Po Poslovniku, Zoran Krasić.

Sada je stvarno po Poslovniku, to je član 104. Smešno vam je? Nisam pokazao prst, ne znam zašto se smejete.
O čemu se radi? Gospodine Ristiću, morali biste da imate malo dostojanstva i kada već nešto saopštavate da saopštite punu informaciju, do kraja. Sada mi je jasno zašto mi gospođa Čomić nije dozvolila da tražim obaveštenje i objašnjenje po članovima 225. i 226. Vi ste ovde sve lepo to ispričali i to može lepo da zvuči za B92, za njihov sajt, za njihov forum, ali je to daleko od istine.
Gospodine Ristiću, prošle godine vi ste učestvovali u Vladi Republike Srbije, ministar pravde je bio Dušan Petrović. Ove godine ste ponovo u Vladi, ministar je neka gospođa Malović. Znači, 2007. i 2008. godine Ministarstvo je, bukvalno rečeno, prćija Demokratske stranke.
Pročitaću samo prvu odluku. Neću ovo na lični zahtev, pošto je gospodin Ristić objasnio o čemu se radi. Pročitaću drugi deo odluke gde prestaje funkcija sudiji zbog navršenja radnog veka: kandidat pod brojem jedan, prestaje mu sudijska dužnost 7. 11. 2007. godine. Da li je opozicija kriva za to? Kandidat pod rednim brojem dva, prestaje mu sudijska dužnost 1. 1. 2008. godine. Ili, kandidat pod brojem 16, sudija Trgovinskog suda u Novom Sadu, prestaje mu sudijska dužnost 1. 3. 2006. godine. Da li vi imate kalendar kod kuće?
Vi kažete da ste po članu 161. Poslovnika predložili hitan postupak za ovu odluku i opet nas sve varate. Zašto? Izbor, razrešenje i prestanak sudijske dužnosti ide po automatizmu, ne treba hitan postupak. I čemu hitan postupak kada je vanredno zasedanje? Dokle ćete da nas varate više? Zahvaljujući kome? Zahvaljujući medijima koji će da kažu - opozicija blokirala Skupštinu. Kako smo mogli da blokiramo Skupštinu kada ste se pre nekoliko dana setili da je nekome morala da prestane sudijska dužnost još 1. marta 2006. godine. O čemu mi pričamo? Mi smo ušli u drugi ciklus, ne transformacije i reforme pravosuđa, kako je gospođa potpredsednik rekla, verovatno je napravila grešku, nego usaglašavanja i zakona i organizacije sa Ustavom Republike Srbije, potpuno treća dimenzija. To je prava istina i prekinite više na ovakav način da vređate poslanike i grubo kršite Poslovnik.

Reč ima gospodin Ristić kao ovlašćeni predlagač.

