Da odgovorim gospodinu koji je ovde poluzvanično, bivšem zameniku predsednika Srpske radikalne stranke. Trudio sam se da se ne mešam u njegov odlazak iz naše stranke dugo vremena, evo, sve do sada.

Oprostite, samo mi recite da li je to povreda Poslovnika?

Član 104. stav 1 – dostojanstvo.
Znači, trudio sam se da, zaista, ne odgovorim tom čoveku koji za sebe govori da je visokomoralan čovek, da misli na sve nas, toliko misli da želi da mu priđemo, da mu pojačamo ono što treba da bude neka partija, ali još uvek nije. Sve vreme, govoreći nam to, vređa nas, blati nas i, čak, maltretira ovde, sa skupštinske govornice. Rekao je da bismo više voleli da on dođe u stranku, nego da dođe dr Vojislav Šešelj.
Neverovatno. Da smo voleli da budemo s njim, mi bismo bili s njim.
Pošto smo prepoznali njegove tragove, koji nečoveštvom smrde, mi smo ostali tu gde smo ostali. Ja imam prava da govorim u svoje lično ime i u ime Srpske radikalne stranke, a on više nema. On je ovu kuću napustio i ovoj stranci je objavio rat, svakodnevnim pozivima preko mobilnih telefona našim članovima širom zemlje Srbije, preko pretnji i mita.
Zaista, molim određene vlasti, iako im ovog momenta godi da on radi to što radi, da nas uzmu u određenu zaštitu, jer ovo je politički terorizam koji on sprovodi nad nama.
Govori o moralu. Ovde nam je par puta rekao da želi da preuzme odgovornost da vodi zemlju Srbiju, da mi nismo prepoznali njegove reformske ideje.
Ljudi moji, pa da sam hteo da se učlanim u nešto što nije Srpska radikalna stranka, pa, pogledajte kolika je ova leva strana. Mogao sam da se učlanim u bilo koju stranku u koju sam hteo. Hteo sam da budem član Srpske radikalne stranke i time se ponosim, stojim iza toga. Kada bi, ne daj Bože, čak i sam Vojislav Šešelj razbio Srpsku radikalnu stranku, ja bih ostao u najmanjem komadu, jer ne znam gde bih otišao. Ovo je prva i poslednja stranka u koju sam ušao i želim da dam najbolje od sebe ovde.

Gospodine poslaniče, govorite, uglavnom, o osećanjima vezanim za pripadnost partiji. Zamolila bih vas da pokušate da govorite u skladu sa članom Poslovnika.

Govorio sam o povredi Poslovnika, o dostojanstvu Skupštine, jer nas je jedan čovek s ove govornice izvređao. Moram da kažem šta nas to boli i u čemu smo izvređani, da biste vi shvatili o čemu se radi, pa kada sledeći put taj čovek dođe za ovu govornicu, da ga opomenete.

Prekoračili ste vreme, gospodine Mijaljeviću.

Hvala.

Gospodin Aligrudić.

Uglavnom ću govoriti o čl. 27. i 140. Poslovnika, s tim što zadržavam pravo na repliku gospodinu Čedomiru Jovanoviću, koji se javio po sasvim drugom osnovu, pa ćete da mi date reč kada budete mogli.
Dakle, u poslednjih nekoliko sati mogli smo svašta da čujemo sa ove govornice. Nije to nešto čime bi trebalo da se ponosimo, ali to je atmosfera koju ste vi iz vladajuće koalicije kreirali. Kreirate je od juna, neprekidno, do današnjeg dana, kršenjem Ustava, Poslovnika.
Setimo se nestavljanja tačke dnevnog reda prema članu 106. Ustava, onako kako je trebalo da je stavite, pa je niste stavili, Rezoluciju o Kosovu.
Setite se neke nenormalne dvonedeljne pauze u radu, da biste nas, valjda, trenirali, da bismo dobili psihijatrijski tretman da se smirimo. Sećate se različitih drugih stvari kada je reč o pogrešnom tumačenju Poslovnika – sve to ima veze sa načinom vođenja ove sednice.
Ne verujem da ste vi lično krivi za to, gospođo predsednice, duboko verujem da je vladajuća većina kriva za to, zato što ne samo da pušta, nego vam, verovatno, i daje instruktažu kako i šta treba da radite. Iza toga se sigurno ne krije želja da produktivno radimo, jer da se iza toga krije želja za produktivnim poslom, vi ne biste došli u ovu situaciju.
Demokratska stranka Srbije je do sada bila podrška dvema vladama u ovoj državi i radili smo u dva mandata do sada da bi Skupština efikasno funkcionisala. Uvek smo nalazili izlaz iz određene krize. To samo govori da vi produkujete krizu da biste iz nje izvukli određeni politički profit, za koji će se uskoro pokazati u čemu se sastoji.
Uzmimo samo za primer ovo poslednje, tj. član 140. Poslovnika Narodne skupštine, čiji stav 2. kaže: "Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno." To je mogućnost koju nam Poslovnik daje.
Šta ste vi uradili? Vi ste spojili sledeće tačke, na primer, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka, što može imati veze jedno s drugim, i te kako, međusobno su uslovljeni i povezani, ali kako su međusobno uslovljeno povezani ovi predlozi drugih zakona, npr. Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela? Kakve veze ima Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije s prve dve tačke? Pa, ima samo u snovima.
Dakle, ima veze s ovim da se rasprava skrati i da se onemogući poslanicima da na kvalitetan način raspravljaju o onome što je na dnevnom redu. To je ono što vi, zapravo, želite da izvedete ovde i onda se posle čudite što se neproduktivno troši vreme u toku dana. Jednostavno, narodni poslanici imaju pravo da se bore, da raspravljaju u Skupštini, a vi onda jednom od narodnih poslanika, mislim da je u pitanju potpredsednica Narodne skupštine, odgovarate na njenu primedbu da je javna rasprava mogla da se vodi van sednice Skupštine, i to mnogo ranije.
Pobogu, kakve to veze ima? Narodni poslanici su ovde da raspravljaju o predlogu zakona.
Da bi to kvalitetno učinili, ono što može da se razdvoji da bi se o tome raspravljalo, to mora biti posebno na dnevnom redu. Shvatamo i mi da postoji potreba za racionalizacijom vremena, ali se zna kako se to radi. To je, prosto, nemoguće.
Prema tome, ako se na taj način odnosi vladajuća većina, da ne govorimo o skidanju s dnevnog reda Predloga rezolucije koju je podnela grupa narodnih poslanika, što je danas brutalno učinjeno....

Vreme.