Zahvaljujem. Gospodin Čedomir Jovanović reklamira Poslovnik.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 100, pogrešno smo protumačeni. Žao mi je što dolazi do tako puno nesporazuma. Bilo bi ih manje da oni koji podržavaju ovaj sporazum pokazuju spremnost da javno obrazlože razloge za svoju podršku.
Još jedanput, toliko puta smo govorili o NIS i činjenici da je potcenjena njena vrednost, praktično definisali tu privatizaciju kao protivzakonitu jer se privatizuje suprotno proceduri definisanoj zakona o privatizaciji, ali sve vreme su i nepravilnosti koje niko nije pokušao da negira u oblasti naftnog sporazuma pravdane značajem koji će proisteći iz sklapanja gasnog aranžmana, pa je tako pominjan magistralni pravac, iako u sporazumu koji Parlament treba da ratifikuje nema ni reči o magistralnom pravcu, nego samo o deonici gasovodnog sistema.
Nemojte da nam tumačite kako se nešto zove, nego hajde da to kako vi tumačite vidimo u sporazumu koji treba da ratifikujemo. Dakle, da vidimo da kroz Srbiju prolazi magistralni pravac, a ne deonica gasovodnog sistema. Pa nam je dalje ovde obrazlagano kako će naravno kompanije koje nastaju poštovati zakone, ili kako bi to gospodin Bajatović rekao, pozitivne propise Republike Srbije.
Ali, ko nama garantuje da će kompanija biti registrovana u Srbiji, pošto se u članu 2. sporazuma vrlo jasno kaže da će kompanija koju formira Republika Srbija sa Ruskom federacijom dogovoriti mesto svoje registracije? Znači, u ovom sporazumu ne piše da će kompanija biti registrovana u Beogradu ili u Novom Sadu, nego da će dogovoriti mesto svoje registracije. Zašto ta nedoumica?
Znači, nema magistralnog pravca, nego deonica gasovodnog sistema. Nema registracije u Srbiji, nego će biti dogovoreno gde će kompanija biti registrovana.
Pa onda da idemo dalje. Govori se o nekom značaju koji proizilazi iz činjenice da je ovo transevropski projekat, a u članu 5. se kaže da će stranke uložiti moguće napore.
Možemo da dobijemo tumačenje formulacije - mogući napori. Strane će uložiti moguće napore za dodele gasovodnom sistemu statusa projekta transevropske energetske mreže. Vidite li vi koliko je to daleko od onoga što se ovde pojavljuje kao argumentacija koja treba da posluži za davanje saglasnosti ovakvom jednom sporazumu. Sporazum prepun nedoumica i opštih mesta.
Posebno je skandalozna činjenica da će se u slučaju eventualnog spora koristiti isključivo verzija na ruskom jeziku. Mi imamo primer Vlade Republike Srbije u prošlom sazivu, koja nije želela da stavi na dnevni red Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zbog toga što nije bilo verzije na srpskom jeziku, nego navodno verzija isključivo na engleskom, pa je onda pribavljena i verzija na srpskom jeziku, na ćirilici, kojom je tako ponosan gospodin Đelić, koja je potpisana u Briselu.
A ovde nema ćirilice, nego isključivo važi sporazum potpisan na ruskom jeziku. Previše ponižavanja. Znači, hajde da postavimo pitanje šta se dešava sa srpskim jezikom i kako je moguće ratifikovati sporazum, a da nismo sigurni da ratifikujemo sporazum koji je onakav kako ga mi doživljavamo. Onda treba da se pojavi tumač ruskog jezika, pa da kaže - sporazum je na zajedničkom pismu, ali na različitim jezicima, pa je to samo po sebi zaista presedan u odnosu na sve ono što je ovaj parlament do sada uradio.

Reč ima gospodin Maraš.

Javio sam se u skladu sa članom 226. našeg Poslovnika. Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora narodne skupštine, ministara, u ovom slučaju od gospodina ministra Škundrića, funkcionera itd.
Gospodine Škundriću, hteo sam da iskoristim svoje pravo da dobijem neka obaveštenja od vas, nadam se da to neće biti u pisanom obliku za desetak ili petnaestak dana, voleo bih da to bude u toku ove rasprave.
