Poštovana predsednice, potpredsednici, kolege narodni poslanici, DSS će glasati za usvajanje ovog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije u oblasti naftne i gasne saradnje. Veliko nam je zadovoljstvo da je ovaj ugovor započet za vreme predsedavanja našom vladom premijera Koštunice.
Geopolitički položaj Srbije zaista omogućava da budemo jedna spona, kao što smo bili to vijekovima, između istoka i zapada, jer u ovaj projekat osim Rusije uključena je i Italija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Austrija, ali vrlo verovatno i Slovenija.
Iako je u prethodnom delu sednice bilo mnogo reči o propusnoj moći ovog gasovoda i govorilo se o minimum 10 milijardi kubnih metara gasa koji bi išli kroz ovaj tranzitni gasovod, ulaskom Slovenije, vrlo verovatnim ulaskom Slovenije u ovaj projekat, i ovom ratifikacijom od strane Grčke, postoji velika mogućnost da ova cifra bude dva puta veća, da dođe do 20 ili 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To će zavisiti naravno i od spretnosti naših ministara, od spretnosti ove vlade da na najbolji mogući način to ostvari.
Govorili smo o energetskoj bezbijednosti. To je ono čemu danas teže praktično sve zemlje u Evropi i budućnost, pogotovo ekonomsku budućnost, svaka država će obezbediti ukoliko sebi obezbedi mogućnost dobijanja energenata, sigurno, pouzdano, u rokovima i što je najvažnije po povoljnim cenama.
Srbija izgradnjom ovog gasovoda i ulaskom Gasprom nafte u NIS za sledećih 50 do 100 godina osigurava sebi ono o čemu maštaju praktično sve evropske zemlje – energetsku bezbednost, jer onaj ko bude imao energente u budućnosti, on će imati i ekonomsku budućnost. Ekonomska budućnost svake zemlje je direktno vezana sa pouzdanostima i redovnostima isporuke energenata.
Ne moram da objašnjavam da na ovaj način će u Srbiji svako domaćinstvo dobiti gas. Ima mogućnost da dobije gas. Imamo tehničke i tehnološke preduslove za to. To je još jedan od elemenata koji ovaj sporazum stvarno stavlja u vodeće sporazume koji se danas potpisuju u Evropi.
Naravno, još jednom da ponovim, pored Sjevernog toka, u kome učestvuju Rusija i Nemačka, Južni tok je najveći energetski projekat u Evropi i mi smo učesnici tog projekta. Navešću samo nekoliko elemenata.
Mi dobijamo 400 kilometara trase gasovoda, dobijamo dve milijarde evra investicija, dobijamo svake godine od naplate tranzita oko 200 miliona evra.
Još oko 100 miliona evra, po našim procenama, doći će od outsourcing-a usluga Gaspromu, NIS-u, na taj način što će svu ekologiju, računovodstveno-administrativne poslove da koriste te naše kompanije.
Takođe, ukoliko povećamo obim gasovoda, ukoliko Vlada bude vješta u tome i uspe da sa našim ruskim partnerima to ostvari, pretpostavljam da će ti dohoci biti mnogo veći od ovih 200 miliona evra godišnje.
Što se tiče skladišta gasa, moram da kažem da je to skladište kapaciteta 800 miliona kubika. To je investicija od još 150 miliona evra i Republika Srbija će za vreme eksploatacije ovog skladišta, za negde oko 25 godina da inkasira oko 400 miliona evra od skladištenja.
Prvi put dobijamo mesto regionalnog distributera gasa, što je izuzetno važno. Postajemo najvažnije čvorište u ovom evropsko-ruskom gasovodu i verujte da će sve evropske zemlje imati zaista najveću moguću želju da privredno sarađuju sa nama, a što da ne kažemo i politički. Siguran sam da posle izgradnje, ponoviću to još jednom, postaćemo najpoželjniji partner EU ovde na Balkanu. Nećemo u EU da idemo moleći za nešto, nego ćemo zaista biti ravnopravan partner i biće najveća želja EU da mi uđemo u EU kao regionalni distributer.
Naravno, ovo će biti treće najveće skladište u ovom delu Evrope. Moramo da kažemo da Mađarska gradi trenutno jedno mnogo veće podzemno skladište i isto tako da Austrija, to su mnogi zaboravili da kažu, ima slično skladište, slične veličine, gde je 50% u Austriji vlasnik toga skladišta takođe ruski Gasprom. Znači, postajemo jedan od glavnih distributivnih elemenata u budućoj energetskoj podeli u celoj Evropi.
Što se tiče NIS-a, tu bih hteo da dodam isto tako mnogo pozitivnih elemenata. Jedan je da ćemo dobiti 400 miliona evra, država Srbija će inkasirati za prodaju 51% kapitala. Dobićemo 500 miliona evra investicija po najsavremenijoj tehnologiji u proizvodne kapacitete NIS. Proizvodnja će se povećati, koja je danas 3,5 miliona tona nafte, na sedam miliona tona nafte, a obezbedićemo sigurnost i stabilnost u snabdevanju. Danas razumemo da praktično 90% nafte koja dolazi u Srbiju dolazi preko posrednika.
U ovom slučaju mi ćemo imati direktno od proizvođača nafte. NIS će postati energetski lider u regionu.
Još jednom ću da ponovim, iskoristiću ovo vreme, da je vrlo pozitivan momenat i da je rafineriju u Bosanskom Brodu kupila takođe ruska kompanija Zarubežnjeft, koja je strateški partner Gaspromnjefti.
