Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni je čast i zadovoljstvo što imam mogućnost da vam predstavim zakone koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde.
Na samom početku, htela bih da vam ukažem na značaj ovih zakona, prvenstveno u stvaranju normativnog ambijenta za zaštitu podataka o ličnosti, s jedne strane, i za efikasno suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, s druge strane.
Takođe, ovi zakoni su veoma bitni u procesu pristupanja naše zemlje EU, harmonizaciji propisa naše zemlje sa propisima EU, a naročito su značajni za ukidanje viza građanima Srbije za države EU.
U izradi svih ovih predloga zakona učestvovali su istaknuti stručnjaci iz oblasti koju ovi zakoni uređuju. Organizovano je niz okruglih stolova i od kraja prošle godine svi ovi zakoni su se nalazili na javnoj raspravi. Takođe, pribavljene su ekspertize istaknutih stručnjaka Saveta Evrope i Evropske komisije.
Na početku bih vam predstavila Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i, u vezi s tim, Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka.
Novim ustavom Republike Srbije, u članu 42, zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. Trenutno se u Republici Srbiji u ovoj oblasti primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, koji je donet u vreme postojanja SRJ, a primenjuje se kao propis Republike Srbije. Ovaj zakon je donet na osnovu Konvencije Saveta Evrope broj 108, o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti, iz 1971. godine, koja je u našoj zemlji ratifikovana 1992. godine.
Međutim, ovaj zakon nije realizovao ni zahteve iz direktive 9546 Evropskog parlamenta, koja se smatra bazičnim međunarodnim dokumentom u ovoj oblasti.
Takođe, zbog prenošenja nadležnosti sa tadašnjih saveznih organa na državne organe Republike Srbije, odgovarajućim propisima, nije određen državni organ koji bi preuzeo nadležnost za ostvarivanje prava po tom zakonu, što faktički znači da se zaštita na osnovu tog zakona nije ni mogla ostvariti u praksi.
Iz navedenih razloga, neophodno je da se donese novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti kojim će se urediti ovo pravo, u skladu s odredbama Ustava Republike Srbije, s jedne strane, i međunarodnim standardima, s druge strane.
Od najznačajnijih rešenja koje sadrži Predlog zakona, istakla bih da su njime precizno uređeni uslovi za obradu ličnih podataka, prava lica u vezi s obradom ličnih podataka, postupak za zaštitu prava lica i iznošenje podataka iz Republike Srbije. Predlog zakona propisuje da građani imaju određena prava u vezi s obradom podataka o ličnosti. To su pravo na obaveštenje o obradi, pravo na uvid u podatke, pravo na kopiju i pravo povodom izvršenog uvida, kao što je ispravka, ažuriranje ili brisanje podataka.
Prema Predlogu zakona, centralni organ koji se bavi zaštitom podataka o ličnosti je Poverenik za informacije od javnog značaja, čija je nadležnost proširena i na poslove nadzora nad primenom ovog zakona. Naročito bih istakla da su rešenja koja Poverenik donosi u postupku po žalbama građana konačna i obavezujuća za sve, a da, u slučaju potrebe, njihovo izvršenje obezbeđuje Vlada Republike Srbije.
Rešenje iz Predloga zakona gde je isti organ zadužen da štiti prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti poznato je i u uporednom zakonodavstvu, kao što je to slučaj u Sloveniji ili u Austriji.
Smatramo da je takvo rešenje celishodno, iz razloga što će u jednom istom organu moći da se ceni šta predstavlja pretežniji interes, da li pravo javnosti da zna određene informacije ili pravo pojedinca na zaštitu privatnosti.
Uspostavljanje organa nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti je obaveza koja je predviđena i Dodatnim protokolom, o kome će ovde večeras biti reč. Pored toga, još jedno važno pitanje koje se Predlogom zakona reguliše jeste pitanje iznošenja podataka o ličnosti izvan Republike Srbije.
