Gospođica Jovanović, po Poslovniku.

Gospođo predsedniče, javljam se po članu 238. Poslovnika. Skinuta je ova tačka dnevnog reda, gospodine Ristiću, Monitoring komiteta, koji prati sve segmente u Srbiji, i ja ću sada da se usredsredim samo na ono za šta vi dobijate packe od Saveta Evrope, kao izvršna vlast u zemlji, da to niste uradili, niste prilagodili naše zakonodavstvo. Ne govorimo... Da to apstrahujemo, pošto tamo ima 21 država koja je priznala kvazišiptarsku državu, tzv. Kosovo, ali hajde da govorimo o drugim članicama Saveta Evrope koje su naši prijatelji, a koje su i te kako imale svoje predstavnike – imaju ogromne primedbe na stanje pravosuđa u našoj zemlji. Dakle, da čuju i građani Srbije da to nisu samo primedbe srpskih radikala, koje su veoma argumentovane, utemeljene na osnovu činjenica i personalnih rešenja koja imate od 2001. godine.
Ne treba da vas podsećam, gospodine Ristiću, da ste vi, ne vi lično, nego vaša politička stranka, bili promoter toga da za sudiju opštinskog suda može da bude izabran čovek iz neke propale firme; bio je v.d. direktora, prođe mesec ili dva, vi ga izaberete za predsednika suda.
Pošto imam obavezu da vam to saopštim, kao član naše delegacije, mogu i da vam dam, da vam fotokopiram kako izgleda nacrt ove rezolucije. To je ceo segment, tačka 14, koji vas poziva, sve države članice Saveta Evrope, da hitno, neizostavno, uradite sledeće u pravosuđu. Vidite šta kažu – konstatuje se da novi Ustav zahteva usvajanje čitavog paketa novih zakona o sudstvu. Ko je za to kriv? Srpska radikalna stranka?
Mi vas upozoravamo, od donošenja novog Ustava, da morate set zakona iz oblasti pravosuđa da prilagodite novom Ustavu. Vi to niste uradili, niti prethodna vlada, ni prethodni predsednik Narodne skupštine, ni ministar pravosuđa. I, kancelariju javnog tužilaštva... Da li ste vi njih obavestili, verujem da su oni, prateći taj proces, odnosno ovu katastrofu u srpskom pravosuđu, uočili jednu neverovatnu stvar.
Sada mi navedite da li postoji još jedna zemlja članica Saveta Evrope, bilo koja država u svetu, koja za republičkog javnog tužioca ima čoveka koji je u statusu v.d. najmanje godinu i po dana. Valjda se tu pokazuje ozbiljnost države. Vi ne možete da izaberete, kao što to Ustav i zakon nalažu, republičkog tužioca, a oni od vas traže da donesete zakon o kancelariji javnog tužioca. Kojeg? Ovog Radovanovića? Neverovatno bi bilo kada bi taj čovek i dalje ostao. Ovo sada nije politički pritisak, ovo je moj apel.
Mi ne možemo kao opozicija, osim institucionalno, da kažemo šta mislimo o tim ljudima koji su loša rešenja, i najveći broj kolega to isto tvrdi. Ali, ako se on ne meša u svoj posao i ako treba više puta juče sa govornice mr Martinović da kaže da je njegov posao, njegova obaveza da saznanja koja čuje sa skupštinske govornice, pročita u novinama, dojavi mu bilo ko, ispita, kao čovek koji je na toj funkciji, šta da očekujemo mi dalje.
To je tačka 14, pa imate pod 1, 2, 3. i 4. sve do 6, sve ono što treba Srbija da uradi, jednostavno rečeno, ocena - katastrofa. Ako vi kažete, gospodine Ristiću, da mi treba kao srpska delegacija da uložimo amandman na ovu tačku 14...
(Predsednik: Prekoračili ste vreme.)
... završavam, pošto je to odloženo za januar mesec i da tvrdimo suprotno, nema problema, da nađemo neki najširi državni politički konsenzus, ali sa kojim argumentima da izađemo tamo kada, nažalost, moram da konstatujem da je sve ovo ovde tačno, a to je da je položaj zaposlenih u pravosuđu i odnos pravosuđa prema građanima izuzetno loš; ocena ovde nije ni za dovoljan, dva.