Samo želim da kažem da je neistina da ministar pravde ima bilo kakvu ulogu u razrešenju sudija, osim što po funkciji učestvuje u Visokom savetu pravosuđa, gde je samo jedan od članova.
Morate da znate, mi smo u prethodnoj raspravi, tokom javljanja po Poslovniku, čuli da Veliko personalno veće razrešava sudije i da nije uradilo svoj posao kako treba. Veliko personalno veće administrira samo u onim slučajevima kada se ispuni jedan od zakonskih uslova za navršenje radnog veka i to je čista primena zakona u jednom više administrativnom poslu. Postoje dosijei sudija sa njihovim datumima rođenja, datumima zaposlenja, trajanja njihovog radnog staža u sudovima i na osnovu toga se blagovremeno obaveštava Skupština da neko lice sa tim i tim datumom ispunjava pun radni vek i na taj način treba da se stvori osnov da Skupština razreši, u skladu sa zakonom i Ustavom, tog sudiju.
Tačno je da postoji jedna nesaglasnost u ovom tranzicionom periodu između normi koje su se nalazile u starom Ustavu i onome što sada predviđa novi Ustav Republike Srbije. Zato je Zakon za sprovođenje Ustava predvideo da će se u određenom roku doneti set zakona o pravosuđu. Naravno, znamo svi, to je notorna činjenica, da nismo ispoštovali do kraja odredbe Zakona o sprovođenju Ustava Republike Srbije, jer smo imali druge hitne stvari na našim zasedanjima, ali ćemo na narednoj sednici imati predlog seta zakona koji se tiču pravosuđa i nadam se da ćemo svi zajedno, uz dobru volju, uspostaviti red unutar našeg pravnog sistema i dovesti institucije u poziciju da mogu funkcionalno i u skladu sa Ustavom i zakonom da štite ljudska prava građana Srbije i svih onih koji im se sa pravom obrate.
Želim još jednu stvar da kažem, ovaj odbor ne može da snosi odgovornost, Odbor za pravosuđe i upravu u ovom sazivu Skupštine, jer mi nikako nismo kasnili. Onog momenta kada smo dobili ove predloge mi smo ih stavili, po hitnom postupku, na dnevni red. U prethodnom sazivu Skupštine ovo nije bilo stavljeno na dnevni red. Međutim, ja nisam bio na čelu tog odbora, tako da sebe ne smatram prozvanim za takvo postupanje. Zašto to nije stavljeno na dnevni red u prethodnom mandatu možete da pitate prethodnog predsednika Odbora, ja na to zaista ne mogu da vam dam odgovor.
Vi znate da u onom mandatu pre toga Skupština nije funkcionisala, da je došlo do prevremenih izbora upravo zbog toga što u pojedinim odborima Skupštine nije bilo većine i došlo je do blokade rada parlamenta, što je proizvelo verovatno i prevremene izbore, pa smo posle toga imali dva kruga opštih izbora u Srbiji.
Trudićemo se da u budućem periodu uskladimo našu aktivnost sa potrebom da se blagovremeno odlučuje o statusu sudija.
Isto tako želim da vam kažem da su pojedini predsednici sudova postupali u skladu sa Ustavom i zakonom i kada je nastupio zakonski razlog oni su tim sudijama prekinuli radni staž i udaljili ih iz sudova smatrajući da su oni ispunili radni vek i da mogu da ostvaruju svoja prava preko Fonda za penzijsko osiguranje.
Naveo bih primer predsednika Okružnog suda u Beogradu gospodina Važića, koji je u nekim slučajevima doneo odluku o prestanku rada tih sudija, a sada samo postoji ta razlika između radnog staža, još uvek egzistirajuće funkcije koju mi moramo da prekinemo svojom odlukom jer je Skupština sada jedina nadležna da o tome odlučuje. Nadam se da će novi set zakona i novi Ustav taj nesklad otkloniti, tako da nećemo biti u situaciji da imamo ovakvu prazninu koja zaista izaziva veoma puno razloga za raspravu, repliku i ovde u samom parlamentu. Hvala.

Zahvaljujem. Replika, gospođa Radeta. Zatim gospodin Dušan Marić, pa gospodin Krasić. To su sve replike.

Replika se odnosi prevashodno na ono prvo izlaganje gospodina Boška Ristića, a delom i na ovo koje je upravo završio. U svom prvom izlaganju gospodin Ristić je izneo neke informacije koje nemaju ni članovi Odbora ni članovi parlamenta, niti su im dostupne. Pretpostavljam da je on to dobio od ministra pravde, kako reče, iako on nema nikakvog uticaja, osim što je član Visokog saveta pravosuđa, samo ta sitnica. Bilo bi neophodno da svi narodni poslanici, a pogotovo članovi Odbora, znaju sve te detalje koje ste vi ovde iznosili u svom prethodnom izlaganju.
Licemerno je i, usudila bih se reći, bezobrazno tvrditi da su ove odluke morale da se donose po hitnom postupku, da je nečijom krivicom došlo do toga da neki ljudi koji je trebalo odavno da budu razrešeni, neki su se kako rekoste uredno prijavili u fond, primaju platu iako ne rade na sudijskoj funkciji. One koji primaju platu a trebalo je da budu razrešeni, ali nisu, Boško Ristić nazvao je nesavesnim, a ja pitam Boška Ristića i pitam skupštinsku većinu – ko je zapravo nesavestan?
Nemate vi opravdanja kada kažete da vi niste bili na čelu Odbora u prošlom sazivu. Vi ste, gospodine Ristiću, vlast u Srbiji od 2000. godine (mislim na vas iz Demokratske stranke), i sve negativno što se dešavalo u Srbiji od 2000. godine do danas jeste vaša odgovornost. Nemate prava da kažete da vi ne snosite odgovornost lično zato što Oliver Dulić nije stavio nešto na dnevni red. Vi ste iz iste poslaničke grupe, iz iste stranke. Imate li možda obrazloženje zbog čega Oliver Dulić godinu, dve dana nije stavljao na dnevni red predlog odluka o kojima mi danas ovde raspravljamo? Rekli ste u ovom poslednjem izlaganju da ćemo na narednoj sednici... Pokušali ste da objasnite nemušto zašto se nije poštovao Zakon o sprovođenju Ustava, naravno, niste uspeli nikoga da ubedite u to da je neko drugi odgovoran osim vas, i rekli ste da će se na narednoj sednici naći ovi zakoni iz oblasti pravosuđa, po Zakonu o sprovođenju Ustava.
Ne znam kako su to naprasno prestali da budu manje bitni bela šengen lista i ovi zakoni koje ste upravo povukli.