Članom 53. Predloga zakona, propisano je da se podaci iz Republike Srbije mogu iznositi u drugu državu članicu Konvencije, a u druge države koje nisu članice Konvencije – ako je obezbeđen stepen zaštite podataka u skladu s Konvencijom, a na osnovu dozvole Poverenika.
Na taj način, omogućuje se saradnja naših državnih organa i privrednih subjekata s institucijama kako zemalja EU, tako i drugih zemalja potpisnica navedene konvencije Saveta Evrope.
Dodatnim protokolom u vezi s nadzornim organom i prekograničnim protokom podataka, dopunjuje se Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, tako što se uređuju nadzorni organi u državama, stranama ugovornicama Konvencije, odnosno Dodatnog protokola, kao i prekogranični protok ličnih podataka do primaoca koji nije u nadležnosti strane ugovornice Konvencije.
Republika Srbija je potpisala Dodatni protokol 2. jula 2008. godine, pa je stoga potrebno da, u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima, Narodna skupština donese i zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola. Dodatni protokol je, uz navedenu konvenciju, do sada potvrdilo 20, a potpisalo još 13 zemalja članica Saveta Evrope. Kao što je već rečeno, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti usklađen je i s ovim dodatnim protokolom.
Sada bih vam dala najznačajnije napomene o Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i, u vezi s njim, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Podsetila bih vas da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, koju je usvojila Narodna skupština, predviđeno da će se posebnim zakonom osnovati samostalno i nezavisno telo koje će vršiti nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana, vršiti koordinaciju državnih organa u borbi protiv korupcije, primenjivati propise iz oblasti rešavanja sukoba interesa i vršiti kontrolu finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja. Takođe, Konvencijom UN-a protiv korupcije, koju je ratifikovala naša zemlja, predviđeno je formiranje nezavisnog tela za sprečavanje korupcije.
Na taj način, ovaj zakonski predlog predstavlja ispunjenje naših međunarodnih obaveza, kao i primenu Nacionalne strategije.
Donošenjem navedenog zakona, ispuniće se i neke od obaveznih preporuka grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, telo poznato kao GREKO.
Član 6. Ustava Republike Srbije uređuje zabranu sukoba interesa i propisuje da se rešavanje sukoba interesa uređuje Ustavom i zakonom, što predstavlja i pravni osnov za donošenje Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Najznačajnije odredbe ovog predloga zakona su vezane za osnivanje, nadležnost, organizaciju i način rada Agencije za borbu protiv korupcije, pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa, prijavljivanje imovine funkcionera, kao i postupak i odlučivanje u slučaju povrede ovog zakona.
Agencija se definiše kao samostalan i nezavisni državni organ, čije će najvažnije nadležnosti biti: rešavanje o sukobu interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, obavljanje poslova u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka i međunarodna saradnja u oblasti borbe protiv korupcije.
Predviđeno je da su organi Agencije Odbor i direktor. Odbor Agencije će imati 9 članova, koje bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača. Kao ovlašćeni predlagači predviđeni su: Administrativni odbor Narodne skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora i Udruženje novinara. Na taj način, biće zastupljene kako sve tri grane vlasti, tako i relevantna strukovna udruženja.
Drugi organ Agencije je direktor, koji će rukovoditi radom Agencije, donositi odluke o povredi ovog zakona i izricati mere. Predlog zakona propisuje da su uslovi za izbor direktora da ne može biti član političke stranke i da podleže istim obavezama i zabranama koje se, po ovom zakonu, odnose na funkcionere i članove Odbora agencije. Predviđeno je da se direktor bira na javnom konkursu, koji raspisuje Agencija.
Agencija će imati obavezu da podnosi godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini.
