Znam da je prošlo pet minuta, ali vi ste, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ovih dana dozvoljavali poslanicima da po Poslovniku govore po 12, 13 minuta. Dozvolite mi da završim.
Gospodine Popoviću takozvana Uralska nafta ima najveći procenat sumpora. Gospodin Jovanović je toliko precizno rekao da mi nemamo postrojenja koja mogu tu naftu da prerade, a da ne dođe do strašnog zagađenja životne sredine. U sporazumu koji ste vi podržali, a gospodin Ilić potpisao, nema ni jedne jedine reči o zaštiti životne sredine.
Pitajte sada ministra Dulića koliko će para trebati za zaštitu životne sredine u narednim godinama. To će sve platiti Republika Srbija. Zbog toga nemojte braniti ovaj sporazum, molim vas. Ovo je sramno, ovo je najveća prodaja nacionalnih interesa Srbije, interesa svih građana.

Reč ima gospodin Dušan Bajatović.
Obavestio bih vas i da će Odbor za finansije imati sednice u 13,00 časova u pres sali i molim članove Odbora da prisustvuju sednici.

Hvala, gospođo predsedniče. Javio sam se po Poslovniku, daj neko iz vlasti da govori po Poslovniku. Znam da je ovo najjeftinija reklama, ali nemam vremena više.
Pokušaću kratko, isto kao i vi, da polemišem, imao sam nameru da pričam malo šire, ali da probam da polemišem sa nekim argumentima ovde. Da, Rusija je danas sila i kapitalistička zemlja. O čemu mi pričamo, kakvo bratstvo i jedinstvo?
Mislim da je potpredsednik Vlade bio vrlo jasan. Imamo li mi neku drugu cevku od Nabuka, ili onog tamo što ide u Nemačku, pa će da prođe kroz Srbiju? Nemamo. Možemo da pričamo samo o ovom aranžmanu. Prvo je pitanje da li ga hoćemo ili ga nećemo. Da li će Rusija da štiti svoje interese? Naravno da hoće. Da li u ovome ima političkog aranžmana sa Rusijom. Da, ima i nije motivisan samo KiM. Probaću samo neke stvari da uvedem u priču.
Prvo, samo da kažem nekoliko stvari koje možda ne znate. Pripremam se za neke funkcije, što mi je drago, pa da vam kažem.
Znači, šta je suština? Nije tačno da je Banatski dvor najveći po kapacitetu za smeštaj gasa.
Recimo, postoji ležište u Mokrinu koje je pod pritiskom, tu su 40 godina bile najveće eksploatacije gasa u bivšoj Jugoslaviji, recimo, koje sada može da skladišti i pet puta veće količine nego Banatski dvor.
Kad je u pitanju nacionalni suverenitet, zar ne mislite da ovoliko dugovanje zapadnim, ne zemljama, nego fondovima i firmama, nije takođe ugrožavanje nacionalnog suvereniteta? Ja sam za konkurenciju kapitala. Sa ovim aranžmanom dolazi i ruski kapital i nadam se da ćemo ovde, uz gasni aranžman, gledati i neki Krup, i Dojče benk, i Siti benk i dve ruske banke, i neće više biti oligopola sitnog austrijskog kapitala, čiji lobisti ovde postoje, nego će biti relaksirani.
Da li je problem OMV-u, INI i recimo MOL-u što će ovde Rusi da dignu proizvodnju sa 4 miliona tona na 12 miliona tona i što će Srbija imati proizvođača? Da, jeste, jer će ih daviti. Za koga je to štetno? Za srpske posrednike, jer Rusi ne dozvoljavaju posrednike u poslu. Za koga je korisno? Za državu Srbiju. Da, neće više biti onih koji su uzimali 5%, jer nema kome da ide.
Dalje, da li će biti uz ovaj gasni aranžman mogućnost koju je pomenuo uvaženi profesor Škundrić, da Srbija postane izvoznik energenata? Da. Da li ćemo tako, recimo, smanjiti deficit? Da. Znači, nije samo politički pristup. Ako budemo izvozili struju, smanjićemo trgovinski deficit.
Ako smanjimo poreze ruskim firmama, zadržaćemo aranžman sa Rusijom i ako to bude 20% manje, kao što je govorio Velimir Ilić, možda će i naša privreda, koja nije osposobljena da konkuriše ni na ruskom tržištu, jer tamo sada konkurišu svi, možda ćemo sa tih 20% biti u konkurenciji da i naše poljoprivredne proizvode, koje smo doduše izložili jednoj konkurenciji koji oni ne mogu da izdrže, možda ipak prodamo u Moskvi, a cela Srbija ne može da proizvede hrane onoliko koliko Moskvi treba.
Da se razumemo, nisam nikakav rusofil, ali se bojim da ovde priče idu u pogrešnom smeru. Prepucavanja predstavnika opozicije, evo sad se uključujemo i mi iz vlasti. Znači, ovde moramo da budemo jasni pred građanima Srbije. Šta mi radimo? Između čega biramo.
Ovde pričamo o nekih bednih 1000 evra. Taman i da može da bude 1000 evra, a ne može, nikako ni sa četiri milijarde za NIS ne može, ni za dve milijarde za Telekom ne može. Šta je suština? Šta je najbolji socijalni program? Pa, posao. A kako će doći posao? Pa, neselektivnim prilivom investicija.
Mi u Inđiji, to zna prof. Škundrić, ne možemo da napravimo treću trafo stanicu jer se dve finansiraju iz sredstava Evropske razvojne banke, tzv. 110. Ne možemo da prikačimo dve fabrike jer nemamo struje. A dali smo ljudima dozvolu, dve svetske kompanije, da grade.
Mi da uključimo nekoliko značajnijih kapaciteta, morali bi da ukidamo struju stanovništvu. Je l' nam trebaju te dve elektrane, jedna u Novom Sadu, jedna u Nišu gasna?
Ako nam ovi izgrade onaj politički koridor 4 i pri tom nema da plaća putarinu i carine, ko što ovo što ide kroz Srbiju, ko će ići tim Koridorom 10? Neće se ni nama isplatiti da ga tako završavamo.

