Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Ne. Ako ne, povreda Poslovnika. Narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, povreda Poslovnika.

Nadam se, gospođo Čomić, da ćete da shvatite o čemu se radi.
Pozivam se na član 136. Poslovnika i jeste povreda, naravno, ne odnosi se na vas, niti na vašu prethodnicu. Mislim da se odnosi, pre svega, na stručne službe Skupštine, jer smatram da je kvalitet obrazloženja ovih predloga zakona ispod svakog nivoa. To ću vam na nekoliko primera pokazati.
Uzeću, prvo, za primer Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i, pošto je to jedna malo veća knjiga, ja bih vas zamolio da okrenete poslednju stranicu, pa da pročitate šta piše pod V – Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Kaže se da će se usvajanjem zakona stvoriti svi neophodni uslovi za rad organa i organizacija, čime bi se ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja EU.
Gde to piše? Ko je rekao da ovo mora, kada, gde je napisano, ko je preuzeo obavezu? To je jedna stvar. Mislim da je tu obrazloženje potrebno.
Druga stvar za koju smatram da je veliki nedostatak ovog predloga zakona u smislu obrazloženja jeste, potreban nam je izveštaj, zašto se postojeći zakoni nisu primenjivali. Zatim, potreban nam je odgovor na jedno pitanje koje može da se protumači kao alternativa. Da li je, možda, trebalo izmeniti Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, pa, eventualno, doneti poseban zakon kojim bi se formirala neka direkcija koja bi upravljala tom imovinom? Je li baš neophodno da se opredelimo za ovaj koncept, gde bismo jednim zakonom rešili, na neki način, materijalni deo krivičnog prava, procesni deo krivičnog prava, a i još nešto što je čisto statusno i zalazi u organizaciju državne uprave?
Zašto je baš ovaj koncept dat? Ne zadovoljavam se objašnjenjem da su dosad sudovi bili prenatrpani, pa nisu imali potrebe da se brinu o tome šta da rade s nekom imovinom koja je oduzeta, da li kao predmet, da li kao sredstvo, da li kao nešto što je proisteklo iz krivičnog dela.
Apsolutno sam nezadovoljan definicijama koje su date ovde. U obrazloženju nas ne ubeđuju zašto su ove definicije dobre, precizne i tačne. Ako je ovo iz oblasti krivičnog prava, onda ne vidim koja je svrha kažnjavanja. Naši krivični propisi imaju jasnu definiciju i pojam šta je svrha kažnjavanja; iz ovoga se to ne vidi.
Stičem utisak da je, verovatno, ona plavuša, Tanja Miščević, u tim razgovorima sa Briselom, na svoj spisak stavila nešto kao agendu, moguće, neki zakon s ovakvim nazivom, i to je ušlo u neku proceduru a da, uopšte, nema obrazloženja, minimalnog obrazloženja zašto bismo glasali za ovakav predlog zakona.
Nadam se da shvatate o čemu se radi. Slična situacija je kod još nekoliko zakona iz ove objedinjene rasprave, i zajedničke i načelne rasprave, gde osim te rečenice – to je potrebno za ulazak u EU ...

Tri minuta i 30 sekundi.

Hvala vam .

Razlog za vaše isticanje povrede Poslovnika, odnosno kršenja odredaba člana 136. sastojao se, u prvom delu, na primedbu da je to hitan postupak.

(Glasovi iz klupe: Član 136.)

Član 136. Poslovnika, možemo stenogram da vidimo, to sam rekla u prethodnom delu. Dakle, član 136. Poslovnika Narodne skupštine i prvi deo u vaša tri minuta odnosio se na hitnost postupka.

Ne sumnjajući da svih nas 250 to zna, da se podsetimo, hitan postupak se od redovnog razlikuje samo u rokovima, dakle, za zakazivanje sednice i za podnošenje amandmana.

