Predlažem da za trenutak prekinemo, dva minuta je pauza, ako bude bilo potrebno daćemo veću pauzu.
(Posle pauze – 11,05)

Gospodo poslanici, nastavljamo rad. Informisana sam da postoje neke smetnje na kablovskoj televiziji, međutim RTS vrši uredno prenos i nastavljamo rad. Deo Vojvodine zaista ne vidi Skupštinu, ali je razlog u smetnjama na kablovskoj televiziji. Izvolite.

Zahvaljujem i nastavljamo. Dakle, na sednici Odbora za industriju glasao sam protiv ratifikacije sporazuma smatrajući da je on štetan za Srbiju ili u najmanju ruku je diskutabilno kakvi će biti efekti ratifikacije i potpisivanja ovog sporazuma, odnosno ugovora koji nakon njega treba da usledi.
Tri vrste razloga rukovodile su one koji su pristupali pravljenju ovog aranžmana. Jedni su verovali da će Rusija sprečiti nezavisnost Kosova i Metohije i za njih nije mnogo bitno bilo kakvi će efekti ovog aranžmana biti.
Zaista, da se to dogodilo pa da Rusima i poklonimo NIS, jer Kosovo je mnogo vrednije od 400 miliona evra. Drugi su smatrali da je korisno u marketinške svrhe slikati se sa Putinom, jer to jednostavno lepo zvuči. Treći su imali neke lične, manje ili veće, motive zašto su lobirali za zaključenje jednog ovakvog aranžmana.
Ne želim da budu zlurad i ne želim da se bavim pikanterijama, ali je vrlo indikativno i samo pitam, budući da sam od nekih svojih prijatelja fudbalskih menadžera i trenera dobio tu informaciju, da li je neko od potpredsednika ili ministara u Vladi bio gost Zenita, a Zenit je fudbalski klub, pobednik kupa UEFA, a inače vlasništvo Gasproma, na finalu tzv. super kupa koji je Zenit igrao u Monte Karlu protiv Mančester Junajteda.
Da li je u tu priliku privatnim avionom glavnog ili, bolje rečeno, ovdašnjeg tajkuna ta svita odletela na jedan mali aerodrom u mestu koje se zove Albenga u Italiji na 30 - 40 km od Monte Karla. Druga grupa je direktno odavde avionom ruske kompanije odletela na drugi mali aerodrom koji se zove Mendelje i nalazi se nadomak Kana. To jednostavno nije lepo.
Nemam ništa protiv što su ta gospoda boravila u jednom od najskupljih restorana u svetu, vlasnika Alana Dukasa, najvećeg kuvara sveta, koji se zove Bifen bar u Monte Karlu itd. Možda iza svega toga nema ništa, ali to je u najmanju ruku ružno. Ovde smo tri godine i duže slušali da je to najveća nacionalna izdaja, zločin i ko zna šta što je Zoran Đinđić jednom u životu leteo privatnim avionom, a što nikakve veze sa Vladom, vlašću i nekim poslom i biznisom nije imalo.
Da se vratim na suštinu. Rusija nije sačuvala Kosovo. Naprotiv, priznavanjem nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije čini mi se da je dala za pravo svim onim državama koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Dobro je što je juče Boris Tadić u Briselu rekao da Srbija neće priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. Na taj način bar pokazujemo neki stepen doslednosti.
Meni nije jasno zašto su povezani privatizacija NIS-a i izgradnja gasovoda.
Stručnjaci kažu da što se gasovoda tiče ima puno nedoumica, da li će on sigurno proći kroz Srbiju i ako prođe da li će to biti magistralni krak gasovoda, a ako prođe i bude magistralni krak koliki će njegov kapacitet biti i na kraju kada će sve to biti realizovano.
Da li mi moramo da finansiramo 49% gasovoda i skladišta u Banatskom dvoru? Drugo pitanje je zašto NIS nije išao na tender? Danas čitamo u novinama da je Diloj procenio vrednost NIS-a na 2,2 milijarde evra, što znači da je 51% preko milijardu i sto miliona evra, a što znači da je to 700 miliona više od ove cene koja je dogovorena sa Gaspromom.
Zar jedna mala Srbija ima tolike mogućnosti i tolike finansijske rezervoare da može da časti moćnu Rusiju sa 700 miliona evra, a pitanje je na tenderu, to bi možda bilo više od milijardu i sto miliona.