Vreme. Hoćete da produžite?

Još 2 - 3 minuta. Šta hoću da kažem? Moramo voditi računa o ekonomskoj dimenziji i brzini kojom možemo da dođemo do realizacije nekih projekata.
Nama trenutno, po podacima iz EPS-a, treba hitno skoro 5 milijardi grinfilda u elektroprivredu, 4,5 milijardi zahteva obnova tzv. sovjetskih tehnologija. Za gasni aranžman sa ovim elektranama ide skoro 5 milijardi. Saberite to, to je 15 milijardi u naredne 4 godine. Ponudite nešto bolje. Ja sabrao Jovanoviću. Ako ne znaš, da ti nacrtam. To je suština i taj gasni aranžman prati Ruska banka, koja ima 370 milijardi evra u portfoliu banke. To je suština stvari.
Slažem se sa nekim vašim primedbama, gospodine Jovanoviću, one su očite, ali je Srbija koja treba da bude Srbija koja ima politiku i na istoku i na zapadu, za nas treba partneri da budu i Moskva i Brisel i Vašington, a posebno EU koju moram da istaknem, jer nemamo gde drugo da idemo. Znači, ne bežimo mi od toga, ne bežimo od vaše politike, kao što vi nama zamerate da vam govorimo da bežite od Rusije. Drago mi je da čujem da prihvatate da Rusi budu partneri, ali da damo ruskim aranžmanima i njihovom kapitalu isti status kao što smo dali austrijskom kapitalu u Srbiji ili nekim osiguravajućim društvima.
Ovde sam imao dosta nekih stvari o kojima želim da govorim. Za mene nije toliko bitno, jeste za ove radnike NIS da li će biti 400 miliona, jeste bitno za akcije koje smo obećali, a očito je da ćemo to teško ispuniti, voleo bih da to bude tako, znači biće bitna ta cena.
Ali, efekti koje mi imamo u pogledu energetske stabilnosti, ne želim da kritikujem Vladu, da me pogrešno ne shvatite, efekti u oblasti energetske stabilnosti, bezbednosti, neće Rusija braniti isto interese, to je taj politički deo, ako ova cevka ide kroz Srbiju i ako ova cev, a ima varijanta ne ide kroz Srbiju, drugačije će braniti priču, drugačije će ići gasovod u Republiku Srpsku ili će ići varijanta kroz Mađarsku i Hrvatsku.
Ako već govorite o zaštiti nacionalnih interesa onda da uvažimo i tu komponentu nacionalnog interesa da je možda i Rusima, ali i nama sigurno stalo do toga da ventil bude u Srbiji, jer će nas onda te iste zemlje iz okruženja, nemojte misliti da ucenjujemo, niti pretimo, ali sigurno gledati drugačije, jer će njihovi interesi u odnosu na poziciju Srbije biti drugačiji.
Uz to, potpuno sam siguran da ako bude jasnog pristupa Srbija može vrlo brzo da izgradi energetske kapacitete i u domenu obnovljivih izvora energija, i prerade biomase i svega ostalog, da zaista postanemo lider u proizvodnji i plasmanu energije u regionu. To će platiti ne samo ova radna mesta, nego ponavljam, već sam kontaktirao sa nekim inostranim fondovima i ozbiljnim firmama. Nije isto da li ovde ulaže neka firma koja je osnovana na Sejšelskim ostrvima ili neki sitni fondovi ili kada vam dođe neki Krup koji hoće u okolini Niša da pravi određene kapacitete ili slične stvari.
Prema tome, ako govorimo oko bilansa NIS-a, možda je taj profit, gospodine Jovanoviću, bio 100 miliona, ali kada gledate strukturu tog profita, on je zasnovan na kursnim razlikama, zasnovan je na naftnoj renti koja se ne plaća jer je domaća nafta nekih 600-700 hiljada tona po 40 dolara, a trebalo bi da bude 100 i nešto, jer ste tako pomagali NIS-u da ostane ekonomski živ, pa ćemo videti šta ćemo s tim.
