Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, možemo reći da je dnevni red Prvog zasedanja novog zasedanja Skupštine zapravo istorijski. Kada pogledamo tačke dnevnog reda, vidimo da, poput one prethodne i one koje slede, radi se o izuzetno važnim momentima za našu zemlju i apelujem u ime celokupne vladajuće koalicije, a uveren sam da ćemo oko ovog slučaja postići široki konsenzus, da svi poslanici podrže ovaj sporazum iz razloga što je on u najdubljem nacionalnom interesu naše zemlje.
Želim, pre nego što dam reč cenjenom kolegi Škundriću, da dam nekoliko elemenata da bi bolje sagledali u celokupnom smislu ovaj aranžman i da bi naša javnost bila upoznata sa svim aspektima jednog ovakvog aranžmana.
Kada govorimo o energetici, kada govorimo o ekonomiji, to su važne stvari, ali kada govorimo o nafti i o gasu, o onome što je danas predmet najveće moguće rasprave svuda u svetu, možemo bez ikakvog preterivanja govoriti o strateškim pravcima i pitanjima za bilo koju zemlju, pa i za našu. Danas je pitanje energetike u centru svih debata, ona je jedna od najvažnijih odrednica i odnosa između blokova i država, i istovremeno možemo da kažemo da će naša zemlja, uz jedan ovakav sporazum, uspeti, kao što je to slučaj sa SSP i nekim drugim elementima, da bude punopravni član ili igrač na jednoj velikoj utakmici i da kroz ovakav aranžman naša zemlja će imati šansu da postane važan činilac, važan element na evropsko-energetskoj mapi.
Kada kažemo evropska energetska mapa, to nije samo Rusija, to je Evropa i nešto šire, jer ako sagledamo evoluciju na energetskim tržištima poslednjih nekoliko godina, mada se već decenijama govori da je nafti došao kraj, a tog kraja još nema, ipak većina eksperata danas će reći da, imajući u vidu potrošnju, globalizaciju, mnogo veće iznose potrošnje od strane Kine, Indije, Brazila i mnogih drugih zemalja, i nekih novih nalazišta poput onog najvećeg koje je nađeno ponovo na teritoriji Rusije blizu severnog pola, a isto tako u Brazilu, ipak vidimo sve više i više da će pitanje snabdevenosti naftom postati veoma važno u godinama koje dolaze.
Kao svaka roba kada je manje verovatno da će je biti u dovoljnoj količini njena cena raste, niko ne zna tačno u kom pravcu će ići cena nafte, ali videli smo svi, bili smo svedoci da je barel nafte prešao sa nekih dvadesetak dolara na danas nekih 115, a bilo je i viših cena. Retko ko će reći da će ta cena ići nadole. Naprotiv, ima projekcija da će ta cena možda biti i višestruko veća.
Prva stvar, to je da nafte ima, a pitanje je koliko će je još imati u godinama koje dolaze i da će biti veoma važno da imamo strateške partnere koji će imati dovoljno nalazišta i naravno, uz tradicionalno prijateljske odnose, da imamo iste partnere u čijem je interesu da razvijaju našu naftnu industriju. Počinjem sa naftom, zato što je o gasu čini mi se bilo nešto manje debate.
Gasprom njeft, koji je članica grupacije Gasprom, danas je vodeća naftna kompanija u svetu, koja ima najveći jaz između, sa jedne strane, onih nalazišta koja kontroliše i njenog prerađivačkog kapaciteta. Sve naftne kompanije pokušavaju da se integrišu vertikalno, jer veći deo dodate vrednosti po nekom ustaljenom poretku se nalaze u distribuciji, u preradi i u distribuciji. Prerada koja je bila predmet manjeg interesovanja proteklih godina danas je mnogo interesantnija i samim tim možemo reći da od svih velikih naftnih kompanija Gasprom njeft je ona u kojoj je u najvećem interesu da razvije prerađivačke kapacitete naše naftne industrije.
A to je za našu zemlju veoma važno, mada o tome nismo mnogo pričali tokom prethodne debate. Jedna od obaveza koje je naša zemlja preuzela u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, to je liberalizacija tržišta , pa i tržišta naftnih derivata.
Želim da podsetim poštovane narodne poslanike i poštovane građane Republike Srbije da naša zemlja do kraja 2010. godine mora liberalizovati to tržište, te je veoma važno da se naše rafinerije Pančevo i Novi Sad osposobe za tu regionalnu i globalnu utakmicu, jer u protivnom bićemo meta za uvoz raznih rafinerija, a mnogo ih je i mnogo ih je koje su dobile strateške partnere u godinama iza nas, koje će tražiti nova tržišta, a Srbija će se onda pojaviti kao jedno od najinteresantnijih.
