Zahvaljujem. Gospodin Bojan Kostreš ima reč.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo, poslanici LSV i poslanice LSV će glasati protiv energetskog sporazuma, i to ne zato što smo protiv saradnje sa Ruskom federacijom. Jer posle usvajanja SSP, i to, nadam se, velikom većinom poslanika ovog visokog doma, mi ćemo vrlo jasno, vrlo nedvosmisleno i vrlo čvrsto trasirati put Srbije u EU, tamo gde je Srbiji mesto.
Ali, mi ne bežimo od toga da Srbija treba da sarađuje sa Istokom i Zapadom, ne bežimo od toga da Srbija mora imati partnere i u Ruskoj federaciji, i u EU, i u SAD, i u Kini i u drugim zemljama, jer samo kroz zajedničku saradnju možemo doći u situaciju da zajedno napredujemo i da se razvijamo.
Opet moram da podvučem da ta saradnja sa Ruskom federacijom mora biti na obostranu korist i u interesu Republike Srbije. Želim da kažem da poslanici LSV nisu ni protiv Južnog toka, jer Južni tok je neophodan za Srbiju, jer dolaskom Južnog toka u Srbiju, Srbija se po pitanju snabdevanja energentima, naročito gasom, stabilizuje.
Pod kojim uslovima taj Južni tok treba da dođe u Srbiju? Kako je moguće da susedna Bugarska formira zajedničko preduzeće sa Rusima po principu pola-pola, odnosno 50% upravljaju Rusi, 50% Bugari. Kako je moguće da takav uslov imaju i Mađari, a da Srbija upravljačka prava od 51% daje Rusiji.
To meni nije jasno i mislim da je to nepovoljna situacija. I ja i poslanici LSV smatramo da je to nepovoljna situacija za našu državu i to je jedan od razloga zbog kojih ne možemo da podržimo ovaj sporazum.
Takođe, moram da podsetim da Bugari imaju tri puta veći zagarantovani protok gasa na njihovoj teritoriji nego Srbija. Zašto je to tako?
Pored toga, želim da kažem da mi nismo ni protiv privatizacije NIS, jer postoje vrlo korisna i vrlo dobra rešenja privatizacije naftnih kompanija, pa ako treba da se privatizuje NIS neka se to učini, ali neka ta privatizacija bude učinjena na tenderu, pa onda to postigne najbolju i najkvalitetniju cenu za NIS, neka privatizuje NIS. A ne ovako, da mi prodajemo NIS za 400 miliona evra.
Danas je puno puta pominjana cifra 400 miliona evra i to je ono što je najveći problem u vez privatizacije NIS i u vezi ovog energetskog sporazuma. Nemoguće je da me bilo ko od vas ubedi da 400 miliona evra vredi NIS ili, što bismo mi Vojvođani rekli ili voleli da kažemo, Naftagas plus Jugopetrol.
Još jednom ću pročitati, mada je nekoliko mojih kolega pre mene to učinilo, šta sve prodajemo za 400 miliona evra: zgradu NIS-a u Beogradu, zgradu NIS-a u Novom Sadu, Rafineriju u Pančevu, Rafineriju u Novom Sadu, Rafineriju gasa u Elemiru kod Zrenjanina, 497 benzinskih pumpi, 1600 internih benzinskih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, cisterne za prevoz tečnih goriva ukupnog kapaciteta 18.250 tona, oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorno ulje i mast, akcije u drugim kompanijama, nalazišta nafte u Vojvodini, koncesiju na nalazišta nafte u Angoli, 11 hotela, motela i odmarališta.
Da li je moguće da sve ovo što sam pročitao vredi samo 400 miliona evra? Da li je moguće da sve ovo što sam pročitao vredi kao i Robne kuće Beograd koje su bile 10 godina u stečaju, koje su prodate za 360 miliona evra.
Da li je moguće da sve ovo vredi jednako kao poslednji prvoligaš u našoj fudbalskoj ligi, jer on vredi 500 milina evra, a tlo na kome se nalazi Marakana, a verujem da je svim zvezdašima to tlo sveto, ali ono vredi 320 miliona evra. Da li je moguće da Marakana vredi 80% NIS? To je moje pitanje.