Onda nam se kao argument govori - oni će investirati još 500 miliona. Investiraće u svoje. Kupite kuću pa je krečite, obnavljate, renovirate i imate vredniju kuću za ono što ste u nju investirali. A onda se postavlja sledeće pitanje i stručnjaci opet kažu da ćemo na ime 49% i mi u taj budući NIS morati da investiramo 49%. Šta su nam onda Rusi dali? To su faktički razlozi, nemam puno vremena, samo još minut, po amandmanu ću govoriti više o njima.
Formalni razlozi, pored sporazuma u Moskvi je potpisan protokol. Protokol je definisao sve detalje: količine, cene, rokove, uslove. Znate, kada na seoskoj pijaci neko nešto kupuje ili prodaje postoje dva osnovna elementa tog kupoprodajnog ugovora, roba i cena. Sada se nama ovde nudi da potpišemo nešto što još nije gotovo, tek ćemo da pregovaramo.
Kako je to moguće? Šta mi onda ratifikujemo? Pismo o namerama, spisak lepih želja, maglu. To tako ne može da se radi. Ili treba da se ratifikuje sve, uključujući i protokol koji je sve definisao ili neki pokušavaju, kao i u slučaju koncesije Horgoš-Požega, privatizacije Bora, da za sebe nađu neki rezervni položaj. Nadam se da Martin Šlaf nije na tom rezervnom položaju.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija ovlastila je gospodina Dušana Bajatovića, narodnog poslanika, da bude po ovoj tački referent.
Da li narodni poslanik dr Nebojša Ranđelović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, želi reč? Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, shodno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije daću obrazloženje zbog čega sam na sednici Zakonodavnog odbora izdvojio mišljenje.
Naime, svaki zakon ima materijalno-pravne, procesno-pravne i političke segmente.
Na toj sednici Zakonodavnog odbora mi smo uglavnom raspravljali o političkim segmentima ovog zakona, što baš i nije u skladu sa članom 45. Poslovnika.
Raspravljajući o političkim segmentima ovog zakona, pre toga smo raspravljali o SSP, videla se nekakva podela u smislu ko je za evropske integracije, ko je za Rusiju i shodno tome se vodila rasprava. Adekvatno onome što se juče dogodilo u Skupštini smanjene su tenzije, smatram da možemo da raspravljamo čisto o pravnim i ekonomskim atributima ovog zakona, pogotovo što smo videli da pristupanje EU ne treba tragično shvatiti kako ga je shvatao jedan deo narodnih poslanika, niti treba Rusiju gledati onako, naročito posle izjave ambasadora Rusije u Tirani, koji je rekao da nije a priori protiv nezavisnosti Kosova, već da se samo zalaže za nastavak pregovora.
Dakle, shodno članu 45. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije Zakonodavni odbor treba da utvrdi da li je neki zakon pravno moguć, odnosno da li je u skladu sa Ustavom i sa zakonskom regulativom Republike Srbije, pa shodno tome da li može kao takav da uđe u proceduru.
Ovaj zakon na koji smo uložili amandman, poslanička grupa LDP, najpre je u suprotnosti sa članovima 83, 84. i 89. Ustava Republike Srbije. Član 83. se tiče slobode preduzetništva, član 84. položaja na tržištu, član 89. se tiče čuvanja nasleđa, a shodno tome i očuvanja prirodnih dobara.
Sledstveno onome što sam govorio o povredi Ustava ide i povreda prateće zakonske regulative, pa se mogu postaviti pitanja gde je tu poštovanje zakonskih odredbi o antimonopolskom položaju, odnosno zakonske regulative koja se tiče sprečavanja monopola. Zatim se postavlja pitanje zbog čega su prekršene odredbe zakonskih propisa o privatizaciji, o očuvanju javnih dobara itd.
U vezi ovoga što sam naveo daću vrlo konkretno obrazloženje. Sporazumom je izbegnuta redovna zakonska privatizaciona procedura. Na osnovu odredaba ugovora koji nam je dat na ratifikaciju vidi se da će prodaja biti izvršena po višestruko nižoj ceni od realne tržišne vrednosti, da iz sporazuma nisu izuzeta nalazišta nafte na teritoriji naše zemlje, pa se na ovaj način stranoj državi, bez sprovođenja propisne procedure, ustupa korišćenje privrednog bogatstva, što je su suprotnosti sa postojećim zakonodavstvom, a u vezi člana 89. Ustava, o čemu sam malopre govorio.
Sporazum ne pominje nikakve obaveze ruskih partnera, niti se tiče postojećih ekoloških normi u zakonodavstvu. Potpisnici sporazuma sa srpske strane nisu vodili računa o obavezi koja postoji u zakonodavstvu EU, što je direktno u suprotnosti sa onim o čemu je juče postignuta u Skupštini saglasnost.
