe u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospođica Nataša Jovanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, moram da iskoristim priliku i danas da u ime poslaničke grupe SRS čestitam gospodinu Radovanu Ničiću i svim srpskim delegatima novoizabrane vidovdanske kosovske skupštine zajednice Srba, srpskih opština na Kosovu i Metohiji.
Koliko je drzak ovaj član zakona, ovako napisan, govori činjenica da sve ono o čemu je govorio profesor Pelević vi ne prihvatate... Šta kažete, gospodine Batiću? Pošto ste vi predsednik, i dalje, te vaše političke stranke koja je registrovana, a nastojali ste da proganjate zlikovce i šiptarske teroriste, one iste sa kojima se pozdravlja, grli i ljubi Boris Tadić, pretpostavljam da ćete i vi, kao častan čovek, da čestitate gospodinu Radovanu Ničiću, iako vaša stranka nije učestvovala na lokalnim izborima, pa samim tim nema ni delegata.
Želela sam da kažem da je ponižavajuće za svakog Srbina na Kosovu i Metohiji da vam ovakva odredba, bez amandmana koji je predložio gospodin Pelević, ostane u opisu onoga što treba da radi ovo ministarstvo.
Ne ulazeći uopšte u to ko će da bude ministar za Kosovo i Metohiju, a već nam je ovde nacrtan i naslikan... Vaš kandidat za to ministarstvo je rekao 27. juna, uoči Vidovdana, da on ne zna, pa da će da vidi, pa nije dobila lista "Za evropsku Srbiju" dovoljno mesta, što uopšte nije tačno.
Da li je tako, gospodine Kragoviću? Po proporciji, onoliko koliko su osvojili na lokalnim izborima, ali u svim opštinama na Kosovu i Metohiji ubedljivo je pobedila lista Srpske radikalne stranke.
U tome je vaš problem, što Srbi na Kosovu i Metohiji isključivo i najviše hoće SRS, pa onda koaliciju DSS-NS, kao i SPS, a ovi demokrati u promilima mogu negde da se nađu i ova firma G17, zavisi od toga da li su negde pokušali da kupe neke glasove. To je činjenično stanje.
Nisu to nikakva srpska područja na kojima žive Srbi, to je čitava srpska teritorija, to je Autonomna pokrajina koja je u sklopu našeg teritorijalnog integriteta. A da ne govorim o tome (nešto je pominjala koleginica Vjerica Radeta) kako su šikanirani, u pravom smislu reči, od strane koordinatora iz Demokratske stranke.
Pazite, gospodine Obradoviću, to su oni koordinatori koji su preko noći zamenili koordinatore socijaliste. Znate, kada smo imali usvajanje nekog zakona, pa se u gluvo doba noći pojavio gospodin Dačić i s pravom reagovao, sednica je bila prekinuta nakratko, jer su zamenjeni svi koordinatori iz SPS-a i postavljeni ovi "žuti", a njima je do Kosova i Metohije kao do lanjskog snega.
Posle se desilo to, kada su izabrani, pošto se videla očigledna narodna volja, na 268 biračkih mesta u tom procentu i u tom broju je pobedila Srpska radikalna stranka. Nije u pitanju samo Kosovska Mitrovica i taj, kako ga neki nazivaju, severni deo Kosova i Metohije, već, šta da vam kažem, u opštini Priština sa sedištem u Gračanici od ukupnog broja odbornika za skupštinski saziv gotovo 50% je iz reda Srpske radikalne stranke.
Isti problem je imao i gospodin Dragutin Perić, koji je bio onemogućen da uđe i da obavlja svoj posao predsednika opštine. To je danima trajalo samo zbog toga što su oni koji su navikli da služe i šiptarskoj skupštini i šiptarskim separatistima, i oni koji su bili ministri, a sada će da vrše funkciju u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, bili ministri u šiptarskoj vladi, sećate se toga.
Još kada je donošen onaj takozvani Hakerupov ustavni okvir, koji je bio preteča ovog kvazišiptarskog ustava, mi smo upozoravali i pozivali Srbe (i sa ove govornice je to radio predsednik naše stranke doktor Vojislav Šešelj) da ne nasedaju na tu veoma opasnu igru i na te fingirane izbore, da će to da se desi.