Kada su u pitanju odredbe Predloga zakona koje se odnose na sukob interesa, predviđeno je da funkcioner ne može vršiti drugu javnu funkciju, izuzev po odobrenju organa koji ga je izabrao i Agencije. Takođe, propisano je da ako je funkcioner izabran na drugu funkciju suprotno ovom zakonu, kasnija funkcija prestaje po sili zakona. Pored toga, Predlog zakona predviđa koje delatnosti funkcioner može da obavlja pored vršenja javne funkcije.
Predlog zakona propisuje da je funkcioner dužan da o svakom nedozvoljenom uticaju kojem je izložen u vršenju javne funkcije, odmah obavesti Agenciju, koja o tome obaveštava nadležni organ radi pokretanja odgovarajućeg postupka. Takođe, propisana je zabrana funkcioneru kome je prestala javna funkcija da u roku od dve godine po prestanku funkcije zasnuje radni odnos ili poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije, to je tzv. pantoflaš klauzula.
Naročito bih istakla odredbe o prijavljivanju imovine funkcionera. Utvrđena je obaveza za funkcionere da, u roku od 30 dana od dana stupanja na funkciju, podnesu Agenciji izveštaj o svojoj imovini i imovini određenih članove svoje porodice.
Član 45. Predloga zakona utvrđuje obaveze za funkcionere, koji će morati da podnose i vanredne izveštaje o imovini, kao i izveštaje posle prestanka vršenja javne funkcije.
Agencija će voditi registar imovine funkcionera, a podaci koji se odnose na platu i druge prihode iz budžeta, prava na nepokretnostima i prevoznim sredstvima, štedne uloge i korišćenje stanova za službene potrebe, biće javni. Podnete izveštaje o imovini funkcionera proveravaće Agencija.
Predlog zakona propisuje i mere koje se mogu izreći funkcioneru za povredu ovog zakona, a to su mera upozorenja, mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Agencija će imati obavezu da, kada utvrdi da je funkcioner prekršio odredbe ovog zakona, o tome obavesti nadležni organ, radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog ili krivičnog postupka.
Kada su u pitanju kaznene odredbe, za povredu ovog zakona propisano je krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini.
Imajući u vidu težinu ovog krivičnog dela, za njegovo izvršenje zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, kao i pravne posledice za funkcionera koji je osuđen za navedeno krivično delo. Te posledice se sastoje u prestanku vršenja javne funkcije, odnosno prestanku radnog odnosa, kao i zabrani sticanja funkcije u roku od deset godina od dana pravosnažnosti presude. Pored toga, za povredu ovog zakona propisani su i prekršaji.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, kada će Agencija preuzeti, od Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa, zaposlene, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu.
Time se uspostavlja kontinuitet između Agencije i Republičkog odbora, tako da će Agencija u svom radu moći da koristi dosadašnju dobru praksu koju je uspostavio Republički odbor i, istovremeno, dobiti zaposlene s ogromnim iskustvom u oblasti rešavanja o sukobu interesa. Predlogom zakona se ne utiče na rad Saveta za borbu protiv korupcije, budući da to telo nastavlja rad kao savetodavno telo Vlade, u skladu sa njenom odlukom.
Na kraju bih napomenula i da su predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, samo u delu u kojem se nadležnosti RIK-a, Odbora za finansije Narodne skupštine i ministra finansija, predviđene ovim zakonom, prenose na Agenciju za borbu protiv korupcije, što je u skladu s Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije. Predlog zakona se ne bavi drugim pitanjima koja uređuje Zakon o finansiranju političkih stranaka.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, postojeći normativni ambijent u Republici Srbiji, kako Krivični zakonik, tako i Zakonik o krivičnom postupku, omogućava i sada i nalaže oduzimanje imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnog dela, ali samo pod uslovom da se dokaže neposredna veza između konkretnog krivičnog dela koje je predmet osuđujuće presude i konkretne imovinske koristi stečene tim krivičnim delom. To u praksi često nije nimalo lako i dosta je komplikovano.