Ti propisi kažu da svaka država članica u svakom trenutku ima najmanje 30% rezervi nafte u svojoj godišnjoj potrošnji, osim ukoliko nema sopstvena nalazišta itd.
Smatram da je na osnovu svega ovoga što sam naveo, a shodno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izvršena povreda Ustava i zakonske regulative. Shodno tome smatramo da ovakav zakon nije pravno moguć i to je razlog zbog čega sam, kao predstavnik LDP, izdvojio mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora. Tražim od predstavnika Vlade da na taksativno nabrojana pitanja, o kojima sam sada govorio, dadu adekvatne odgovore. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Gospodin Čedomir Jovanović, izvolite, a zatim Dušan Bajatović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što smo do sada čuli, izuzimajući poslanike koji su izuzeli svoje mišljenje na nadležnim skupštinskim odborima, može se opisati isključivo, samo i jedino kao skandalozno, kao nešto što je sramno, kao nešto čega se ovaj parlament mora stideti. To što ste izgovorili vi, gospodine Đeliću, i vi gospodine Škundriću, ne može se opisati na drugačiji način.
Podsetiću vas samo na jednu od činjenica koju ste vi zaobišli u toku svog izlaganja, činjenicu koja govori o neravnopravnosti, o ponižavajućem odnosu na koji vlade Republike Srbije, i Koštuničina i Tadićeva, pristaju kroz ovaj sporazum.
U slučaju eventualnog spora između dve ugovorene strane, između Republike Srbije i Ruske Federacije, validna je isključivo verzija sporazuma na ruskom jeziku. Ovakva odredba je nezamisliva u modernim međudržavnim političkim ili komercijalnim odnosima. Ona je zapravo izraz onog vremena koje se opisivalo kao kolonijalno doba.
Slična odredba ne postoji ni u jednom od brojnih sporazuma koje je Ruska Federacija potpisala sa drugim državama, između ostalog ni sa Grčkom, koju ste vi tako euforično pominjali, gospodine Đeliću. Zašto onda ne raspravljamo na ruskom jeziku da bi znali o čemu zapravo govorimo, zašto ste nam predali verziju sporazuma na srpskom koja nije validna.
Šta reći o vašem referatu, gospodine Škundriću. Vi ste prof. u Beogradu, prof. u Sankt Petersburgu. Ne bih cenio vašu stručnost, ali vi se bavite tekstilom i tekstilnim inženjerstvom. To nema veze sa naftnim i gasnim sporazumom sa Ruskom Federacijom. Konačno, u ovom dokumentu niste ni učestvovali.
Kada ste vi, gospodine Đeliću, otkrili da Rusija ima naftu? U januaru ove godine.
Ova država je usvojila energetsku strategiju 2005. godine, strategiju svog energetskog razvoja, koja je direktno suprotna ovome što sada vaša Vlada radi i za šta traži podršku od parlamenta, direktno suprotna.
Kada smo otkrili, gospodine Škundriću, da Rusija ima naftu? U januaru ove godine. Da ima gas? U januaru ove godine. Ko je odgovoran za ovo što se danas nalazi pred parlamentom, za raspravu u kojoj zaobilazimo svaki od tih sramnih, strašnih, neprihvatljivih stavova koji ponižavaju ovu zemlju.
Sa kojom zemljom je Rusija potpisala ovakav sporazum? Koja je to od država, sa kojom je Rusija potpisala sporazum, dala zlatnu akciju Ruskoj Federaciji? To vaš Slobodan Milošević nije radio 97. godine. Linčovali smo ga kada je prodao Telekom za milijardu i sedamsto miliona maraka, ali je zadržao zlatnu akciju Telekoma.
Neka se pojavi ovde predsednik Vlade, neka dođe predsednik Republike. Ko je, gospodine Popoviću, bio pravni i finansijski savetnik naše zemlje u ovom poslu? Svaka čast i vama i Dejanu Mihajlovu, ali reći ću vam ko je bio pravni i finansijski savetnik Gasproma, finansijski "Meri linč", pravni "Freš end Filds", dve najjače pravne i finansijske kuće na svetu.
Vaš je bio "Meri linč" do onog trenutka do kog niste napustili koncept, "Meri linč" i Rajfajzen, pa ste napustili taj koncept privatizacije. "Meri linč" i Rajfajzen su rekli - nema većinske privatizacije NIS, da manjinski paket. Pa ste ih napustili. Izađite ovde pa recite da to nisu rekli.