Vi imate na vašoj listi za narodne poslanike, odnosno na listi za Kosovo i Metohiju, čoveka koji ne bi dobio nekoliko glasova kada bi samostalno izašao, ne bi ni njegova porodica glasala za njega, imate samoproklamovane predstavnike Srba. Pa, taj se sklonio u mišiju rupu. Jednog dana kada smo gospodin prof. Pelević, gospođa Radeta, književnik Brana Crnčević i moja malenkost na povratku iz srpske Gračanice obišli manastir Banjsku pobegao je glavom bez obzira kada smo naišli. Nije uopšte trebalo nikako da ga pogledamo, jer ko će da gleda takve izdajnike i takve koji se svakog dana slikaju na ustaškom HRT-u 1. Da li ste videli da li postoji neka emisija na toj televiziji neprijateljske države prema našem narodu, kada je tema Kosovo i Metohija i kada se veličaju šiptarski zločini, a da Oliver Ivanović nije gost? Ne bi me začudilo stvarno, ni mene ni kolegu Kragovića, ni bilo kog Srbina sa Kosova i Metohije, da mu ovako velikodušno date, ajde baš da ne bude ministar za Kosovo i Metohiju, ali može državni sekretar, je li tako.
Sada ja upozoravam tog budućeg ministra i vas iz vladajuće, tek stvorene, koalicije da se ne šalite sa tim pitanjem. Dakle, ljudi su sasvim legitimno, to je zajednica srpskih opština, mi smo pozvali, država Srbija je organizovala izbore na Kosovu i Metohiji, u subotu 28. juna, na Vidovdan, u amfiteatru Tehničkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici obrazovali i dali legitimitet skupštini, za čijeg predsednika je izabran srpski radikal, gospodin Radovan Ničić. Gospodin Marko Jakšić je jedan od potpredsednika a Srđan Nikolić, takođe srpski radikal, drugi potpredsednik. Oni će da rade i da deluju. Sada mogu to da čine u zgradi koja je inače dodeljena Ministarstvu za Kosovo i Metohiju; mi koji tamo odlazimo znamo gde je i gde su te prostorije. Dobili su nekoliko kancelarija od ministra Slobodana Samardžića.
Ali, taj budući ministar, budući ministar finansija i ovaj mandatar i budući premijer moraće i te kako da vode računa o tome da će njima biti potrebna sredstva za rad, da oni to sada rade apsolutno bez ikakvog novca, dakle volonterski, što bi se reklo. Jer, to treba da ima političku težinu i funkciju. Koliko mi budemo davali ovde snagu, toliko će oni da je dobijaju i da čuvaju našu srpsku zemlju. Ne samo što će to da rade svi srpski radikali, nego tu će da se vidi ko je ko. Ako budete u izlaganjima, u obraćanju narodu i u obraćanju Srbima sa Kosova i Metohije davali podstrek i gospodinu Ničiću, odnosno srpskoj skupštini i delegatima da se bore, onda će se videti da ste zaista iskreni u toj nameri da se poštuje Ustav i da oni čuvaju našu srpsku teritoriju.
Niste ih nijednom rečju spomenuli, nite ste izašli da im čestitate na njihovoj odlučnosti i istrajavanju da kroz tu političku instituciju čuvaju ono što je naše, a to je Kosovo i Metohija. Lako vam je da se dičite i da pričate, da ovde nas prozivate, da kažete - pa vi stavljate tapiju ko je veći Srbin, ko nije.
Pogledajte malo i zamislite se kada ste tamo bili i kada ste, vi koji imate mogućnosti, uputili pomoć Srbima i deci sa Kosova i Metohije.

Zahvaljujem. Za reč se javio, povodom amandmana, gospodin Maraš. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Pelević ima smisla samo ukoliko ima smisla i sve ovo što stoji u opisu ovog ministarstva. Pročitaću samo jedan deo – funkcionisanje institucija Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije; obrazovanje, zdravstvo, socijalna politika, kultura, infrastruktura, sistem lokalne samouprave i telekomunikacije u srpskim područjima Kosova i Metohije itd. I, dalje – finansijska, pravna, tehnička i kadrovska pomoć u svim oblastima značajnim za Srbe. To bi bilo super da zaista postoje ingerencije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Zbog toga mislim da amandman koji je podneo kolega Ranđelović iz LDP-a nije protivustavan i da ima mnogo više osnova, iz prostog razloga što je ovo ministarstvo koje je funkcionisalo pokazalo da to u budućnosti ne može da radi.
Ali, gospodine Peleviću, vi ste izrekli neke veoma teške reči. Vi ste rekli da je Liberalno-demokratska partija napravljena da bi Šiptari imali svoju državu. Liberalno-demokratska partija je napravljena iz sasvim drugih razloga, a takva jedna priča može da stoji onoliko... Ja bih isto mogao da se ovde dičim, kao što ste vi juče, da je moje poreklo na Kosovu, i moj otac je rođen dole na Kosovu, ali to mi ne daje za pravo da sa tako teškim kvalifikacijama kao što je malopre... Znači, ispada da su svi oni koji ne slede vašu politiku izdajnici ovog naroda i da su spremni da daju Albancima državu na Kosovu.