Stoga je česta pojava da učinioci teških krivičnih dela, a naročito krivičnih dela za koja je sasvim izvesno da su izrazito ''profitnog'' karaktera, u manjoj ili većoj meri zadržavaju imovinsku korist koja je proizašla iz njihove kriminalne aktivnosti.
To, već na prvi pogled, nije pravično i zato se Republika Srbija opredelila da, poput niza drugih savremenih i demokratskih država koje se odlikuju vladavinom prava, usvoji adekvatno zakonodavstvo, čije će norme omogućiti efikasnije i celovitije oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalom.
Budući da upravljanje oduzetom imovinom nije primaran zadatak sudova, Predlog zakona predviđa da se obrazuje poseban specijalizovani državni organ koji će upravljati oduzetom imovinom. Ovakvi specijalizovani organi postoje u mnogim zemljama Evropske unije, kao što su Belgija, Holandija, Velika Britanija ili Irska, i u dosadašnjem radu pokazali su vrlo dobre rezultate, čime su opravdani razlozi za njihovo ustanovljavanje.
Usvajanjem predloženog zakona postiglo bi se zadovoljenje pravila da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, a takođe bi se pribavila i značajna sredstva za budžet Republike Srbije, budući da bi oduzetom imovinom, u cilju očuvanja njene vrednosti, upravljao specijalizovani državni organ.
Predlog zakona, takođe, predviđa da se u okviru MUP-a obrazuje posebna jedinica koja bi se bavila finansijskom istragom, odnosno koja bi, u saradnji s nadležnim državnim tužiocem, radila na otkrivanju i privremenom oduzimanju imovine pribavljene krivičnim delom. Razlog za donošenje predloženog zakona je i što Evropsko partnerstvo za Srbiju, koje je usvojila Evropska unija, u cilju pridruživanja naše zemlje EU, kao kratkoročni prioritet predviđa unapređenje zakonodavstva i jačanje kapaciteta za oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delima.
Napomenula bih da su članom 2. Predloga zakona određena krivična dela na koja se odredbe ovog zakona mogu primeniti, a to su, pre svega, krivična dela s elementima organizovanog kriminala, pojedina krivična dela protiv privrede, protiv čovečnosti, kao i protiv službene dužnosti, kao što su krivična dela korupcije.
U članu 3. Predloga zakona su precizirani osnovni pojmovi, pojam imovine, određen u skladu s međunarodnim standardima koji su sadržani u međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala. Nakon toga, dat je jedan od ključnih pojmova ovog zakona, a to je pojam imovine proistekle iz krivičnog dela, pod kojim se podrazumeva imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri s njegovim zakonitim prihodima.
Reč je o celokupnoj imovini navedenih lica za koju je karakteristično da je u očiglednoj nesrazmeri s njihovim zakonitim prihodima.
Oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela može se primeniti i na imovinu ostavioca, odnosno lica protiv koga, usled smrti, postupak nije pokrenut, ili je obustavljen, a utvrđeno je, u krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih lica, da je zajedno s njim učinio krivično delo koje predstavlja osnov za oduzimanje imovine. Na taj način, ostvaren je načelni stav da niko ne može imati korist od izvršenog krivičnog dela, što znači, ni lica koja su takvu imovinu nasledila. Predlog zakona propisuje i postupak za privremeno i tajno oduzimanje imovine. Treba naglasiti da je javnom tužiocu olakšano dokazivanje porekla imovine.
Specifičnost glavnog ročišta u kome se odlučuje o trajnom oduzimanju imovine je u tome da javni tužilac iznosi dokaze o imovini i zakonitim prihodima vlasnika, kao i o očiglednoj nesrazmeri koja postoji između njih. Nakon toga, vlasnik dobija priliku da ospori navode javnog tužioca, a što je u skladu i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Kako bi se imovina trajno oduzela, kako od okrivljenog, tako i od lica na koje je imovina preneta, neophodno je da okrivljeni bude pravnosnažno osuđen za jedno od krivičnih dela za koje se može voditi postupak o oduzimanju imovine predviđen ovim predlogom zakona.