Stvar koja mene najviše trenutno interesuje, koju nisam uspeo da nađem u sporazumu je ta, da li će Srbija gas u budućnosti kupovati gas od Gasproma preko Jugorosgasa. Da li će Jugorosgas još uvek biti posrednik?
Kada je u pitanju Jugorosgas, to je firma koja je osnovana 1996. godine, 50% su bile firme iz Srbije vlasnici, između ostalih i Srbijagas, 50% ruska strana, tačnije Gasprom.
Da li je tačno, gospodine Škundriću, pretpostavljam da ste s tim upoznati, da je toj kompaniji, Jugorosgasu, tada prilikom osnivanja data koncesija na razdoblje od 25 godina za izgradu gasovoda prodaju i tranzit gasa od Pojata do krajnjeg juga Srbije, što je uključivalo izgradnju gasovoda Niš - Dimitrovgrad , preko koga je Srbija trebalo da se spoji Bugarskim gasovodom.
Mene takođe interesuje ko je, zbog čega 2006. godine uveo Jugorosgas kao posrednika? Zbog čega Srbija plaća 30, 35 miliona evra nekom posredniku čiji je jedini posao da naplati te pare? To sam već nekoliko puta ovde postavio kao pitanje, ali molim vas gospodine Škundriću da mi odgovorite. Da li je tačno da je pre dva meseca stiglo pismo obaveštenja od Gasproma, vlasnika 75% Jugorosgasa, da prodaje svoj vlasnički deo trećem licu i sada je već poznato koje je to treće lice, da je to jedna turska firma.
Da li je sve to tačno i zbog čega je Srbijagas bila onemogućena da kupi tih 25% odlukom prethodne vlade, odnosno nečinjenjem prethodne vlade? Ima tu puno pitanja koja su važna za taj Jugorosgas i verujem da ne postoji mnogo država u ovom svetu koje su na ovakav način pre dve godine uvele posrednika. Zbog čega je uveden posrednik, ko uzima te pare i ko je odgovoran za tako nešto? Molim vas, gospodine Škundriću, da mi na ta pitanja odgovorite. Ako niste sada u mogućnosti razumeću, pa u pisanom obliku za nekih osam-deset dana, to će služba sve zabeležiti.
(Petar Škundrić, sa mesta: Nije predmet ovog sporazuma, ali vi ćete dobiti odgovor.)
Znam da nije predmet ovog sporazuma, ali mene interesuje da li će Jugorosgas biti posrednik u kupovini gasa od strane Gasproma prema Srbijagasu?

Služba će dostaviti odgovor koji će stići. Molim gospodina Ostojića da uzme reč.

Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, koleginice i kolege, i za 30 godina kada se iscrpe fosilna goriva i kada ne bude u Rusiji nafte, a biće nekakvog novog izvora energije, neće propasti svet bez ruske nafte, ni arapske nafte, ovaj sporazum će se učiti u školama kao primer najsramotnijeg sporazuma koji je Srbija ikada potpisala.
Ovo je sporazum koji će imati efekta na te generacije koje dolaze posle nas. Svaki član ovog sporazuma ima obaveze prema Srbiji, obaveze Srbije i prava ruskog partnera.
Najbolji je primer član 3. Učesnici imaju sledeće udele u osnivačkom kapitalu, svaka od kompanija. Ruski učesnik najmanje 51, a srpski učesnik najviše 49, što znači da ovaj sporazum omogućava da ruska država bude vlasnik 100%. Da li će biti sedište u Srbiji i to ćemo videti.
U svakom slučaju, monopol srpske države – a mi iz LDP smo protiv svih monopola, i privatnih, i državnih, i srpskih privatnika i srpske države – zamenjuje se monopolom strane države.
Mi jesmo za gasovod, jer ga plaćamo, a oni ga prodaju kao sve zemlje Evrope. Želimo da se razvija ova zemlja, ali smo protiv ovog sporazuma, pored ovih stvari, i zbog toga što se vezuje izgradnja gasovoda, koji nije magistralan po kapacitetu koji stoji u ovom sporazumu, bar na srpskoj verziji, ali brojevi su i na ruskoj verziji, pa je isto, što se vezuje za poklanjanje NIS-a.