Gospodin Jojić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred Skupštinom je danas više odluka kada su u pitanju pravosudni organi, koje se odnose kako na one koji su podneli lični zahtev da budu razrešeni, tako i na one koji su ispunili uslove da budu razrešeni, kao i one kojima treba da prestane funkcija tužioca ili sudije zbog nestručnog i nesavesnog rada u pravosuđu.
Ne bih se mogao složiti da nema ovolike koordinacije između parlamenta, Vrhovnog suda i Visokog saveta za pravosuđe i personalnog veća.
Molim vas, imate ovakav slučaj, ovo je ekstreman slučaj: Okružno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici donosi rešenje i utvrđuje da opštinskom javnom tužiocu u Rumi Josimović Živku prestaje funkcija zbog toga što je on navršio 40 godina radnog staža, a sa druge strane, taj čovek je ispunio drugi uslov, tj. napunio je više od 65 godina životnog veka. Mislim da je ovo potrebno povući iz procedure; ovaj čovek treba da dobije samo rešenje o penzionisanju po dva osnova, jer je za to ispunio uslove. Kada je u pitanju razrešenje na lični zahtev, ovo je vrlo delikatno pitanje. Ovde Skupština ne zna šta je iza ovolikog broja ljudi koji su podneli zahteve da budu razrešeni dužnosti. Kada bi se izvršile provere za svakog pojedinca nisam siguran da bi se pokazalo da je to bila njihova želja i da su to oni hteli zbog toga što žele da se bave nekom drugom profesijom, ili je nešto drugo u pitanju.
U praksi je bilo slučajeva da ljudi koji treba krivično da odgovaraju postignu dogovor sa najvišim institucijama u pravosuđu – podnesite zahtev da budete razrešeni da ne biste krivično bili odgovorni. Da li toga ima ili nema, ovo ostaje kao tamna brojka među ovih 58 nosilaca pravosudnih funkcija.
Dame i gospodo, kada je u pitanju razrešenje trojice sudija, a u konkretnom slučaju kada je u pitanju razrešenje sudije Opštinskog suda po predlogu odluke 01 118-2170/08, i to treći odeljak, pod brojem 2, osnovno što se zamera ovom sudiji je to što nije blagovremeno izrađivao i pisao presude. Ovo je ekstreman slučaj, pa se postavlja pitanje koji su to razlozi kojima su se rukovodili nadležni koji predlažu razrešenje ovog sudije; da li je samo ovaj sudija taj koji ne poštuje zakon i posle zaključenja rasprave ili pretresa ne piše u zakonskom roku presude.
Znači, sumnjam da je ovo jedini slučaj u Srbiji da sudija nije pisao presude blagovremeno. Najmanje 30 - 40% sudija, ako bi se poštovao ovaj kriterijum, moralo bi biti pred Skupštinom da se raspravlja o njihovoj sudbini, tj. da li mogu i dalje vršiti sudsku funkciju. Između 30 i 40% možete po ovom osnovu razrešiti. Ima sudija koje su toliko ažurne da blagovremeno izrade presude, ali je većina onih koji nisu u mogućnosti, iz bilo kojih razloga, nekada opravdanih, nekada neopravdanih, da presude i odluke donose sa zakašnjenjem.
Moj predlog predlagaču je da ovaj predlog povuče. Postavljam pitanje, po Poslovniku, Vrhovnom sudu, Ministarstvu pravde, Personalnom veću i Visokom savetu za pravosuđe i tražim da dostave Skupštini statistički izveštaj za poslednjih 10 godina, u kome treba da se vidi, jer poslanici ovde odlučuju o sudbini ljudi, čija egzistencija može da zavisi od toga da li se odluke pišu na vreme ili ne, da vidimo koliko je takvih sudija koji presude ne donose, ne u roku od osam dana ili u roku od osam dana, kako zakon predviđa, nego da vidimo koliko ima u Srbiji onih koji odluke donose sa zakašnjenjem.
Zašto se ovde pravda primenjuje selektivno? Zašto da Mirjana Lazarević, sudija Opštinskog suda, o kojoj je govorio prethodni kolega iz DS, govorio o tome koji su problemi bili kod tog sudije, zašto da bude ekstreman slučaj i zašto da se na njoj lome koplja? Takvih imate 30% u Srbiji. Dajte izveštaj, pa da generalno, u paketu, razgovaramo o tome koje sudije ne pišu presude blagovremeno i zašto.
