Mislim, dame i gospodo narodni poslanici, da je ovde cilj pojedinih mladih jastrebova jasan. Oni žele da nas ubede u nešto što odgovara nekome, da neke kompanije koje su stvorene u ovom delu Evrope opstanu i ostanu i da rade svoj posao, a da Srbija ne izraste u jednog giganta u proizvodnji u naftnoj industriji, koja bi ugrozila sitne kompanije koje su samo posrednici u distribuciji nafte i gasa.
To je sigurno jedna velika borba za tržište i koriste se raznorazna sredstva, razne političke opcije da to brane i ne treba tu replicirati. Znamo šta je naš cilj, znamo šta je cilj Vlade Republike Srbije, šta je cilj ovog parlamenta, da Srbija bude ekonomski jaka, da postane gigant u pojedinim delovima industrije, a ne da nam ovde politiku vode neki, da nam o nafti priča neki dramaturg, da nam pričaju neke devojčice, ne znam ko su i šta su.
Sve je to lepo i sve je to dobro, ali mi imamo jednu ozbiljnu strategiju, ozbiljnu politiku, ići ćemo jednim ozbiljnim putem da Srbija postane jedan važan faktor u naftnoj industriji. I nikome ne odgovara, posebno ne u ovom delu Evrope, da dođe jedna jaka ruska kompanija, koja će razviti to do maksimuma. Nikome nije odgovaralo da Srbija napravi auto-put koncesijom, zato što je napravljen preskup preko Hrvatske i došao do Jadrana i nikom ne odgovara jer Rumuni i Bugari prave paralelno koridor i ako Srbija napravi povući će saobraćaj i investicije koje su urađene, biće neprofitabilne i sve to znam.
Srbija je puna malih špijuna koji rade za sitne dinarčiće, raznih političkih opcija, koji to obavljaju dosta dobro i zbunjuju srpski narod, da bi izgubili tržište, jer smo ga izgubili u duvanskoj industriji, izgubili smo ga u industriji piva, izgubili smo ga puno zato što nismo bili odgovorni da napravimo neku strategiju dugoročnog razvoja.
Ovo je nešto dugoročno za Srbiju, važno za našu decu i naše unučiće koji dolaze. Magistralni gasovod kad prođe kroz jednu državu priča je završena, ta država postaje energetski gigant, kad ima magistralni gasovod. Mnogi žele da ne prođe ovuda, da prođe kroz neke druge države i oni se sami javljaju i znamo čije interese štite.
Prema tome, ne treba mnogo gubiti vreme, ovde je priča jasna, ovo je važno za Srbiju, značajno i drago mi je da i ova Vlada to podržava, kao i prethodna Vlada, i da stoji iza ovog projekta i da će ovaj parlament stati iza tog projekta, kao što bi i prethodni stao.
Znate kako, mi radimo svoj posao, kučići laju, karavani prolaze, sve će se završavati kako valja, ali mi nećemo obraćati pažnju jer nemamo vremena da se bavimo nečim perifernim.
Ponavljam, ovaj ugovor prati niz sporazuma koji su u toku. Definisana će biti ekologija posebno i to se razgovaralo i tražilo. Niko neće dozvoliti da Srbija bude ekološki uništavana. To nije interes ni Evrope, ni Rusije, ni bilo koga, ni Srbije. To neće niko dozvoliti.
Nadam se da ćemo ovo pitanje razrešiti. Mogu da kritikujem gospodina Đelića na nekim drugim pitanjima, ali ovde nema mesta za kritiku. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Momir Marković, pa gospodin Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, naslušali smo se danas i procenata, i interesa i lokalnih interesa, ali čini mi se da niko ne reče ono što je najvažnije što ovaj sporazum donosi, osim gospodina Velje Ilića, koji je sada rekao da donosi energetsku stabilnost i nezavisnost.
Kao čovek koji je od 72. do 96. godine radio upravo u gasnoj privredi vrlo dobro znam vrednosti jednog gasovoda i vrednosti pogotovo ovog gasovoda koji sada treba da se gradi. Kada je 73-74. godine počela priča o gasnom skladištu u Banatskom Dvoru, do dana današnjeg skladište nije završeno.