Kada dođemo u situaciju da prodamo 51% kompanije za ovoliko malo novca, onda moramo da postavimo pitanje šta se tu dešava i da li je to baš najbolji posao. Zbog toga poslanici LSV nisu u mogućnosti da podrže jedan ovakav sporazum, naročito zato što, recimo, godišnja proizvodnja nafte i gasa u 2007. godini iznosi više od 400 miliona evra. Znači 650 miliona tona nafte je četiri miliona barela, prosečna cena prošle godine je bila oko 100 dolara po barelu, dodajte na to proizvodnju gasa i videćemo da, ako nije baš 400 miliona evra, onda je vrlo bliska toj ceni cena proizvodnje.
Da li je moguće, znamo da je u Vojvodini otkriveno 143 miliona tona geoloških rezervi nafte, a izvađeno 32 miliona, da ovaj ostatak može da se proda za sav taj novac. To su pitanja koja želim da postavim.
Kada prodamo 51% NIS, onda dolazimo u situaciju da onih novih 500 miliona ulaganja budu uložena u kompaniju čiji su vlasnici Rusi, oni ulažu u svoju kompaniju, a ne u našu kompaniju, jer smo im prodali 51%.
Voleo bih da znam, a koristim se svojim poslovničkim pravom, članovima 225. i 226, strukturu investiranja ruske strane. Hoću da znam gde, kad, koliko će ruska strana uložiti tih 500 miliona evra? Da li će tih 500 miliona biti uloženo danas, dan posle potpisivanja ugovora, za 20 godina ili nikada i gde će biti uložena sredstva? To hoću da znam i to je moje poslaničko pravo. Molio bih sekretara i predsednicu skupštine da to moje poslaničko pravo ispoštuju.
Još jedna stvar koja je za nas poslanike Lige socijaldemokrata Vojvode veoma sporna. Sporno je to što se nigde ne govori o obeštećenju AP Vojvodine. AP Vojvodina treba da bude obeštećena zbog toga što 31.12.2008. godine Vojvodini moraju biti po Ustavu, citiram Ustav protiv koga sam bio ali eto takva su vremena došla, po Ustavu se Vojvodini mora vratiti i njena imovina.
Hajde da se dogovorimo šta je vojvođanska imovina. Da li možemo da prihvatimo da Naftagas, koji je oduzet Vojvodini tako što je 92. godine nastala NIS spajanjem Naftagasa, koji je kontrolisao sve bušotine nafte koje se nalaze na teritoriji Vojvodine, sve bušotine gasa koje se nalaze na teritoriji Vojvodine obe rafinerije, spremište gasa u Banatskom dvoru, sve to se nalazilo u vlasništvu Naftagasa, u vlasništvu Jugopetrola se nalazila fabrika ulja i maziva u Kruševcu, upravna zgrada u Beogradu i benzinske pumpe Jugopetrola.
Sada kada dolazimo do 31. decembra 2008. godine, kada Vojvodini mora biti po Ustavu vraćena imovina, dolazimo u situaciju da će ta imovina biti prodata pre nego što se Vojvodini vrati. Pitam, gospodo, zašto to tako radimo i na koji način ćemo obeštetiti AP Vojvodinu. Očekujem da će pokrajinska administracija po ovom pitanju reagovati.
Očekujem da će pokrajinska administracija zatražiti obeštećenje AP Vojvodine, jer kada dođemo u situaciju da energetskim sporazumom bude prodato nešto što je vojvođansko, onda Vojvodina u tome mora biti obeštećena, jer mi možemo da razumemo da je nešto veći ili viši interes, ali ako je to nešto veći ili viši interes da se vojvođanski Naftagas proda, molim lepo, kako će država obeštetiti Vojvodinu. Očekujem da dobijem odgovor od Vlade na to pitanje.
Gospodina Đelić ću probati da ga citiram. Rekao je da postoji šansa za Vojvodinu u perspektivi. Gospodine Đeliću, ne trebaju nama perspektive, hajde nešto da se desi da Vojvodina ima odmah, da Vojvodina sada dobije, a ne stalno da imamo u perspektivi.
Dve i po godine smo se borili protiv koncesije i srušili smo je, zato što je bila sramna za Vojvodinu.
Kažem vam, borićemo se i protiv ove, ne protiv energetskog sporazuma, ne protiv toga da se sarađuje sa Rusima, nego protiv toga da se Vojvodina pljačka. Vojvodina mora biti obeštećena i obeštećenje Vojvodine mi očekujemo da će biti učinjeno i da dobijemo odgovor šta je to dobro za Vojvodinu. To mi je jako važno, a ne u pričama da ćemo dobiti nova radna mesta, konkretno. Zašto recimo ne izdvojimo Naftagas i zašto se Naftagas ne vrati Vojvodini kao vojvođanska imovina? Kada izdvojimo Naftagas onda možemo da pričamo o drugim stvarima.