Mi i dalje smatramo da to treba uraditi na osnovu zakona o privatizaciji, na tenderu, jer će se tako najlakše utvrditi najbolja tržišna vrednost naše nacionalne kompanije. Smatramo da je prethodna Vlada ovo potpisala iz političkih razloga, takođe mislimo da, pored nepovoljnih ekonomskih posledica po našu zemlju ili po državne i nacionalne interese, ovo će imati i nepovoljne političke posledice po našu zemlju.
Ponavljamo, nismo protiv saradnje sa Rusijom, nismo protiv stranih investicija, nismo protiv ruskih investicija, ali pod uslovima koji brane čast i ugled ove zemlje, pod uslovima koje su druge zemlje, koje su imale odgovorniju vladu nego što smo mi imali kada je tajno pregovarala sa Putinom, uspele za sebe da obezbede.
Nijedna zemlja nije potpisala gasni sporazum, pričam o susednim bliskim zemljama, Bugarska i Grčka, nije potpisala sporazum u kome je ruskom partneru dala većinsko vlasništvo, a da ne pričam o mogućnosti da ima 100%. Obe zemlje su zadržale zlatnu akciju, udeli su 50:50, sa zlatnom akcijom zemlje domaćina, baš kao što je Milošević 1997. privatizovao tadašnji Telekom.
Nijedna zemlja nije pride uz gasni sporazum poklonila svoju naftnu industriju, ni Bugarska, ni Rumunija. Znači, ovakvog primera nema, a da nema vidi se letimičnim i detaljnim uvidom u ovaj sporazum, jer je prosto nemoguće da bi neka odgovorna vlada bilo koje zemlje bila spremna da ovo predloži parlamentu.
Ponovo kažemo, pazite, dogovorili ste se, verovatno ćete izglasati, ali dolaze druga vremena, ovde piše čak da nikako ne može da se desi da se nad imovinom te firme i ta firma da dođe pod udar nacionalizacije ili merama ekvivalentnim posledicama eksproprijacije i nacionalizacije. Dolaze druge generacije, možda i hrabrije od nas, i kada budu videli ovo neće ih obavezivati ovaj član.

LDP je iskoristila svoje vreme. Reč ima Ferzo Ćelović. Nije tu. Reč ima Dejan Mirović.

Dame i gospodo, sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i prateći protokol čine jednu celinu.
Nije realno ono što se najavljuje iz Vlade, odvajanje gasnog aranžmana od investicija ruskog partnera u NIS.
Ozbiljna vlast ne sme da se rukovodi nerealnom ideologijom, posebno kada se radi o ovako značajnom poslu za našu državu. Bilo kakva vrsta ostrašćenosti mora da ustupi mesto pred načelom ekonomskog interesa.
Tvrdi se da je dogovorena cena za NIS mala. Sugeriše se da bi neke druge firme, najčešće se u javnosti pominje austrijski OMV, platile više. Prema podacima sa sajta ove kompanije i tabeli iz "Politike", čiji je autor Jasna Petrović, OMV je kupio 45% nemačke firme Bajern oil za samo 157 miliona dolara. Kapaciteti za preradu nafte ove nemačke firme su tri puta veći od onih koje ima NIS.
Na sajtu OMV se iznosi da je ova firma postala najveća naftna i gasna grupacija u centralnoj Evropi nakon preuzimanja većinskog dela rumunskog Petroma 2004. godine. Ali, u maju 2006. godine rumunski list "Gaudul" objavio je, a preneli su i naši mediji, da je Rumunija za godinu i po dana imala gubitke od nekoliko milijardi evra zbog ovog posla.
Citiram prema tekstu objavljenom u "Politici" 16. maja 2006. godine: "Nakon što plate takse za dobijanje nafte i isplate beznačajne rente, koje su samo 8% vrednosti proizvodnje, Austrijanci na kraju ostaju sa neto profitom od 80%". Zatim se zaključuje u istom tekstu: "To je najgori posao koji je poslednjih godina zaključila rumunska država." Više nego poučno.
