Iskustvo pokazuje da je borba protiv korupcije dovela do zaključka da je represivni elemenat nužan i da se bez njega ne može izaći na kraj s korupcijom. Ne može se voditi borba protiv korupcije dok građani ne shvate suštinu na osnovu primera i dokazanih slučajeva.
Građani moraju da shvate da je korupcija zlo koje nagriza čitav ekonomski i društveni sistem, da je osnova siromašenja i moraju znati koji su načini za ostvarivanje njihovih prava bez plaćanja usluge.
Agencija za borbu protiv korupcije mora da sarađuje sa policijom, Ministarstvom pravde, kao i sa svima koji na neki način čine okosnicu u borbi protivi korupcije.
U borbu protiv korupcije treba da budu uključeni svi nadležni organi, kao što sam već rekao, a suština je koordinacija njihovog rada. Najbolje je već postojeće ljude u državnim organima uključiti i obučiti za odlučniju borbu protiv korupcije.
Nezavisni eksperti iz Agencije će pažljivo razmatrati svaki propis koji ima veze s procedurama, dozvolama, ovlašćenjima i nadležnostima. Zatim, treba da osmatraju i deluju savetodavno i pomažu pri reformi zakonodavstva i njenoj primeni.
Poštovani, Srbija se danas nalazi u grupi visokokorumpiranih zemalja. U poslednjih nekoliko godina, građani korupciju svrstavaju, po važnosti, na četvrto mesto problema u društvu. Pod jedan je siromaštvo, dva – nezaposlenost, a na trećem mestu je opšti kriminal.
Istraživanje javnog mnjenja ukazuje na to da građani smatraju da je korupcija u Srbiji veoma raširena, kao i da je takav stav u manjoj meri izgrađen na osnovu ličnog iskustva, a više na osnovu podataka koji se zasnivaju na drugim pričama. Ova istraživanja pokazuju da veliki broj građana ne prijavljuje, čak, ni slučajeve sitne korupcije o kojima imaju neposredna saznanja.
Još je teže utvrditi u našoj državi podatke o rasprostranjenosti korupcije velikog obima, kako bismo to rekli. O njoj, na posredan način, govore podaci dobijeni na osnovu istraživanja korupcije stranih poslovnih ljudi i analitičara rizika. Prema jednoj od tih analiza, Srbija se nalazi u grupi visokokorumpiranih zemalja, treća je na skali od nule do deset, pri čemu se visokokorumpiranim smatraju one sa indeksom ispod četiri.
Želeo bih da se malo osvrnem i na razliku između Agencije i postojećeg organa za borbu protiv korupcije. Odbor za sprečavanje sukoba interesa i Savet za borbu protiv korupcije nisu imali način, niti prava da izriču odgovarajuće sankcije, zato se većina problema rešavala određenim preporukama, bez konkretnog delovanja.
Ovaj zakon će omogućiti izricanje sankcija i mislim da će u praksi biti jasno da je ova agencija nadležna za izvršnu i operativnu borbu protiv korupcije, a Savetu će ostati ta savetodavna funkcija.
Na kraju bih želeo samo još da kažem da uspešnom borbom protiv korupcije, takođe, pomažemo smanjivanju siromaštva i ostvarivanju socijalne pravde, izgradnji demokratskog društva i otvorene vlasti, razvoju poslovnih odnosa, poštenijim poslovnim odnosima na vidljivim osnovama i unapređenju bezbednosti ljudi i zaštite imovine, i, na kraju, stvaranju održivog razvoja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, hitnost postupka koja nije zasnovana na čvrstim argumentima često utiče na kvalitet samog predloga zakona. Uvek kada se radi o ljudskim pravima, predlog zakona mora da prođe kroz sveobuhvatnu, ozbiljnu i argumentovanu javnu raspravu.