Ima još mnogo drugih stvari koje sam želeo da kažem ali bih hteo kolegu Dragana Vujadinovića da pitam, on je dosta o ovome pisao u "Danas"-u, da li on podržava ove moje stavove ili možda ima i neka druga viđenja. Dakle, poslanici Lige Socijaldemokrata Vojvodine će glasati protiv energetskog sporazuma, ne zato što smo protiv saradnje sa Rusijom, ne zato što smo protiv toga da Južni tok dođe u Srbiju, ne zato što smo protiv privatizacije NIS-a, nego zato što smatramo da za NIS može da se dobije mnogo više novca i da taj novac mora da dođe u Vojvodinu.

Replika, Dragan Vujadinović

Poštovana gospodo, koristim priliku, koristeći član 101. stav 1, da se uključim u ovaj svojevrsni okrugli sto i biću vrlo kratak.
Kao liberalni ekonomista znam, voleo bih da me čuje gospodin Nenad Popović koga površno znam iz viđenja i znam njegove privredne delatnosti, mi svi znamo zašto je tržište pobedilo i kako je pobedilo. Tržište je pobedilo zato što je kvalifikacije, ovo je istorijsko, ovo je najbolje, ovo je najgore, ovo je sramno eliminisalo.
Zato je tržište pobedilo, zato što je uspelo preko mehanizama svojih da praktično napravi mere za ponudu i tražnju, i u tom smislu ono što sam pisao i za šta sam se zalagao vezano za ovaj sporazum bilo je očigledno. Očigledno je da gasni sporazum predstavlja ekonomski multiplikator za privredu Srbije.
Gasni sporazum je ono što mi ekonomisti kažemo multiplikator. Širi se geometrijskom progresijom, obuhvata nove investicije, nova radna mesta, ali ono što sam isto tako pisao i što individualno kao pojedinac stojim iza toga, to je da je NIS trebalo odvojiti od gasnog sporazuma i utvrditi šta će tržište reći.
Mi ne znamo da li je sramno ili ponižavajuće ili je sa druge strane istorijski. Mi to ne znamo, mi možemo da verujemo ili Jovanoviću ili gospodinu Popoviću, ali zato je tu tržište kao neumetni, nepotkupljivi sudija, koji odredi kakva će biti cena. To je ono što sam ja kao pojedinac mislio.
Međutim, ostaje da verujemo da je eventualno depresirana cena NIS-a , kako mi smatramo, prekompenzirana multiplikatorskim efektima koja će doneti gasni sporazum.
Još samo nešto. Ono što imam skepsu, određenu skepsu, to je samo stav 2. člana 13.. U stavu 2. člana 13. rečeno je da se zamrzavaju poreske stope i takse i tu bih apelovao na gospodina Đelića i na ministra da mi eventualno probamo da taksu na eksploataciono pravo povećamo dok je vreme. Jer ako je ne budemo povećali na naših 600 hiljada tona nafte i na gas, onda nećemo kasnije tek moći da ih povećamo.
Što je kolega Dejan Mirović govorio, u Rumuniji je zaista prava bura nastala zbog kupovine rumunske naftne kompanije od strane OMV-a, ali ne zbog cene, cena je bila visoka, nego zato što je taksa na eksploataciono pravo bila tako niska da su oni za 2-3 godine otplatili celu rumunsku naftnu kompaniju, zato što je Rumunija veliki proizvođač. Zbog toga je ogorčenje čitave rumunske javnosti nastupila.
I prošle godine je grupa naših autora, od kojih je jedan i Milojko Arsić, član saveta Narodne banke, i drugi su govorili o nužnosti da mi preventivno povećamo taksu na eksploataciono pravo za naše mineralno blago, da onda ne bi došlo do zamrzavanja, jer investitor neće turbulenciju u svojim poreskim propisima.

Reč ima dr Paja Momčilov

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo i poštovani građani Srbije, evo mi danas već dosta dugo raspravljamo o jednom sporazumu koji treba da se ratifikuje u ovom parlamentu, za koji mi iz SRS smatramo da je apsolutno nesporan i da ne treba trošiti toliko vremena i ubeđivati se da bi se on ovde prihvatio.