Kada je zakon u redovnom postupku, po redovnoj proceduri, onda je predsednica Narodne skupštine obavezna da zakaže sednicu sedam dana ranije, a amandmani se podnose tri dana pre početka sednice. Kada je hitan postupak, amandmane svi narodni poslanici mogu da podnose do otvaranja rasprave u načelu tačke dnevnog reda na koju se amandman odnosi.

Nepotrebno je da se to piše u obrazloženju, tako da ne smatram da ste istakli opravdanu povredu Poslovnika. Drugi deo vašeg zahteva se odnosio na stil pisanja obrazloženja i to ne smatram opravdanom povredom člana 136.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Da li želite da reklamirate povredu Poslovnika po istom pitanju? Možete s mesta da mi kažete da li hoćete da ponovite povredu člana ili ne.

Želite da ponovite povredu člana. Kada završimo raspravu, onda ćete dobiti priliku za isticanje ponovljene povrede člana 136.

Prelazimo na raspravu po redosledu prijavljenih narodnih poslanika. Prvi prijavljeni je narodni poslanik Zoran Kasalović, a posle njega narodna poslanica Aleksandra Janković.

(Nataša Jovanović, s mesta: Po Poslovniku.)

Kada završi prethodni govornik.

(Nataša Jovanović, s mesta: Ne može, po Poslovniku morate odmah. Prosto je nemoguće, kršite Poslovnik.)