Takođe, OMV ni po proizvodnji nafte ne može da se poredi sa ruskim firmama. Dnevna proizvodnja nafte OMV je 350.000 barela. To ne dostiže ni 5% dnevne ruske proizvodnje. Za razliku od naših vlasti, rukovodstvo austrijske firme je svesno ove realnosti i zato pažljivo gradi strateško partnerstvo sa Gaspromom.
U tom kontekstu u januaru 2008. godine je potpisan sporazum o preuzimanju 50% skladišta gasa u Baumgartenu od strane Gasproma. To skladište je treće po veličini u Evropi. Predviđeno je bilo kao važna tačka za već ostvariv gasovod EU Nabuko.
I ugledni ekonomski eksperti smatraju da je cena za NIS realna. Npr, prof. dr Jovan Ranković, naš vodeći stručnjak za teorije bilansa, finansiranje preduzeća, investicionu politiku i upravljačko računovodstvo smatra: "Rusi za 51% vlasništva NIS-a nude 400 miliona evra, koliko knjigovodstveno vredi 100% te kompanije? Takođe, ne sećam se da je neko zvanično nudio da će investirati više od 500 miliona u NIS niti da ćemo u paketu dobiti i gasovod.''
Prof. Ranković zaključuje: "Čitav taj gasni sporazum je dobar posao za Srbiju. Upućen sam u to liko vredi NIS i ponuđena suma je u redu.
Domaća naftna kompanija ima ogromne gubitke još od ranije i tek sa ovim skokom cena goriva je počela pomalo da se oporavlja." Ovim procenama prof. Rankovića treba dodati i da je cena za akcije NIS-a rezultat analize koju su, pored ruskih eksperata, sproveli eksperti iz Dž. P. Morgana. Poznato je šta ta firma znači na zapadu.
U širem ekonomskom kontekstu Saša Đorgović, ekonomski ekspert Instituta za tržišna istraživanja, iznosi: "Ukoliko NIS prodamo Gaspromu, oni će ovde prerađivati i izvoziti naftne derivate, što će iz godine u godinu smanjivati naš spoljnotrgovinski deficit. Naša privreda će, ukoliko postignemo energetski sporazum, profitirati od taksi za tranzit gasa."
Dakle, ekspertske procene pokazuju da, za razliku od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, sporazum sa Ruskom Federacijom donosi smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i porast budžetskih prihoda.
Što se tiče kvaliteta ruske nafte, opšte je poznato da se ona već nekoliko decenija izvozi u Nemačku, Poljsku i druge zemlje EU, upravo kroz najduži naftovod na svetu Družba. On je izgrađen 1964. godine. Ukupne je dužine 4.500 kilometara, od Samare u Rusiji do Šveda u Nemačkoj na reci Odri.
Kapacitet naftovoda je od oko 1,4 miliona barela dnevno, što je deset puta više od ukupne nemačke dnevne proizvodnje. Ideološki i politički motivisano osporavanje sporazuma o saradnji o naftnoj i gasnoj industriji je u suprotnosti sa pravnim načelima.
Svaki student prava zna šta znači načelo pacta sunt servanda: ugovor je zakon za stranke. Ovo načelo potiče još iz Rimskog prava, ono se i danas poštuje u međunarodnom ugovornom pravu. Prihvaćeno je u Povelji UN i u Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu.
Takođe, za razliku od SSP, ni okolnosti se nisu promenile u međuvremenu.
Jedino što se promenilo od 25. januara su cene nafte. Tačnije, još više je porasla zavisnost EU i globalne ekonomije od ruske proizvodnje nafte. Kriza u Gruziji i Osetiji i tragikomična reakcija Brisela to pokazuju.
Takođe, prema procenama nemačkog osiguravajućeg društva Alijans, cena nafte će dostići 200 dolara za barel u naredne dve godine. Zato u potpunosti treba primeniti sporazum, ali i protokol potpisan u januaru u Moskvi.
Uostalom, prema definiciji prof. međunarodnog prava Stevana Đorđevića, svrha protokola je tumačenje postojećeg sporazuma. Podsećam, naziv protokola potpisanog u Moskvi je - osnovni uslovi kupovine akcije NIS-a.