Kako je utvrđena cena NIS? Koliko vredi NIS? Država plaća 400.000 evra "Diloit i tušu". Možemo li da dobijemo odgovor na to pitanje? Šta se dešava sa ovom zemljom u situaciji u kojoj će se ona naći kada se ratifikuje ovaj sporazum? Gasprom 51%, Republika Srbija 49% u toj novoj kompaniji.
Koliki je osnivački kapital te kompanije: 500 evra, 1.000 evra, 5.000 evra, 500.000.000 evra? Koliki je osnivački kapital kompanije koja se tako formira? Šta Srbija unosi u tu kompaniju, šta unosi Gasprom? Srbija unosi sve što ima, unosi infrastrukturu koja je stvarana 50 godina, unosi tržište koje je štićeno državnim monopolima.
Šta unosi Gasprom? Veliki potencijal. Kakav smo mi do sada problem imali kao Srbija u ekonomskoj saradnji sa Ruskom Federacijom? Koliko se sećam, jedini problem je bio u tome što nismo imali pare da platimo ono što se oduvek moglo kupiti na tržištu Rusije i što će se ubuduće kupovati. Gde je u sporazumu koji nam vi nudite, i u srpskoj i u ruskoj verziji, postoji garancija da će na bilo kakav način Srbiji biti ponuđeno bilo šta ispod tržišne cene?
Da li možemo da dobijemo odgovore na ta pitanja ili će se ovo pretvoriti u ono što je po pravilu svaka rasprava u srpskoj skupštini: u naglabanje od tri sata u kojem niko ne želi da se posveti suštini. To niste naučili na fakultetima u Francuskoj, gospodine Đeliću, a ni vi gospodine Škundriću to definitivno niste mogli da nauče u partiji u kojoj ste bili i u kojoj ste sada dok je bila na vlasti.
To Slobodan Milošević nije radio. Ovo što su radili Koštunica, Boris Tadić ni Milošević nije uradio. Vrlo dobro znamo zašto smo klekli pred Rusijom. Klekli smo zbog Kosova.
Danas znamo da će se povlačiti Vladina rezolucija o Kosovu, jer je ta politika poražena, i ono što su nama uradili Amerikanci, nakon toga su uradili Rusi nekoj drugoj zemlji. Samo ne želim da ikad više Srbija bude poligon na kojem će se odmeravati postojanost međunarodnog prava.
Hajde da analiziramo sve ovo što se nalazi u sporazumu, pa da kažemo u 1. tački da predloženi sporazum predviđa da ubuduće kompanija i ruska strana ima najmanje 51% vlasništva, ali i apsolutnu kontrolu svih resursa koji se nalaze pod tom kompanijom, apsolutnu kontrolu.
Samo 400 miliona se plaća NIS. Kolika je bila dobit NIS u prošloj godini? Ruska federacija će investirati 500 miliona. Pa 300 miliona je bila dobit u prošloj godini. Mi ćemo dobiti za 400 miliona evra za koliko ćemo dati NIS i još 500 miliona investicija.
Kolika je rudna renta na nalazišta gasa i nafte u Vojvodini: 3%. Koliko je u Rusiji: 70%. Rusi će ovde raditi ono što ne mogu da rade u svojoj zemlji i nisu oni odgovorni za to. Svako ko se bavi biznisom traga za što većim profitom i što manjim troškovima, pa onda ovo treba nazvati poklonom.
Prošle godine ste kritikovali Tomislava Nikolića kada je ovde sa skupštinske govornice rekao da žali što mi nismo deo Ruske federacije ili nešto slično poput toga. Ovo ne postoji i ni u jednoj republici Ruske federacije se ne dešava ovo što se danas dešava kod nas u Srbiji. Mi sada ovde raspravljamo, čekamo, imamo još 12 minuta rasprave i posle 15 minuta i zbogom.
Kako će se promeniti ovaj sporazum. Nikako. To tako stoji u njemu. Jedino sudnji dan može promeniti ovaj sporazum posle vaše ratifikacije, ništa drugo. To ova zemlja nikad sebi nije dozvolila. Ne kažem da treba da pošaljemo poruku da ćemo jesti korenje, daleko od toga, i ne kažem da tražimo naftu i gas tamo gde toga nema, ali minimum dostojanstva i minimum poštovanja nacionalnih interesa.
Da, izvolite, Rusi, kupite ovde kao što se danas kupuje u Rusiji. Platite najviše pa budite gazde. Oni taj jezik razumeju jako dobro. Uostalom, samo tim jezikom i govore.
Svakakim pritiscima smo bili izloženi, tražila je ruska ambasada da se prioritetno raspravlja o ovom sporazumu, i mislim da su bili u pravu, ne postoji važniji dokument od ovog o kome mi sada govorimo u poslednjih nekoliko meseci.
