Povreda Poslovnika, narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Vrlo kratko. Pošto smo danas ukazali na povredu člana 27, u vezi s članom 106. Ustava Republike Srbije, kada je reč o redovnom i vanrednom zasedanju Narodne skupštine, a zna se da u članu 106, pošto član Poslovnika u tom smislu ne mogu citirati, citiraću član 106. još jednom. U stavu 2. stoji – Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.
Čisto, da ne bi ostala današnja priča o kršenju Poslovnika i Ustava Republike Srbije, člana 106, nedorečena, dovoljno je da se ode na sajt Narodne skupštine Republike Srbije, odakle je ovo skinuto i gde lepo piše, kod Arhive skupštinske aktivnosti – Poslednje zasedanje, Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, to je naslov, pa sa strane, u zagradi, stoje datumi, koje je počelo 25.9.2008. godine, završilo se 7.10.2008. godine.
Koliko znam da računam dane u nedelji, radne dane u nedelji, prosto je nemoguće da je 7. oktobar bio pre prvog radnog dana u oktobru, kada je moralo da počne redovno zasedanje u smislu stava 2. člana 106. Ustava Republike Srbije.
Dakle, ponavljam, kao i onda, mislim da je o ovoj povredi potrebno da se izjasnimo u danu za glasanje, jer nekog racionalnog i logičnog odgovora sa strane mesta predsedavajućeg ne možemo ni dobiti.

Istaknuta povreda Poslovnika odnosi se na današnji dan za glasanje. Ne znam da li narodni poslanik očekuje išta drugo od podataka na sajtu Narodne skupštine osim da smo danas imali dan za glasanje.

Narodni poslanik Dragan Šormaz dobacuje da je sastavni deo sednice dan za glasanje. Dan za glasanje, po Poslovniku Narodne skupštine, zakazuje se i na kraju dana za glasanje zaključuje se sednica. To je jedina veza sa tokom sednice, tokom vanrednog zasedanja.

Da li narodni poslanici imaju nameru da se javljaju zbog povrede ovog člana ili da dobacuju?

