Poštovane kolege, javljam se po Poslovniku, zato što se ponovo uvlači neka lažna emotivnost u ovu raspravu. Deli se svet na surove monetariste i na neku pravoslavnu braću, a ta pravoslavna braća su u ovom trenutku najsuroviji monetaristi na svetu, što se vidi iz ovog ugovora koji potpisujemo s njima.
Dakle, nije dobro da se ovakve rasprave ponovo vode. Nije mi jasno kako neko kome je srce toliko priraslo za suverenitet Srbije može ovako olako da ustupa deo suvereniteta Srbije nekoj drugoj suverenoj državi.
To nije nikad uradila ona tzv. prozapadno orijentisana politička struktura u Srbiji. Nikada nikome nije ustupala suverenitet tako kao što se ustupa ovog trenutka. Ovde će posledice biti strahovite. Moramo da održimo onaj nivo koji su održavale sve ostale zemlje prilikom ovog sporazuma.
Ne možemo toliko podastirati svoja nacionalna bogatstva, svoj nacionalni suverenitet, nešto što će sledećih 30 godina tako bitno uticati na život svakog pojedinca u ovoj državi.
Molim vas da dobro razmislite o onome što ćemo danas ovde uraditi i da se ne govori sa emocijama, da se ne deli svet na dobre i na loše, već da se dobro proračunaju sve posledice koje će iz ovog našeg današnjeg razgovora proisteći. Hvala.

Gospodin Tomislav Nikolić, replika.

Najpre, uvek govorim sa emocijama. Smatram kad ne budem imao emocija neće postojati razlog da živim uopšte.
Kad sam govorio o surovim monetaristima, pokazao sam na gospodina Đelića, mislio sam na ove u Vladi, Dinkića, Đelića. Uopšte nisam delio svet na surove monetariste zato što mi to nije bio cilj. Cilj mi je bio da označim ljude u Vladi, koji od 2000. godine naovamo vode Srbiju tako da ne brinu o sirotinji, brinu samo kao monetaristi o nekakvim višim interesima, ali i oni su shvatili koliko je to bitno.
Međutim, jesam li to ja predao duvanskoj mafiji tržište duvana, najakciznije robe od koje Srbija može da živi, ili vaši tzv. prozapadni, kako iz nazvaste, koji nikada nisu predavali suverenitet? Kad je otišlo tržište duvana i sve duvanske fabrike u ruke duvanske mafije? Kad su otišle cementare? Kad je otišao Sartid.
Kada je zgrada Centralnog komiteta otišla za novac koji je čovek isplatio prodajom samo dva sprata posle toga? Kada su šećerane otišle za evro? Kada su pozatvarane srpske banke? Da li je time izgubljen deo suvereniteta? Jeste.
Da li to sad treba polako da se vraća? Treba. Kako? Uz pomoć i zapadne Evrope, uz pomoć Ruske Federacije. Kinu ćemo uskoro da vidimo ovde zastupljenu jače nego ikada, Indiju takođe.
Nemojte da se ježite, to su zemlje u ekspanziji. Zašto ste im prodali Sartid tako jeftino? Zašto su ušli Amerikanci u Sartid? Zna se, još 10 godina sva svetska proizvodnja čelika ide u Kinu i Indiju, koliko god se proizvede otići će tamo. Osigurana proizvodnja. Država otpisala dugove. Jesam li ja otpisivao Amerikancima dugove za Sartid ili vi koji brinete o suverenitetu države.
U ovih osam godina svega sam se nagledao i naslušao, ali da saradnju sa Ruskom Federacijom označite kao gubitak suvereniteta, pa to ne može da prođe. Da nije Ruske Federacije, ne samo da više ne bismo govorili o Kosovu i Metohiji, ubeđen sam da više ne bismo govorili više ni o nekim drugim delovima Srbije.
Trebalo je tad stati pa reći Amerikancima - nemate u Savetu bezbednosti naš glas za nezavisnost Kosova i Metohije. Vi to ne cenite, ja cenim. Ne umete da procenite vrednost američkog priznavanja nezavisnosti Kosova, ali ja umem da procenim vrednost ruskog nepriznavanja Kosova i Metohije.
Ako ćemo i tako da merimo, evo i u tome se razlikujemo i dobro je što se razlikujemo. Bez ovog aranžmana Srbije za nekoliko godina više neće biti, ili ćemo ovako da se svađamo mi po Skupštini što imamo dobre plate, a narodu više neće biti ni posla, ni hleba, ni igara, i to takođe dobro znate.