Ovo je direktna negacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji smo potpisali, zato što taj mentalitet koji smo mi juče pokušali da definišemo ovde u parlamentu, taj mentalitet, to ne postoji u ovome o čemu danas razgovaramo. Govorimo o gasovodu. Najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje je propusna moć tog gasovodom.
Na kakav način mi možemo da utičemo na trasu tog gasovoda, na izradu tog gasovoda, na bilo šta u tom gasovodu? Mi smo se odrekli obaveznog odborenja. Koja se zemlja oko nas toga odrekla? Nijedna.
Izuzeli smo iz sporazuma na potpuno neverovatan način. Mi smo pomenuli sve ono o čemu moramo razgovarati. Koji je kvalitet nafte koji će se nuditi ovoj zemlji? Govorim o ekološkim standardima. Vi vrlo dobro znate da od toga nema ništa. Vrlo dobro znate da se ovde dosad trošila nafta najlošijeg kvaliteta. Iz dva razloga, zbog toga što su naša postrojenja za preradu nafte, to su muzički eksponati, i zbog toga što uvek kupujemo najnekvalitetniju naftu, jer nemamo novca za nešto više.
Hajde da kažemo gde su sporazumom utvrđene obaveze budućih vlasnika Gasproma, da poštuje postojeće ekološke norme u zakonodavstvu Srbije. Ako smo mi trovali i ako danas trujemo Pančevo, zato što ne možemo ništa bolje da uradimo, pa hajde makar kroz ovaj energetski sporazum da zaštitimo živote tih ljudi. Nema ništa od toga, ali zato stoji garancija da se neće pooštravati važeći zahtevi u pogledu kvaliteta produkata od prerade i nafte koji se proizvode. I dalje će se ljudi trovati.
Poražavajuće je što pri potpisivanju ovog sporazuma potpisnici zaobilaze ono što se ne sme zaobići. To su sveta pravila posla. Vi ih vrlo dobro znate, gospodine Đeliću. Da li imamo pravo da raspolažemo Banatskim dvorom? Nemamo. Da li imamo pravo da u Banatski dvor deponujemo svoje strateške rezerve gasa? Nemamo.
Da li imamo mogućnost da na nekom drugom mestu napravimo neki novi Banatski dvor? Nemamo, jer je to prirodno bogatstvo, to je dar prirode. Banatski dvor je prirodni rezervoar gasa, jedan od najvećih u ovom delu Evrope. Mi se toga odričemo bez ikakve naknade. Kako je utvrđena cena Banatskog dvora? Gde će biti naše strateške rezerve?
Juče smo prihvatili Sporazum o stabilizaciji pridruživanju. Jedna od elementarnih normi energetske sigurnosti zemalja članica EU je ona koja države članice obavezuje da u svakom trenutku u rezervi drže 30% svoje godišnje potrošnje. Gde ćemo mi to da držimo?
Da li postoji nešto što može da se kaže, a što će izazvati reakciju i omogućiti promenu ovoga?
Vi u ovom sporazumu niste učestvovali, bili ste potpredsednik grupe. U vašoj vladi ne postoji jedinstvo oko ovoga. Predstavnici stranaka članica vaše vlade nemaju ni jednu reč odobravanja za ovo što se dešava, osim konstatacije da im ništa drugo nije preostalo, pošto će neke druge stranke glasati za ovaj sporazum.
Je l' možemo da dobijemo odgovore na tih nekoliko jednostavnih pitanja. Neko od vas predstavnika Vlade neka nam to da. Kako je utvrđena cena od 400 miliona za NIS? Možda je i ona prevelika, smo nam recite kako ste došli do 400 miliona, kako je utvrđena ta cena?
Kako je procenjeno da je 500 miliona investicija, ovo što je dovoljna kompenzacija za potcenjenost NIS. Robne kuće smo prodali za 350 miliona, ne državi, nego privatniku.
Geneks smo prodali za 120 miliona. NIS, sa celim tržištem, sa izvorima nafte, sa izvorima gasa, sa izgrađenom infrastrukturom, za 400 miliona. Kako smo došli do toga?
Da li može parlament da dobije odgovor na to pitanje i onda ćemo reći - hvala vam, nismo znali, nesposobni smo, podnećemo ostavke kao poslanici, zato što smo napravili tako veliki propust i nismo uočili način na koji ste vi došli do cene od 400 miliona. Samo nam recite ko je utvrdio 400 miliona kao vrednost NIS, 51%, zapravo 100 posto, jer ni na kakav način ova država više neće moći da utiče na rad te kompanije. Izađite pa objasnite ovde.