Ipak, to nije bio slučaj sa Predlogom zakona o zaštiti ličnih podataka. Takav stav zastupaju eksperti koji se bave ovom materijom. Na primer, Aleksandar Zagorac, stalni stručni savetnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija, u svojoj studiji o Predlogu zakona, od 23. septembra 2008. godine, iznosi: "Predlog zakona, koji je pred nama, deluje kao da je sastavljen bez obuhvatnije pripreme, rasprave pred stručnom i širom javnošću, što predstavlja poseban problem u savremenim okolnostima, gde je dostupnost podataka bitan i umnogome odlučujući činilac društvenog i ličnog života. Ako je brzina već bila nužna, nije li se mogao pronaći odgovarajući uzor u stranom zakonodavstvu? U tom pogledu postoje bitni propusti. Predlog zakona o zaštiti ličnosti predstavlja nedovršen projekat".
Do sličnog zaključka je došao i stručni tim okupljen oko nevladine organizacije "Za život bez žiga". Predstavnik ove organizacije Aleksandar Pavić je učestvovao na Okruglom stolu pod naslovom "Šta nudi i šta nedostaje u Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti". Skup je održan 4. septembra 2008. godine i na njemu je prisustvovalo oko 100 stručnjaka iz oblasti informatike. Na skupu su izneti brojni amandmani na Predlog zakona, mišljenja, kao i pitanja u vezi s Predlogom zakona.
Predlagač je bio dužan i na osnovu ovih činjenica da razume o koliko se osetljivoj oblasti regulisanja radi. Posebno, jer ni u praksi nekih vodećih zemalja EU ne funkcioniše sve idealno. Na primer, u avgustu ove godine, direktor Saveza udruženja potrošača u Nemačkoj Gerd Biler je izjavio: "Podatke šest miliona građana, od toga četiri miliona sa brojevima tekućeg računa, uspeli smo da nabavimo preko interneta za samo 850 evra, u roku od dva dana". Ova operacija Saveza udruženja potrošača je imala za cilj da skrene pažnju državnom tužilaštvu na sve veću zloupotrebu poverljivih podataka građana u Nemačkoj, vodećoj zemlji Evropske unije.
U tom kontekstu, poverenik Nemačke vlade za zaštitu podataka Petar Šari je izjavio, u avgustu ove godine: "Zakon koji sankcioniše zloupotrebu podataka pun je rupa kao švajcarski sir". Zato, na primer, nedozvoljeno korišćenje podataka u reklamne svrhe ne predstavlja krivično delo.
Takođe, u Nemačkoj je registrovana ilegalna trgovina sa više od 250 hiljada podataka.
Samo u istočnoj Nemačkoj zabeležena je prodaja ličnih podataka građana, brojeva bankovnih računa i kreditnih kartica privatnim preduzećima, a jedan od ilegalnih prodavaca je imao pristup i banci podataka nemačkog Telekoma, dakle, banci podataka firme koja ima nekoliko desetina miliona korisnika.
Ovo su sve podaci iz nemačkih medija, objavljeni u našoj javnosti i za predlagača zakona nisu bili nedostupni.
U Francuskoj su najavljene velike demonstracije za 16. oktobar zbog novih policijskih dosijea koji sadrže podatke o sindikalnim vođama, maloletnim licima, političarima, zdravstvenom stanju.
Predlagač je propustio priliku da naglasi i širi smisao zakona, svrhu zbog koje se donose ovakvi zakoni.
Pored zaštite ljudskih prava naših građana, kao razlog za donošenje zakona u ovoj oblasti, u uporednom pravu se navodi i sledeće, prema studiji Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija: ''Predlagač, kao bitan razlog ove regulative, navodi ispunjenje uslova neophodnih za priključenje EU, ali opštepoznati argumenti u pozadini međunarodnih sporazuma koji regulišu tako širok stepen razmene podataka o fizičkim licima prevashodno se odnose na pitanja bezbednosti i suzbijanja kriminala, jer je zamisao da značajan broj krivičnih dela može biti predupređen takvom razmenom.''
Zatim se u ovoj studiji o Predlogu zakona ističe: "Postoje mišljenja da to jeste jedino suštinsko opravdanje najšireg spektra obrade podataka o ličnosti".
Dakle, umesto ponavljanja fraze o nekakvim evropskim integracijama, trebalo je u obrazloženju navesti realnu pravnu pozadinu zakonskog regulisanja u ovoj oblasti.