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Nova Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodo iz Vlade, gospođo ministre, pred Parlamentom je set zakona vrlo važnih za borbu protiv korupcije i kriminala, kao i nekih drugih zakona.
Još jedanput moram, na početku izlaganja, da istaknem da je ovo, zaista, nespojivo i da nije trebalo spajati sve ove tačke dnevnog reda. Međutim, poslanici Nove Srbije će se potruditi da, kroz dosta amandmana koji su podneti od ove poslaničke grupe, ukažu na sve nedostatke zakonskih odredaba i da pokušaju da poprave nešto, da, eventualno, svi zajedno učinimo nešto u borbi protiv korupcije, kriminala. Sigurno da je to cilj svake države. To je veoma važno kako za građane Srbije, tako i za pravni sistem jedne države.
Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je jedan od predloga. Ovim predlogom zakona uređuju se uslovi, postupak i organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje takvom imovinom. Nadležni organi su javni tužilac, sud, MUP, sa posebnom organizacionom jedinicom za finansijsku istragu.
Ja bih ovde postavio jedno izuzetno važno pitanje – zašto Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, uopšte, postoji?
Treba sve to staviti u redovne sudove, kroz izvršna odeljenja, i nikakvog razloga nema da se pravi i gomila jedan ovakav aparat, da se pravi posebna direkcija, da se stanovništvo Srbije izlaže troškovima kroz budžet.
Nikakvog razloga nema za jednu novu direkciju, gospođo ministre. Možete da pojačate rad kroz sudska i izvršna odeljenja, ionako je u mnogim sudovima u Srbiji to najosetljiviji deo; kada se završi parnični i krivični postupak, znamo da su izvršenja najveći problem, kako klijenata, tako i advokata i celog suda.
Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Zaista, ne vidimo zbog čega se toliko žuri s ovim zakonom. Jasno je da svi želimo u EU, jasno je da hoćemo da donosimo ovako dobre zakone, koji mogu da budu dobri ukoliko se prihvate, ali odgovornost pravnih lica je vezana za odgovornost odgovornog lica i potreban je psihički odnos za svako krivično delo, a fizičko lice je prilično odgovorno, tako da ne vidimo koji je to psihički odnos pravnog lica kada govorimo o njegovoj odgovornosti.
Imamo i zakon o borbi protiv korupcije, jedan od najvažnijih zakona.
Sigurno je da se ovim zakonom uređuje osnivanje, pravni položaj, nadležnosti, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije, pravila za sprečavanje sukoba interesa, ali mislim da se o nekim stvarima nije dovoljno vodilo računa kada se ovaj predlog zakona našao pred Parlamentom.
Mislim da je, pre svega, nepotrebno jednim zakonom uređivati plate direktora ovakve agencije. Zbog čega? Imamo Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, koji je izuzetno jasan i tačno predviđa koje su to kategorije, kako se određuje plata, a ovde se tome pridaje veliki značaj i kaže da će plata biti u rangu ministra.
Mislim da je to nepotrebno. Ne mogu da shvatim zašto se jedan dobar zakon, koji je donet, o državnim službenicima na položajima, nameštenicima, ne poštuje, zašto se izdiže jedan ovakav direktor iznad mnogih institucija. Ako je već trebalo, onda je sigurno da bi ga trebalo izjednačiti ili sa državnim sekretarom, a pomoćnika direktora, odnosno zamenika – s pomoćnikom ministra.
Izuzetno je sporan i izbor zamenika direktora. Zašto se on bira direktno na predlog direktora? Znamo da u svim državnim službama i zamenici i pomoćnici idu na konkurse, prema tome, jedan ovakav izbor treba da se sprovede i za zamenika direktora.
Ako se već radi o zakonu koji je izuzetno važan za funkcionisanje zemlje, mislim da je bilo mesta da, možda, čak, i opozicija da predlog za zamenika u tom organu, iz prostog razloga što se menjaju oni koji vrše vlast i jedan takav zamenik bi bio izuzetno važan da se transparentnost podigne na viši nivo i da to bude jedna zajednička agencija, dakle, celog Parlamenta, kompletnog stanovništva.
Prema tome, u tom pravcu treba neke stvari menjati i sigurno je da smo se mi potrudili da kroz amandmane ukažemo na koji je način to najbolje uraditi.
Ovoliko agencija, ovoliko direkcija, evo, ja sam nabrojao Direkciju, Agenciju kod dva zakona. Gomilanje aparata je, posebno se odnosi na ovu direkciju, nepotrebno, nema nikakvog razloga i treba voditi računa o tim stvarima.
Ostali zakoni koji su pred nama, takođe su predmet jedne dobre diskusije. Poslanici Nove Srbije će aktivno učestvovati u njima, podneti su amandmani.
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti ima utemeljenje u Ustavu, članu 42, prema kojem je zajamčena zaštita podataka o ličnosti, prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka. Naravno, treba izvršiti i određene sankcije.
Napomenuo bih još da je kod ovog zakona za borbu protiv korupcije veoma važno istaći da se nadležnost Odbora za sprečavanje sukoba interesa sada prebacuje, praktično, na ovu agenciju.
Smatram da je to izuzetno osetljivo. Treba voditi računa da se ne dođe u jednu pravnu prazninu, dakle, da Odbor za sprečavanje sukoba interesa prestane da funkcioniše, a iz iskustva ostalih agencija koje imamo znamo da se one jako sporo konstituišu i nailazi se na probleme.
Možda i tu ima mesta razmišljanju, da se ne bi Agencija za borbu protiv korupcije prevela u jednu glomaznu instituciju, da postojeći odbor ostane, a da se sankcije primenjuju kroz ovu agenciju. Mislim da je moglo da se razmisli o tome zašto se jedan odbor koji je tek profunkcionisao, koji donosi neke stvari od javnog upozorenja itd., zamenjuje.
Čini mi se da nećemo mnogo postići time što ćemo ovu agenciju za borbu protiv korupcije imati, jer ovde i sada sede neki koje je Odbor za sprečavanje sukoba interesa opomenuo; i dalje sede ovde i nema, praktično, nikakvog efekta. Čini mi se da će se slično dešavati i s Agencijom za borbu protiv korupcije. Toliko što se tiče ovog dela.
Dakle, poslanici Nove Srbije su predali amandmane. Nadamo se da će Vlada imati u vidu njihov sadržaj, da će neke stvari na koje smo ukazali prihvatiti, a od takvog odnosa će zavisiti kako ćemo se prilikom glasanja izjasniti.
U principu, dobro je da Srbija dobije ovakve zakone, jer je to izuzetno važno. Na neke zakone se jako dugo čekalo da budu doneti, ali mislim da ćemo imati velike probleme ukoliko prihvatimo sve baš ovako i ukoliko ne budete imali u vidu da su ovi zakoni toliko značajni da treba prihvatiti i amandmane opozicije. Hvala vam.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Ne. Ako ne, povreda Poslovnika. Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, povreda Poslovnika.