Znači, kada mogu da progutam da ne napadam Sporazum o stabilizaciji, zbog koga me i moji seljaci zovu danas iz Bajčetine pa pitaju kada ćemo ponovo da pečemo rakiju, možete i vi ponešto da progutate ka da vidite da će većini građana Srbije od nekog sporazuma biti bolje.

Gospodin Čedomir Jovanović, po Poslovniku.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100. Poslovnika, s obzirom da mislim da me je gospodin Nikolić pogrešno protumačio. Naime, kritika postojećeg energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom nije istovremeno negiranje ideje da mi treba da razvijemo saradnju u oblasti energetike ili u bilo kom drugom segmentu naše ekonomije i privrede sa Ruskom Federacijom.
Pominjete te primere, ali to je političko žongliranje. Na kom je to tenderu ponuđena NIS kao što je na međunarodnom tenderu ponuđena Duvanska industrija Niš ili Duvanska industrija Vranje? Govorite o Sartidu kao primeru. Ta firma je bila u stečaju, propala.
Govorite o šećeranama. Evo u Beogradu šećerana, uzmite je vi, platiće vam ljudi, daće vam oni novac da je uzmete i da ih zaposlite.
Eno je u Zrenjaninu propala, eno je kod Ćuprije šećerana, 2003. godine bila je devet godina u stečaju. Kada razgovarate na engleskom jeziku ne možete da prevedete to.
Niko ne negira ideju da se razvije energetska saradnja sa Ruskom Federacijom, ali gde je socijalni program u ovom sporazumu? Dobit NIS-a u prošloj godini je gotovo 300 miliona, profit manji zato što su veliki gubici, ali neće Rusi to finansirati. Ponašaće se u NIS-u onako kako se ponašaju u Gaspromu. U Gaspromu vode računa o svojim interesima.
Gde je socijalni program? Gospodine Đeliću i gospodine Škundriću, šta će biti sa radnicima koji su tehnološki višak? Da li će se to rešavati kao u Zastavi? Pri ugovoru sa Fijatom to je definisano. U ovom ugovoru to nije definisano.
Vi to recite u raspravi ovde, da će biti na nekom drugom mestu, pa onda možemo da vam verujemo na reč, ali mi želimo da to bude u ovom ugovoru. Želimo odgovor na pitanje, slažem se gospodine Nikoliću, dobićete odgovor na pitanje zašto za tri evra. Niko nije ponudio četiri. Da li se pojavio neko u ovoj zemlji ko je rekao - ja sam ponudio četiri. Govorimo o cementarama, kupile su najjače evropske kompanije, opet na tenderima.
Govorimo o ruskim bankama. Slažem se da treba liberalizovati bankarsko tržište u zemlji, s tim se slažem. Sada su ušle ruske banke, neka uđu u korporativni kapital, nema nikakvog problema, ali mi želimo da se to ovde radi onako kako se radi u Rusiji. Želimo da Srbija sa Rusijom potpisuje ugovore kakve je potpisala Grčka sa Rusijom, Bugarska sa Rusijom. Govorim o karakteru, ne o iznosu, ne o vrednosti, nego o karakteru. Želimo partnerstvo sa Rusijom.
Želimo onaj odnos koji je imao Milošević 1997. godine sa Italijanima i sa Grcima kada je prodao Telekom. Želimo zlatnu akciju za ovu zemlju. Nije prema nama Rusija uvek bila majka, nekada je bogami bila i maćeha i nekada se igrala sa našim interesima. Ako njihovo ne rezoluciji u Savetu bezbednosti vredi ovaj sporazum, neka izađe predsednik Republike pa neka kaže.
Ovo je poražavajuće što u debati učestvuju predstavnici opozicionih stranaka, izađite sa činjenicama predstavnici Vlade, zašto je ovo u ekonomskom interesu Srbije, a ne da izlazi gospodin Popović, koji je zajedno sa Mihajlovim sedeo naspram celog Gasproma i pravio dogovore. Da ste znali, gospodine Popoviću, šta radite Rusi bi vas angažovali na svojoj strani, kao što su angažovali Freš end Fils i Amerikance, budite sigurni u to.