Neverovatne investicije, neverovatna sredstva treba da se ugrade u to što se zove iskorišćena naftna bušotina da bi to postalo skladište i da možete da peglate potrošnju. Ono što je naš ugovor koji i dan-danas važi za isporuku gasa je kontinuitet u potrošnji. Vi dobijate istu količinu gasa i leti i zimi. Leti kada ne možete da trošite i kada vam se pojavljuje višak u gasovodnom sistemu i zimi kada je potrošnja daleko veća ili ne možete, nego morate po daleko većim cenama da uvozite dodatne količine.
S druge strane, upravo zbog toga što imamo tranzit kroz Mađarsku, neverovatne probleme smo imali, ovo govorim iz iskustva, jer sam tada radio u toj firmi. Ako drugačije nije moglo, zaglavio se kracer u gasovodu. Kracer je inače jedan čep koji se pušta u gasovodni sistem da pročisti gasovodni sistem, a sa druge strane pritisak gura taj čistač. Zaglavio se kracer, 24 sata nema isporuke gasa, 24 sata vama sada pritisak naglo pada i isključujete potrošače ne po tome ko šta proizvodi i čija je vrednost proizvodnje, nego po tome koje su štete u proizvodnji.
Da vas podsetim, one koji ne znaju, da recimo tunelska peć u staklari Paraćin kada joj se isključi gasovod se ruši i potpuno posle toga mora da zida nova. Ono što je najteže, staklena masa koja se nalazi u toj peći, čekićima se razbija i baca na deponiju.
Zašto je ovaj gasovod žila kucavica za srpsku privredu. Upravo zato što zatvaramo prsten, pa ako nema gasa sa mađarske strane, dolazi odozdo sa ove druge strane i potrošači nikada ne mogu da ostanu bez gasa.
Gospodin Bajatović reče - skladište u Mokrinu. Neverovatna mogućnost za pravljenje skladišta u Mokrinu, ali ogromna sredstva moraju da se ulože.
S treće strane, gasovod Beograd-Paraćin je građen nekih osam godina i 30 i nešto posto finansijskog potencijala države Srbije je u to uloženo. Samo da znate kolika su sredstva koja se u taj gasovod ulažu.
Mi danas dobijamo mogućnost da nam se takoreći izgradi gasovod, da se zaposli nekoliko stotina, odnosno nekoliko hiljada novih radnika na vrlo dobrim i vrlo plaćenim radnim mestima i da se razvije privreda u oblasti kroz koju gasovod prolazi.
To što rekoše magistralni gasovod, nema regionalnih, nema lokalnih gasovoda bez magistralnog gasovoda. On ide na 50 atmosfera, oni regionalni idu dalje na 10 i 12. Prema tome, ovaj sporazum je sporazum koji treba podržati zdušno jer daje dušu srpskoj privredi i Srbiji.

Gospodine Maraš, da li želite da ustupite gospodinu Jovanoviću? Izvolite, gospodine Jovanović, a zatim Balint Pastor.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nije potrebno biti dramaturg da bi se razumelo zašto je sporazum koji se nalazi ovde pred nama loš. Mislim da se čitanje uči već u prvom razredu osnovne škole, ako decu pre toga ne naučite, mojima dobro ide.
Sve ono o čemu je govorio gospodin Ilić zapravo mi ne možemo da pronađemo u sporazumu koji nam je Vlada prosledila, ni u verziji na srpskom jeziku, ni u verziji na ruskom jeziku, koji mnogi od nas govore.
Dakle, nema ni gasne elektrane u Novom Sadu, nema ni gasne elektrane u Nišu, nema ni centa od pomenutih milijardi investicija. Da li možemo da znamo kolika je vrednost firme koju formiraju ruska i srpska strana, one firma koja se deli 51 prema 49% vlasništva. Koliki je osnivački kapital? To se u svakom poslu zna. Možemo li da dobijemo odgovor na to pitanje.
Opet paranoja. Kada god nema argumentacije, onda se nude mitovi i besmislice. Mislim da smo mi raspravljali tokom prethodna dva dana da ne postoji ni jedna stranka u parlamentu koja je podržala ono što se na Kosovu desilo 17. februara.
Da li postoje stranke koje kažu - da, Kosovu je nezavisnost Srbija dala 1999. godine? Da, postoji, LDP je ta partija. Da li postoje stranke koje stoje iza činjenice da 17. februar nije doneo rešenje za Kosovo? Da, postoji, to je LDP.
I mi imamo politiku koja je drugačija od politike prethodne Vlade, politike čiji se opstanak plaćao ovako lošim sadržajem energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom.