Poštovano predsedništvo, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, čitav set zakona koji je predmet rasprave, neosporno, predstavlja značajan iskorak u uređenju države Srbije, iskorak ka njenom putu ka EU. Ipak, predmet mog izlaganja biće isključivo, po meni, najznačajniji – Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, s posebnim osvrtom na fenomen sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, fenomen koji je regulisan čl. 28-39. Predloga zakona, fenomen koji još od obnavljanja višepartijskog političkog sistema u Republici Srbiji predstavlja predmet velikog interesovanja, a često je i predmet rasprava koje se vode u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Svakako da veliko interesovanje za taj fenomen proističe iz ogromne opasnosti koju sukob interesa nosi i težine posledica koje prouzrokuje državi i građanima. Nažalost, samo mali broj građana i javnosti ima jasnu sliku šta, zapravo, predstavlja fenomen sukoba interesa.
Dodatni problem u razumevanju ovog fenomena predstavlja i činjenica da je u pravnom sistemu Republike Srbije poseban zakon koji reguliše materiju sukoba interesa prvi put donet tek 2004. godine, odnosno da do tada nije bilo pravnih normi koje bi na sveobuhvatan način određivale šta je sukob interesa.
Ono što je posebno interesantno i čega smo svi bili svedoci u prethodnom periodu, jeste činjenica da mnogi ljudi koje je Zakon o sprečavanju sukoba interesa odredio kao funkcionere, i pored svega, nisu bili svesni da se on na njih odnosi, ili su ignorisali svoje obaveze. Pokazatelji govore da je to posebno bilo izraženo u slučajevima funkcionera na lokalnom nivou, iako je moguće pretpostaviti da na tom nivou ima najmanje razloga da se nešto krije.
Sukob interesa podrazumeva postojanje različitih interesa, ali među svim slučajevima sukoba interesa koji postoje, za primenu zakona je relevantno samo postojanje sukoba između javnog, koji podrazumeva zalaganje za ostvarivanje opšte koristi, i privatnog interesa. Dakle, to je svaka situacija u kojoj državni funkcioner, kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja, daje prednost ostvarenju vlastitih ili tuđih privatnih interesa na uštrb ostvarenja javnog interesa, kako je i članom 28. Predloga zakona propisano.
Sukob interesa nije isto što i korupcija, ali su očigledne dve činjenice. Sukob interesa prethodi korupciji i u svakom obliku korupcije postoji sukob interesa, dok sukob interesa ne podrazumeva neminovno postojanje korupcije.
Dakle, sukob interesa može predstavljati prethodnicu korupcije i olakšati da do nje dođe i zato se gotovo sve države sveta, barem formalno, ako ne i suštinski, bore protiv te pojave. Naročito su štetne i opasne posledice sukoba interesa po države koje se nalaze u tranziciji, jer mogu ugroziti izgradnju ekonomski prosperitetnog društva, političke slobode, socijalnu i pravnu sigurnost.
Upravo zbog toga, neophodno je doneti jedan ovakav zakon, kao i niz drugih mera preventivne i represivne prirode, kako bi se sukob interesa iskorenio u Republici Srbiji, ili, bar, smanjio do nivoa koji ne ugrožava funkcionisanje države.
Praksa većine država u tzv. tranzicionom procesu je posedovanje posebnih zakona o sprečavanju sukoba interesa, što je slučaj bio u Rumuniji, Estoniji, Letoniji, za razliku od država sa stabilnim demokratskim institucijama, u kojima, po pravilu, nije neophodno posebnim zakonima naglašavati potrebu za borbom protiv te štetne pojave, pošto se kod građana tih država stvorila društvena klima, svest nepovoljna za one koji bi se odlučili da protivzakonito deluju u situaciji sukoba interesa.
Zbog toga, donošenje zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavlja ohrabrujuću činjenicu za sve građane i dokaz da je država Srbija rešila da se obračuna s onima koji su spremni da javna ovlašćenja vrše ne u opštem, već u privatnom interesu, i na taj način spreči ogromne štete državi i svim njenim građanima.
Naravno da se donošenjem ovakvog zakona trasira put ka stvaranju povoljne društvene klime i svesti za borbu protiv korupcije i drugih štetnih pojava u društvu, a ujedno ispunjavamo neophodni uslov u procesu pridruživanja EU.
Predlog zakona je potpuno precizan i jasno navodi radnje koje predstavljaju nedopušteno ponašanje, kao i sankcije, odnosno kaznene odredbe predviđene čl. 73-77, što, u svakom slučaju, olakšava onima na koje se zakon odnosi da lakše sagledaju svoje obaveze i prava i na taj način u potpunosti primenjuju odredbe ovog zakona.
Očekujem da će organi Agencije, Odbor i direktor, propisani članom 6. Predloga zakona, biti predloženi i izabrani u rokovima predviđenim članom 80, odnosno što pre, kako bi na adekvatan način zaživela primena ovog zakona, pre svega, nadležnosti Agencije u veoma bitnom segmentu prevencije korupcije i u nadziranju sprovođenja strategije za borbu protiv korupcije, propisane članovima 63. do 68. Predloga zakona, kao i veoma bitan proces izrade plana integriteta, čija je sadržina propisana članovima 59. do 62. Predloga zakona, a koji, u suštini, predstavlja mere pravne i praktične prirode kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije.
