Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zbog povrede člana 104, a vezano sa članovima od 105. do 113, kao i člana 27.
Gospođo predsednice, tužno je bilo gledati kako šef najveće stranke iz vladajuće koalicije mora da vas opominje i da vam govori da primenjujete Poslovnik u skladu sa zakonom, odnosno da primenjujete sve odredbe ovog poslovnika.
Najveći krivac za ovo što se dešava u Skupštini Srbije danas i što se dešava proteklih meseci nije opozicija, nije problem koji ima SRS ili novonastala stranka, odnosno poslanička grupa. Nimalo ne uživam, niti želim sve to da slušam, ali njima je omogućeno da se tako ponašaju u ovoj skupštini. Njima je omogućeno da pokušaju da isteraju pravdu u koju veruju, i jednoj i drugoj poslaničkoj grupi. Najveća krivica je na šefici Nadi Kolundžiji, šefici Poslaničke grupe ZES.
Sada ću vam reći zašto. Zato što niste obezbedili kvorum od 126 poslanika danas, da se objedini rasprava, zato što ste neodgovorni, zato što ste krenuli, gospođo predsednice, ne znajući koliko imate poslanika, da glasate o nečemu o čemu niste mogli da glasate, jer nemate 126 poslanika.
Umesto da pričamo o nečemu za šta se zalažemo i mi i vladajuća koalicija, kad kažem mi, mislim na LDP, dolazimo u situaciju da slušamo ovo ceo dan i da nakon deset sati, ili koliko časova već, izađe šefovica Poslaničke grupe DS-a i kaže predsednici Skupštine – molim vas, pridržavajte se Poslovnika. Najveća krivica je na vašoj i na njenoj strani.
Mi ne dolazimo u priliku da kažemo neke stvari, gospođo predsednice. Nas, sigurno, interesuje zbog čega ne može, npr., da dođe na dnevni red deklaracija o položaju Narodne skupštine u procesu prijema Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji? Nas interesuje zbog čega smo toliko potrošili vremena da objasnimo i poslanicima i građanima zbog čega je značajno da Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da bismo doživeli fijasko u Briselu? Nas interesuje zbog čega svi ćutite o rezultatima razgovora s ministrom za vanredne situacije, gospodinom Sergejem Šojguom, koji je on vodio s ministrom unutrašnjih poslova Srbije, s gospodinom Dinkićem i s još nekim ljudima?
Nema ničega od onoga što ste obećavali da će se desiti, što ne piše u Sporazumu, što ste obećavali da će biti u Ugovoru.
Takođe me interesuje, potpuni je medijski mrak, javnost ne može da sazna da aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom Srbija neće potpisati. Nema aranžmana.
Zašto nema aranžmana? Zato što je naša budžetska politika potpuno suprotna svemu onome kako bi morala da se vodi.
Skrenuta je pažnja da je to što ste pristali na ucenu pet poslanika jedne male partije u vašoj vladajućoj koaliciji – da se podignu penzije na 70%, odnosno da se sada podignu za 10% od prosečne zarade, katastrofa za ovu zemlju, da je to za sledeću godinu pola milijarde.
Nije problem, treba dati, ali to će se obesmisliti sutra, a da biste nekome dali tih pola milijardi, morate da imate odakle da uzmete, ili da se zadužite, ili da nešto prodate, ili da nekom drugom uzmete iz budžeta. Vi to nećete uraditi. To ćemo najbolje videti kada bude rebalans budžeta.
Još jednom vas molim, vi ste najodgovorniji za sve ovo. Ne mora Nada Kolundžija da vas opominje, vi morate da se pridržavate Poslovnika.