Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vi gospodine Palaliću stalno dajete višak smisla onome što mi iznosimo u svojim diskusijama. Sa tim teorijama zavere bilo bi bolje da što pre prekinemo. Mi raspravljamo o dokumentu koji se nalazi pred poslanicima.
U članu 1. ovog sporazuma, stav 2, kaže se sledeće - u okviru magistralnog gasovodnog sistema u izgradnji iz Ruske Federacije kroz Crno more i teritoriju trećih zemalja i Republike Srbije, za tranzit i isporuke prirodnog gasa u druge zemlje Evrope predviđa se izgradnjom na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema.
Znači, niko ne govori o magistralnom gasovodu nego o deonici gasovodnog sistema. To je prva činjenica. Druga činjenica, mi nemamo ništa protiv toga da gasovod prođe kroz Srbiju, želeli bismo da se to desi, ali vas pitamo zašto to radite na ovakav način.
To pitanje vam postavljamo zbog toga što sumnjamo u sposobnost Vlade Vojislava Koštunice da u ovom poslu zaštiti adekvatno interese građana Republike Srbije, jer je ta Vlada istovremeno odlučila da u okviru energetske strategije razvoja naše zemlje podrži koncept manjinske privatizacije i, paralelno sa tom odlukom koju je nazvala energetskom strategijom, donela drugu odluku koja je direktno suprotna toj strategiji.
Da li je to čudno za politiku Vojislava Koštunice? Nije. To je oduvek bila politika Vojislava Koštunice. Ali, mi od vas tražimo činjenice. Prekinite sa teorijama zavere. Nemam ja firme u Rusiji, gospodin Popović ima firme u Rusiji. Živim ovde u Srbiji. U mom kabinetu ne sede lobisti ruskih kompanija, sedeli su u Koštuničinom kabinetu. Nisam potpisivao sporazume ni u Vašingtonu, ni u Briselu, ni u Kremlju, nego je to radio Vojislav Koštunica, od Ahtisarija primio nagradu državnika godine, da bi onda žrtvovao interese našeg društva nekoliko godina posle toga tražeći da mi u Ahtisariju vidimo ono što ne postoji i što ni on sam nije bio spreman da vidi onda kada mu je Ahtisari odgovarao. Znači, umesto ovakve vrste rasprave samo činjenice i ništa drugo.
Ova zemlja je potpisala i preuzela je obavezu. Potpisala je ugovor sa Evropskom unijom i neka onda ova zemlja kaže da je taj ugovor više ne obavezuje. Nemamo ništa protiv. Neka ova zemlja kaže da se iza ovog sporazuma, koji sada parlament treba da ratifikuje, valja afirmacija onih inicijativa koje idu u prilog skidanja moratorijuma za izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji.
Da li će nam se to desiti za godinu, dve ili tri? Mi mislimo da hoće. Dobili smo na mestu ministra energetike lobistu za jednu takvu ideju. Onda to treba staviti kao kartu ovde na naš sto, pa reći u redu, ulazimo u jednu novu eru. Da li postoje nuklearne elektrane oko nas? Da, postoje. Da li nam je potrebna energija? Da, jeste.
Hajde da o tome razgovaramo. Hajde da kažemo šta ovaj parlament može da uradi da bi se primenio onaj član Sporazuma u kome vidimo mogućnost da se stvari poboljšaju. Bugarska vlada je celu noć pregovarala sa Rusima da bi u zoru potpisala sporazum onakav kakav je bio, u skladu sa interesima bugarskih građana. Mi to želimo za građane Srbije, i gas i naftu. Dosad smo imali problem sa tim, ali pre svega zbog toga što nismo imali novac.
Kada neko ulazi na tržište Srbije i zauzima poziciju koju je do tog trenutka imala srpska država, a to je ono što sada mi radimo, e onda tražimo garancije da će taj neko osećati te iste obaveze prema građanima Srbije, kao što je morala da oseća i osećala sama srpska država, to jest da ruska država neće praviti razliku između interesa svojih građana i interesa građana Srbije.
Jako je teško verovati u takvim odnosima nekome na reč. Potrebni su sporazumi. U ovom sporazumu toga nema i to je ono što moramo da promenimo.