Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, isticanje povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsedniče, vi ste prekršili član 100. Poslovnika, zato što sam se ja pre uvaženog kolege javila da bih vam objasnila kako ste povredili Poslovnik u slučaju kolege Zorana Krasića.
On je vrsni advokat, šef tima za odbranu profesora doktora Vojislava Šešelja, odličan poznavalac domaćeg i međunarodnog prava, za 10 kopalja iznad aktuelnog ministra i onih prethodnih i, zaista, njemu nije potreban ''drveni'' advokat, a naročito ja, koja nisam advokat po struci ni pravnik po zanimanju, ali sam potpredsednik Skupštine i neko ko i te kako treba da vodi računa o tome šta kolega, odnosno koleginica, u ovom slučaju, radi i na koji način predsedava Narodnom skupštinom.
Dakle, kada je kolega Krasić, iz zaista najbolje namere, i zbog gospođe ministra i zbog celokupne javnosti, koristeći član 136. Poslovnika (a vi ste i taj član Poslovnika povredili, ali sam se javila zbog povrede člana 100, jer mi odmah niste dali reč), govorio o načinu na koji je napisano obrazloženje za ovaj set predloga zakona, on nije mislio, kako ste to vi, u neuspelom, duhovitom pokušaju hteli da objasnite, na grafičko rešenje, ili na font slova, ili na stil pisanja obrazloženja, nego je veoma stručno i precizno, ako ste ga slušali, ali, očigledno, niste, ukazao na to da su suvoparno navedeni razlozi za osnov, ono što je i po članu 136. i po članu 97. tačka 2. Ustava bilo potrebno da se napiše da bi ovaj zakon ušao u proceduru. Isto tako, ukazao je na činjenicu da su ovi zakoni uvršteni u dnevni red po hitnom postupku i na štetne posledice određenih članova ovih zakona.
Ne razumem zbog čega onda takva vrsta pokušaja omalovažavanja narodnog poslanika i takav odnos prema nečemu što je više nego stručan pristup onome što je na dnevnom redu. Možda vi želite da kažete, gospođo Čomić, da mi ne možemo da se javljamo ako to vama ne odgovara i da ne možemo da reklamiramo povredu Poslovnika ako vi imate drugačije viđenje cele situacije.
Ja sam u nekoliko navrata čula, jer stvar je, pre svega, moje pristojnosti, ali i činjenice da vi jako glasno govorite s mesta potpredsednika kada je predsednik Skupštine tu, kako vi pogrešno suflirate da to ne može tako i da članovi 225. i 226. koje su danas koristili mnogi poslanici, ne samo srpski radikali, nego i iz drugih političkih stranaka, mogu da se koriste onda kada je iscrpena lista govornika i kada, praktično, nemamo više šta da radimo, pa ko hoće da se zabavi, neka koristi članove 225. i 226.
To nije dobar manir.
Pretendujete da pokažete neku demokratiju, koja je ovde potpuno urušena krađom mandata SRS-a i činjenicom da ste nam pola sata vremena uzeli da bi neki neidentifikovani građani, koji imaju mandate, sedeli ovde, a nisu na listi prijavljenih. A, i što bi kada su oni ionako privezak Borisa Tadića i podržavaju ove zakone, šta njih briga da učestvuju u raspravi o ovim zakonima.
Em nam kradete, kradete nam vreme, a sada vrsnom pravnom stručnjaku kažete – ako vam se stil ne sviđa, vi se onda žalite na nekom drugom mestu.
Ne, žaliće se Udruženju fizičara, kome vi, možda, pripadate, ili ne znam kome, ali znate, vi na taj način pokazujete da ne cenite narodne poslanike, a potpredsednik ste Skupštine. To nije u redu.
Izvinjavam se što sam prekoračila vreme. Nastojte da održite nivo i dostojanstvo, kao što to radi svaki srpski radikal. Hvala.

Nivo i dostojanstvo se, prvo, održava poštovanjem odredaba Poslovnika, a to je, u prvom redu, poštovanje vremena koje je po Poslovniku dato za izricanje povrede Poslovnika.

Član 100. kaže da se reč poslaniku koji ističe povredu Poslovnika daje odmah nakon što prethodni govornik završi.

Možete konsultovati stenogram, već sam dala reč narodnom poslaniku Zoranu Kasaloviću i narodni poslanici koji hoće da govore o dnevnom redu imaju ista prava. Dobili ste reč kada je on, kao prethodni govornik, završio svoje izlaganje u okviru dnevnog reda.