Kao što je rečeno, poslanici SRS će glasati za ovaj sporazum iz dva razloga. Prvi razlog je i najvažniji, on je ekonomske prirode. Drugi razlog jeste, priznaću i to, emotivne prirode, jer radujemo se da danas šesta ekonomija sveta, Rusija, dolazi ovde i u ovu našu zemlju, da konačno stupimo u bliže ekonomske odnose, prvenstveno u korist naših građana.
Mi smatramo da se ovim sporazumom učvršćuje geopolitički značaj ovog regiona Srbije. On je dugo bio sporan i činilo nam se da možemo, i prećeno nam je tako često puta iz EU, da ćemo postati slepo crevo Evrope, a bogami i naznaka je bilo upućenih i sa drugih strana da nam se to stvarno može i dogoditi.
Naravno, mi smatramo da ovim sporazumom se i pojačava i ekonomski značaj naše zemlje. Vidite, ako gledamo strateški šta je za jednu državu i za jednu naciju neophodno da opstane, potrebno je u današnjem svetu hrana, pitka voda i naravno energenti. Hranu imamo, vodu imamo, nažalost vidimo da se i ona danas privatizacijom mondijalističkom već otima od nas.
Gledajte ko je vlasnik "Rose", Multinacionalna kompanija "Koka-kola", gledajte kako se za "Knjaza Miloša" otimaju velike multinacionalne kompanije, pa će vam biti jasno o čemu se radi.
Ono što je nesporno je to da se ovim gasovodom koji će proći sada Srbijom učvršćuje i geopolitički značaj Srbije. Nama niko ne može oduzeti 600 kilometara Dunava, koji je plovni pravac koji povezuje kanalom Rajna-Majna-Dunav najveću zemlju EU, a to je Nemačka sa, kad gledamo konačno, Crnim morem, pa onda Dnjepar, Volga i Rusijom i azijskim kontinentom.
S druge strane, videli ste i sami da se vode polemike da li će koridor 10, Vardarsko-Moravska dolina, proći Srbijom, tj. autoput i da se poveže Evropa sa Grčkom i sa egejskom regijom ili će možda koridorom E-8, Budimpešta-Bukurešt-Sofija putem, biti zaobiđena Srbije. Ovim gasovodom koji će sada proći nesporno Srbija postaje jedna značajna transverzala kojom se gas prenosi i Evropi.
Mi imamo u tom Južnom toku dva kraka. Imamo onaj za koji se zalažu SAD i to je jasno zašto, Novorusijsk-Burgas-Skadar, gde ide do Albanije gasovod, da bi nastavio dalje za Italiju, a imamo i ovaj novorusijski, Konstanca i Srbija, tzv. pravoslavni.
Rusija se u gradnji svojih koridora gasovoda i naftovoda opredeljuje na osnovu dva principa. Prvi je princip nesmetana eksploatacija mora da bude obezbeđena, a drugi je kontrola tog transporta. Upravo kontrola se ovde daleko bezbednije obezbeđuje kada gasovod ide preko Srbije, kada neće zavisiti od drugih zemalja, koje možda u nekom trenutku i neće biti prijateljski naklonjene prema Rusiji.
E sad, mi smo ovde od naših tzv. mondijalista i ljubitelja atlantskih integracija građanske provenijencije čuli masu kritika zašto ne treba prihvatiti ovaj sporazum. Tu je pričano sve i svašta, pa smo čuli, je l' tako, smetao im je procenat 51, svima sveta 51%. Dame i gospodo, hajde da pogledamo kako to izgleda u okruženju. Vi znate za INU, naftna industrija Hrvatske ima tu firmu koja je moćna. Kako izgleda vlasništvo u INI. Danas u toj INI 44,83 akcija poseduje država. Ponavljam, 44,83.
Da čitate redovno štampu vi iz građanske provenijencije, koji nama spočitavate često i primitivizam, u jučerašnjim novinama, doduše hrvatskim, vi biste videli da je MOL ponudio da otkupi akcije u vrednosti od 30%. MOL u ovom trenutku poseduje 25% akcija i želi da otkupi još 30%. Šta ih motiviše? Šta kažu zbog čega žele da budu tako veliki većinski vlasnik?
''Povećavanjem svog vlasništva u INI, MOL će biti u stanju da preuzme aktivniju ulogu u razvoju INE, fokusirajući se na rast, učinkovitost i poslovnu izvrsnost'', navode u MOL-u i dodaju da će nastaviti modernizaciju rafinerije INA i projekte istraživanja u proizvodnji nafte i gasa.