Nadam se, gospođo Čomić, da ćete da shvatite o čemu se radi.
Pozivam se na član 136. Poslovnika i jeste povreda, naravno, ne odnosi se na vas, niti na vašu prethodnicu. Mislim da se odnosi, pre svega, na stručne službe Skupštine, jer smatram da je kvalitet obrazloženja ovih predloga zakona ispod svakog nivoa. To ću vam na nekoliko primera pokazati.
Uzeću, prvo, za primer Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i, pošto je to jedna malo veća knjiga, ja bih vas zamolio da okrenete poslednju stranicu, pa da pročitate šta piše pod V – Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Kaže se da će se usvajanjem zakona stvoriti svi neophodni uslovi za rad organa i organizacija, čime bi se ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja EU.
Gde to piše? Ko je rekao da ovo mora, kada, gde je napisano, ko je preuzeo obavezu? To je jedna stvar. Mislim da je tu obrazloženje potrebno.
Druga stvar za koju smatram da je veliki nedostatak ovog predloga zakona u smislu obrazloženja jeste, potreban nam je izveštaj, zašto se postojeći zakoni nisu primenjivali. Zatim, potreban nam je odgovor na jedno pitanje koje može da se protumači kao alternativa. Da li je, možda, trebalo izmeniti Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, pa, eventualno, doneti poseban zakon kojim bi se formirala neka direkcija koja bi upravljala tom imovinom? Je li baš neophodno da se opredelimo za ovaj koncept, gde bismo jednim zakonom rešili, na neki način, materijalni deo krivičnog prava, procesni deo krivičnog prava, a i još nešto što je čisto statusno i zalazi u organizaciju državne uprave?
Zašto je baš ovaj koncept dat? Ne zadovoljavam se objašnjenjem da su dosad sudovi bili prenatrpani, pa nisu imali potrebe da se brinu o tome šta da rade s nekom imovinom koja je oduzeta, da li kao predmet, da li kao sredstvo, da li kao nešto što je proisteklo iz krivičnog dela.
Apsolutno sam nezadovoljan definicijama koje su date ovde. U obrazloženju nas ne ubeđuju zašto su ove definicije dobre, precizne i tačne. Ako je ovo iz oblasti krivičnog prava, onda ne vidim koja je svrha kažnjavanja. Naši krivični propisi imaju jasnu definiciju i pojam šta je svrha kažnjavanja; iz ovoga se to ne vidi.
Stičem utisak da je, verovatno, ona plavuša, Tanja Miščević, u tim razgovorima sa Briselom, na svoj spisak stavila nešto kao agendu, moguće, neki zakon s ovakvim nazivom, i to je ušlo u neku proceduru a da, uopšte, nema obrazloženja, minimalnog obrazloženja zašto bismo glasali za ovakav predlog zakona.
Nadam se da shvatate o čemu se radi. Slična situacija je kod još nekoliko zakona iz ove objedinjene rasprave, i zajedničke i načelne rasprave, gde osim te rečenice – to je potrebno za ulazak u EU ...

Tri minuta i 30 sekundi.

Hvala vam .

Razlog za vaše isticanje povrede Poslovnika, odnosno kršenja odredaba člana 136. sastojao se, u prvom delu, na primedbu da je to hitan postupak.

(Glasovi iz klupe: Član 136.)

Član 136. Poslovnika, možemo stenogram da vidimo, to sam rekla u prethodnom delu. Dakle, član 136. Poslovnika Narodne skupštine i prvi deo u vaša tri minuta odnosio se na hitnost postupka.