Pošto to vi niste rekli, gospodine Škundriću, možda nisam u pravu, ali morate da izađete ovde i da kažete da to nije tačno. NIS vredi tačno 400 miliona evra.
Šta se dešava sa rudnim bogatstvima ove zemlje? Kolika je rudna renta, zašto se sporazumom Srbija vezuje za postojeću situaciju? Nikada više mi nećemo moći to da promenimo. Zašto državni monopol srpskih kompanija menjamo za državni monopol ruske kompanije. Šta time ova zemlja dobija.
Da imamo neki problem u snabdevanju sa naftom i gasom, a da on nije isključivo posledica naše materijalne nemoći, da platimo onoliko koliko nafta i gas košta, pa onda u redu, ali u buduće će ova zemlja imati onoliko nafte i gasa koliko bude novca u našim džepovima.
Niko nama ništa neće pokloniti. Vi vrlo dobro znate koliko je surov princip po kome funkcionišu tako velike zemlje i tako veliki sistemi kao što je recimo sistem iz koga dolazi Gasprom, koliko je on nemilosrdan, toliko da ga se plaši čitava Evropa. Zbog onoga zbog čega su nas bombardovali danas Rusiju prekorevaju i razvijaju sa njom aranžmane u skladu sa svojim interesima.
Neka nam se onda to ovde kaže. Neka se izađe pa neka se kaže - ova zemlja ne može da opstane bez takvog oblika podrške Ruske federacije, a cenu za tu podršku mi plaćamo tako što dajemo ono što imamo, a to je Naftna industrija Srbije. Onda je to pošteno, pa ćemo mi snositi odgovornost i za jednu i za drugu odluku. Ali, nemojte nam ovo podvlačiti pod ekonomske uspehe, jedne, druge ili treće Vlade. Ovo je besmislica.
Još 2005. godine država je usvojila strategiju svog ekonomskog razloga, 2005. godine država je angažovala Meri linč i Rajfajzen. Oni su utvrdili i procenili vrednost NIS-a u tom trenutku, uzimajući u obzir čitav niz parametara, između ostalog i cenu nafte koja je tada bila znatno niža od cene u ovom trenutku.
Rekli su da Naftna industrija Srbije vredi milijardu i dvesta miliona. I rekli su, sa čim se država složila, da se nipošto država ne sme odreći većinskog paketa u procesu privatizacije. To je ono što smo mi uradili, pozivajući se na primere država koje su pre nas potpisale energetske sporazume sa Ruskom federacijom.
Hajde, recite nam gospodine Đeliću koja je to zemlja koja je potpisala sporazum sa Ruskom federacijom i dala zlatnu akciju Ruskoj federaciji. Da li je to uradila Bugarska, da li je to uradila Grčka, zemlje koje su u poslednjih šest meseci stavile svoj potpis na taj aranžman? Nijedna osim Srbije.
Ne postoje prihvatljivi razlozi za pružanje podrške ovom zahtevu Vlade zbog načina na koji se došlo do ovog energetskog sporazuma, zbog karaktera energetskog sporazuma i zbog posledica koje proizilaze iz ovakvog energetskog sporazuma. Način je kriminalan, isključivo politički motivisan potrebom jedne vlade da u Rusiji pronađe onu snagu koju sama nema da bi se odbranila u propaloj politici i, rekao bih, sitnim predizbornim interesima.
Ovo nije u skladu sa zakonom jer je vrlo jasno zakonom utvrđena procedura po kojoj se obavlja privatizacija u ovoj zemlji. Karakter ovog sporazuma je kriminalan jer on ugrožava sve vitalne interese našeg društva, o tome možemo danima razgovarati. Posledice; e, one su vrlo predvidive i, po našem mišljenju, sramne.
Ovo smo uradili zbog onih građana od kojih ćemo tražiti na narednim izborima podršku za formiranje one vlade i politike koja će pre nego što uradi ovako nešto razgovarati sa svim učesnicima političkog života, prevazići one partijske razlike koje su tako izražene i voditi računa o tome da smo isti kad stojimo u redu za benzin, da smo isti kad se smrzavamo u stanovima bez gasa i da plaćamo ovaj sporazum budućnošću naše dece.
Mi na to ne pristajemo i sa velikom obavezom upravo prema građanima Srbije glasaćemo protiv.

Zahvaljujem. Da bih informisala javnost i vas, htela bih da znate da je od 10,05  do 10,52 u delu autonomne pokrajine Vojvodine nestalo električne energije. RTS je inače prenosio čitav tok sednice zahvaljujući agregatima, ali jedan broj kablovskih emitera nije prenosio sednicu Narodne skupštine.