Niko neće da ulaže ozbiljno i da razvija nešto ozbiljno ukoliko nije većinski vlasnik, i to je potpuno jasno i to ekonomisti znaju. Međutim, jasno je to verovatno i za decu. Bilo je pričano o Severnom toku. Rekao je tu neko, objašnjavao je gospodin Popović šta je Severni tok. Severni tok je podvodni gasovod koji ide ispod Baltičkog mora od Rusije ka Nemačkoj.
Molim vas, ako gledate kako izgleda struktura i koliko ko ulaže u preduzeće koje se zove Norstrim a.g, Gasprom ulaže 51% vrednosti, nemački Bas 20%, Eon 20% i postoji još jedna holandska firma Gasuni 9%. Šta vama smeta evropejci 51%, kad jedna Nemačka, jedna moćna zemlja, u izgradnji gasovoda pristaje na 51 da da Gaspromu, a zadovoljava se svojim učešćem nemačkim od 40%? To su činjenice.
Mene čudi da ovlašćeni predstavnici Vlade neće, bojim se da se i oni stide da iznose ovakve podatke. Ekonomisti bi morali znati za ovo, a ljudi koji prate običnu dnevnu štampu, ne žutu štampu, takođe mogu sa ovim da se upoznaju, kao što sam se i ja upoznao.
E sad, ima jedna interesantna stvar, mnogo je govoreno ovde, i ono što je najcrnje, neistina o projektu Nabuko, o gasovodu Nabuko. Mi smo potpisali, molim vas, pre dva dana da ste čitali "Politiku" vi bi pročitali, projekat gasovoda Nabuko sinoć je dobio šestog partnera, pošto se konzorcijumu energetskih koncerna, iz Austrije OMV, Rumunije Transgas, Mađarske MOL, Bugarske Bulgargas i Turske Botas, priključio i nemački PWE.
Molim vas, ko je ovde potpisao bilo šta? Neću vam kazati gde, ministar austrijski bio domaćin, gde se potpisivalo uz prisustvo ministara ovih zemalja, oni su potpisali ovde. Ovde nema nas potpisnika. Ako neko pogleda trasu vidi da ovde nema nigde puta za Srbiju.
Ako pogleda i malo dalje, ako hoće da bude ljubitelj istine, a ne ljubitelj poluistina i kvalifikovanih namernih laži, onda će videti da ako ovaj gasovod bude zaživeo, on treba da obezbedi u prvom kraku 31 milijardu kubnih godišnje, a ta je kubikaža potpuno raspodeljena na zemlje kroz koje prolazi ovaj gasovod. Tu nema prostora jednostavno za nas. Zašto nas neko zamajava da smo mi potpisnici ovoga i da mi imamo ovde nešto da očekujemo?
Ali, ima jedna druga izjava, šef rumunskog Rom petrola, Dinu Petriciju, rekao je ranije da je Južni tok smrtni udarac projektu Nabuko. I oni koji danas zdušno ovde osporavaju Južni tok, pozivajući se na procente, pozivajući se na nisku cenu koja je dobijena, upravo su drugovi i drugari iz ove priče, oni brane interese Nabukoa, oni brane interese OMV-a.
Koliko pumpi OMV-a vi imate po Srbiji? To su isti oni koji ispričaju pa pobegnu, ispričaju gomilu neistina. Ovo je istina. Meni je žao što nisu ovde, pa da kažu da ovo nije istina, a da oni govore istinu.
Ono što bih bio slobodan samo da na samom kraju kažem, s kim smo mi to potpisali taj gasni sporazum? Ko je ta firma kojom su sad ovde mnogi pokušavali da nas plaše da ćemo biti pojedeni i da ćemo biti iskorišćeni?
U kojim to mi vremenima živimo? Mislim da treba kazati da kompanija s kojom ćemo mi potpisati ovaj ugovor i te kako je već pružila pipke i na američko i na afričko tržište. Nigerija je ponudila da gradi transsaharski gasovod i naftovod, koji će da vodi do Alžira, pa do EU, i da kompletna proizvodnja nafte i gasa bude predata Rusima.
Gadafi je pristao da proda gas i naftu kompletno Rusiji, a pregovori su u toku sa Iranom. Iran želi da, zbog krizne situacije u regionu i pretnji vojnom intervencijom, takođe svoje izvore da na eksploataciju Rusima.
