Zahvaljujem. Za reč se javila narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, može da nam se učini da je ovo samo neka jezička omaška i da je ovo nebitno, ali da je, recimo, u predlogu zakona o ministarstvima u Francuskoj neko napisao ovako nešto za Korziku, verujem da bi javni tužilac reagovao i da bi taj ko stoji iza toga i te kako odgovarao ili bi bio proglašen za izdajnika.
Nije ovde u pitanju samo jedna jezička greška i nismo mi reagovali zbog toga što smatramo da to nije u skladu sa srpskim jezikom, nego upravo zbog toga da potenciramo KiM onako kako je i u Ustavu predviđeno. Ne zaboravite, ako smo bili u situaciji da se Kosovom i Metohijom bavimo u preambuli Ustava, onda u skladu sa tim moramo da tretiramo tu južnu srpsku pokrajinu i u ovom zakonu o ministarstvima. Ne smemo nikako da dozvolimo ono što je gospođa Pešić juče htela i za ovom govornicom da nam provuče, vezano za Ministarstvo za dijasporu, kada je govorila o tome da je razumljivo da to ministarstvo, ukoliko bi opstalo uopšte u ovom zakonu, treba da se bavi pitanjem ili statusom Srba na Kosovu i Metohiji. Ne možemo mi tako olako da prelazimo preko tih stvari.
Setite se, ko je ikada u Srbiji područje Preševa, Bujanovca i Medveđe nazivao Preševskom dolinom? Niko nikada, do trenutka kada je neko smatrao da i taj deo Srbije treba polako odvojiti, naći nešto zajedničko, da li je to većinsko šiptarsko stanovništvo ili nešto drugo, za područje koje bi moglo da se poveže sa nekim budućim nezavisnim Kosovom. Svi znamo da je raspad Jugoslavije počeo tako što su zapadne sile mislile da krenu od Kosova i Metohije, ali su u tom trenutku bile svesne da to ne može da prođe. Krenuli su od Slovenije, ubijajući one nedužne mlade vojnike, priznajući, po Ustavu iz 1974. godine, unutrašnje granice kao spoljne granice, nezavisnost jedne, druge, treće države.
Onda ste od 2000. godine pustili da propadne i SRJ, dozvolili ste da nam onako ode Crna Gora, a nije morala. Nije moralo ni Kosovo i Metohija da dođe u ovakvu situaciju, ljudi koji tamo žive, ma koje nacionalnosti, etničke pripadnosti ili veroispovesti, da nismo potpisali onaj plan Ahtisari – Černomirdin. Mi smo bili svesni šta će se posle toga događati.
Bili smo svesni toga da Srbi ne treba da izađu na one šiptarske izbore, ali Tadić je tada pozivao, i te kako, da treba da se izađe na te izbore. Sad su upravo ovi srpski lokalni izbori dole pokazali da su ti šiptarski bili izlišni i da tada nije trebalo izaći na izbore.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, niz grešaka jeste napravljen, ne slučajno, verujem namerno, jer su ljudi koji su o tome odlučivali samo sprovodili politiku nekih drugih sila koje su imale interese da se to tako dešava. Mi ovde sada apelujemo na ozbiljnost ovog parlamenta da ne dozvoli da u ovako važnom zakonu priznamo da postoji srpsko i nesrpsko područje na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Najpre se javio profesor Zoran Šami. Izvolite. Odustao je. Gospođo Kolundžija, imate reč.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici su pri predlaganju ovog zakona vrlo pažljivo proučili zakon prethodne vlade, posebno kada je reč o Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Mi smo ovu formulaciju preuzeli iz tog zakona, potpuno uvereni da su ga pisali predstavnici DSS-a i ministar za Kosovo i Metohiju iz DSS-a i da je ovakvo rešenje pronađeno kao najbolje rešenje. Upravo zbog toga smo i preuzeli ovakvu formulaciju.
Naravno, u ovom članu zakona koji govori o nadležnosti Ministarstva za Kosovo i Metohiju nedvosmisleno stoji da je zadatak ovog ministarstva sprovođenje državne politike zaštite teritorijalnog integriteta Srbije, kao i poštovanje Rezolucije 1244. Zaista mislim da smo sa punom odgovornošću, poštujući iskustvo i saznanja koja su predstavnici DSS-a imali u vođenju ovog ministarstva i uneli u prethodni zakon, mi doslovno preneli formulaciju iz tog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem. Gospodin Zoran Šami. Izvolite, imate reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, ja takođe mislim da amandman gospodina Pelevića treba prihvatiti. Iako ne sporim da je ovo što je rekla gospođa Kolundžija tačno, to zahteva jednu dodatnu priču.
Ovaj prethodni zakon prethodne vlade pravljen je pre 17. februara, pre proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Morao je da bude pažljivo izbalansiran da bi se tada, a tada niko nije sporio Rezoluciju 1244, zakon nove vlade u to uklopio. Međutim, posle proglašenja nezavisnosti Kosova na teritoriji suverene države Srbije mislim da treba izmeniti formulaciju i da treba da stoji – na Kosovu i Metohiji. To je jedna stvar, suštinska.
Druga može da se kaže, u krajnjoj liniji, formalno, ako sam ja nekada nešto pogrešno uradio ili rekao, da li to znači da doveka treba da imam taj isti stav ili mogu da nastojim... Mi ovde se valjda trudimo da napravimo što bolji zakon.