Dame i gospodo, kada je u pitanju stručnost, efikasnost i celishodnost rada naših sudova, potrebno je izvršiti detaljnu analizu. U kom pravcu? Treba izvršiti analizu od kada je predsednik suda, od kada je koji sudija, od kada je tužilac, od kada je zamenik tužioca došao na tu dužnost, da mu se prikažu statistički podaci o tome kada je, koje godine primio koji predmet, krivični, parnični i vanparnični, kada je zakazao prvu raspravu ili glavni pretres, kada je doneta odluka u parničnom, vanparničnom i krivičnom postupku, takođe i u istrazi, i kada je napisao presudu. To je prethodno pitanje.
Sledeće pitanje, od tih presuda i odluka sudija koje sude treba da se vidi kom se sudiji odluke od strane drugostepenog suda potvrđuju, a kom se sudiji ukidaju, kom se sudiji presude preinačuju. Onda, gospodo narodni poslanici, možete meritorno i sa punim autoritetom i kapacitetom da odlučujete i da znate kakvo je stanje u Srbiji i ko u Srbiji može biti sudija, ko ne može biti sudija. Vama je gospođa Radeta rekla prethodno da smo mi imali ovakve slučajeve u praksi: čovek je diplomirao na pravnom fakultetu i bio je zaposlen u STR, radnji, kao savetnik; odjedanput ga postavljaju za sudiju, a potom ga na istoj sednici Skupštine postavljaju za predsednika suda.
Gde se to može desiti? Da li se to može desiti u nekoj zemlji sa razvijenim pravnim sistemom? Da li se to može desiti u Engleskoj? Dame i gospodo, to se u Engleskoj ne može desiti. Evo zašto: u Engleskoj se postaje sudija u 52. godini. U Domu gornjih lordova, kao najvišoj pravnoj instanci, sude sudije do 78 godina.
Dakle, onaj ko želi da bude sudija mora da ispeče zanat, a taj zanat on mora da uči sve do 52. godine; on se priprema, izdržava i oprema, ali zato završava i šeta od institucije do institucije, od pisarnice do jednog veća, do drugog veća, krivičnog, parničnog ili vanparničnog. Kod nas neko može biti sudija ako je završio fakultet koji čak nije ni pravni fakultet, ili ako je završio fakultet ko zna gde, čija je diploma još uvek pod znakom pitanja. Za rad sudija najodgovorniji su predsednici sudova.
Ovakvih slučajeva ne bi bilo da je predsednik suda svake nedelje vodio statistiku prijema predmeta, raspodele predmeta i zakazivanja rasprava u parničnom i u krivičnom glavnih pretresa; drugo, treba da kontroliše i, po poslovniku, prati kada je koji pretres ili rasprava održana, kada je zaključena; statistički izveštaj, presek u kom roku sudija nije uradio presudu.
Tada se poziva sudija, skreće mu se pažnja i upozorava da može snositi posledice ukoliko na vreme ne bude uradio odluku.
Zašto mi imamo ovakvo stanje u pravosuđu? Dame i gospodo, mi ovakvo stanje u pravosuđu imamo zbog toga što nemamo, za razliku od drugih zemalja sa razvijenim pravnim sistemom, zakon o disciplinskoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Kada bismo imali zakon o disciplinskoj odgovornosti ne bismo došli u ovakvu situaciju, niti oni ljudi koji danas treba da ostanu bez hleba, jer bi nadležni, pretpostavljeni po vertikali, bio dužan da prati i da sankcioniše one koji ne poštuju zakon.
Kada su u pitanju sudije i pravosuđe, dame i gospodo, pojam sudske nezavisnosti, samo da se podsetimo, par rečenica: sudije su nezavisne ako u vršenju svoje funkcije nisu ničim obavezane sem da poštuju zakon i slede sopstvenu savest. Da bi sudija bio stvarno nezavisan, prethodno mora u potpunosti da se ostvari njegova lična nezavisnost. Pod tim pojmom podrazumeva se takvo zakonsko regulisanje sudskog položaja, dakle, postavljanje, izbor, napredovanje u službi, imunitet, disciplinska odgovornost, otpuštanje, premeštanje, koje svodi na minimum mogućnosti pripadnika izvršne vlasti (naglašavam, izvršne vlasti) da kroz donošenje odluka u tim, za sudiju egzistencijalnim, pitanjima utiču na njihovo ponašanje u vršenju sudske funkcije. Dakle, trajanje sudske službe je tako obezbeđeno da ni pojedinačne sudije, ni pravosuđe u celini ne bi trebalo da budu pod kontrolom izvršne vlasti, tj. vlade i njenih organa.