Ne sumnjajući da svih nas 250 to zna, da se podsetimo, hitan postupak se od redovnog razlikuje samo u rokovima, dakle, za zakazivanje sednice i za podnošenje amandmana.

Kada je zakon u redovnom postupku, po redovnoj proceduri, onda je predsednica Narodne skupštine obavezna da zakaže sednicu sedam dana ranije, a amandmani se podnose tri dana pre početka sednice. Kada je hitan postupak, amandmane svi narodni poslanici mogu da podnose do otvaranja rasprave u načelu tačke dnevnog reda na koju se amandman odnosi.

Nepotrebno je da se to piše u obrazloženju, tako da ne smatram da ste istakli opravdanu povredu Poslovnika. Drugi deo vašeg zahteva se odnosio na stil pisanja obrazloženja i to ne smatram opravdanom povredom člana 136.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Da li želite da reklamirate povredu Poslovnika po istom pitanju? Možete s mesta da mi kažete da li hoćete da ponovite povredu člana ili ne.

Želite da ponovite povredu člana. Kada završimo raspravu, onda ćete dobiti priliku za isticanje ponovljene povrede člana 136.

Prelazimo na raspravu po redosledu prijavljenih narodnih poslanika. Prvi prijavljeni je narodni poslanik Zoran Kasalović, a posle njega narodna poslanica Aleksandra Janković.

(Nataša Jovanović, s mesta: Po Poslovniku.)

Kada završi prethodni govornik.

(Nataša Jovanović, s mesta: Ne može, po Poslovniku morate odmah. Prosto je nemoguće, kršite Poslovnik.)