U podsećanju i ponavljanju da je prekršen član 136, spomenuli ste da je obrazloženje predlagača suvoparno. Mogu da vam ponovim da ni u tom slučaju član 136. nije prekršen i da je to pitanje stila kojim se piše obrazloženje, a taj stil ne mora da se dopada svakom od nas koji ta obrazloženja čitamo.

Hitan postupak, ponovili ste to kao obrazloženje za povredu člana 136, od redovnog postupka se razlikuje po rokovima koji su dati za podnošenje amandmana.

Kada je zakon prihvaćen od strane Skupštine da bude uvršten po hitnom postupku, onda se amandmani mogu podnositi do otvaranja rasprave u načelu o toj tački dnevnog reda, za razliku od predloga akta po redovnom postupku, kada postoji rok od tri dana kao poslednji rok za podnošenje amandmana na predlog akta.

Stoga, nema povrede ni člana 100. ni člana 136.

Narodna poslanica kaže da nije zadovoljna odgovorom i želi da se Skupština, u danu za glasanje, izjasni o povredi člana 100. od strane predsedavajućeg i povredi člana 136.

Povredu Poslovnika istakao je narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Čomić, koliko se sećam, rekli ste da taj poziv na član Poslovnika može da bude i na kraju trećeg minuta i ja vas, eto, držim za reč za ono što ste obećali, mada mislim da nije u redu, ali, kad vi predsedavate, važe neka druga pravila.
Meni je, prosto, drago što gotovo instinktivno branite ovaj Poslovnik, najžešće, najsrdačnije. Ali, ono što niste hteli da shvatite, vrlo ću konkretno da vam objasnim na primeru ovog zakona koji sam malopre naveo.
Zašto je potrebno objašnjenje osnovnih pravnih instituta, razloga i svega drugog što je navedeno u članu 136. Poslovnika, znači, zašto je potrebno da sve to bude u obrazloženju detaljno objašnjeno? Evo, na nekoliko primera ću to da pokažem.
Vidite, ako bismo tumačili ovo što je napisano u članu 3. tačka 2): "Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri s njegovim zakonitim prihodima", to bi, otprilike, značilo sledeće. Odete u Bajčetinu kod Tomislava Nikolića, vidite šta ima i odmah ga proglasite za kriminalca. Samo ukazujem šta može da se desi.
Dalje, nešto što će ljudima iz Ministarstva da bude jasnije. Rekli ste da je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom organ u sastavu Ministarstva pravde. U sledećem članu kažete da Direkcija ima svojstvo pravnog lica. Kako to može? Objasnite mi kako to može. Onda kažete ovako: "Za svoj rad i rad Direkcije direktor odgovara ministru nadležnom za pravosuđe", pa u sledećem članu: "Nadzor nad radom Direkcije vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe".
Dalje nemam šta da pričam. Da li je nekome jasno šta je autor hteo da napiše? Kako će ovo u praksi da izgleda? Na šta će ovo da liči?
Gospođo Čomić, zato sam na početku rekao da stičem utisak da je, možda, mnogo bolje bilo za pravni sistem da ste ugradili nekoliko odredaba kroz izmene i dopune Krivičnog zakonika, kroz nekoliko procesnih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, i da ste doneli poseban akt o osnivanju direkcije koja će da upravlja imovinom.
Vi kod Direkcije stavljate i reč: "raspolaže". Kako ona može da raspolaže?
Oduzeo sam i skratio devet sekundi odlazak u Evropu.

Nadoknadićemo mi to, narodni poslaniče, ništa ne brinite.

Razumela sam da ponavljate isticanje povrede na član 136. U ovom vašem izlaganju, imate primedbu na stil i jezičke doumice, ili nedoumice u obrazloženju, smatrajući da je to sve nedovoljno.

Obrazloženja predloga akata koje dobijamo nisu predmet amandmana, jesu predmet člana 136. i sva su obrazloženja napisana u skladu sa članom 136.

Konačni izgled akta zavisiće od predloga amandmana koje ćete dati, ili ste već dali na predlog zakona, o kojima ćemo voditi raspravu i dogovore o tome da li ćemo ili nećemo glasati za neke od amandmana, tako da se moje prethodno obrazloženje svodi na to da nema povrede člana 136, stilom i jezičkim doumicama ili nedoumicama, u pisanju obrazloženja Predloga zakona.

Isticanje povrede Poslovnika, narodna poslanica Vjerica Radeta.