Kako istorijsko iskustvo pokazuje, bez nezavisnosti pravne profesije, a posebno sudija, tiranija će imati slobodan put u trovanju pravde, tako da će pošteno suđenje ostati samo prazna reč na papiru, što je ujedno i najkraći odgovor zašto se nezavisnost sudija ne tiče samo pripadnika te profesije. U terminologiji zapadnih demokratija pojmovi kao što su nezavisnost pravosuđa, sudska nezavisnost jesu pojmovi istinskog karaktera. Oni otklanjaju sumnje u postojanje stvarne, funkcionalne demokratije koja bi ugrozila pravo.
Dame i gospodo, nezavisno pravosuđe će moći, kao zaštitnik individualnih prava i sloboda, da izvrši svoju funkciju, ali je istovremeno i vrlo ranjiva institucija.
Dame i gospodo, kako je međunarodna regulativa rešila pitanje nezavisnosti položaja sudija? Kao što su šezdesete bile period povećane brige za položaj okrivljenog u krivičnom postupku, a sedamdesete godine za položaj oštećenog, žrtve krivičnog dela, osamdesete mogu da se nazovu vremenom globalnog interesa za ostvarivanje nezavisnosti sudija i uopšte pravosuđa. Taj globalni interes definiše se kroz brojne međunarodne dokumente.
Rekao bih vam da je prvo donet, 1981. godine, sirakuski nacrt principa nezavisnosti pravosuđa, zatim tokijski princip o nezavisnosti pravosuđa i Kodeks međunarodnog udruženja advokatskih komora o minimalnim standardima sudske nezavisnosti, a Univerzalna deklaracija o nezavisnosti pravosuđa doneta je 1983. godine.
Da li je naše pravosuđe takvog stepena i nivoa, da li je ono sa uporednim pravom tako usklađeno, u odnosu na reformu pravosuđa u celini, sa zemljama kao što su Nemačka, Austrija, Holandija, Belgija, Francuska, Engleska, kao zemlje kontinentalnog prava? Ni blizu ne možemo da dođemo, kada je reč o anglosaksonskom pravu i regulisanju odnosa i reformi pravosuđa.
Dakle, da zaključim, dame i gospodo, sudska funkcija i sudska dužnost je velika privilegija i velika čast koja se ukazuje sudijama. Moram da vam kažem, sudija je najveća vlast u državi. Zašto? Sud je taj koji može da izrekne danas kaznu i do 40 godina zatvora. Prema tome, reforma pravosuđa mora biti izvršena.
Ono što truje pravosuđe jeste politika. Pravosuđe je bačeno u političku arenu. Mi nismo doživeli depolitizaciju pravosuđa. Da je Mirjana Lazarević član Demokratske stranke, G17 ili neke druge stranke koja je na vlasti, garantujem da ona ne bi bila jedina u Srbiji na dnevnom redu koju treba razrešiti. Da bi videli da li je Mirjana Lazarević zaista takva - da nije stručna, da nije moralna, da je korumpirana... a ja tvrdim da je moralna, tvrdim da nije korumpirana, ali na jednom slučaju u Srbiji ne treba lomiti koplja i ona ne treba da bude ekstreman slučaj. Ako hoćemo da podignemo nivo efikasnosti suda, da se odluke donose na vreme, dame i gospodo, uzmimo statistiku, sagledajmo koji sudija kako radi i kada zaključuje rasprave i kada donosi odluke.
Ponavljam, kvalitet sudije se može proveriti ako se pogleda koliko odluka mu je drugostepeni sud potvrdio, koliko mu je odluka ukinuo u njegovom radnom veku i koliko mu je preinačio. Ako mu ukida odluke u 80% slučajeva ili mu preinačuje u 70%, svakako da taj čovek i sam mora da shvati i neko iz nadležnih organa koji odlučuju o njegovom izboru i reizboru mora da mu kaže - pomeri se, ti nisi za taj posao.