Takođe, očigledno da predlagač u svoj žurbi, ili u probriselskom ideološkom zanosu, nije proučio ni političke zloupotrebe u ovoj oblasti, koje se danas dešavaju u EU.
Na primer, britanski "Opserver" je objavio, 21. januara 2007. godine, da je Nemačka početkom 2007. godine predložila, na sastanku ministara za pravosuđe i unutrašnje poslove EU u Drezdenu, da se usvoji sporazum iz Pruma. Taj sporazum je potpisan između Nemačke i još sedam zemalja. Prilikom donošenja sporazuma, nije bilo konsultacija s Evropskim parlamentom.
Taj sporazum predviđa da će policajci moći da prelaze iz jedne zemlje u drugu, bez ikakvog obaveštenja, u hitnim situacijama, a definicija te hitne situacije je, blago rečeno, sporna. Rizik je da će se opasnost materijalizovati u slučaju da se čeka na delovanje policije države domaćina.
Što se tiče razmene podataka koju predviđa taj sporazum, Grupa za kontrolu građanskih sloboda "Stejvoč" smatra: ''Prum ovaj proces ubrzava i umesto da, prvo, imaju osumnjičenog, pa tek onda traže podatke, moći će odmah da se bace u potragu po celoj Evropi''.
Dame i gospodo, sve značajne međunarodne konvencije i ugovori garantuju pravo na privatnost: Univerzalna deklaracija, u članu 12, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 8, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, u članu 17. U tom smislu, predlagač zakona je bio dužan da omogući građaninu da odbije davanje biometrijskih podataka u elektronskom obliku.
Predlagač je bio dužan i da reguliše prikupljanje i obradu video-zapisa nadzornih kamera na javnim mestima. Građani moraju da budu obavešteni o tim mestima gde su locirane te kamere. To je minimum prava koji mora da bude ugrađen u tekst zakona.
Takođe, predlagač je bio dužan i da posebnu pažnju obrati na prikupljanje i čuvanje zdravstvenih podataka. Trebalo je pooštriti i kazne za gubitak više čuvanih ličnih podataka.
Zbog prethodno navedenih primera iz zemalja EU, posebno je trebalo detaljnije regulisati iznošenje u inostranstvo bitnih podataka naših građana. Nužno je bilo da se u Predlogu zakona preciziraju uslovi za pravna i fizička lica koja se bave obradom i rukovanjem u oblasti ličnih podataka. Posebno je važan uslov bio da se zahteva prebivalište ili sedište ovih lica u Srbiji.
Konačno, u tekstu nema ni rešenja za slučaj sukoba Poverenika i drugih organa vlasti. Ako se to ne reši na odgovarajući način u tekstu Predloga, čitav zakon će biti samo propagandni pamflet, koji će služiti da skrene pažnju sa tzv. evropskih integracija, tačnije, sa sumorne realnosti i lažnih obećanja koja nam nudi Brisel.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da vam čestitam na današnjem izglasavanju dnevnog reda, u svoje lično ime, u ime političke organizacije kojoj pripadam, a koja se zove "Zajedno za Kragujevac", i u ime Poslaničke grupe G 17 plus i našeg koalicionog partnera, sa kojem participiramo u radu ove grupe.
To izglasavanje dnevnog reda je demonstriralo konkretnu snagu predstavničke demokratije, u onom duhu definicije Abrahama Linkolna – "vladavine nad narodom, ali uz narod i za narod", jer je upravo rezultat majskih izbora, na koji želim da vas podsetim, upućivao na neminovnost sklanjanja zabluda, pogrešnih tema sa političke scene ili aktuelnog dnevnog reda u Srbiji.
Građani su na tim izborima, upravo, imali da biraju između dve konfrontirane opcije, jedne koja je postavila ekskluzivno dilemu – ili Kosovo ili ništa, kroz identitet Srbije i Kosova, i druge, koja je, uvažavajuća značaj ove teme, ipak, prednost dala pitanjima privrednog razvoja, razvoja životnog standarda i civilizacijskih standarda našeg društva.