Po Poslovniku se javio gospodin Velimir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu jedan veoma ozbiljan sporazum koji život znači za Srbiju za narednih 100 godina.
Međutim, mi se vrlo neodgovorno ponašamo. Sada počinjemo neke naše priče kada je šta bilo, kako i smatramo na taj način da ćemo dobiti neke sitne političke poene.
Ne bih želeo sada da ulazim i da počinjemo da se bavimo šta je kada bilo, šta je prodato, ko je. Mislim da će nekada neko ovom parlamentu da položi račune i ako postoji neka mogućnost da neko smatra da tu ima nekih nepravilnosti neka pokrene neki anketni odbor parlamenta pa da se preispita.
Kao bivši ministar Vlade Republike Srbije znam da je nestao ugovor o Sartidu, ukraden, stajalo je prazno mesto, nema ga i nikada ga nisam našao kao ministar, jer smo imali neke ugovorne obaveze da napravimo deo železnice, pruge, ali kažu po ugovoru treba da ga napravimo, a onda su digli ruke i kažu - ne treba sada da pravite, samo nemojte više da tražite ugovor.
Šta se tu dogodilo ne znam. Ne treba da pričam sada o duvanskoj industriji, Japan Tobako, Peconi, Pera, Žika, šta se događalo i da ne gubimo vreme, jer imamo jedan ozbiljan posao, a to je gasni sporazum sa Rusijom. Mi se ponašamo sa jednom prijateljskom zemljom tako neodgovorno i želimo da od nje napravimo možda neprijatelja. Zašto?
Znamo da su Rusi u gasnoj industriji gazde i ne možemo se sa njima tako ponašati, potpišemo ugovor, odemo na najvišem državnom nivou, i bio sam presrećan što sam potpisao taj ugovor u Kremlju, imao sam čast, i Vlada je bila jednoglasna, sva ministarstva su dala saglasnost, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za ekonomske odnose, da je to ugovor stoleća za Srbiju.
Sada ne razumem, ulazimo posle potpisivanja ugovora u neku našu priču, sada tražimo finansijske savetnike itd. Kako je mogao neko ko vodi Ministarstvo finansija da da saglasnost da dođe na Vladu ako nije prošlo neke procedure?
Znači, taj neko ko je to uradio treba za to da odgovara. Kada je došlo na Vladu, kada se obrazložilo, kada smo razgovarali sa Rusima, kada se donela odluka da magistralni gasovod prođe kroz Srbiju, kada je izračunato, bar naše službe iz naftne industrije su izračunale da od tranzita godišnje imamo 200 miliona evra.
Da će se zaposliti hiljade ljudi. Da se planira najveća gasna elektrana u jugoistočnoj Evropi u okolini Niša, da će ona otkloniti deficit električne energije u čitavom delu Evrope, Grčke itd. Da to za Srbiju život znači, da će biti najveće rezerve gasa u ovom delu Evrope u Srbiji, da će Srbija biti tu 49% vlasnik.
I kada se sve to preračunalo i koliko treba uložiti, znate da naše rafinerije imaju problem, da naši proizvodi danas ne prolaze u Evropi, da uvozimo pojedine benzine, naftne derivate, nismo u stanju da ih napravimo sa našim tehnologijama koje su prevaziđene, da su to milijarde koje treba da se ulože da bi se sve to prilagodilo, uradilo.
Prema tome, dogovor je postignut i bilo je sve jednoglasno. Mi smo se u Moskvi sreli sa najvećim državnim vrhom Rusije i slušao sam govor našeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je taj ugovor pohvalio i rekao da nema alternative razmišljanje ako želimo energetski da snabdemo Srbiju za narednih 100 godina.
Druga stvar, Rusi su nam dali pogodnosti što će se potpisati u drugom delu, nadam se veoma brzo, jer je trebalo u izbornom ćutanju da potpišem, takav je bio dogovor, drugi deo gde ćemo dobiti privilegije u snabdevanju nafte i gasa koje su oko 20%. Znači, oslobađanje poreza, jer ruska kompanija ulazi u Srbiju i postaje suvlasnik naše kompanije, tako da ćemo imati najjeftinije energente u Evropi.
To mnogo znači za naše građane, za našu privredu, jer ćemo izaći sa nizom proizvoda na evropska tržišta, znatno povoljnije od drugih proizvođača.