Samim tim dobiti u naftnom delu jakog partnera kome je u interesu da snažno razvije prerađivački kapacitet na našoj teritoriji je veoma važno. Uz to moramo pratiti i regionalni i globalni razvoj u toj industriji i utoliko je važnije zbog mogućih spajanja postojećih kompanija na ovom regionu da, što se tiče partnera, izaberemo one koji će na dugi rok dati najveće beneficije u našoj zemlji i bez premca Gasprom njeft je jedna od najinteresantnijih mogućih koje možemo imati.
Što se tiče gabarita, o tome neću pričati, ali verujte investicija od pola milijardi evra, biće ih i više, mogućnost da se prerađivački kapacitet poveća sa trenutnih tri miliona tona, otprilike, na nekih sedam i po miliona tona u sledećih nekoliko godina. To je recept za uspeh u domenu naftne industrije za našu zemlju.
Što se tiče gasnog aranžmana, danas imamo tri velika projekta u Evropi. Jedan je Nabuko, koji je veoma otvoren pokušaj EU da diversifikuje njene izvore snabdevanja gasom. Međutim, kao što vidimo, sa jedne strane taj projekat ima određene probleme u smislu pronalaženja dovoljnih nalazišta prirodnog gasa koji će moći da opskrbe jedan tako veliki projekat, a u svakom slučaju, naravno, naša zemlja je prisutna u projektu Nabuko, ali nikada nama nije ponuđeno da taj gasovod prođe kroz našu teritoriju, da pojednostavim, rečeno nam je - vi ste bili pod velikim teškoćama, pod embargom i tada je odlučeno da će taj gasovod ići kroz Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, to je jednostavno tako.
Preostala dva gasovoda, jedan je Severni tok, koji prolazi između Rusije Baltičkim morem i dolazi do Nemačke, i treći važan energetski projekat, koji se zvao plavi tok, južni tok, bilo je tu još dosta odrednica, poslednjih četiri-pet godina je Južni tok, i našoj zemlji je ponuđeno da bude deo tog velikog projekta. Taj projekat naravno je projekat ruskog Gasproma. Gasprom je danas već, u zavisnosti od kolebanja deonica, tj. akcija na međunarodno tržište kapitala, jednog dana treća, jednog dana peta, uvek među prvih šest do sedam svetskih kompanija, njena kapitalizacija danas predstavlja nekih 320 milijardi dolara.
Kao što gospodin Miler, koji predsedava, koji je izvršni direktor te firme, rekao, cilj Gasproma je da u roku od pet godina postane najveća svetska kompanija, sa kapitalizacijom od hiljadu milijardi dolara. Ta ambicija nije nemoguća, ona počiva na tome da Gasprom kontroliše u svetu najveća nalazišta prirodnog gasa. To se nastavlja. Oni i dalje investiraju da imaju dodatna nalazišta, a istovremeno naravno žele da obezbede opskrbljenje njihovih najvećih tržišta.
Evropa je danas i biće u perspektivi i dalje najveće tržište za ruski gas, videli smo proteklih nekoliko nedelja i možda u najvećoj krizi u evropsko-ruskim odnosima od hladnog rata, ipak videli smo da oba partnera i te kako obazrivo prilaze međusobnim odnosima i ni na koji način ne žele da ugroze celokupne ekonomske i političke odnose. Gas je veoma važan element u tome i zbog toga je veoma važno da Srbija bude prisutna u projektu gasovoda Južni tok, koji nije samo ruski, već rusko-evropski projekat.
Treba se podsetiti da početak Južnog toka je sporazum koji je ruski gasprom postigao sa italijanskim Enijem i samim tim od početka ovaj gasovod je ruski i evropski projekat za našu zemlju i treba se isto podsetiti da u krajnjem ishodu, zbog energetske politike EU, sam gasovod i trasa će morati biti odobreni i sa strane evropske komisije. U tom smislu vidimo povezanost svih u ovom globalizovanom svetu i interes koji ima naša zemlja u razvoju višeslojne i političke, spoljno-političke i ekonomske diplomatije, jer samo na taj način u onome što je realnost sveta 2008. godine možemo dobiti i možemo pobediti.