Imam i primedbe na to kao i moji omiljeni autonomaši. Slažem se kada bi to moglo da se izdvoji iz sporazuma, tih 600-700 hiljada tona, to je ovu državu održalo za vreme rata, ali o tome ćemo razgovarati. Ne piše u sporazumu, kaže gospodin Škundrić.
Moram da kažem da se ovde slažem sa gospođicom Jerkov i njenom poslaničkom grupom, iako njih zovem autonomašima, bilo bi dobro da se eksploatacija i nafte i gasa u Vojvodini, ali i ukupno u Srbiji zaista zaštiti.
Da se vratim na bilans NIS-a. Dakle, kada izbijete kursne razlike, kada izbijete naftnu rentu, kada oduzmete koliko je objektivno država oštećena i kada to obračunate i pridodate u bilans stanja rezervi NIS-a, količinu benzina od 86 oktana, koji ne znam da li možete da izvezete još u Albaniju, onda taj bilans NIS-a izgleda sasvim drugačije.
Ne kritikujem kolege iz NIS-a, oni dobrim delom rade pod prinudom države, tako je prosto bilo, ne dovodim u pitanje sposobnost menadžmenta i sve ostalo, nego jednostavno to je bilans NIS-a. Ako od svega toga pođemo i od potrebe da brzo razvijemo svoje kapacitete, da nas ne preteknu drugi, da nam možda ne grade nuklearke u susedstvu, obezbeđuju svoju energetsku nezavisnost, nego onda treba da se Srbija nametne u regionu recimo kao neko ko će da proizvodi struju, tranzitira gas, da pomognemo i Republici Srpskoj.
Jer patriotizam, kao što sam juče rekao, neće se meriti sada samo puškom, nego ekonomskom snagom naše države i time ćemo više vredeti na međunarodnom, političkom i svakom drugom tržištu, i ako budemo uspeli da privučemo određene tehnologije koje prate sve to, a koje su daleko bolje od tehnologija kojima mi raspolažemo.
I još jedna po meni netačnost, neću reči neistina, naša Vlada odobrava valjda ili naša ministarstva i naše agencije odobravaju sve to što će se graditi u Pančevu itd.
Mi imamo zakone koji će obavezivati onoga ko je ulagač da primenjuje ekološke standarde. Zašto sve mora biti u jednom sporazumu rečeno? Dajte mi pravni akt ili ugovor u kome je baš sve precizirano. Ne verujem da ga ima.
Prema tome, ovo je sporazum. Bilo bi mi drago da vidim ove ostale protokole i ugovore, bilo bi mi drago da je bivši ministar Velja Ilić u pravu. Možda će nas uskoro Vlada upoznati sa svim tim.
Dakle, po meni nije tačno da će ekološki standardi biti ugroženi. Naša Vlada i naše agencije su za tu stvar zaduženi.
Pošto sam obećao da neću oduzimati više vremena, molim vas da se vratimo razmatranju i pozitivnih aspekata ovog sporazuma, uvažavajući da je deo kolega iz opozicionih stranaka, čak i onih koje žele da glasaju za ovaj sporazum, i one koji to ne žele, izneo primedbe od kojih neke zaista možda na neki način i stoje, ali po meni nisu dovoljno validne da bi se ovaj sporazum negirao.
Uostalom, toliko vremena bismo izgubili da ne bismo mogli da uhvatimo razvojnu komponentu i dinamiku razvoja, dinamiku priliva stranih investicija koja nam se sa ovim sporazumom nudi, i zemlju bi doveli u jedno stanje energetske nebezbednosti, odnosno energetske oskudice, a mislim da nam to u ovom slučaju nije cilj.
U svakom slučaju, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija glasaće za ovaj sporazum, nadajući se svim srcem da će on doneti ne samo energetsku efikasnost, nego i ekonomsku efikasnost.
Dakle, da će ovaj sporazum doneti ne samo ekonomsku efikasnost, razvojne mogućnosti i novo zapošljavanje, već ono što je glavna zamerka SPS-a procesu privatizacije, biti ekonomski efikasan za razliku od onoga što se u prethodnom periodu dešavalo. Hvala na toleranciji.