Gospodin Dušan Marić, izvolite.

Dame i gospodo, pošto sam pravno prilično neuk, a kao što sam rekao mi nismo dobili nikakve dodatne potrebne podatke o materijalu koji smo dobili za ovu tačku dnevnog reda, ja sam se namerno na početku svog izlaganja oslonio na izjavu gospodina Ristića. Pre tri dana on je sa ove govornice rekao da sudije o kojima mi sada raspravljamo primaju platu poslednje dve godine. Držao sam se za reč gospodina Ristića. Ne verujem da je on to rekao nesvesno; rekao je to vrlo svesno i vrlo tendenciozno. Osnovna poruka je bila – dok vi ovde, radikali, vršite opstrukciju, pare iz budžeta idu, ovi ljudi primaju platu od 100.000 dinara, a vi ne date da mi izglasamo da ih razrešimo dužnosti sudija. To je prvo.
Drugo, u svom izlaganju nakon mog izlaganja gospodin Ristić je uglavnom potvrdio 90% onoga što sam ja rekao. Nisam rekao da je svih 100 sudija, javnih tužilaca primalo platu poslednje dve godine. Ja sam samo na osnovu te brojke, jer u pitanju je broj od 70 sudija, 30 tužilaca i njihovih zamenika, izveo jednu računicu orijentaciono, da se vidi koliko je državni budžet bio opterećen, bespotrebno. Sada je nebitno da li je u pitanju 100, da li je u pitanju 55 ili 10, u pitanju je jednako pravni i moralni problem.
Poslednja stvar, vremenski rok od dve godine takođe sam uzeo iz izlaganja gospodina Ristića. Ima onih koji je trebalo da budu razrešeni pre toga, ima onih koji je trebalo da budu razrešeni posle toga; sad sam čuo od gospodina Krasića da ima onih koji posao sudija ne rade od 1. marta 2006. godine.

Zahvaljujem. Gospodin Krasić, replika.

Gospođo Đukić-Dejanović, pošto ja imam kompletnu dokumentaciju o ovome što je napamet pričao gospodin Ristić, ja mogu vrlo kvalitetno da odgovorim. Ne želim da upotrebim u govoru imena ovih ljudi koji ni krivi ni dužni postaju predmet današnje rasprave, ali, gospodine Ristiću, predsednik Vrhovnog suda Srbije je dostavila odluku Velikog personalnog veća, ispred personalnog veća to je Sonja Brkić. Personalno veće je odluku donelo 28. 9. 2007. godine, 11. 10. 2007. godine Vida Petrović-Škero je uputila Narodnoj skupštini, u Narodnoj skupštini je to zavedeno 11. 10. 2007. godine. Za dvoje sudija Veliko personalno veće je odlučilo 28. 9. 2007. godine, 11. 10. 2007. godine Vrhovni sud je poslao Narodnoj skupštini, i tako bih mogao u nedogled da čitam.
Predsednik Narodne skupštine bio je Oliver Dulić. Čovek iz Demokratske stranke. Na čelu Odbora za pravosuđe u ovom sazivu je, po ko zna koji put, Boško Ristić. O čemu mi pričamo? Hitan postupak? Zašto ovaj posao nije završen? Ko je vama smetao da se ovaj posao završi? Vi ste sada prvi put stavili ovo na dnevni red. Prvi put ste stavili na vanrednom zasedanju.
Sada se čudite, sada je neko drugi kriv, vi izražavate neku nadu, neko očekivanje "trla baba lan". Trla baba lan, da li je to možda...
Mi znamo, gospodine Ristiću, ko ste vi. Od 2001. godine vi vedrite i oblačite, radili ste na Ustavnoj povelji državne zajednice, pa ste vedrili i oblačili u pravosuđu, pa su i penzioneri bili predsednici sudova, pa su i pripravnici postajali predsednici sudova, pa je neko postao predsednik Vrhovnog suda a da nije bio sudija Vrhovnog suda, nego danas ga izaberemo pa ga posle 15 minuta izaberemo za predsednika. Svašta je bilo u pravosuđu. Zašto? Namerno urađeno. U mnogim oblastima još važi stari zakon koji... Od 1990. godine, maltene. Vama odgovara haos u pravosuđu, i zbog privatizacije i opšte drpačine koja je zavladala kada ste vi došli na vlast.
I sada ovo tendenciozno radite. Na ovaj način se vređa sudstvo kao pojam. Zamislite, danas se raspravlja, možda će danas i da se donese ova odluka o prestanku sudijske dužnosti, a čovek dve godine ne ulazi u sud. I to ste tendenciozno smislili, da se ogade i sudovi i pravosuđe i sve, jer jedino tako možete da rasturite državu, a vi ste na tom putu.