Ovo je firma Gasprom, koja je u prošloj godini imala 91 milijardu dolara profita, gospodo. To je firma koja ima 432.000 zaposlenih, a koja je stavila sebi u zadatak, sada je na trećem mestu, da 2014. godine pređe po vrednosti Ekson. To je firma s kojom mi treba da stupimo u poslovne odnose i to je firma sa kojom nam se preti. Ta firma u naredne dve godine trostruko će više ulagati sredstava u investicione projekte i razvoj. Od 14 milijardi dolara prošle godine, idu na 45 milijardi u narednom vremenskom periodu.
Gospodo, ono što je nama ovde osporavano i što su se neki upecali, pa izlazili da tobože polemišu, nije spojivo sa elementarnom logikom ni sa poštenjem. Gospoda koja su na ovako sraman način osporavali jedan dobar i za jednu malu zemlju krajnje dobar sporazum, koji će nam obezbediti energetsku sigurnost, a da ne govorim i o drugim benefitima, mnogi su govorili o njima, šta bi bilo - ajde mi ti to ne potpišemo.
Šta je perspektiva da mi to ne potpišemo? Pazite, Gasprom danas dnevne isporuke gasa i nafte ima već od Saudijske Arabije. Nalazišta oko kojih se sporimo, koja su i nova, neću o njima govoriti, rezerve koje poseduju oni su nesporne.
Mi imamo ovakav kakav imamo NIS, devastiran posle bombardovanja, morali bismo da nabavljamo sirovinu iz druge ili treće ruke, a sad ćemo imati sirovinu iz prve ruke nabavljenu i imaćemo sigurno i prateću industriju koja će moći sve to da prati.
Šta je žalosno? Žalosno je što smo ovoliko čekali, što gubimo vreme kao da živimo u izobilju, umesto da smo odavno ovo potpisali i da krenu projekti i istraživanja. Da, bilo je i to, socijalni program.
Pazite, LDP se brine za socijalni program, gospodin Čeda koga nekoliko džipova svaki dan vozi i par telohranitelja. Ono što se zna, ne znam, tu su predstavnici Vlade, trebalo bi oni da kažu.
Pregovori se vode i koliko znam, Rusi su kazali - mi se zalažemo za prekvalifikaciju, da na taj način rešimo prvenstveno probleme viška radne snage. Kao da je došao Rus ovde da nas očerupa i ništa drugo.
Moji partijski drugovi i kolege će sigurno govoriti na sličan način o ovome, a mi pozdravljamo prihvatanje ovog sporazuma, a onima koji neće, uz onu argumentaciju koju su dali, građani će lako moći da nađu mesto.
Pazite, Čeda Jovanović kaže, prvo su državni, pa onda nacionalni interesi, on koji kaže da Kosovo nije u Srbiji. Pa, ne možete to farisejstvo i te akrobatike da izvodite ovde. Budite dosledni, bar kada izlazite za skupštinsku govornicu. Prema tome, srpski radikali glasaju svim srcem za ovaj predlog sporazuma.
Zameramo samo možda zašto nije bio ovde u prilogu i ovaj memorandum, protokol. Trebalo je i on da bude deo materijala kad je već u Moskvi potpisan, a potpisali su ga znamo ko, nije opozicija nego pozicija, na čelu sa predsednikom ove države. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima Aleksandar Jugović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, neću dugo govoriti, obaveza mi je da u ime SPO kažem nekoliko reči zbog čega ćemo podržati ovaj sporazum.
Ovaj sporazum, pored toga što verujemo ovoj vladi i što učestvujemo u ovoj vladi, ne mora se samo gledati sa ekonomskog aspekta, koji je svakako zadovoljavajući, već se može gledati i sa nekog drugog, političkog, globalnijeg aspekta. Ovih dana su veoma važne odluke na ovom parlamentu i kada govorim o drugoj tački dnevnog reda ne mogu a da se ne osvrnem i na prvu, na ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridržavanju sa Evropskom unijom.
Nama su uvek vekovni saveznici bili zemlje zapada i smatrali smo da su integrativni procesi Srbije jedino mogući u Evropsku uniju, ali nikada nismo zaboravili da nam je tradicionalno, kulturno, istorijski i po poreklu najbliža Rusija. Srbija je most između Evrope i Azije, Srbija je most između Jadrana i Dunava, između Balkana i Rusije i kao takva uvek se nalazila na jednom geopolitičkom putu koji joj je donosio razaranja u prošlosti i nevolje.
Mislim da ovog puta, time što je stvorena jedna evropska zajednica, Srbija je u mogućnosti da iskoristi to svoje mesto na mapi Evrope i da na taj način osigura državnu perspektivu i ojača državu u svakom pogledu.