Veoma važna stvar je i ta što ćemo veoma brzo to uraditi, a nažalost, mi smo se mnogo opustili, usporili, politizirali, pregovarali, dokazivali ko je sad u pravu posle potpisanog ugovora. To se slično dogodilo i sa koncesijom. Ne možemo završiti posao, potpisati, pa ući u rasprave da li je to u redu, tražiti naknadno finansijske savetnike, politizirati, zbuniti građane Srbije šta je naš cilj.
Mi se sa Rusijom, jednom prijateljskom zemljom, poigravamo izuzetno mnogo. To je bio slučaj...
(Predsednik: Vreme.)
... u privatizaciji banaka, bio je slučaj kada smo potpuno dobili nalog, neko je dobio nalog da se izbace sa srpskog finansijskog tržišta. To nije bilo korektno.
Drugo, sa privatizacijom JAT-a, sa izgradnjom "Kargo centra", maltene smo gotove dogovore potpuno izbacili iz igre i Rusi neće to više da nam tolerišu. Vrlo smo neodgovorni i neozbiljni jer smo tamo u Moskvi dali neke rokove do kada će biti ratifikacija. Ti rokovi su odavno prošli. To pokazuje neku našu neozbiljnost u jednom veoma ozbiljnom poslu.
Da ne bi mi politizirali, imamo najskuplji gas. Zašto? Plaćamo tranzit kroz Mađarsku, koji je izuzetno skup za nas, nepovoljan, na repu smo velikog gasovoda i svaka nestašica gasa u Evropi kod nas se odražava. Najveću cenu plaćamo. Nemamo osigurano snabdevanje gasa i naša privreda, posebno u Vojvodini...
(Predsednik: Govorite sedam minuta)... uzmimo ciglarsku industriju i ostale, imaju velike probleme, ne mogu da planiraju proizvodnju, imaju velike zastoje zimi i mi imamo veliki problem što se tiče privrede i korišćenja gasa u Srbiji. Nema odakle da dođe gas, da krene prema jugu Srbije. Jug Srbije očekuje gas, Leskovac, Vranje, čitava područja, nema kapacitet postojeći gasovod. Možemo ga širiti, ali on nema dotok i moramo ući bočno...
(Predsednik: Gospodine Iliću, hoćete li da nastavite u okviru svojih 20 minuta koje možete da koristite kao šef poslaničke grupe?)
Molim vas, kao šef poslaničke grupe NS, podržaću ovo sa obe ruke, jer ovo je život za Srbiju i ovde nema nikakve politike. Ovo je za nas nešto što moramo prihvatiti. Molim vas da ove procese ubrzamo i da sve ovo do kraja dovedemo i da završimo posao kako to dolikuje. Da od naših prijatelja Rusa ne stvaramo neprijatelje, da se ne igramo sa njihovim državnim vrhom, jer to smo, sa najvišim našim vrhom Srbije tada dogovorili u Moskvi, bio sam prisutan tom sastanku gde su tadašnji premijer i predsednik Srbije dali obećanja, rokove, sve se dogovorili i nemojmo se sada vraćati na početak i počinjati neke naše interne rasprave.
Znam da mnogo želimo da pametujemo, ima nedostataka ovde. U jučerašnjoj raspravi mi nismo definisali kolika nam je Srbija, nismo definisali u Sporazumu da li je Kosovo sastavni deo Srbije ili nije, i to nam nije smetalo, a sad ovde zakeramo sa Rusima, svaku sitnicu tražimo.
NIS traži velika ulaganja i ta ulaganja mora da se obezbede. Traži uredno snabdevanje i to jedino može Rusija da nam garantuje. Šta ako oni zatvore slavinu? Navodim samo primer OMV-a. Kako može on iz treće ruke da nam garantuje snabdevanje, kad ovi su gazde? To je neozbiljno i porediti.
Drago mi je da je na ovoj liniji i ministar energetike, gospodin Škundrić, da podržava, drago mi je da je ova vlada stala iza ovog projekta koji treba da se radi, bez obzira na sve. Možemo menjati vlade, ali strategija i strateške stvari moraju ostati nacionalni interes ove države. Ovo je jedno pitanje koje moramo razrešiti i rešiti zajedno i ne smemo ulaziti u bilo kakve probleme što se ovoga tiče.