Po Poslovniku dalje Nenad Popović.

Ovaj ugovor treba posmatrati kompleksno. Ovde ne govorimo o ceni NIS-a nego se govori o gasnom i naftnom aranžmanu. Rumunija bi sutra ratifikovala ovaj sporazum ako bi gasovod prošao kroz Rumuniju.
I ako putujete Njemačkom, tamo gde imate gasovod u Nemačkoj, koja danas kupuje 50% ukupne količine gasa od Rusije, imate stotine i stotine fabrika koje su nikle posle izgradnje gasovoda. To su fabrike koje koriste gasovod kao energent ili kao sirovinu. Isto to će se desiti i u Srbiji.
Gasovod je kao kada izgradite autoput, kroz desetine planina i odjednom se pojavi autoput. Niču benzinske pumpe, hoteli, kuće itd. Isto je u ekonomiji i privredi sa gasovodom. Ovo što mi dobijamo ukupnim aranžmanom ne može da se oceni 100 miliona evra, 200 miliona, 400 miliona evra. Ovo daje potpuno novi investicioni rejting Republici Srbiji.
Naš investicioni rejting danas u svetu je na vrlo niskom nivou. Možete da pogledate kod agencija koje se bave ocenama investicionih rejtinga. Posle izgradnje gasovoda, razgovarali smo sa mnogim kompanijama koje se bave time, naš investicioni rejting će skočiti nekoliko puta.
Ako želimo da privučemo strane i direktne investicije, a želimo, moramo da stvorimo infrastrukturu koja će to da omogući, puteve, struju, gas, najbolje benzinske pumpe.
U kompleksu ili u cjelovitosti ovaj sporazum je zaista izvanredan sporazum, a ako bi se stvarno gledalo pojedinačno, svaki detalj, možda bi se o nekim stvarima moglo diskutovati, ali diskutovati o celokupnom naftno-gasnom sporazumu i nazivati ga lošim, zaista je greška.
Ovo je najbolji ekonomski sporazum koji je Srbija, na sreću, dobila. Imali smo sreće što smo u jednom trenutku imali izvanredne odnose sa Ruskom Federacijom i što ovaj gasovod nije prošao kroz Rumuniju.
Bilo je pitanje: Rumunija ili Srbija. Kroz Rumuniju bi im bilo jeftinije. Kroz Srbiju smo dobili ovaj sporazum zahvaljujući prijateljstvu sa Rusijom i mi na tome treba da im budemo zahvalni.
Voleo bih kada bi sve zemlje svijeta imale i gas i naftu. Nemaju. Mi danas gas i naftu, kao i sve evropske rafinerije, moramo da kupujemo iz Rusije.
(Predsednik: Vreme.)
Imao sam dvije replike.
(Predsednik: Molim vas da privedete diskusiju kraju.)
U celovitosti zaista svaka evropska zemlja bi bila prezadovoljna da potpiše ovaj sporazum.
Danas NIS prerađuje 3,5 miliona tona nafte. Posle ulaska Gasproma i posle ove investicije prerađivaće dva do dva i po puta više, od sedam do devet miliona tona nafte.
Želim da spomenem još jednu stvar, rafineriju Bosanski Brod, koja je nekad bila najbliža NIS-u, kupila je ruska kompanija "Zarubež njeft" koja ima izvanredne odnose i koja takođe naftu dobija od Gasprom nafte.
Zajedno, u budućnosti, kroz četiri, pet, šest godina, NIS i Bosanski Brod zajedno će moći da proizvode od 15 do 20 miliona tona nafte i da budu najveća naftna kompanija jugoistočne Evrope.
Ono što se nudi ovim sporazumom je da stvorimo, prvi put u istoriji Srbije, najveću naftnu kompaniju jugoistočne Evrope.