 Dragi moj kolega Krasiću, tvojih devet sekundi nije razlog kašnjenja u Evropsku uniju. Predsedavanje ovim parlamentom od strane gospođe Gordane Čomić bi to već moglo da bude.
Gospođo Čomić, kad god vi predsedavate Parlamentom, u stvari, pokazujete kako vladajuća većina opstruiše rad ovog parlamenta. Vi ne prestajete da kršite Poslovnik. Sada govorim o povredama Poslovnika, čl. 27, 100. i 104. Čini mi se da bih mogla da kažem – od prvog do poslednjeg člana, ne bih pogrešila.
Neverovatno je da vi malopre kolegi Krasiću niste dali reč na osnovu člana 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Nije tačno to što ste kasnije u obrazloženju pokušali da objasnite, nego ste lepo, može da se vidi u stenogramu, rekli kolegi Krasiću: "Dobićete reč po Poslovniku kada se završi rasprava".
Šta to treba da znači, kad 31 poslanik, ili koliko se već kolega javilo da govori, završi, onda može da se govori po Poslovniku?
Gospođo Čomić, vaša obrazloženja, odnosno objašnjenja, koja traju više nego što traje javljanje po Poslovniku, ili više nego što traje replika, postaju, zaista, nešto što je nepodnošljivo u Parlamentu. Ako imate toliku potrebu da govorite, dajte nekome od potpredsednika da predsedava, javite se, lepo, za reč, koristite vreme vaše poslaničke grupe i pričajte do mile volje. Verujte, nikome od nas neće smetati da kažete šta god mislite da treba i da govorite koliko god hoćete.
To što radite sa mesta predsedavajućeg je, jednostavno, nedopustivo i u potpunoj koliziji s onim što je regulisano članom 27. i ostalim članovima Poslovnika Narodne skupštine.
Zapravo, vi ste danas i ovih dana nama skretali pažnju kako poslanici SRS-a opstruišu rad zato što tražimo da nam se vrate oteti mandati. Naravno, mi to nikada nećemo ni prestati da tražimo, dok to svoje pravo ne ostvarimo. Suština je da, zapravo, vi ne želite da se donesu ovi zakoni. Kad kažem vi, u jednom delu mislim na skupštinsku većinu, jer još nismo dobili odgovor zašto smo danas, recimo, izgubili tri i po sata ne radeći ništa.
Izvinjavam se, već pet sekundi sam prekoračila vreme, završavam ovom rečenicom.
S druge strane, utisak je da vi lično želite da se ovi zakoni ne donesu, jer, taman kada su poslanici krenuli da govore po redosledu i po spisku poslanika, vi ste opet, svojom pričom i svojim kršenjem Poslovnika, doveli do toga da ponovo moramo da vam skrećemo pažnju na povredu Poslovnika.
Izvinjavam se za 37 sekundi.

Narodna poslanica zna, jednako kao i nas 249, da je predsedavajući u obavezi da da objašnjenje, obrazloženje ili da pruži potrebnu informaciju koju narodni poslanik, ističući povredu Poslovnika, traži. To je ono što činim.

Za član 100. sam dala objašnjenje. Dakle, narodna poslanica Nataša Jovanović dobila je reč nakon što je prethodni govornik završio svoj govor. Tada je dobila reč. Moliću vas da se, zaista, držimo propisanog roka i vremena koje imamo na raspolaganju za izricanje povrede Poslovnika.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, a posle nje narodni poslanik Simo Vuković.

 

Pomaže Bog, građani Srbije, a i poslanici, mogli biste malo da se probudite, isti onaj Bog koji nam je dao najdragocenije što imamo i što se od nas ne može oduzeti, a to je ličnost. Bez obzira na rasu, naciju, socijalno-ekonomski položaj, svi smo predviđeni za neprekidan rast i razvoj, od individue zatvorene u svoje hermetične okvire, do ličnosti koja je neponovljivi unikat, koja napreduje svakoga dana, u svakom pogledu. Toj ličnosti je dato da se slobodno razvija i, valjda, jedino područje u koje se, čak, ni Bog ne meša jeste područje naše lične slobode.

Ako se Bog ne bavi ograničavanjem slobode, ima onih koji su po sopstvenom izboru odlučili da to rade. Ne samo to, nego da uzurpiraju slobodu drugih ličnosti, kroz upotrebu i zloupotrebu privatnih podataka, a sve sa racionalizacijom da društvo kroz kontrolu mora da se odbrani od potencijalno opasnih ličnosti.

U tom smislu, zakon o zaštiti podataka o ličnosti više je nego neophodan, posebno s obzirom na razvoj savremenih tehnologija koje su učinile da upravljanje podacima, zapravo, bude upravljanje ljudima.