Treba li podsećati da je ova druga politička opcija dobila većinsku podršku građana. Lista Za evropsku Srbiju, na kojoj participira i politička organizacija ''Zajedno za Kragujevac'', dobila je više glasova nego ijedna druga politička organizacija u Srbiji i napravila je većinsku koaliciju nad kojom samo jednu temu ne treba otvarati – da li je to izraz većinskog raspoloženja građana. Jeste.
Nemojte imati nikakvih zabluda, stavljanje Deklaracije o Kosovu i Metohiji na dnevni red danas bila bi jedna, što bi klinci rekli – zaluđica.
Znači, da usvojimo još jednu deklaraciju o Kosovu za sezonu jesen - zima 2008. godine. Šta na tu temu i u kojoj deklaraciji piše ono što već nije ustavna, zakonska obaveza, ili nekom deklaracijom potvrđena?
Da ne gubim vreme na tu temu, želim da naglasim da ono što su, zapravo, građani birali jeste jedno kvantitativno mišljenje u politici, želja za efikasnom politikom, naspram apstrakcija i političkih principa koji su nas držali u blatu. Konkretno, građani su birali između ''Fiata'' i SSP, s jedne strane, i praznih teza, s druge. Suštinska veza s ovim dnevnim redom, jer se, upravo, o tome sve vreme i radi.
To je ono što objedinjuje i što vam je neshvatljivo u objedinjenoj raspravi pomenutih tačaka dnevnog reda, jer je to razrada prvog od dva velika koraka ovog saziva Skupštine i ove vlade, koja je, tako reći, u 100 dana ispunila svoja dva osnovna predizborna obećanja: ratifikovali smo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisali smo ugovor sa ''Fiatom''. Ako vas zanima kada će to biti stvarnost, to već jeste stvarnost. U petak, Skupština grada Kragujevca donosi odluke kojima se lokalna samouprava obavezala.
Ovi zakoni, a naročito onaj o kome želim da govorim, to je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zapravo su samo ono što sam vam rekao govoreći o SSP-u, uz formulu – nastaviće se, jer je osnovna vrednost tog sporazuma, upravo, bila u ideji harmonizacije našeg zakonodavstva s pravnim okvirom zemalja EU, s uverenjem da će to predstavljati modernizaciju našeg društva i uneti diskontinuitet u odnosu na grešne zalute nasleđa, o kom vam upravo govorim, koje ne može da iščupa ni minule, ni ovu, a i buduće bi da vuče u mrtvo blato po kojem gacamo.
Zahvaljujem, tako je, živo blato. Svakako, mrtvaja.
Poenta, zapravo, ove ideje leži u činjenici da mi imamo problema u hvatanju koraka s vrednostima svog vremena. Meni je iskreno žao, kao i političkoj organizaciji ''Zajedno za Kragujevac'', čije stavove zastupam, verujem, i celoj Poslaničkoj grupi G 17 plus, što nismo imali snage kao društvo da diskontinualni rez napravimo još 5. oktobra, s osloncem na sopstvene snage i sopstvene potencijale, ali hvatajući korak s jednom razvijenijom demokratijom, sa svetom, sa višim standardima. Prikačićemo se na voz koji će i nas izvući iz pomenute mrtvaje.
Otud je u ovom predlogu zakona, pored pomenute harmonizacije, koja jeste suštinska vrednost, zapravo, najvažnija napetost koju ima da razreši – napetost između dve vrednosti: operativne efikasnosti i poštovanja prava ličnosti i njene privatnosti. Ovaj predlog zakona pokušava tu napetost da razreši kroz ideje transparentnosti, čuvanja, obrade i raspolaganja podacima o ličnosti, uz efikasne procedure nadzora.
Da li u ovako datom nacrtu, dakle, predlogu zakona, ima slabih mesta? S mnogim elementima iz izlaganja i gospođe Aleksandre Janković iz NS-a i prof. Vesne Pešić sklon sam da se složim, da neke stvari ostaju manjkave, ali činjenica je da je suština u onom što sam rekao.