Zahvaljujem. Gospodin Jovan Palalić, izvolite, a neka se pripremi gospodin Ilić.

Upravo na današnjoj raspravi se ispoljilo ono što smo videli prethodnih nedelja u javnosti, na koji način se pokušava srušiti, ne bih rekao naftni sporazum, nego napadi koji se čuju ovih dana tobože o niskoj ceni NIS-a imaju drugi cilj, da sruše gasni sporazum sa Ruskom Federacijom. To je meta svih onih koji kritikuju ovaj zajednički naftno-gasni sporazum koji je potpisan sa Ruskom Federacijom.
Nisu tu u pitanju samo ekonomski razlozi koji se ovde iznose, pa smo čuli da smo mi navodno zaista privrženi saradnji sa Rusijom, ali u stvari, ovo što se sa njima dogovorilo ništa ne valja. Strateški su interesi u pitanju i oni koji danima pokušavaju da nas ubede da ne treba da potpisujemo ovaj sporazum jer on nanosi štetu nacionalnim interesima, imaju cilj koji ovde postoji već dugo godina, a to je da se ruski kapital i ruska privreda i sve ono što se tiče čvršće saradnje Srbije i Rusije potisne, i da oni tradicionalni odnosi koji su postojali, dobri, prijateljski, na političkom nivou između Srbije i Ruske Federacije preseku kada je u pitanju privredna saradnja sa Ruskom Federacijom. To je u stvari osnovni motiv.
U današnjim diskusijama, polemici, replikama smo slušali isključivo napade na onaj deo sporazuma koji se odnosi na NIS, ali suština i najveći kvalitet ovog sporazuma jeste sporazum između Gasproma i Srbijagasa, jeste onaj kvalitet koji Srbija dobija izgradnjom dela Južnog toka kroz Srbiju. Moramo posmatrati u tom smislu pokušaje koji se danas video u parlamentu, a i prethodnih dana u medijima, koji su tome naklonjeni, da se spreči izgradnja Južnog toka kroz Srbiju i da se politički nivo koji postoji između Ruske Federacije podigne na ekonomski nivo.
Ove se slušalo o tome da je Rusija Srbiji bila maćeha. Ko malo poznaje srpsku istoriju zna da je srpski narod i srpska država uvek napredovala, uvek jačala i uvek se širila kada je imala čvrsto i jako savezništvo sa Rusijom.
Oni koji danas stoje iza rušenja ovog sporazuma pre nekog vremena priznali su jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, a sada žele da nas posvađaju sa Ruskom Federacijom. To su ključni motivi napada na ovaj sporazum. Hvala.

Gospodin Velimir Ilić, replika, a zatim gospodin Marković.