Uticaj Rusije u poslednje vreme je sve jači. SAD gube svoj politički uticaj u smislu da i Rusija postaje supersila, a ujedno znamo da je Rusija i prvi partner Evropske unije. Svako rusko ulaganje u Srbiju znači jedan vid sigurnosti i jedan vid stabilnosti za našu zemlju.
Ali, ono što bih pre svega želeo da kažem, mi kao ozbiljna država moramo poštovati odluke koje smo doneli, pa se sećamo da su sadašnji šef države i bivši premijer prihvatili gasni sporazum sa Rusijom, a samim tim i preuzeli obavezu države kao države i mislim da nijedna ozbiljna država ne može revidirati, poništavati, ne može na bilo koji način ugroziti ono svoje obećanje koje je potvrđeno njihovim odlaskom u Moskvu.
Pored toga, želeo bih da podsetim koliko znači obaveza države jednom činjenicom da je Kraljevina Srbija u Prvom svetskom ratu ispoštovala svoje finansijske obaveze sa Nemačkom, iako je u tom momentu sa njom bila u ratu.

Najpre gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo da kažemo da ova diskusija oko energetskog sporazuma polako ulazi u završnicu. I u toku današnjeg dana naslušao sam se svakojakih, u najmanju ruku, gluposti i to najčešće od stranaka koje su protiv energetskog sporazuma. Tako da je čak i bivši ministar u Vladi Republike Srbije, Vladan Batić pitao zašto je gas jeftiniji u Bugarskoj i u Mađarskoj. Pa, zato što već imaju gasovod. Nemaju provizija. Imaju rentu. To gospodin bivši ministar zna ali se očigledno pravi da ne zna.
Dalje, da li je to krak gasovoda ili magistralni gasovod? Onda se setio gospodin Čedomir Jovanović da pročita član 1. Sporazuma, gde baš piše da je gasovod, i to magistralni, gde je definisano kako će i ko će da odredi kako gas ulazi u državu i na kom mestu će izaći iz Republike Srbije, da li je to međunarodni ili nije.
Da raščistimo, gospodo, Srbija svakako jeste u neku ruku interesantno tržište, ali ne za ovako velike investicije, osim ako još neko ne treba da eksploatiše ovaj gasovod, odnosno da kupuje gas iz tog gasovoda, tako da su sva pitanja da li je to krak, da li se završava samo u Srbiji ili eventualno u Republici Srpskoj suvišna sa aspekta ekonomske tačke gledišta. Znači, ko god da investira ovoliki novac gledaće da mu se višestruko vrati, a da tržište bude što je god moguće više pokriveno.
Čak je primedba bila na kom je jeziku važniji prevod. Razumeo bih da se gospodin Čedomir Jovanović tu pobunio da je Sporazum pisan na srpskom i na engleskom, jer engleski prevod može da se tumači na desetak i više načina. Čak i oni sami tumače ugovore različito, takav im je jezik.
Međutim, ovde je reč o dva slovenska jezika, jedan iz drugog nastaju. Čovek koji nikada nije učio ruski jezik razumeće 80 ili 90% ovog teksta koji je napisan na ruskom, zato što je slovenskog porekla sam jezik. Čak su išli dotle da su tražili da bude pisano na ćirilici, pa srpska verzija jeste napisana na ćirilici, ali najmanje što možemo da očekujemo od Rusa da ugovore pišu na latinici. Naravno da su napisali na svom pismu koje je slično našoj ćirilici.
To je kada neko pokušava da pronađe neku manu nekom sporazumu i da ugrozi ono što je lako odbranjivo. Čak su išli dotle da nam pričaju o privatizaciji, zašto nije tender, zašto nije javna aukcija. Pa to je društvena imovina.
Izađe isto gospodin narodni poslanik, ne zna da je NIS državno preduzeće, nije društvena nego državna imovina. Zna se da posebne odredbe zakona o privatizaciji regulišu način privatizacije državne imovine. Kažem, najlakše je kritikovati nešto čak i kada nemate nekih argumenata za to.
Međutim, da pogledamo malo stvari realnije. Ovaj sporazum i njegove efekte možemo da podelimo u dva dela, na politički i ekonomski. Niko ne može da porekne da ovakav jedan sporazum ima svoju političku težinu. Na prvom mestu Srbija dobija jednog velikog partnera, partnera koji će imati interes kroz svoja ulaganja da brani i interese države u koju ulaže, konkretno interese države Srbije i svakako da jednog tako velikog partnera ne treba terati.