Meni se formulacija u predloženom tekstu zakona ne dopada zbog još jedne stvari, koja nema veze sa Kosovom i Metohijom. Šta znači uopšte da će se u nekom svom segmentu buduća vlada baviti srpskim područjima, ne znam kojim? Da li to znači da se nećemo baviti područjima, na primer, gde su u većini muslimani ili Mađari, ili to svaki put treba da napomenemo, bavićemo se celokupnom teritorijom Republike Srbije, to se valjda podrazumeva. Zato mi je zasmetala ta formulacija "srpska područja". Mislim da postoji drastična razlika ne samo u ovom pitanju, i u pitanju odnosa sa EU, kojekakvim poslovima koje imamo od proglašenja lažne države Kosova i pre toga. Moramo razumeti da se neke stvari s tim u vezi menjaju. Ja lično ću podržati amandman gospodina Pelevića.

Replika, gospodin Pelević, pa gospodin Martinović, po Poslovniku.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Kolundžija, prilikom pripreme ovog amandmana ja sam proučio prethodni zakon i video sam tu grešku, međutim, želeo bih da dopunim gospodina Šamija u jednoj stvari. Tada nije bila proglašena nezavisnost Kosova i Metohije, tada taj lažni parlament lažne države Kosova nije usvojio lažni ustav Kosova i tada nije bilo misije Euleks, a kao što vidite, svakog dana se govori o toj misiji i ona će najverovatnije preuzeti ulogu UN na Kosovu i Metohiji. Na to sam posebno obratio pažnju kada sam govorio o tome da treba izbrisati termine, odnosno reči "srpska područja na Kosovu i Metohiji" i ubaciti ono što je najprirodnije, a to je – Kosovo i Metohija. Na kraju krajeva, iznad svakog zakona u ovoj zemlji je Ustav. Ustav je najviši akt i on se mora poštovati, pre svega. Samo to sam hteo da kažem.

Molim da uzme reč gospodin Martinović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da ukažem na jednu nedoslednost od strane predstavnika vladajuće većine, a pre svega predstavnika predlagača ovog zakona i Zakonodavnog odbora. Mi smo juče čuli obaveštenje da se amandman Vjerice Radete na član 3. Predloga zakona o ministarstvima ne prihvata zato što se u tom amandmanu nalaze, navodno, reči koje nisu u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije - haški kazamat. Na Zakonodavnom odboru čuli smo od predstavnika predlagača da je reč "kazamat" kolokvijalna, nije književna, ne poznaje je pravni sistem i da se zbog toga amandman gospođe Vjerice Radete oglašava pravno nemogućim.
Sad se suočavamo sa jednom drugom pojavom. Sad se koristi jedna reč koja, strogo uzev, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zato što Ustav celokupnu teritoriju Kosova i Metohije smatra delom teritorije Republike Srbije. U kuloarima sam čuo neko objašnjenje zašto se koristi termin "srpska područja", navodno iz nekih demografskih razloga. Ali, demografija onda nema veze sa teritorijom, onda je trebalo da kažete da će Ministarstvo za Kosovo i Metohiju posebnu brigu da posveti Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji.
Kaže se da je to demografski problem, ali kada vi kažete "srpska područja", onda to postaje diskutabilno sa stanovišta Ustava, jer postavlja se pitanje zar srpska područja na Kosovu i Metohiji nisu i ona područja sa kojih su Srbi nasilno proterani, ne samo od 1999. godine, nego i od 1941. godine, pa i ranije? Zašto ta područja ne bi mogla da budu tretirana kao srpska, samo zato što tamo Srba privremeno nema, a nema ih zato što su bili žrtve genocida, zločina, proterivanja, masovnih ubistava itd.?
S druge strane, podsećam vas na još jedan termin koji takođe, strogo uzev, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a nalazi se u Predlogu zakona o ministarstvima. Gospođa Pop-Lazić je to primetila na sednici Zakonodavnog odbora, odnosno mi smo razgovarali o tome, pa ću ja biti slobodan da nešto o tome kažem. Recimo, član 29. Predloga zakona o ministarstvima – Priprema, usvajanje, odnosno predlaganje tehničkih propisa: "Ministarstva u okviru svog delokruga obavljaju poslove državne uprave koji se odnose na pripremu, usvajanje, odnosno predlaganje tehničkih propisa." Ja zaista nigde nisam čuo i nigde nisam pročitao definiciju šta su to tehnički propisi. Da li su to propisi o tome kako se grade putevi, kako se prave mostovi, kako se beru višnje, šta su tehnički propisi?
Dakle, odbijate amandman gospođe Vjerice Radete gde se upotrebljava jedna reč koja apsolutno nije neustavna, koja nije ni nepristojna, čak je i masovno korišćena u književnosti - kazamat. Kažete, nije u skladu sa Ustavom. Onda vi sami prekršite Ustav i kažete - samo neka područja na Kosovu i Metohiji su srpska, a neka nisu. Onda koristite termin "tehnički propis".
Dakle, skrećem pažnju i vama, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, na potpunu nedoslednost Zakonodavnog odbora i predstavnika vladajuće koalicije u ovoj Narodnoj skupštini. Jedanput se mora zauzeti stav šta je kolokvijalno, šta nije kolokvijalno. Ako je kolokvijalno "haški kazamat", tek je kolokvijalno "srpska područja na Kosovu i Metohiji" kada Ustav Republike Srbije celokupno Kosovo i Metohiju tretira kao srpsko područje, odnosno područje Republike Srbije. To je razlog više da ovaj amandman gospodina Borislava Pelevića treba prihvatiti.