Poslanici DSS i SPS koji su u prvom mandatu podržavali Vladu Vojislava Koštunice treba da nam odgovore kada su čuli da u Rusiji postoji nafta i gas. Pošto je ovde u parlamentu usvojena Strategija energetskog razvoja naše zemlje, ovde u parlamentu, pa Vlada vam se raspadala, izbacili ste iz koalicije stranku Nebojše Čovića zbog toga. Tada ste rekli - nema većinske privatizacije NIS. To je bila strategija Vlade, ne LDP.
Šta ste se uspaničili što 13 poslanika govori o tome ili još kolege iz Lige, biće vas 230 koji iza toga stojite. Da je i 230 miliona stalo iza ovog sporazuma ne može sakriti te besmislice. Nije ovo prvi sporazum ruske države sa nekom zemljom u oblasti energije. Pisali su ga sa našim susedima, pisali su ga sa Bugarima, sa Grcima.
Svaki sporazum koji su potpisivali podrazumevao je međusobno partnerstvo. Ovde Rusi postaju gazde, ne partneri i ne kaže nam se - zašto. Neka nam se ponude sva ta obrazloženja, ali u formi dokumenta iza kojih stoje institucije i jedne i druge zemlje. Gde su te stotine i hiljade radnih mesta, gde su milijarde investicija?
Na osnovu čega mi možemo danas da glasamo za taj sporazum kada toga ničeg nema u onome što je poslanicima prosleđeno? Po ko zna koji put besmislice. Male kompanije, srednje kompanije, jedan lobi, drugi lobi, svi lobiji su bili u kabinetu Vojislava Koštunice, pa i energetski. Svi su sedeli tamo.
I ovaj haos sa kojim se danas suočavamo proizvod je nesposobnosti politike koja je dominirala ovom zemljom od 2004. godine, nesposobnosti da definiše samu sebe, da strateški razmišlja, nesposobnosti koju treba da plaćaju naša deca. Ako treba da plaćaju, neka bar znaju da smo se borili protiv toga i da ćemo se strašno osloniti na član ovog sporazuma koji nagoveštava mogućnost promene, uz saglasnost i jedne i druge strane.
Milošević se poštapao Rusijom i Kinom do te mere da je u ovoj zemlji razvio animozitet prema jednoj i drugoj državi. Mi to nećemo dozvoliti u slučaju Rusije, ali ćemo se ponašati u Srbiji onako kako se Rusi ponašaju u Rusiji. Vodite računa prvo o sebi. Onaj ko ne valja sebi nije potreban ni drugima, a mislim da ste, pogotovo vi iz DSS, tu lekciju u međuvremenu naučili.

Reč ima gospodin Balint, pa posle gospodin Maraš.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 93. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Taj član Poslovnika određuje redosled govornika u pretresu Narodne skupštine. Kao šef poslaničke grupe čekam već sat i po vremena da dođem na red, a niko ko se ovde javlja po Poslovniku ne govori o povredi Poslovnika nego učestvuje u raspravi.
Tražim dozvolu predsednice Narodne skupštine da nastavim sa svojim izlaganjem kao šef poslaničke grupe.

Izvolite.

Hvala lepo.
Imamo na dnevnom redu sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, koji je potpisan 25. januara 2008. godine. Savez vojvođanskih Mađara će svakako glasati protiv potvrđivanja ovog sporazuma u Narodnoj skupštini. Mi smo to rekli i u januaru, mi smo o tome govorili i u predizbornoj kampanji. Mi smo jedna dosledna stranka.
Jeste da smo sada trenutno deo vladajuće koalicije zbog toga što matematički bez nas nije bilo moguće formirati proevropsku vladu, ali to ne znači da olako moramo menjati naše stavove, to ne znači da moramo podržavati nešto za šta smo ubeđeni da je protivno građanima Vojvodine, da je protivno cele Srbije, da je protivno svim građanima Republike Srbije i zbog toga, bez obzira što smo deo vladajuće koalicije, mi ćemo u danu za glasanje glasati protiv ratifikacije ovog sporazuma.
Ukratko ću naravno navesti razloge iz kojih smo protiv ratifikacije ovog sporazuma. Kao prvo, sporazum je u mnogim elementima neodređen, ne može se uporediti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je sporazum na nekoliko stotina stranica. Ovaj sporazum je napisan na sedam ili osam stranica i vrlo je neodređen.