Nova Srbija i nadam se veliki deo opozicije i veliki deo narodnih poslanika će ovo podržati, kao strateški važno za državu, za našu privredu, za naš razvoj, za budućnost, jer ako ode magistralni gasovod, više ga nikad ne možemo povući dole. Drago mi je da je trasa određena, da trasa velikim delom prati Auto-put Niš-Dimitrovgrad i to je dobro i pojeftiniće samu izgradnju. Definisali smo, i urbanisti su radili na tome, sa Rusijom smo imali mešovite komisije, odradili tehnički deo posla i radovi će veoma brzo moći da počnu.
Prema tome, podržimo ovaj sporazum, on je izuzetno važan i značajan za Srbiju i nemojmo politizirati svaku stvar. Ovo je nešto što politike nema, ovo je za Srbiju biti ili ne biti. Hvala.

Po Poslovniku, najpre gospodin Nenad Popović, pa Čedomir Jovanović.

Moram da repliciram na vo što je govorio gospodin Jovanović. Nije problem gospodina Jovanovića i njegovih saradnika u tome kolika je cena za NIS, problem je ko nam plaća tu cenu, s kim mi potpisujemo ugovor. Jedan jedini problem je što mi to potpisujemo sa Rusima. Da ga potpisujemo s nekim drugim, problema ne bi bilo.
Svi znamo da postoji nekoliko lobija koji rade protiv ovog najboljeg ekonomskog aranžmana koji je Srbija potpisala u poslednjih 40 godina.
Imamo jedan ekonomski lobi ovde u okruženju. To su dvije velike naftne kompanije iz našeg okruženja iz EU, koje praktično imaju monopol na našem tržištu. Te kompanije nemaju svoju naftu, trgovci su naftom i oni imaju legitimno pravo da lobiraju za svoj interes. Ali mi, kao narodni poslanici, Vlada Republike Srbije mora isključivo da štiti srpske nacionalne i ekonomske interese, ne interese nekih zemalja iz okruženja, ne interese nekih naftnih lobija iz okruženja.
Postoje politički lobiji koji svaki dan rade na rušenju ovog sporazuma. Ti politički lobiji, to je izvesno, žele da spreče "Gasprom" da uđe u Srbiju, žele da spreče bilo kakav ruski uticaj, makar i ekonomski, potpuno legitiman svuda u svetu, u Srbiji. Ta dva lobija danas preko određenih lica žele to da naruše.
Ali, moram da odam priznanje prošloj vladi, ponosan sam na to, na njenom čelu bio je premijer Vojislav Koštunica. Moram da odam priznanje i ovoj vladi i današnjim predstavnicima ovde, gospodinu Đeliću i Škundriću, iako su jako izloženi ovim pritiscima, ipak izdržavaju i ipak će da podrže ovaj sporazum i nadam se da će velika većina, preko 220 poslanika, podržati ovaj najbolji ekonomski sporazum.
Da odgovorim odmah, DSS će sigurno glasati za ovaj sporazum, ali samo da kažem, izrečene su tri potpune neistine, gospodin Jovanović je izrekao. Prvo, pomenuo je mene da sam učestvovao. Nažalost, nisam učestvovao ni u jednom jedinom sastanku povodom ovog sporazuma. Da sam učestvovao, verovatno bi ovako dobar sporazum bio još bolji.
Drugo, izrekli ste neistinu da je NIS imao profit, dobit od 300 miliona evra. Informišem vas da je NIS 2007. godinu završio sa oko 100 miliona evra dobiti.
Treće, izrekli ste neistinu da je ovo ekološki jako loš aranžman.
Nedavno je jedan vaš kolega iz vaše poslaničke grupe, inače jako obrazovan i stručan, ali je izrekao nekoliko pogrešnih informacija da je ova nafta jako lošeg kvaliteta.
Moram da vas informišem da sve evropske rafinerije žele tu naftu. Na ovoj nafti radi cela Evropa. Na ovoj nafti radi Šel, OMV, MOL, sve evropske kompanije. U Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, Engleskoj, ona se na berzi kotar kao Ural kotacija. Nije ona sa Urala, ona se kotira kao Ural kotacija. To je najbolji, gospodine Jovanoviću, najbolji evropski kvalitet. Sumpor je tu, pošto su bile neistine, sumpor je uobičajene vrednosti do 1,4%. Naftovodom ova nafta ide ka zapadnoj Evropi i svi je koriste.

Po Poslovniku gospodin Jovanović, Nataša Mićić, Aleksandra Jerkov, pa Batić.