Narodni poslanik Zoran Ostojić, povreda Poslovnika.

Opet isti član, pošto se opet radi o bojevima. Neće po ovom sporazumu ruska država imati 51%, ovde to ne piše. Ovde piše najmanje 51%, a naša država će imati ne 49, nego najviše 49%. Najmanje 51% može da bude i 100, najviše 49% može da bude i nula.
Prema tome, kad citirate sporazum za koji se zalažete tako zdušno, citirajte korektno - najmanje 51. S druge strane, onaj ko upravlja kompanijom odlučuje gde ide profit i kako ga transferiše. Prema tome, završiće u Ruskoj Federaciji.

Narodni poslanik Nenad Popović, povreda Poslovnika.

Još jednom da odgovorim uvaženom kolegi Ostojiću. Da, piše - najmanje 51% i najviše 49%. Znači, definisano je. Zašto bi Srbija išla manje od toga? Neće ići, imaće 49%. Tu su predstavnici Vlade, takav je dogovor.
Drugo, još jednom da ponovim, ta zajednička kompanija se nalazi na teritoriji Republike Srbije, taj gasovod se nalazi na teritoriji Republike Srbije i mi dobijamo dvije milijarde dolara direktnih stranih investicija koje će ovde iskoristiti, najvećim delom, srpske građevinske firme, zaposlićemo desetine hiljada ljudi, a modernizovanim NIS-om, sigurno pošto će se povećati proizvodnja dva puta, tamo ćemo povećati bar 20-30 procenata radnu snagu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, a posle nje narodni poslanik Momo Čolaković.

Uvaženo predsedništvo, gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DS, Sandžačke demokratske partije i SPO glasaće za ratifikaciju sporazuma o naftno-gasnom aranžmanu Srbije sa Ruskom Federacijom.
Kada god su ugovorne obaveze u pitanju, uvek se postavlja pitanje interesa što se nas tiče, a ne nekih drugih kategorija koje izlaze izvan onoga što je procena interesa Srbije koja potpisuje ovaj sporazum.
Sa stanovišta interesa uvek se postavlja pitanje interesa obe strane i mogućnosti - šta koja strana ima da ponudi. Taj ugovor, kao i svi ugovori, kao i onaj o kome smo juče raspravljali, imaju prednosti i nedostatke. I tu se takođe razlikujemo - ko gleda pretežno nedostatke ili ko gleda pretežno ono što su prednosti ili kako meri te dve stvari.
Sa našeg stanovišta, merili smo ne šta je trenutni interes, već šta je strateški interes Srbije, i na osnovu toga smo se opredeljivali i na osnovu toga nemamo nikakvu dilemu da ono što možda trenutno ne izgleda kao najpovoljniji aranžman, strateški gledano, kroz dugi niz godina pred nama, jeste dobar aranžman za Srbiju.
Ono što je za nas takođe važno jeste - s kim se sklapa, opet sa stanovišta interesa Srbije, ovaj ugovor. Sklapa se sa jednom zemljom koja je Srbiji strateški važna, ne samo po ovom pitanju, nego i u političkom smislu i u ekonomskom smislu ima posebnu važnost za Republiku Srbiju.
S druge strane, kad razmišljamo sa kojom kompanijom sklapamo ovakav sporazum, takođe je od presudne važnosti da sklapamo sa jednom od najmoćnijih kompanija na svetu. Dakle, ovo nisu ugovorne strane koje su igrači 3, 4, ili 5. reda. Mi ovde pravimo aranžman sa nekim koji je jedan od najvažnijih ili najvažniji igrač na sceni Evrope kada je u pitanju energija.
Zašto je za nas takođe u geopolitičkom smislu važan ovaj sporazum. Između ostalog i zbog toga što ovo nije samo aranžman koji se tiče Rusije i Srbije. Ovo je jedan evropski projekat i on nama daje šansu da se i na ovaj način uključimo u nešto što je izuzetno važan evropski projekat za koji su zainteresovane one zemlje sa kojima mi, sa druge strane, sklapamo jedan ugovorni odnos kroz pristupanje EU.
Naravno, svima je jasno da ekonomija svake zemlje zavisi od energije. Zemlja koja nema energetsku stabilnost i sigurne izvore energije ne može da planira svoj ekonomski rast i samim tim ne može da planira ni standard svojih građana i u tom smislu mislim da je za svakoga nesporno da je obezbeđivanje energetske sigurnosti i sigurnosti izvora energije za Srbiju od posebne važnosti, i to je ono što smo takođe merili, opredeljujući se da glasamo za ratifikaciju ovog sporazuma.
Za nas je takođe od posebne važnosti da ovim sporazumom omogućujemo Srbiji da pokaže da, braneći svoje interese, tražeći ostvarenje svojih interesa, ima sposobnost da bude otvorena za saradnju sa svim zemljama koje su važne u toj saradnji, ne birajući prema sentimentu i prema nekakvom obožavanju ili idolopoklonstvu, polazeći pre svega i jedino od onoga što su interesi Srbije.
Opet, za one koji kažu da je nešto premalo, kada god su drugi govorili da je nešto bilo prodato za premalo para, uvek smo odgovarali - za onoliko za koliko je bilo moguće.
Mislim da smo u ovom slučaju, praveći jedan širi aranžman koji se ne tiče samo NIS-a, nego je mnogo značajniji strateški, zapravo napravili dobar izbor za Srbiju. Hvala.