Časne sudije i časne tužioce moramo, pre svega, zaštititi od politike i političara. Ako to ne uradimo, ništa nismo uradili. Demokratija je, navodno, došla u zemlju. Od te demokratije nema ništa. Nemojte da govorite o tome kako se kretalo pravosuđe od 1945. godine; gledajte samo koji su zakoni donošeni, gledajte samo kakav je bio položaj pravosuđa, kako su birane sudije. Stalnost sudija i nosilaca pravosudnih funkcija mora biti obezbeđena, kao i materijalni položaj dobrih sudija i dobrih tužilaca, većina ih je, pa će građani imati i pravnu, i političku, i ekonomsku, i socijalnu mogućnost i imaće poverenja u državne organe i državu.
Prema tome, dame i gospodo, moramo izvršiti reformu i moraju se doneti adekvatni zakoni kada je u pitanju pravosuđe kao stub u državi. Hvala.

Zahvaljujem. Pitam gospodina Jojića, a pitanje se odnosi na gospodina Mikovića, da li vi decidirano želite da se ospori predlog za razrešenje sudije Mirjane Lazarević? Da. Da bismo u danu za glasanje mogli da formulišemo. Gospodine Jojiću, daću vam reč, da li vi dajete predlog da se ospori razrešenje sudije Mirjane Lazarević?
(Petar Jojić: Da, jer je jedinstveni slučaj.)
Hvala. Niste se decidirano izjasnili, pa pitam da bih znala.
Gospodine Ristiću, a tužioca Joksimovića? Ne. Dobro.
Izvolite, reč ima gospođa Biljana Hasanović - Korać.

Poštovana predsednice, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom tačke dnevnog reda koja je u toku, i to konkretnije povodom predloga odluke o razrešenju sudijske dužnosti zbog nesavesnog vršenja iste.
Moram, pre svega, da kažem da sam se u toku predizbornih kampanja u prethodnom kao i u ovom mandatu zalagala za realizaciju svih ciljeva iz programa liste na kojoj sam se nalazila i Demokratske stranke kojoj pripadam, a koji su za dobrobit svih građana Srbije. Kao advokat po zanimanju, posebno sam se zalagala i zalažem se za reformu pravosuđa u smislu da naš pravosudni sistem postane moderan, efikasan, nezavisan u radu i usklađen sa Ustavom Republike Srbije. Nadam se da ćemo uskoro početi sa realizacijom reforme pravosudnog sistema donošenjem odgovarajućih zakona.
Upravo iz ovih razloga osporavam predlog za razrešenje Milorada Milina, sudije Opštinskog suda u Vršcu. U materijalu koji smo dobili od Odbora za pravosuđe posle održane sednice navedeno je da je razlog za razrešenje ovog sudije neefikasnost u radu. Drugih razloga nema. U obrazloženju je dat brojčani pregled rešenih predmeta u 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godini i iz tih podataka se vidi da je skoro svake godine rešavao više predmeta nego što ih je zaprimao. Pored toga, naveden je izvestan broj predmeta u kojima je navodno sporo radio i rešavao.
Odgovorno kažem da je ovakvo obrazloženje predloga odluke o razrešenju obojeno ličnim odnosima i neobjektivno i da Milorad Milin, sudija Opštinskog suda u Vršcu, nema najlošije rezultate u odnosu na ostale sudije u ovom opštinskom sudu i u odnosu na sudije u svim drugim opštinskim sudovima.
Kako bih mirne savesti izašla pred vas i osporila predlog za razrešenje sudije Milorada Milina, proverila sam i prikupila podatke iz Opštinskog suda u Vršcu.
Skoro svi predmeti koji su navedeni kao predmeti u kojima je sporo postupao su rešeni, i to uglavnom meritornim odlukama. Što se tiče rezultata rada u 2006, 2007. i prvoj polovini 2008. godine, oni su zadovoljavajući, sa procentom ispunjenosti norme preko 100% i 120%. Neću vas zamarati podacima za sve ove godine. Navešću samo da je za prvih šest meseci u ovoj godini imao u radu ukupno 315 predmeta, što prenetih, što novozaprimljenih, da je rešio 139 i da je ispunjenost norme 108,53%.

 Zahvaljujem. Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vi koji danas više nego ikada vapite za slobodom, pravdom, na dnevnom redu je veoma važna tema, a ona je i ustavna kategorija. Sudovima je po našem važećem Ustavu posvećeno 14 članova, tužilaštvu i Ustavnom sudu još po deset, odnosno ukupno 34 od 206 koliko ovaj Ustav ima. Mada, ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda gospodin Boško Ristić malopre me je uplašio, jer pominje novi ustav. Ne znam da li je to u dogovoru sa Momčilom Grubačem koji je takođe pominjao potrebu donošenja novog ustava zbog poslaničkih mandata, kako je on rekao, a i zbog obaveza države Srbije prema Evropskoj uniji. A, vidite na šta atakuju, poštovani građani Srbije – upravo na vašu slobodnu volju koji izražavate na izborima.