U tom smislu veoma je važno da budemo prisutni u ovom rusko-evropskom projektu. Već nekoliko zemalja je ratifikovalo ovaj sporazum i nekoliko zemalja članica. Poslednja koja je to uradila, videli smo pre tri dana, jeste Grčka, koja je slični projekat ratifikovala u njenom parlamentu. Veliki broj zemalja je zainteresovan da bude na ovoj trasi. Ona donosi bezbednost u obezbeđivanju prirodnog gasa, a on je veoma važan da bi i ne samo građani, nego i industrija imali dobar interes u tome i mogu da kažem da jedna od kompanija u Srbiji, koja je od najzainteresovanijih za prolazak južnog toka kroz našu zemlju - US steel, jer je za nju veoma važno da jedan ovakav gasovod prođe kroz našu zemlju.
Sada u zaključku bar ovog mog uvodnog izlaganja, pre nego što kolega Škundrić uđe u detalje ovog sporazuma, želim da kažem nekoliko reči oko raznih debata koje su se pojavile oko ovog sporazuma.
Prva stvar, to je da li je cena koja je ponuđena za NIS dovoljna. To je sada odgovor za određene poslanike, bavio sam se ovim i kao potpredsednik radne grupe koja je izradila ovaj sporazum i vodio sam grupu koja vodi odnose između Rusije i naše zemlje, nije tajna, jer to možete naći u mnogo izjava, da sam govorio da je uputnije prodati NIS odvojeno na tenderu i to samo manjinski paket. To sam govorio.
Ali, stvari su se promenile na dva načina. Prva stvar, to je da niko nije mogao predvideti ovakve promene u ceni nafte. Druga stvar, kao što je i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju odraz jedne realnosti i relativne snage u pregovaranju i mogućnosti, isto tako je i ovaj sporazum odraz određene realnosti.
Da govorim veoma jednostavno, da li bi Srbija u nekom odnosu mogla da dođe do nešto veće cene da je išla na odvojeni tender i da prodaje NIS u tranšama u sledećih 15 do 20 godina, nalik onome što su uradile, primera radi, Mađarska i Austrija? Odgovor je: verovatno da.
S druge strane, veoma jasno u pregovorima Ruska Federacija je rekla da ona vidi energetski sporazum kao celokupni sporazum, da oni žele da grade i gasovod s nama, ali da žele istovremeno i da uspostave odnose u domenu naftne industrije. To je cela priča i to je cela realnost. Zbog toga treba gledati ovaj sporazum u njegovoj celosti.
Lako je naći manu u jednom delu, ali ako ga pogledamo u celini, a nisam ni govorio o geopolitičkom značenju jedne Srbije kroz koju prolazi jedan od tri najveća energetska projekta koji se grade u sledećih 10 godina na kontinentu, tu vidimo da i ti argumenti koje čujem ponekad imaju mnogo manje snage nego što izgleda na prvi korak.
Poslednja stvar, želim da kažem da, što se tiče drugog dela, a to je pitanje da li mi kroz ovakav sporazum na bilo koji način odstupamo od određenih evropskih standarda, odgovor je decidno - ne. Ni na koji način u ovom sporazumu Srbija ne prihvata da se smanje ni ekološki ni bezbednosni standardi Evropske unije. Rekao sam, i što se tiče trgovinske liberalizacije, da čuvamo ono što je dogovoreno sa Evropskom unijom, tako da i tu imamo sklad i nema nikakve opozicije između našeg učešća u jednom ogromnom energetskom sporazumu i onoga što su naše evropske težnje.
Napokon, što se tiče Vojvodine, često se čuju neki argumenti da eventualno u ovom slučaju ona ostaje uskraćena. Kažem da treba gledati stvari u perspektivi.
Naravno da je u interesu Vojvodine da veoma značajne, neke od najvećih investicija u prerađivačku i naftnu industriju dođu u Vojvodinu. Naravno da je u interesu i Vojvodine da gasovod prođe kroz njenu teritoriju jer toliki broj investitora želi da dođe u Vojvodinu, a mogućnost da dođe do bezbedne i dobre cene prirodnog gasa je argument više za Vojvodinu, tako da ako sagledamo ovo pitanje, videćemo da, kao i ostatak naše zemlje, Vojvodina je naravno na dobitku.
Samo želim sada da zaključim i da kažem da ovaj energetski sporazum, kao i ovaj sporazum sa Evropom, čini mi se, ne treba idealizovati, ali istovremeno ne treba umanjiti njegov izuzetno veliki značaj.
Zbog toga, hajde gospodine Todoroviću, da ratifikujemo ovaj sporazum. On i entuzijazam za njega nije ništa manji nego za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i očekujem, kao što je slučaj sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, da će ovaj dom u ogromnoj većini, nadam se, aklamacijom potvrditi ovaj energetski sporazum. Hvala puno na vašoj pažnji.