Povredu poslovnika ističe narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, javio sam se u skladu sa članom 100. Poslovnika. Mislim da me je gospođa Kolundžija pogrešno protumačila, jer zapravo mi jedini učestvujemo u polemici tokom čitavog dana.
Ne znam ko je drugi osim nas govorio o činjenici da je utvrđena cena za NIS neprihvatljivo niska i uostalom niko osim nas nije tražio da nam se kaže na osnovu kojih kriterijuma se došlo do iznosa od 400 miliona dolara, kao iznosa koji je prihvatljiv za 51% NIS.
Ono što je važno da bi mi vaš sporazum doživeli kao strateški koristan, a ne strateški poguban za Srbiju su zapravo informacije koje nismo dobili, iako se nalazimo u petom ili šestom satu rasprave, informacije koje smo zatražili više puta tokom naših diskusija.
Još jedanput pitamo predstavnike Vlade: koliki je osnivački kapital kompanije koju formiraju "Gasprom" i NIS, odnosno "Srbijagas"? Koliki je osnivački kapital kompanije kojom ruska država raspolaže sa 51%, srpska država sa 49%?
Ono što nas takođe veoma interesuje, a to je gde se u sporazumu o kojem mi danas razgovaramo nalaze osnove za konstataciju koju iznose ovde zagovornici tog sporazuma, koji opisuju taj sporazum kao strateški jako koristan za Srbiju?
Iz čega proizilaze te stotine milijardi investicija? Iz čega proizilazi verovanje da će biti napravljene gasne elektrane, koje će poboljšati energetsku situaciju u Srbiji, gasna elektrana u Novom Sadu i gasne elektrane u Nišu?
Ono što mi vidimo u ovom sporazumu je zapravo ono što smo toliko puta do sada kritikovali, politikantstvo i efemerni, privremeni interesi jedne koalicije, koja se u većoj ili manjoj meri distancira sama od sebe i svojih prethodnih političkih postupaka, ali u ovom slučaju to ide mnogo sporije, jer je s druge strane imala partnera koji je i te kako vodio računa o svojim interesima, a taj partner je Ruska Federacija.
Zbog toga mi potpisujemo sporazum sa Rusijom, koji je potpuno drugačiji od sporazuma koji su potpisale druge zemlje koje takođe žele da razviju energetsku saradnju sa Ruskom Federacijom.
Jasno je da postoji geopolitička težina u ovom dokumentu, ali je potpuno očigledno da se u trenutku potpisivanja ovog sporazuma najmanje računa vodilo o interesima Republike Srbije, odnosno ukoliko se vodilo, vodilo se na pogrešan način. Previše je paradoksa. Zašto je sporazum potpisao ministar za infrastrukturu, a ne nadležni ministar za energetiku? Zašto se gospodin Popović povukao iz pregovora? On se povukao iz pregovora zajedno sa tadašnjim ministrom za ekonomiju Mlađanom Dinkićem.
Gospodin Đelić zna kako su se vodili pregovori o naplati klirinškog duga 2001. godine.
Znači, 2001. godine je Vlada, prva demokratska vlada Zorana Đinđića, nastojala da izgradi i da razvije ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, pa je to išlo dosta teško, zato što su postojala velika politička razmimoilaženja.
U redu je, evo danas ovde razgovaramo, dajte nam argumentaciju da glasamo za taj sporazum. Gde su nova radna mesta, na osnovu čega je utvrđena vrednost NIS, ko nam garantuje da će sve ono što je rečeno u obrazloženju biti ispoštovano, da će na kraju biti zaštićena naša životna sredina? Ko nam garantuje da će ovde biti investirano u tehnologiju na način na koji je to nagovešteno.
Pogledajmo iskustva svuda u okruženju i videćete da se to nigde nije desilo bez čvrstih garancija koje su svoje uporište imale u sporazumima, a ovo o čemu mi danas govorimo najmanje svoje uporište ima u sporazumu koji se nalazi pred poslanicima.

Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković, predsednik poslaničke grupe Ujedinjeni penzioneri Srbije.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije će podržati zakon o ratifikaciji sporazuma Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije.
Mi ovo gledamo kao ekonomsko pitanje, pa tek onda političko. Zbog toga molimo da se ima to u vidu.
Drugo, naša poslanička grupa očekuje posebnu pažnju od Vlade i nadležnih organa da obrati u vezi sa realizacijom ovog sporazuma.
Prvo je pitanje da se svi naučni i proizvodni potencijali uključe sa kojima raspolaže Republika Srbija u ovaj aranžman i realizaciju aranžmana. To je za nas veoma bitno pitanje. Drugo, veoma je bitno da se ima u vidu status i položaj radnika. Posebno insistiramo na dogovoru između sindikata i resornih organa u vezi sa realizacijom ovog sporazuma.
Treće, mislimo da je veoma bitno da parlamentarne stranke i u vezi sa ovim pitanjem, kao što smo insistirali i sa prethodne dve tačke dnevnog reda, približe stavove, posebno u vezi sa odnosima kada je u pitanju ekonomska sudbina zemlje. U tom smislu mislimo da je moguće približiti stavove, ako ne svih, onda većine poslanika u našem parlamentu.
Poslednja stvar na kojoj insistiramo, to je pitanje angažovanja, pre svega, nezaposlenih radnika i mladih stručnjaka u vezi sa realizacijom programa. U tom smislu očekujemo potpuno angažovanje svih raspoloživih potencijala vezanih za realizaciju ovog programa.
U vezi sa argumentima koji su ovde izneti od pojedinih diskutanata, posebno bih istakao podršku naših koalicionih partnera gospodina Bajatovića u vezi sa ovim pitanjem. Na kraju, zbog svega što je ovde rečeno i izneto, mi ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj sporazum.