Za reč se javio najpre Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne postavlja se pitanje da li će narodni poslanici SRS-a glasati za ovaj zakon ili ne. Glasaćemo za zakon. Može da se stavi dosta primedbi na način na koji smo došli do ovog ugovora, uostalom čini mi se to je prevagnulo i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. Svako ko na tri dana pred izbore obezbedi sebi snimak susreta sa predsednikom Ruske federacije i potpisivanje ugovora koji je možda s pravom označen ugovorom veka može da računa na pobedu na izborima.
Ovaj ugovor su pravili isti ljudi koji su prodali cementare, i Sartid, i Centralni komitet i šećerane za evro, tako da je princip isti, ne vidim razloga da promena pozicije u Vladi može da predstavlja promenu do te mere da počnete da napadate sebe za ono što ste radili pre nekoliko godina.
Mi nismo učestvovali ni u jednoj privatizaciji. Mi smo od 2000. godine naovamo trpeli strahovite kritike zato što smo vas upozoravali da bez Ruske federacije Srbiji nema opstanka i zbog toga smo proglašavani za ljude iz 19. veka, za nekakve svakakve, za one koji ne znaju značaj evropskih integracija. Evropa, Evropska unija, saradnja sa Evropom je postavljena kao postulat.
Niko više DOS-u nije bio bitan. Ni sa kim saradnja nije bila bitna. Evropa je to postavljala kao uslov, a Evropa se širom otvarala prema Ruskoj federaciji. Osam godina imate u rukama sporazum sa Ruskom federacijom o skoro bescarinskom izvozu skoro svih roba iz Srbije, niste se potrudili prstom da mrdnete da ga realizujete.
Onda je došlo do toga da mi kroz Mađarsku najskuplje plaćamo protok gasa. Onda je došlo do toga da strepimo šta će biti sa nama za 5 ili 10 godina, pošto mi nismo toliko moćni da budemo samo potrošači. Došlo je do toga da Rusija pre neki dan izjavi da joj uopšte nije problem ako ne bude član Svetske trgovinske organizacije, s pravom, da izjavi - više nećemo da dajemo naftu i gas, a da od vas uvozimo televizore, sad ćemo da prodajemo naftu i gas, a da pravimo televizore.
Mi tu treba da se nađemo. Voleo bih da ste, bar neki od vas, ovako studiozno, detaljno analitički pogledali sporazum o pridruživanju. Pa njemu može da se nađe mnogo više zamerki. Tamo može da se nađe mnogo više nepovoljnosti po Srbiju, po našeg siromašnog čoveka, po našeg seljaka, koji će odjednom morati da se ravnopravno nosi sa holandskim seljakom. Da vidim kako li ćemo mi to izdržati.
Ali, ni Vlada se nije potrudila da favorizuje ovaj sporazum. Sve ste nešto bežali od toga da javnost Srbije sazna koliko je bitno da se ovaj sporazum ratifikuje.
Vlada neprekidno veliča sporazume sa Evropskom unijom, po meni glorifikuje, ali eto vi ćete reći, s pravom, nema nam investicija, nema nam opstanka, nema razvoja, nema progresa ako nismo članica Evropske unije.
Zašto niste uložili toliku energiju, gospodo ministri i predsedniče Vlade, predsedniče države, da građanima Srbije približite Rusku federaciju, odnose s njom, posebno ekonomske i finansijske odnose? Zašto nikada niste pustili, do pre nekoliko meseci, nijednu rusku banku na naše tržište?
Zašto vam nikada evro ili dolar iz Ruske federacije nije značio koliko evro iz Evropske unije? Zašto Rusija nije bila nikada ovde partner s kojim se iskreno i ozbiljno razgovara?
Sad kad je postalo jasno da moramo da se oslonimo na Rusku federaciju, sad stidljivo, trpeći kritike na koje ne želite da odgovorite, jer biste morali da kažete koliko je važan odnos sa Ruskom federacijom, važniji od Evropske unije. Evropska unija ne može da izdrži bez Ruske federacije. Ruska federacija može da preživi bez Evropske unije i vi to jako dobro znate.
Mi sad treba da imamo oba partnera, ali nameće nam se samo po sebi ko nam je važniji. Nije tu samo borba za Kosovo i Metohiju, ali je mnogo bitna. Vi širite u javnosti priču - izdaće nas Rusi, ne kažete napali su nas Amerikanci i Evropska unija, nego neće da nas odbrane Rusi.