Srpska pravoslavna crkva je, stručnim skupovima posvećenim zaštiti privatnosti, konstantno zahtevala noveliranje zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, upravo s obzirom na nove vidove prikupljanja informacija, njihovu obradu i mogućnost zloupotrebe. Ako je ovaj predlog zakona odgovor na civilizacijsku borbu za privatnost građana koju je SPC na ovim prostorima inicirala još pre pet godina, onda je to dobro. Dobro je što se novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti donosi da bi se ovo pravo uskladilo s odredbama Ustava Srbije, s jedne strane, i međunarodnim standardima, s druge strane.

Ako je ovaj zakon značajan u procesu pridruživanja Srbije EU, u uspostavljanju uslova za liberalizaciju viznog režima, ono famozno stavljanje na belu šengen listu, onda on ni u tragovima ne sme da bude neprecizan i nedorečen.

Iskreno verujući u dobre namere predlagača, osnovna zamerka Predlogu zakona je da on predstavlja dobro utemeljen, ali nedovršen projekat. Njegov načelni karakter ostavlja isuviše pitanja otvorenim. Razlozi političke prirode, ma koliko delovali ubedljivo, ne mogu pretegnuti nad zahtevima dobrog ustrojavanja pravnog sistema, a posebno u ovako osetljivim oblastima.

Osim toga, iako je bio pružen uvid javnosti, izostala je prava javna rasprava, koja bi uvrstila u zakonsku regulativu primedbe šire javnosti, kao i pozitivnu praksu zemalja u okruženju, kao i mnogih evropskih zemalja, u koje se, kako predviđa član 53. ovog predloga zakona, mogu iznositi podaci iz Republike Srbije.

Društvo za informatiku Srbije, Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije, 4. septembra su organizovali ''okrugli sto'' o prednostima i nedostacima ovog zakona i uputili niz pitanja predlagaču zakona.

Neka od tih pitanja su, budući da se u pojedinim evidencijama vode neki negativni podaci o građanima, kao što su neuredna otplata duga, zaduženost itd., da li će građani moći, na osnovu člana 22. zakona, da traže brisanje negativnih podataka?

Drugo, da li je potrebno obavezati pojedine organizacije koje vode podatke o građanima da su sertifikovane za te poslove i da primenjuju određene standarde pri vođenju baze podataka o građanima? Koliki je životni ciklus ličnih podataka? Da li je potrebno detaljnije regulisanje iznošenja u inostranstvo vrlo dragocenih ličnih podataka naših građana, a koje se obavlja preko stranih poslovnih banaka, konzularnih službi itd.?

Konačno, zaključak ovog skupa, kome je prisustvovalo 100 stručnjaka iz oblasti informatike, jeste da najveći broj građana i nije svestan svojih prava na zaštitu ličnih podataka. Do sličnog zaključka došao je i Centar za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Po izveštaju ovog centra, osnovni nedostatak Predloga zakona je nedovoljna određenost i neprecizno definisanje važnih zakonskih kategorija, što nas dovodi u opasnost od rastegljivih, tzv. kaučuk normi. U prevodu, mnogo je toga definisano po principu – može da bude, a ne mora da znači.

Član 16. Predloga zakona, koji utvrđuje koji su to naročito osetljivi podaci, način njihove obrade, recimo, treba da bude proširen.

Pored tzv. soft biometrije, koja daje biološke informacije na osnovu kojih se ne može napraviti precizna identifikacija konkretne ličnosti, član mora da obuhvati i biometrijske podatke u užem smislu, s obzirom na to da su to po bezbednost pojedinca veoma osetljivi podaci.

Inače, kako bismo objasnili građanima o čemu se radi, reč – biometrija predstavlja automatsko prepoznavanje osoba na osnovu njihovih istaknutih obeležja, pri čemu, to obeležje može biti fizičko, na primer, otisak šake, prsta ili oka, ili bihevioralno, poput potpisa, boje glasa, načina hoda ili dinamike kucanja na tastaturi.

Pošto se u Predlogu zakona eksplicitno ne pominju, upravo, najosetljiviji biometrijski podaci, ostavljen je prostor svim mogućim zloupotrebama, primera radi, u vezi sa ličnom kartom i čipovima.