Dakle, jasno je da je protokolom definisana cena od 400 miliona evra za kupovinu akcija NIS-a i još 500 miliona za modernizaciju i rekonstrukciju NIS-a. Svako dalje tumačenje koje negira ove osnovne uslove iz protokola nema veze ni sa pravom, ni sa ekonomijom, već sa nerealnom ideologijom i propagandom. Ta ideologija ne uvažava novu globalnu realnost.
Treba imati u vidu i da su odnosi između dva vodeća svetska proizvođača nafte, Rusije i Saudijske Arabije, danas na visokom nivou. Jedna od glavnih tema prilikom posete visoke saudijske delegacije Moskvi u julu 2008. godine je bila upravo zajednička naftna politika. Zato je saradnja sa Rusijom u ovoj oblasti neophodna i nužna. To znaju i u Briselu i u Vašingtonu. Trebalo bi to konačno da shvate i naše vlasti. Zahvaljujem.

Gospodin Slobodan Maraš, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 104. i članom 101, jer puno toga što smo mi danas rekli vidim da nije shvaćeno.
Moj prethodnik je navodio ovde reči jednog profesora. Mi smo ceo dan pokušavali da vam kažemo - nismo protiv sporazuma sa Gaspromom, ali smo protiv ovakvog sporazuma. Zbog čega? Većinu, 51% ima Gasprom, imaju Rusi, nema srpska država, nema srpska firma.
Zašto je to sporno? Jer ste dali po knjigovodstvenoj vrednosti. Ponovo vas pitam - da li je normalno da damo nešto po knjigovodstvenoj vrednosti, kada je utvrđena tržišna vrednost, od strane firme koju je angažovalo Ministarstvo za ekonomiju, od preko dve milijarde? Mi smo to dali za 400 miliona evra. Mislim da je to važno da građani znaju.
Takođe, moram da vam kažem šta je sve imovina NIS-a. Moram to da ponovim, pre svega zbog onih koji gledaju ovaj prenos. Zgrada NIS-a u Beogradu, zgrada NIS-a u Novom Sadu, Rafinerija u Pančevu, Rafinerija u Novom Sadu, Rafinerija gasa u Elemiru kod Zrenjanina, 497 benzinskih stanica, 1.600 internih benzinskih stanica, 44 stovarišta, avioservis za snabdevanje letelica kerozinom, cisterne za prevoz tečnih goriva ukupnog kapaciteta 18.250 tona, oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorna ulja, masti, auto-delove itd. "Ozon" firma, čiji je NIS stopostotni vlasnik, poseduje 11 hotela, motela i odmarališta. Ova firma ima četiri objekta u Crnoj Gori, hotel Splendid kod Prčnja, apartman hotel u Buljaricama, oni koji su jednom bili u Crnoj Gori znaju koje je odmaralište u Bečićima, objekat u Poborama, zatim hotel Osovlje na Fruškoj Gori, restoran Boku kod Zrenjanina, kuća u Tunji, motel Adaševci na auto-putu Beograd-Zagreb, na Zlatiboru poseduje hotel Vis, nekadašnji Jugopetrol, kompleks Hajat-Jelen na Crnom vrhu itd.
NIS ima akcije i u drugim kompanijama i preduzećima: 16% pančevačke Petrohemije, 13% Karbo-dioksida, Fabrike za proizvodnju industrijskih gasova, NIS ima i 43 odsto Politike A.D. i 21% Radio-televizije Politike, 39% Beogradskog hotela Hajat, 14 odsto deonica Jugovića i 49% Sportskog centra Pinki. To je samo jedna imovina. Gde je prirodno bogatstvo, gde je Banatski Dvor? Sve to dajemo 51%, dajemo većinu Rusima, a upravljaće 100% sa tim. O tome je reč, gospodine Miroviću.
Još nešto moram da kažem. Zaista mi je neprijatno, ali moram. Ovo je danas pominjano da je istorijski sporazum za Srbiju. Pogledajte salu, koliko je poslanika vladajuće koalicije, tridesetak.
(Predsednik: Vreme.)
To je istorijski sporazum, to je toliki značaj. Pogledajte koliko daju značaja ovom sporazumu.