Pored toga je i teško razumljiv u nekim elementima, neki elementi, neke odredbe nisu u skladu sa praksom formulisanja međunarodnih ugovora. Ima nažalost čak i jezičkih grešaka. Kad bih hteo da budem ciničan, mogao bih da kažem da je sreća što je merodavna jedino verzija na ruskom jeziku jer se neće tumačiti verzija na srpskom jeziku, ali kad bih želeo da budem ozbiljan, a trebalo bi da svi mi budemo ozbiljni u Narodnoj skupštini, onda treba da kažem da je ta odredba gde je jedino ruska verzija merodavna ponižavajuća i nezamisliva odredba u praksi sklapanja međunarodnih ugovora i međunarodnih sporazuma.
Što se tiče ciljeva sporazuma, ciljevi su navedeni u članu 1. Sporazuma, to je povećanje energetske sigurnosti, uzajamno korisna saradnja u unapređenju naftne i gasne privrede Srbije i Rusije i stvaranje povoljnih uslova za projektovanje, finansiranje, izgradnju, rekonstrukciju i korištenje objekata gasne i naftne privrede na teritoriji Republike Srbije.
Što se tiče ciljeva ovog sporazuma, ti ciljevi uopšte nisu sporni i te ciljeve podržava maksimalno Savez vojvođanskih Mađara. Šta je tu problem? Problem je u tome što se na osnovu odredaba ovog sporazuma do ovih ciljeva stiže na ovaj način kako je to predviđeno ovim sporazumom i taj način nikako ne možemo podržati.
Ali, kad smo već kod ciljeva, jedan od ciljeva je i izgradnja na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema. To je svakako isto tako nesporno. Znači, možemo naravno podržati izgradnju deonice gasovodnog sistema na teritoriji Republike Srbije, ali ne znamo da li je to magistralni gasovod, ne znamo da li je to jedan krak i smatramo da je to trebalo svakako regulisati ovim sporazumom. To je jedan od jako bitnih elemenata koji nije određen ovim sporazumom.
Isto tako se predviđa izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja Banatski dvor koji se, a reći ću zbog građana koji to možda ne znaju, nalazi u opštini Žitište, 60-tak kilometara severoistočno od Novog Sada, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija.
Treći cilj je rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa koji pripada Akcionarskom društvu Naftna industrija Srbije. To je isto tako nesporno, ali je sporan način, kako će se ''modernizovati i rekonstruisati'' Naftna industrija Srbije. Znači, još jednom da ponovim, ciljevi nisu sporni, ali je sporan način postizanja predviđenih ciljeva.
Predviđa se Sporazumom da će 51% udela u Akcionarskom društvu Naftna industrija Srbije pripasti Rusiji, odnosno drugoj ugovornoj strani i neki narodni poslanici su o tome govorili da mi gubimo mogućnost uticaja na poslovanje NIS-a, da to niko iz okruženja na takav način nije sa Rusima regulisao i smatramo da smo svakako morali, u interesu Srbije i njenih građana, sačuvati tu takozvanu zlatnu akciju da bismo imali mogućnost i pravo uticaja na poslovanje Naftne industrije Srbije.
Isto tako se protivimo tome da se Naftna industrija prodaje na način da se ne organizuje javni tender u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Uredbom o načinu prodaje metodom javnog tendera. Malo je i čudno što se neće NIS prodati na tenderu.
U članu 10. se predviđa sledeće: izbor izvođača ili više izvođača, kao i isporučilaca materijalno-tehničkih resursa i organizacija koje pružaju usluge neophodne za realizaciju ovih projekata obavljaju kompanije i Akcionarsko društvo Naftna industrija Srbije na osnovu konkursa tendera.
Malo je čudno što kod izvođenja određenih radova imaće obavezu da organizuju javni tender, što je naravno u redu, pošto je maksimalno u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, a za prodaju Naftne industrije Srbije nije potrebno organizovati tender, bez obzira na činjenicu što se tako direktno krši Zakon o privatizaciji i Uredba o prodaji društvenog kapitala metodom javnog tendera.
Isto tako se Sporazumom garantuje pojednostavljena procedura prelaska granica.
Apsolutno možemo to podržati, ali tu postoji mali problem, postoji jedno pitanje: zašto se ne obezbeđuje pojednostavljena procedura prelaska granica i drugih investitora u drugim poslovima iz drugih zemalja ili isto tako iz Rusije drugim ulagačima, odnosno potencijalnim investitorima koji bi želeli u Srbiju da investiraju svoj novac i tako stvaraju nova radna mesta? Znači, to je jedna takva vrsta diskriminacije ostalih potencijalnih investitora da ni to nikako ne možemo podržati.