Na čipu koji postoji uvek ima i dodatnog prostora u koji je moguće ubaciti još neke lične podatke, pa će posle nekom pasti na pamet da objedini u jednom dokumentu vozačku dozvolu, ličnu kartu i zdravstveni karton, s podacima o svim preležanim akutnim i hroničnim bolestima. Za dvadesetak godina, neko će reći, sve to možete da izgubite, bolje da vam ugradimo čip pod kožu, kao neku savremenu tetovažu. Za sada se čipuju samo kućni ljubimci, ali se postavlja pitanje da li će u jednom trenutku ''veliki brat'' i nama dati status kućnih ljubimaca.

Ne ulazeći u mentalne eksperimente i spekulacije koje kao krajnji ishod imaju uvođenje totalitarnog sistema, opisanog u Svetom pismu, bez apokaliptičnih zaključaka, ipak ostaje da zaključimo kako svaka zakonska nepreciznost, zbog mogućnosti koje pruža savremena tehnologija u pogledu dostupnosti manipulacije podacima, može da ima ozbiljne konsekvence u smislu zloupotrebe.

Da li je brisanje ličnosti, ili preuzimanje identiteta druge osobe iz centralnog registra samo tema kriminalističkih i avanturističkih filmova ili moguća realnost? Da li vi ovde, u sali, znate koliko vas ima otvorene profile na "Fejsbuku" a da za to nikada niste dali saglasnost, već ih je, u dobroj ili, češće, zloj nameri, napravio neko drugi?

Znajući da se mladi sve više okreću računarima, internetu, zamenjujući do sada omiljeno gledanje TV-a pretraživanjem sajtova i elektronskom prepiskom, da li ste svesni koliki i kakav uticaj na njih imaju montirani ili psihopatološki sadržaji koji su više nego dostupni i ne štite ni ličnost onog koji se gleda, a posebno ne ličnost mladog čoveka koji gleda.

Na "Ju tjubu" je išao snimak prebijanja i maltretiranja devojčice od strane njenih vršnjaka, a o porno montažama i da ne govorimo. Samo još fali direktan prenos ubistva, po mogućstvu, neke javne ličnosti.

Predlog zakona nije uzeo u obzir specifičnosti određenih vrsta podataka i rukovalaca.

Tako, nema detaljne odredbe vezane za odnos prema sindikatima, prema podacima koje poslodavci ili uprava preduzeća prikupljaju od zaposlenih, odnosno za raspolaganje njima i razmenu, posebno ako je reč o preduzećima koja razmenjuju informacije s inostranstvom ili su deo holdinga.

Iz kliničke prakse, osnovano znam da su neretko ljudi bili odbijani za posao jer su im, trkeljajući po zdravstvenim kartonima bez dozvole, pronašli da su, recimo, u detinjstvu imali fras, pa su spektorni epileptičari ili su imali epizode depresivnosti u adolescenciji.

Predlogom nije regulisana i moguća zloupotreba podataka u marketinške svrhe, podataka koji se prikupljaju o deci i maloletnim licima, mislim da je samo načelno regulisano članom 10, postavljenjem i statusom sudija i nosilaca javne vlasti, o ocenama kojima se vrednuje akademski uspeh i profesionalna sposobnost, podataka vezanih za profesionalnu tajnu, za postupak regrutacije i druge podatke o ličnostima kojima operišu oružane snage, policija itd.

Šta je s mogućnostima zloupotrebe od strane banaka pri ocenjivanju kreditne sposobnosti i osiguravajućih društava, koja vam povećaju premiju jer su ustanovili da imate ''trošnu srčku''. Naročito treba naglasiti potrebu jasnog regulisanja obrade podataka vezanih za proces usvajanja, odnosno prijema u hraniteljsku porodicu.

Na kraju, ali ne i na kraju po značaju, postavlja se pitanje ingerencije Poverenika, koji, bože me oprosti, ovim zakonom samo što nije bio ratifikovan.

Čak i da je predlagač imao na umu sliku Rodoljuba Šabića kada je Povereniku dao papska ovlašćenja, mnogo je. Ni gospodin Šabić ne može da na svojim nejakim plećima, kao Supermen, nosi teret ovakve zakonske odgovornosti.

Poverenik, po članu 44, ima sledeće nadležnosti, citiram, te molim da se zaustavi vreme: "Nadzire sprovođenje zaštite podataka, odlučuje po žalbi u slučaju propisanim ovim zakonom..."

Zar ovo nije zaustavljeno? Zar za citat ne mora? Ne prati me predsedavajuća.

Vrlo dobro pratim, citiranje.

Ako me pratite, onda prekinite vreme koje je predviđeno za citat. Izgubila sam tačno 16 sekundi.