Poštovano predsedništvo, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, čitav set zakona koji je predmet rasprave, neosporno, predstavlja značajan iskorak u uređenju države Srbije, iskorak ka njenom putu ka EU. Ipak, predmet mog izlaganja biće isključivo, po meni, najznačajniji – Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, s posebnim osvrtom na fenomen sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, fenomen koji je regulisan čl. 28-39. Predloga zakona, fenomen koji još od obnavljanja višepartijskog političkog sistema u Republici Srbiji predstavlja predmet velikog interesovanja, a često je i predmet rasprava koje se vode u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Svakako da veliko interesovanje za taj fenomen proističe iz ogromne opasnosti koju sukob interesa nosi i težine posledica koje prouzrokuje državi i građanima. Nažalost, samo mali broj građana i javnosti ima jasnu sliku šta, zapravo, predstavlja fenomen sukoba interesa.
Dodatni problem u razumevanju ovog fenomena predstavlja i činjenica da je u pravnom sistemu Republike Srbije poseban zakon koji reguliše materiju sukoba interesa prvi put donet tek 2004. godine, odnosno da do tada nije bilo pravnih normi koje bi na sveobuhvatan način određivale šta je sukob interesa.
Ono što je posebno interesantno i čega smo svi bili svedoci u prethodnom periodu, jeste činjenica da mnogi ljudi koje je Zakon o sprečavanju sukoba interesa odredio kao funkcionere, i pored svega, nisu bili svesni da se on na njih odnosi, ili su ignorisali svoje obaveze. Pokazatelji govore da je to posebno bilo izraženo u slučajevima funkcionera na lokalnom nivou, iako je moguće pretpostaviti da na tom nivou ima najmanje razloga da se nešto krije.
Sukob interesa podrazumeva postojanje različitih interesa, ali među svim slučajevima sukoba interesa koji postoje, za primenu zakona je relevantno samo postojanje sukoba između javnog, koji podrazumeva zalaganje za ostvarivanje opšte koristi, i privatnog interesa. Dakle, to je svaka situacija u kojoj državni funkcioner, kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja, daje prednost ostvarenju vlastitih ili tuđih privatnih interesa na uštrb ostvarenja javnog interesa, kako je i članom 28. Predloga zakona propisano.
Sukob interesa nije isto što i korupcija, ali su očigledne dve činjenice. Sukob interesa prethodi korupciji i u svakom obliku korupcije postoji sukob interesa, dok sukob interesa ne podrazumeva neminovno postojanje korupcije.
Dakle, sukob interesa može predstavljati prethodnicu korupcije i olakšati da do nje dođe i zato se gotovo sve države sveta, barem formalno, ako ne i suštinski, bore protiv te pojave. Naročito su štetne i opasne posledice sukoba interesa po države koje se nalaze u tranziciji, jer mogu ugroziti izgradnju ekonomski prosperitetnog društva, političke slobode, socijalnu i pravnu sigurnost.
Upravo zbog toga, neophodno je doneti jedan ovakav zakon, kao i niz drugih mera preventivne i represivne prirode, kako bi se sukob interesa iskorenio u Republici Srbiji, ili, bar, smanjio do nivoa koji ne ugrožava funkcionisanje države.
Praksa većine država u tzv. tranzicionom procesu je posedovanje posebnih zakona o sprečavanju sukoba interesa, što je slučaj bio u Rumuniji, Estoniji, Letoniji, za razliku od država sa stabilnim demokratskim institucijama, u kojima, po pravilu, nije neophodno posebnim zakonima naglašavati potrebu za borbom protiv te štetne pojave, pošto se kod građana tih država stvorila društvena klima, svest nepovoljna za one koji bi se odlučili da protivzakonito deluju u situaciji sukoba interesa.
Zbog toga, donošenje zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavlja ohrabrujuću činjenicu za sve građane i dokaz da je država Srbija rešila da se obračuna s onima koji su spremni da javna ovlašćenja vrše ne u opštem, već u privatnom interesu, i na taj način spreči ogromne štete državi i svim njenim građanima.
Naravno da se donošenjem ovakvog zakona trasira put ka stvaranju povoljne društvene klime i svesti za borbu protiv korupcije i drugih štetnih pojava u društvu, a ujedno ispunjavamo neophodni uslov u procesu pridruživanja EU.
Predlog zakona je potpuno precizan i jasno navodi radnje koje predstavljaju nedopušteno ponašanje, kao i sankcije, odnosno kaznene odredbe predviđene čl. 73-77, što, u svakom slučaju, olakšava onima na koje se zakon odnosi da lakše sagledaju svoje obaveze i prava i na taj način u potpunosti primenjuju odredbe ovog zakona.
Očekujem da će organi Agencije, Odbor i direktor, propisani članom 6. Predloga zakona, biti predloženi i izabrani u rokovima predviđenim članom 80, odnosno što pre, kako bi na adekvatan način zaživela primena ovog zakona, pre svega, nadležnosti Agencije u veoma bitnom segmentu prevencije korupcije i u nadziranju sprovođenja strategije za borbu protiv korupcije, propisane članovima 63. do 68. Predloga zakona, kao i veoma bitan proces izrade plana integriteta, čija je sadržina propisana članovima 59. do 62. Predloga zakona, a koji, u suštini, predstavlja mere pravne i praktične prirode kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije.
Ovim predlogom zakona, u članu 29. stav 1, kaže se – funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, čime se na najbolji način promoviše princip jedan funkcioner – jedna funkcija, jer pitanje kumulacije funkcija je više pitanje efikasnosti, zato što postoji veliki broj javnih funkcija i poslova koje nikako nije moguće obavljati dovoljno efikasno ako ih isto lice vrši.
Nadajmo se da će u skorije vreme vršenje jedne funkcije predstavljati pravilo u Srbiji i u potpunosti doprineti da se javni poslovi obavljaju kvalitetnije i efikasnije, od čega će imati koristi svi građani Republike Srbije.
Ono čemu se posebno nadam i priželjkujem jeste da ovakav zakon, nakon usvajanja u Parlamentu i, naravno, uz prihvatanje određenih amandmana koje će poslanici SPS-a podneti, a kojima se bliže preciziraju pojedine odredbe Predloga zakona, bez zadiranja u suštinu i duh zakona, dobiti opštu podršku našeg društva, doživeti doslednu primenu u praksi i na taj način dovesti Srbiju i sve njene građane u stadijum kada će moralna osoba za javnost biti daleko najdelotvornija sankcija, a tek tada ćemo moći reći da smo uspeli, odnosno da smo napravili veliki pomak u borbi protiv korupcije.
Zahvaljujem.