A što bi morali da nas brane da EU poštuje Povelju UN? Što bi nam uopšte trebalo bilo čija zaštita, da nas Amerika nije bombardovala, što bi nam trebalo da nas Rusija brani od tog bombardovanja. Tad je strahoviti zamereno Rusiji što ne podiže neki avion da nas brani. Da, ući će u rat, zbog Srbije koja nije ni znala tad šta hoće.
Svaki sporazum sa velikima ima manjaka i nedostataka. U staroj Srbiji, iz pre dva veka, udavali su lepe devojke za bogate starce. Šta je drugo mogla da radi? Bar je imala koru hleba. Hvala bogu, prošlo je to vreme, ali kada se vezujete za velike, ne možete samo svoje ambicije i samo svoje želje da zadovoljite.
Spreman sam da u istim uslovima uvek nepovoljniji ugovor sklopimo sa Ruskom federacijom nego sa EU. Ova Ruska Federacija neće biti zlikovac prema srpskom narodu. EU je bila zlikovac prema srpskom narodu. Vi ste im to oprostili za nekoliko dana. Građani Srbije su to delimično zaboravili, ali jeste li vi sigurni da su odnosi konačno na tom nivou da se EU ponovo ne pokaže kao zlikovac? Ja nisam.
Tražili ste da sporazumom nekako umilostivimo aždaju. Evo, izglasaćete taj sporazum, da vidimo da li će aždaja biti milosrdna prema Srbiji. Ali, bez ikakve zadrške treba ulaziti u ekonomske i sve druge vrste odnosa sa Ruskom federacijom, i to znaju ovi surovi monetaristi, koje za Rusiju ništa ne vezuje, i to znamo mi Rusofili, koje za Rusiju vezuje sve. I bogu hvala da se Rusija podigla i pokazala Americi da će da brani svoj interes.
A mi tu samo da spojimo praktično, korisno i dobro za nas. S jedne strane imate EU, da dovodimo ovde njene velike proizvođače, s druge strane, širom otvoreno rusko tržište, da na njemu odavde plasiramo svoju robu. Zbog toga smo mi radikali pristali da to ide zajedno. Tražili smo od vas da ruski aranžman ide pre, na vanrednoj sednici, niste prihvatili.
Ali, dobro, ovo je, čini mi se, simbolična, istorijska simbolična sednica, sa dve najvažnije strane sveta mi se sastajemo. Ima li išta bolje? Nemojte baš previše da istražujete, ako vam je neko malo draži od onog drugog, šta li kod onog drugog ne valja.
Ne valja ni u jednom ni u drugom sporazumu baš sve. I jedan i drugi su predaja Srbije, ili će prihvatanje uslova EU da bude odbrana Srbije, da pod njihovim uslovima imamo i proizvodnju, i tržište i sve živo. Videćete kako će to teško da ide.
Ruskoj Federaciji je potrebna Srbija ovakva kakva jeste i to treba dodatno iskoristiti. Tu sam saglasan, ali pošto nismo uticali u pregovorima, ni na cifru, ni na odnose, ni na šta, ostaje da kažemo: uzmi ili ostavi. E, pa došlo je vreme kad sa Ruskom Federacijom treba da se razgovara po principu - uzimaj ono što nudi Ruska Federacija, jer ona to ima kome drugom da ponudi.
Ne zaboravite, nije taj krak jedina alternativa da Rusija još više gasa proda zapadnoj Evropi. To smatram poklonom Srbiji. U to računam sve buduće godišnje prihode i svu buduću sigurnost. Taj gasovod će neko i da brani od sada. Svu buduću sigurnost koju Srbija sebi osigurava, i energetsku i svake druge vrste, i zbog toga sam ponosan.
Grubo ste tumačili moje reči o tome da mi nažalost nismo ruska gubernija, ali ponosan sam na to što godinu dana posle toga ne zviždite kad vam kažem koliko je važna saradnja sa Ruskom federacijom, koliko je važno da u kontinuitetu politika predsednika Putina na predsednika Medvedeva se dalje prenosi i na sve buduće predsednike Ruske Federacije.
Kamo sreće da Srbija jednom konačno sebi izabere takvog predsednika koji će o Srbiji da brine toliko koliko ruski predsednici brinu o Ruskoj Federaciji i Srbiji bi cvetale ruže. Zato pozdravljam ovaj sporazum. Mi ćemo za njega glasati ponosnije nego ikada. Naša politika saradnje sa Ruskom Federacijom danas ili danom verifikacije konačno dobija svoju potpunu potvrdu.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospodin Nenad Prokić.