Ako se dobro sećate, poslednja sednica prošlog saziva Skupštine bila je održana u zgradi bivše Savezne skupštine. Tada je naš predsednik, a to je bio stav LDP-a, rekao sledeće stvari: da smo protiv svakog jednostranog postupka, bilo da on dolazi iz Prištine, bilo iz Beograda.
Znači, mi nismo podržali jednostrano proglašenje nezavisnosti, zato što to nije rešenje problema. Sve vreme, otkad smo nastali 2005. godine u novembru, govorimo jednu te istu stvar: za Srbe koji dole žive mora da važi princip "2 K" – konstitutivnost i konsenzualnost. Znači, sve vreme je to naša politika kada je Kosovo u pitanju. Niko od nas nije želeo to što se desilo. Osudili smo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova od strane Prištine, i nema potrebe da tako teškim rečima optužujete jednu političku partiju.

Zahvaljujem. Za reč se javio gospodin Šormaz.

Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije podržava ovaj amandman i glasaće za njega. Želeo bih samo da dodam par stvari onome što je rekao gospodin Pelević. Možda je on zaboravio, recimo, jedan termin koji je apsolutno prikladan za sve ono što se dešavalo za vreme bombardovanja od strane NATO pakta 1999. godine, ponavljam drugi put danas, čak i zabranjenim oružjem, bombama obogaćenim osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama – da je u to vreme, uz pomoć NATO pakta, vršeno i klasično etničko čišćenje na Kosovu. I do dana današnjeg te privremene institucije koje žele da naprave državu ništa ne čine da se vrate raseljena lica tj. građani uglavnom srpske nacionalnosti, ali ima i Roma, Goranaca i pripadnika drugih etničkih grupa sa Kosova i Metohije kojima se ni dan-danas ne dozvoljava, ima ih preko 200.000, da se vrate na Kosovo i Metohiju.
Druga stvar koja je veoma interesantna jeste da u tim datumima koje ste pominjali niste spomenuli jedan veoma važan datum. Tačno je, '45. i '80, ali je veoma važna i '74. i donošenje Ustava, kada su stvorene te dve autonomne pokrajine. Na neka rešenja iz tog ustava se i dan-danas pozivaju neki iz ove leve, ne levičarske nego leve koalicije, pošto među njima ima nekih iskrenih desničara za koje ne znam kako su uopšte tu zalutali. Dakle, jedan deo te leve koalicije bi voleo da je taj ustav na snazi, i čak to otvoreno govori i za to se zalaže. Čak i jedan deo Demokratske stranke koji je iz Vojvodine, koji je više autonomaški nego ta Čankova stranka...
Ali dobro, to su ta dva veoma bitna podatka koja treba reći. Zašto? Zato što ovo što piše u Predlogu zakona, a gledam u predlagača, nije i ne može da bude demografski termin, zato što Prizren ne može da bude albanska sredina i Priština ne može da bude albanska sredina, to je deo srpske države i to nije demografski termin. Da li uopšte znate za podatak koliko se Albanaca, koji nisu rođeni na teritoriji države Srbije, naselilo od 2000. naovamo u Prištinu iz zapadne Makedonije ili sa teritorije Albanije? Oni nisu državljani ove zemlje, ne mogu biti ni u biračkom spisku. Ja sam lično prisustvovao, čak i dva vaša poslanika koja su me u tome podržavala, u prošlom sazivu, vodio raspravu sa gospodinom Rikerom o tome; nije hteo da nam kaže, pred 70 evropskih poslanika, koliko se takvih lica nalazi u biračkom spisku koji su oni pravili i imali obavezu da ga prave kao UNMIK. Nijednog trenutka. To nije i ne može biti demografski termin.
Vi morate da usvojite ovaj amandman i ne treba da dođe do preglasavanja. Ako treba, ovo je toliko važno pitanje, napravite pauzu, konsultujte se sa 122 poslanika koja su to potpisala. Ubeđen sam da ima i onih sa vaše strane koji će to podržati, jer smo danas utvrdili da očigledno nije bilo čitanja prilikom potpisivanja ovog predloga, videli smo to jutros u slučaju jednog poslanika PUPS-a. Ako mislite da nemate ovlašćenje da prihvatite ovaj amandman, napravite pauzu, važno je pitanje.
Izabraćemo Vladu, ništa ne brinite, tj. vi ćete je izabrati, ta leva većina, mi ćemo glasati protiv nje. Napravite konsultacije sa poslaničkim grupama i prihvatite ovaj amandman. Ne možete da govorite da se radi o demografskom terminu, jer to ne može da bude. Na Kosovu je izvršeno sistematsko višedecenijsko etničko čišćenje srpskog naroda i to se ne može smatrati demografskim terminom ili takvom vrstom pitanja.