Nije tačno da je Srbija jedina zemlja zapadnog civilizovanog sveta koja nema ovaj zakon, zapravo, suprotno. Ako pogledate ovo istraživanje koje je radio Odsek za informativno-istraživačke poslove, videćete da najveće i najstarije demokratije zapadne civilizacije, SAD, Francuska, Velika Britanija, imaju najmanje propisa, Amerika skoro i da nema. To vam je ona priča o engleskoj travi, vi je ošišate, pa ona poraste, pa je pokosite, pa poraste, pa pokosite, pa poraste. Pet stotina godina ona više neće biti ugažena.
Stvar jeste pitanje generacijskog razvoja. Znam da je ovaj smeh smeh onih koji, upravo, u ovome prepoznaju očiglednu golotinju sopstvene pozicije. Kako da vam kažem, ne bi mogla SRS ovako dugo da zamajava i javnost Srbije i ovaj narod da nije imala i u drugim političkim i izvanpolitičkim faktorima ovog društva svesrdnu podršku.
Uz spremnost ove skupštine da nametne ovakav dnevni red, da ga, uprkos svim opstrukcijama, evo, i pretrese i, na kraju, da te odluke donesemo, zapravo, leže razlozi podrške ovoj vladi Republike Srbije, u uverenju da smo na sigurno dobrom putu i da je ovim izanđalim pričama, zaluđicama, sasvim sigurno došao kraj. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođa Nataša Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ja neću moći da budem ovako euforična. Volela bih da mogu, ali, stvarno, nije prilika za to.
Naime, spajanjem rasprave o tri vrste predloga, o zaštiti privatnosti, predloga koji se tiču viznih olakšica i borbe protiv korupcije, vladajuća koalicija i koaliciona većina pokazali su, u prvom redu, da ne shvataju značaj, važnost ovih zakona. To je pod jedan. Pod dva, dolazimo u situaciju da usvajamo zakone koji nisu primenljivi.
Ja ću se, kao moj kolega prethodnik, zadržati na ovom prvom zakonu, pogotovo zato što nemamo puno vremena, pošto se radi o šest zakonskih predloga. Naime, ovaj zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije primenljiv bez donošenja zakona o klasifikaciji podataka, pod jedan. Pod dva, što je još gore, ponovo Narodna skupština donosi zakon koji je u suprotnosti sa nekim važećim zakonom, a u ovom slučaju radi se o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.
Naime, u članu 45. stav 2. pomenutog predloga zakona onemogućuje se organ koji bi trebalo da štiti privatnost, tako što se organima javne i državne bezbednosti daje ovlašćenje da zabrane ne samo pristup podacima ovom organu, nego, čak, i ulazak u prostorije.
Jeste tako, pogledajte u zakonu. To je još jedan zakon koji je u suprotnosti sa važećim zakonom.
Drugo, veoma je problematičan član 16. na koji smo, takođe, ukazivali, on je direktno u suprotnosti sa slobodama i ljudskim pravima naših građana. To treba, faktički, ovim zakonom da omogućimo. Naime, naročito osetljivi podaci koji se tiču, neću nabrajati sve, nacionalne, verske, rasne, seksualne pripadnosti, zdravstvenog stanja, odnosno predvideli ste 8 načina na koje ovi podaci mogu biti zloupotrebljeni. Tako suština zakona nije u zaštiti privatnosti građana, već obrnuto – na velika vrata, organima državne bezbednosti daje mogućnost da ih zloupotrebljavaju.
Znate šta je najtužnije od svega – sve što smo danas radili, faktički smo uzalud radili, jer je ovo, na neki način, manje od onih prava koja garantuje Ustav, pod jedan. Pod dva, apsolutno, nije usklađeno s evropskim standardima.
Dame i gospodo narodni poslanici, živi bili, pa videli, vi ćete mi biti svedok, gospođo Malović, mi ćemo ponovo raditi ovaj zakon i izmene i dopune. Ja ću vas tada samo podsetiti, jer ovo nije u skladu, apsolutno, s evropskim standardima i u suprotnosti je sa našim domaćim zakonodavstvom.
Hvala, tačka.

Zahvaljujem. Boško Ristić nije tu.