Isto tako piše u Sporazumu da će srpska strana za realizaciju projekata obezbediti dodelu zemljišnih parcela. To je isto tako dobro, ali postavlja se pitanje kod drugih potencijalnih investitora, kod drugih ulagača - zašto lokalne samouprave nisu u mogućnosti da daju, da dodele, da dodeljuju zemljišne parcele? Pa zbog toga što lokalne samouprave nemaju zemljišnih parcela.
Zašto nemaju? Nemaju zbog toga što je Srbija i 2008. godine jedna visokocentralizovana zemlja, u kojoj lokalne samouprave nemaju svoju imovinu, nemaju svoje parcele koje bi svakako mogle da ponude potencijalnim investitorima. To je jedno stanje koje se vrlo brzo mora promeniti jer je Srbija jedina država u Evropi u kojoj lokalne samouprave, opštine i gradovi nemaju svoju imovinu. Zbog tog razloga ne mogu, na primer, dodeljivati parcele investitorima i zbog toga investitori ne ulažu u Srbiju u meri kako bu ulagali da je ova situacija drugačija.
Da ne govorim o tome da ni Autonomna Pokrajina Vojvodina ni dan-danas nema svoju imovinu. Nadam se da će Narodna skupština u toku ove godine doneti i zakon o imovini lokalnih samouprava i zakon o imovini AP Vojvodina.
Isto tako se predviđa u Sporazumu, isto tako ću ovo da citiram, da će srpska strana razmotriti mogućnost da se materijali, usluge i radovi, neophodni za realizaciju projekata navedenih u prvom članu ovog sporazuma oslobode poreza na dodatnu vrednost do dostizanja njihove isplativosti.
Dame i gospodo, koji investitor, koji ulagač ili koji potencijalni ulagač u Srbiju ima ovu mogućnost da se oslobodi poreza na dodatu vrednost; ne nekih drugih vidova poreza, za koje još i postoje mogućnosti oslobađanja od plaćanja tih poreza pojedinim velikim ulagačima, ali koji još ulagač u Srbiju ima mogućnost da legalno ne plati porez na dodatu vrednost? To je jedno interesantno pitanje zbog kojeg ne možemo podržati ovaj sporazum.
Još jedan razlog, isto tako ću da citiram Sporazum, u slučaju unošenja u zakonodavstvo Republike Srbije izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja, do dostizanja isplativosti datih projekata vršiće se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma.
To je isto tako jedna mogućnost, po nama nelegalna, koja je data ruskoj strani kojom je ruska strana stavljena u takav neravnopravan položaj u pozitivnom smislu prema ostalim investitorima i potencijalnim ulagačima, da mi to nikako ne možemo podržati, i ne samo da ne možemo podržati nego, jednostavno, ne možemo razumeti kako je to moguće da se ovakve povlastice daju u ovom konkretnom međudržavnom sporazumu.
Na kraju, da zaključim i da ponovim koji su glavni razlozi zbog kojih će SVM glasati protiv ratifikacije ovog sporazuma. Ima pet glavnih razloga.
Želeo bih da naglasim, kao prvi razlog, da nismo protiv Ruske Federacije. Naravno, nismo protiv ruskog kapitala. Jednostavno, ne možemo glasati za sporazum koji neopravdano favorizuje investitora iz bilo koje države na štetu drugih i to iz političkih razloga.
Isto, kada bih želeo da budem ciničan, pošto svi mi znamo zbog čega se daju ovakvi uslovi ruskoj strani, mogao bih da kažem da na osnovu ovog sporazuma, posle ratifikacije ovog sporazuma, opravdano bi mogla i Narodna Republika Kina i Indonezija da očekuju od srpske skupštine, odnosno od Narodne skupštine Republike Srbije da im poklonimo ili EPS ili neko drugo javno preduzeće. To je jednostavno nepojmljivo i to je jednostavno nemoguće i zbog toga ne možemo glasati za ovaj sporazum.