Mi danas govorimo o razrešenju nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija, i to iz četiri razloga. Moja namera nije da govorim o pojedinačnim slučajevima, ali moram da istaknem potrebu koju SRS ima u kontinuitetu duži niz godina, posebno od 2000. godine, kada je DOS dolaskom na vlast počeo da vrši negativnu selekciju u organima pravosuđa i tužilaštva. Već je neko od mojih kolega govorio da smo 2001. godine birali za sudije opštinskih, okružnih, a ponekad i Vrhovnog suda, diplomirane pravnike koji nisu imali iskustvo u pravosuđu, nego se u toku istog dana iz zemljoradničke zadruge imenuju za sudije opštinskog suda, a potom postaju predsednici tih sudova.
Kada je u pitanju mesto odakle ja dolazim, a i okruženje, pravosuđe ima probleme druge vrste. Opštinski sud u Krupnju već nekoliko godina radi samo sa predsednikom suda i sa još jednim sudijom. Na tom sam ukazivao više puta i sa ove govornice. Umesto da se išlo sa popunjavanjem suda, razmišlja se o ukidanju tog suda. U opštini Krupanj postoje naseljena mesta koja su udaljena od sedišta opštine i preko 30 km, ne postoji ni autobuski saobraćaj između tih mesta i sedišta opštine, odnosno sedišta opštinskog suda.
Ne ističem ovde ovaj prigovor zarad dvoje sudija, mada i njih uvažavam, nego mnogo više zbog građana koji treba da ostvare svoja prava.
Slična situacija je i u Ljuboviji koja je udaljena 75 km od Loznice, kroz koju prolazi magistralni put, a naseljena mesta su udaljena i preko 40 km. Postoji mogućnost da se u organizaciji pravosuđa ukine i taj opštinski sud, što je neprihvatljivo. Pođimo od pretpostavke da se desi udes na magistralnom putu; dok dođe sudija iz Loznice da interveniše veći deo dana će biti zatvorena saobraćajnica, a povezuje Republiku Srbiju sa Republikom Srpskom, što bi veoma bilo opasno.
Kada govore poslanici Srpske radikalne stranke danas ih jedan od potpredsednika nakon tri minuta upozorava da je isteklo 10 sekundi, pa sa tri minuta i 30 sekundi izriče poslaniku određenu opomenu, a vi, gospodo, za to aplaudirate, vi ste na to ponosni.
Da vidimo šta su bile obaveze izvršne vlasti, koja od 2000. godine vrši veliki uticaj na slobodnu granu vlasti u Srbiji, a to je sud. Član 5. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije kaže: "U toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade Narodna skupština će uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva i to: zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, Visoki savet sudstva, organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i državno veće tužilaca".
Ovo je, gospodo narodni poslanici, trebalo doneti u prethodnom sazivu Skupštine. Vi tražite bilo koji razlog da plasirate neke druge priče i teme, a ne stavljate na dnevni red ono što je od vitalnog interesa - kako da se provede reforma pravosuđa, za čim, još jednom ponavljam, građani Srbije vape, jer su mnogi u obavezi da potraže svoju slobodu, da potraže pravdu, a neki i slobodu. To je danas u Srbiji veoma izraženo. Poslanici SRS već nekoliko dana imaju i moralnu i svaku drugu potrebu da o tome govore, jer je sloboda predsednika SRS ugrožena, a niko se od zvaničnih institucija u Srbiji ne oglašava po tom pitanju.
Evo dobre prilike da pokažemo koliko smo mi kao država uređeno demokratsko društvo. Sudeći po ovome kako reaguje aktuelna vlast, još dugo nećemo biti uređeno demokratsko društvo. Tome se možemo nadati kada SRS, na predlog građana Srbije, preuzme odgovornost; onda će za nas svaki građanin biti potpuno isti i za svačije pravo i slobodu moraćemo da se založimo.