Ne treba zaboraviti ni u tom čak političkom delu da to nije samo partner koji je veliki po teritoriji koju zauzima, po vojnoj sili koja stoji iza njega, već i onom ekonomskom pogledu, da je to sada u ovom trenutku jedna od zemalja koja ima najveću stopu razvoja, da je zemlja koja neprestano beleži rast svoje privredne proizvodnje i da svakako Srbija može nešto od svega toga da iskoristi u narednom periodu, ako se budemo pametno rukovodili načelima, na prvom mestu, zdrave logike, a kasnije državnog i nacionalnog interesa.
Druga politička pogodnost jeste ta da nam olakšava poziciju u pregovorima kojima vi toliko težite kada je u pitanju EU. Imamo veću političku težinu, ozbiljniji smo partner u tim pregovorima, lakše ćemo da ostvarimo neke svoje nacionalne ciljeve, lakše ćemo da zaštitimo neke svoje interese u pregovorima sa EU ako iza sebe imamo jedan ovakav sporazum.
Očigledno je da oni koji napadaju ovaj sporazum oko toga kako je vršena procena vrednosti NIS-a, da li je na ćirilici, na latinici, na ruskom, na srpskom jeziku, žele da Srbija uđe u EU ne na kolenima nego puzeći. Tako oni žele, tako oni to vide. To su oni politički delovi.
Ekonomski deo, to možemo da podelimo na primarne posledice i sekundarne, i jedne i druge su dobre po Srbiju. Primarne, da kažemo da će Srbija da konačno postigne tu svoju energetsku stabilnost. Drugi deo se odnosi da će veliki deo investicija koje bude prolazile i efektive koje budu korišćene za izgradnju gasovoda da budu domaći radnici, domaća preduzeća, neka se neko ne zanosi da će neko za sve poslove da angažuje strane firme, skupo je dopremati radnike, mašine itd, jeftinije je graditi efektivama koje imate već na terenu. Tako da to nekima ne može da bude izgovor da to nigde ne piše. To su primarne.
One sekundarne, da pogledamo to da Srbija u zadnjih skoro 30 godina nije napravila ni jedno jedino elektroenergetsko postrojenje. Neću da ulazim u to da li će da budu pravljene nekakve termoelektrane na gas u Novom Sadu ili na nekom drugom mestu, to ostavljam gospodinu Bajatoviću.
Ali, jedna prosta logika, ako struju zamenimo gasom kao energentom, mnogo jeftinijim na prvom mestu energentom, štedećemo svoj elektroenergetski sistem, biće više električne energije za proizvodnju. Neko se ovde žalio da možemo da napravimo fabrike, ali nemamo struje da im damo.
Ako počnemo da se grejemo na taj gas štedećemo ne samo struju, štedećemo i životnu okolinu, jer grejanjem na gas koristimo fosilno gorivo, ali sa najmanjem stepenom zagađenja čovekove okoline. Znači, štedećemo životnu okolinu, manje ćemo koristiti mazut, manje ćemo koristiti druga goriva koja zagađuju tu istu životnu okolinu.
Takođe, štedećemo i struju, pa zašto da ne, da je više zimi ne uvozimo, a možda ako budemo pametno raspolagali resursima budemo u situaciji da izvozimo.
To su oni efekti na koje se oslanja SRS i koji opredeljuju SRS da glasa za jedan ovakav sporazum, da se konačno u ovom delu Evrope, u ovom delu Balkana prekine dominacija jedne političke, ekonomske i vojne grupacije, da se konačno taj novi bipolarni svet ponovo uspostavlja i da mi iz toga izađemo i zaštitimo svoje nacionalne, državne, ekonomske i druge interese saradnjom i sa Istokom, i sa Zapadom.
Da završim svoje izlaganje o ovoj tački dnevnog reda, samo bih hteo da podsetim ne samo na one istorijske, ali u novijoj prošlosti Ruska Federacija je svakako dala veliki doprinos u ovoj borbi da sačuvamo Kosovo i Metohiju, neki su rekli da će sačuvati.
Mogu da kažem da su uradili sve da ga sačuvaju, možemo samo mi da ga izgubimo ako potpišemo i priznamo nezavisnost Kosova, još uvek je sve u našim rukama, a to baš zato što je Ruska Federacija najavila veto ukoliko pokuša neko da prizna Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu u Ujedinjenim nacijama.