Bez obzira, još jednom da ponovim, što nismo ni protiv Ruske Federacije a nismo ni protiv ruskog kapitala, ali smo protiv toga da se bilo koje društveno ili javno preduzeće privatizuje izvan zakonskog okvira, izvan pozitivno-pravnih propisa Republike Srbije, tj. prosto rečeno, izvan privatizacionog postupka koji je zakonom i uredbom propisan. Znači, NIS je trebalo da bude privatizovan u procesu prodaje tenderom, u procesu privatizacije. To je drugi razlog. Znači, mi smo protiv zaobilaska redovne zakonske privatizacione procedure.
Kao treći razlog bih mogao da navedem sledeće. Mi smo protiv toga da se ne razmišlja o interesima građana AP Vojvodine. Malo pre sam rekao da je trebalo doneti zakon o imovini AP Vojvodine, da se vidi šta je imovina Republike Srbije, a šta je imovina AP Vojvodine, koja je, naravno, sastavni deo, koja je autonomna pokrajina Srbije. To se nije desilo i zbog toga ne možemo podržati ovaj sporazum.
U ovoj grupi razloga moram da kažem i sledeće. Ne samo da se ne poštuju interesi građana AP Vojvodine, nego nije zatraženo čak ni neobavezujuće mišljenje Pokrajinskog izvršnog veća ili Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Pokrajinskog izvršnog veća. Čak i ne tražim da se traži mišljenje Skupštine AP Vojvodine, ali barem Sekretarijata za energetiku Pokrajinskog izvršnog veća, barem mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku je trebalo zatražiti.
Isto tako se može u ovu grupu razloga navesti odnosno mogao bih da postavim pitanje, a malo pre sam odgovorio na to pitanje, gde je Banatski Dvor? Banatski Dvor je u opštini Žitište, AP Vojvodina, Republika Srbija. Znači, to je jedan od razloga zbog kojih je trebalo tražiti mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku.
Isto tako, ne znamo čiji je i pošto je NIS. Znamo čiji je bio "Naftagas", sada ne znamo čiji je NIS, a bez obzira na to, prodaje se, i to bez tendera, bez privatizacionog postupka. Gde se ostvaruje skoro celokupna proizvodnja nafte i gasa u Srbiji? Pa, u Vojvodini, i to je jedan od razloga zbog kojeg je trebalo tražiti mišljenje Sekretarijata za energetiku Izvršnog veća Vojvodine.
Gospodin Bajatović je malopre pomenuo i Mokrin kao drugo nalazište nafte. Pa, i Mokrin se nalazi, dame i gospodo narodni poslanici, na teritoriji AP Vojvodine.
Kao treći razlog, pored toga što se zaobilazi redovna privatizaciona procedura i pored toga što se ne razmišlja o interesima građana AP Vojvodine, ne razmišlja se, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ni o strateškom, privrednom, političkom interesu države Srbije i svih njenih građana.
Na osnovu čega tvrdim da se ne razmišlja o interesima Republike Srbije i svih njenih građana? To tvrdim na osnovu toga što Srbija gubi pravo na vlasništvo nad naftnim resursima koje je prirodno bogatstvo, na takav način neće biti u prilici da utiče na cenu i snabdevenost nafte.
Gubimo mogućnost i prava uticaja na poslovanje NIS, a znamo mi svi dobro da u modernoj politici suverenitet umnogome zavisi od prirodnih bogatstava i jačina jedne države umnogome zavisi od prirodnih bogatstava jedne države. Srbija gubi svaki vid ili mogućnost ili pravo uticaja nad naftnim resursima.
Isto tako se može postaviti pitanje da li postoji mogućnost da Srbija učestvuje i u drugim energetskim projektima? Pa, ne postoji, to ne piše u sporazumu, ali je očito da posle ratifikacije ovog sporazuma ne postoji mogućnost da Srbija učestvuje i u drugim energetskim projektima, a i to je na štetu Republike Srbije i svih njenih građana.
Na kraju, pored konstatacije da ruska strana nažalost nema nikakvih, skoro nikakvih obaveza iz ovog sporazuma, ima samo povlastice, ima samo prava, a realne obaveze nema, znači, pored te konstatacije, moram da kažem i sledeće - nema ni reči o zaštiti životne sredine i o ekološkim standardima u ovom sporazumu, a to nije samo protivno interesu građana Vojvodine, nego je to protivno interesima države Srbije i svih njenih građana.
Iz ovih pet razloga SVM ostaje dosledan sebi i, bez obzira na činjenicu što smo deo vladajuće koalicije, glasamo protiv sporazuma sa Ruskom Federacijom.

Po Poslovniku gospodin Maraš.