U slučaju presude kojom je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, sud može dostaviti podatke o imovini koji su prikupljeni u postupku oduzimanja imovine poreskoj upravi, radi utvrđivanja eventualnih poreskih prekršaja ili poreske utaje.
U vezi s Predlogom zakona o oduzimanju imovine pribavljene krivičnim delom, na kraju bih istakla da ovaj predlog zakona predstavlja veoma važan instrument u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da predstavlja okvir da se učiniocima tih krivičnih dela oduzme imovina za koju ne dokažu da je zakonito pribavljena.
Na kraju, dala bih par napomena vezanih za Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Pojedini propisi bivše FNRJ, koji su doneti posle Drugog svetskog rata, kao što su Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države, Zakon o vrstama kazni i Krivični zakonik, sadržali su odredbe o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Donošenjem Krivičnog zakonika FNRJ iz 1951. godine, prestale su da važe odredbe o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Zakonodavstvo Republike Srbije je do sada regulisalo odgovornost pravnog lica kao subjekta prekršajne odgovornosti, ili kao subjekta odgovornog za privredne prestupe. Danas je nesporno da i pravna lica mogu biti odgovorna za krivična dela. Odgovornost pravnog lica za krivična dela je novi institut u savremenom pravnom sistemu i njegovo postojanje je neophodno u borbi protiv privrednog i organizovanog kriminala.
Tekst zakona je usaglašen sa pravnim standardima sadržanim u sledećim međunarodnim dokumentima: Krivičnopravnoj konvenciji o korupciji Saveta Evrope, Konvenciji UN-a protiv korupcije, Konvenciji UN-a protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koju je naša zemlja ratifikovala. Napominjem da donošenje ovog zakona predstavlja ispunjenje obavezne preporuke grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope.
Član 2. Predloga zakona propisuje da pravna lica, pod određenim uslovima, odgovaraju za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona. Ovom zakonskom odredbom omogućava se sveobuhvatni pristup u pogledu krivičnih dela za koja mogu da odgovaraju pravna lica, a samim tim izbegnuto je taksativno nabrajanje krivičnih dela. Predlogom zakona određeni su osnov i granice odgovornosti pravnog lica. Dakle, odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica zbog pribavljanja koristi za pravno lice.
Propisano je da se, kao glavne kazne, pravnom licu mogu izreći – novčana kazna i prestanak pravnog lica. Uslov za izricanje kazne prestanka pravnog lica je da je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bilo u funkciji vršenja krivičnog dela.
Prema Predlogu zakona, pravnom licu se mogu izreći mere bezbednosti, a to su: zabrana obavljanja određenih delatnosti, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude.
Predlog zakona predviđa, kao opšti princip, da se za isto krivično delo protiv pravnog i odgovornog lica pokreće i vodi jedinstveni postupak i donosi jedna presuda. Predlog zakona, takođe, predviđa da u određenim situacijama sud može odrediti privremene mere, na zahtev javnog tužioca. Privremene mere su mere obezbeđenja u smislu Zakona o izvršnom postupku, mera zabrane obavljanja određene delatnosti i zabrana statusnih promena.
Donošenjem ovog zakona zaokružuje se krivično-pravna materija u zakonodavstvu Republike Srbije. Pored toga, dosadašnja praksa u zemljama koje imaju ovakve zakone pokazuje da je ovakav zakon neophodan u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i da je značajan za suzbijanje krivičnih dela protiv životne sredine i mnogih drugih krivičnih dela.
Na kraju bih istakla način koji je potreban Republici Srbiji za donošenje ovih zakona. Kao što sam rekla, to je stvaranje normativnog ambijenta za zaštitu podataka o ličnosti, s jedne strane, a, s druge strane, stvaranje normativnog ambijenta za efikasnije suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije.
Želim da vam zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti uslovi i za stavljanje Srbije na belu šengen listu. Hvala.