Siguran sam i da će buduća saradnja između NIS i Bosanskog Broda rafinerije dovesti do toga da će kapaciteti proizvodni možda da rastu od 15 do 20 miliona tona prerade nafte godišnje, što će dovesti do toga, NIS će definitivno, bez ikakve sumnje, postati za nekoliko godina najveća naftna kompanija jugoistočne Evrope. Trenutno NIS ima 490 benzinskih pumpi na teritoriji Srbije. Svih ovih 490 benzinskih pumpi će biti rekonstruisano, takođe po najvećim evropskim standardima, u narednih pet godina i isto tako pri rekonstrukciji poštovaće se najviši evropski i svetski standardi tehnološki i takođe ovi ekološki.
Ponoviću ono što sam rekao do pauze da nafta, o kojoj je bilo reči, to je rašen eksport brend, to je nafta koju koriste sve evropske rafinerije. Ta nafta ima sumpora po evropskom standardu 1,4%, istu onu naftu koristi koju koriste sve rafinerije i isti taj sumpor. Znači, ekološka zaštita će biti po najvišim mogućim standardima. Takođe da kažem da sve najveće svetske kompanije rade na ovoj nafti, ovo nije nikakva druga nafta, a NIS je sa 90% svojih kapaciteta projektovan na ovoj nafti.
Ono što bi trebalo još jednom da pomenemo, to je da će se kvalitet goriva dovesti i mora da se dovede do 2010. godine do nivoa EU5, koji je evropski standard od 2010. godine. Nije takođe spomenut jedan vrlo važan element, to je da eksploatacija ovih polja, koja se danas vrši na dosta zastareo način, mnoga su već isušena, vršiće se po najsavremenijim tehnologijama. Ruska kompanija Gasprom zaista ima tu najsavremeniju tehnologiju jer najviše eksploatiše danas nafte u svetu.
Ne zaboravimo jednu stvar, naučni potencijal NIS-ovih inženjera, koji je bio veliki, pogotovo u prošlosti, ponovo će moći da se koristi na nalazištima nafte u Rusiji. Takođe, nemojte da zaboravimo da je država Srbija 49% vlasnik i dalje u NIS-u i da će 49% najveće naftne kompanije u jugoistočnoj Evropi pripadati Republici Srbiji i Srbija će redovno dobijati dividende.
Ono o čemu Vlada treba hitno da pregovara nisu elementi koji mogu da naruše ovaj sporazum, pošto postoje neki članovi Vlade koji bi možda želeli da menjaju cenu koja je već dogovorena, pre svega treba da se posvete onome da se poveća propusna moć gasovoda, da se uradi optimalna maršruta gasovoda, a to će moći posle ratifikacije kada se krene u izradu fizibiliti studije, da se ugovore konkretni uslovi, obim i rokovi isporuke svih elemenata u izgradnji, da se vide svi pozitivni elementi kojim bi se moglo uključiti što više srpskih kompanija u izgradnju gasovoda, kao i u rekonstrukciju podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru, i ono gde se najviše približavamo Evropskoj uniji, da dobijemo status transevropske energetske mreže, što je napisano u članu 5. ovog sporazuma, gde veština Vlade zaista može da omogući dodatne prihode iz Evropske unije.
Posle izgradnje gasovoda, posle rekonstrukcije Naftne industrije Srbije, nekoliko puta će se po svetskim standardima povećati investicioni rejting Srbije i Srbija će postati mnogo primamljivija, jer stranim investitorima može da ponudi najbolju infrastrukturu u jugoistočnoj Evropi. Ukoliko se izgrade auto-putevi praktično imaćemo i gas, i struju, i najbolje rafinerije i isto tako najbolje puteve.
U tom trenutku želim da kažem da raste i naša težina u partnerstvu između Ruske Federacije i Evropske unije. Mi postajemo ono tkivo koje povezuje Rusku Federaciju i Evropsku uniju, makar u domenu gasne i naftne industrije, što je za Evropu sigurno od najvažnijih elemenata za budućnost.
Mnogo više pažnje ovom našem naftnom sporazumu poklanjaju političari iz Evropske unije, mnogi od njih imaju vrlo pozitivan stav, žele da ovaj gasovod krene što ranije, jer on nije srpsko-ruski nego je srpsko-evropski, i veliku dozu pažnje posvećenu od strane Italije, Austrije, Nemačke, i vrlo je čudno da oni pokazuju mnogo veću želju, pogotovu ljudi koji rade u tim kompanijama, ljudi koji se bave naftnom i gasnom privredom, za ovaj aranžman nego pojedinci u Srbiji.
Smatram da postoji još mnogo elemenata o kojima možemo da govorimo, pozitivnih elemenata, ali bez sumnje ovo je najbolji dogovor koji je Srbija mogla da potpiše, jer objedinjuje svu energetsku bazu, dobijamo i gas i naftu direktno od onoga ko je ima, a ne od posrednika.
Ovo je sporazum koji će Srbiju uvesti na velika vrata kao jedan budući veliki ekonomski centar ne samo jugoistočne Evrope nego cele Evrope, jer sa infrastrukturom koju ćemo da posedujemo sigurno da ćemo biti najveći lider u regionu.
Siguran sam da bi sve zemlje u našem okruženju, sve bivše republike Jugoslavije, naši susedi, Rumunija pre svega, više od svega voleli da ovaj gasovod prođe kroz njihovu zemlju, ali eto mi možemo danas da budemo srećni i slobodno mogu da kažem da je za ekonomsku budućnost Srbije, a i geopolitičku, a takođe i za energetsku bezbednost Srbije u narednih 50 do 100 godina, ovo istorijski dan.