Najbolja prilika da pokažu sudije koliko su stručne i koliko su moralne, a takvih sigurno ima dosta... Odnosno, vidite jednu situaciju, kada Demokratska stranka favorizuje nekoga i kada ga je ona 2001. ili kasnije, nebitno kada, iz zemljoradničke zadruge dovela i postavila na mesto predsednika suda, pa naravno da je odgovoran tome ko ga je doveo i ko je najviše doprineo tome da on bude na tom mestu.
Da li ga zanima pravda i pravičnost, da li će suditi na osnovu Ustava i zakona? Neće, nego će morati drugačije da se ponaša.
Mi imamo najveći broj savesnih sudija i tužilaca, svakako, ali ovaj put Srbija ima potrebu da vidi koliko su nam sudije stručne i koliko su moralne, kada budu po okružnim sudovima donosili odluke, vezano za mandate SRS. Određen broj okružnih sudova u Srbiji je položio ispit, neki su se o to oglušili, ali nadam da će te svoje odluke vrlo brzo ispraviti. Šta nam rade tužioci u momentu kada određena grupa građana ulazi u ovu salu, a znamo da tužilaštvo postupa ex officio, dakle po službenoj dužnosti, i kada imamo jedan problem, a to je nelegalno otimanje mandata, odnosno kršenje izborne volje građana? Evo dobre prilike i za tužilaštvo da reaguje i da se ovaj problem reši. Zahvaljujem.

Ima reč gospodin Igor Bečić, po Poslovniku.

Poštovani građani, uvažene kolege, želeo sam da reklamiram članove 225. i 226, gde se kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, od predsednika odbora Narodne skupštine, od ministara i funkcionera drugih republičkih organa.
Želeo bih da postavim pitanje ministru pravde do kada će dozvoljavati da se donose skandalozne presude u trgovinskim sudovima. Znači, mi upravo govorimo o tome da ima jedan veći broj sudija koji profesionalno rade svoj posao, a ima jedan broj sudija koje koriste svoju funkciju da donose presude, poput presude koja je doneta kompaniji "Karneks", u vezi sa njihovim sporom sa jednom kompanijom, gde vidimo jednu skandaloznu presudu. Sada ću vam reći o čemu se radi.
Znači, kada je vladajuća oligarhija donela Zakon o privatizaciji sumnjive kompanije, "sa jednom tašnom i mašnom", počele su da kupuju i privatizuju po Srbiji. Kupujući fabriku one otpuštaju veliki broj radnika iz te kompanije, potpisuju štetne ugovore, tako da u momentu kada dolaze ozbiljne kompanije koje žele da investiraju u Srbiju...
Recimo, u "Karneksu" se očekivala investicija od 60 miliona evra i početak gradnje nove fabrike, ali u jednom momentu se zaustavlja ta investicija jer stiže od Trgovinskog suda presuda na 600 miliona dinara. Ta kompanija želi da jedan štetan ugovor, koji je zaključen od strane bivšeg vlasnika, raskine. Onda jedan sudija Trgovinskog suda na prvom ročištu, bez uvođenja sudskih veštaka da vide da li je tu bilo prostora za odštetu zbog raskidanja ugovora, donosi presudu na 600 miliona dinara, kao da je to šest miliona dinara, čime zaustavlja investicije. Nijedan ozbiljan investitor neće da investira u Srbiju, neće da investira u novu fabriku ako se donosi presuda na prvom ročištu bez angažovanja sudskih veštaka.
Usvaja se tužbeni zahtev, tako da imamo situaciju da sudija, koji je sa pisarnice, uz pomoć bivšeg predsednika suda, došao za sudiju, donosi jednu za drugom skandaloznu presudu. To je sudija Sava Jovanović. To je bruka za čitav novosadski Trgovinski sud. A mi dopuštamo, kao predstavnici zakonodavnog organa, i ministar pravde dopušta da se takve presude donose. Ima tu čak i organizovanog kriminala, jer je to ogroman novac.
Takođe, u ovom trenutku u Hagu imamo sumrak međunarodnog prava, sumrak demokratije; možemo reći da postoji jedan udruženi zločinački poduhvat kojim se želi da se naš predsednik dr Vojislav Šešelj ubije u Hagu. Sigurno da moramo poštovati zakone ove države; moramo dopustiti da demokratija i zakon uđu u ovu skupštinu, da predsednik ispoštuje izbornu volju građana, da vrate mandate SRS, i na tome moramo istrajati.