Ovim predlogom zakona, u članu 29. stav 1, kaže se – funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, čime se na najbolji način promoviše princip jedan funkcioner – jedna funkcija, jer pitanje kumulacije funkcija je više pitanje efikasnosti, zato što postoji veliki broj javnih funkcija i poslova koje nikako nije moguće obavljati dovoljno efikasno ako ih isto lice vrši.
Nadajmo se da će u skorije vreme vršenje jedne funkcije predstavljati pravilo u Srbiji i u potpunosti doprineti da se javni poslovi obavljaju kvalitetnije i efikasnije, od čega će imati koristi svi građani Republike Srbije.
Ono čemu se posebno nadam i priželjkujem jeste da ovakav zakon, nakon usvajanja u Parlamentu i, naravno, uz prihvatanje određenih amandmana koje će poslanici SPS-a podneti, a kojima se bliže preciziraju pojedine odredbe Predloga zakona, bez zadiranja u suštinu i duh zakona, dobiti opštu podršku našeg društva, doživeti doslednu primenu u praksi i na taj način dovesti Srbiju i sve njene građane u stadijum kada će moralna osoba za javnost biti daleko najdelotvornija sankcija, a tek tada ćemo moći reći da smo uspeli, odnosno da smo napravili veliki pomak u borbi protiv korupcije.
Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, isticanje povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsedniče, vi ste prekršili član 100. Poslovnika, zato što sam se ja pre uvaženog kolege javila da bih vam objasnila kako ste povredili Poslovnik u slučaju kolege Zorana Krasića.
On je vrsni advokat, šef tima za odbranu profesora doktora Vojislava Šešelja, odličan poznavalac domaćeg i međunarodnog prava, za 10 kopalja iznad aktuelnog ministra i onih prethodnih i, zaista, njemu nije potreban ''drveni'' advokat, a naročito ja, koja nisam advokat po struci ni pravnik po zanimanju, ali sam potpredsednik Skupštine i neko ko i te kako treba da vodi računa o tome šta kolega, odnosno koleginica, u ovom slučaju, radi i na koji način predsedava Narodnom skupštinom.
Dakle, kada je kolega Krasić, iz zaista najbolje namere, i zbog gospođe ministra i zbog celokupne javnosti, koristeći član 136. Poslovnika (a vi ste i taj član Poslovnika povredili, ali sam se javila zbog povrede člana 100, jer mi odmah niste dali reč), govorio o načinu na koji je napisano obrazloženje za ovaj set predloga zakona, on nije mislio, kako ste to vi, u neuspelom, duhovitom pokušaju hteli da objasnite, na grafičko rešenje, ili na font slova, ili na stil pisanja obrazloženja, nego je veoma stručno i precizno, ako ste ga slušali, ali, očigledno, niste, ukazao na to da su suvoparno navedeni razlozi za osnov, ono što je i po članu 136. i po članu 97. tačka 2. Ustava bilo potrebno da se napiše da bi ovaj zakon ušao u proceduru. Isto tako, ukazao je na činjenicu da su ovi zakoni uvršteni u dnevni red po hitnom postupku i na štetne posledice određenih članova ovih zakona.
Ne razumem zbog čega onda takva vrsta pokušaja omalovažavanja narodnog poslanika i takav odnos prema nečemu što je više nego stručan pristup onome što je na dnevnom redu. Možda vi želite da kažete, gospođo Čomić, da mi ne možemo da se javljamo ako to vama ne odgovara i da ne možemo da reklamiramo povredu Poslovnika ako vi imate drugačije viđenje cele situacije.
Ja sam u nekoliko navrata čula, jer stvar je, pre svega, moje pristojnosti, ali i činjenice da vi jako glasno govorite s mesta potpredsednika kada je predsednik Skupštine tu, kako vi pogrešno suflirate da to ne može tako i da članovi 225. i 226. koje su danas koristili mnogi poslanici, ne samo srpski radikali, nego i iz drugih političkih stranaka, mogu da se koriste onda kada je iscrpena lista govornika i kada, praktično, nemamo više šta da radimo, pa ko hoće da se zabavi, neka koristi članove 225. i 226.
To nije dobar manir.
Pretendujete da pokažete neku demokratiju, koja je ovde potpuno urušena krađom mandata SRS-a i činjenicom da ste nam pola sata vremena uzeli da bi neki neidentifikovani građani, koji imaju mandate, sedeli ovde, a nisu na listi prijavljenih. A, i što bi kada su oni ionako privezak Borisa Tadića i podržavaju ove zakone, šta njih briga da učestvuju u raspravi o ovim zakonima.
Em nam kradete, kradete nam vreme, a sada vrsnom pravnom stručnjaku kažete – ako vam se stil ne sviđa, vi se onda žalite na nekom drugom mestu.
Ne, žaliće se Udruženju fizičara, kome vi, možda, pripadate, ili ne znam kome, ali znate, vi na taj način pokazujete da ne cenite narodne poslanike, a potpredsednik ste Skupštine. To nije u redu.
Izvinjavam se što sam prekoračila vreme. Nastojte da održite nivo i dostojanstvo, kao što to radi svaki srpski radikal. Hvala.

Nivo i dostojanstvo se, prvo, održava poštovanjem odredaba Poslovnika, a to je, u prvom redu, poštovanje vremena koje je po Poslovniku dato za izricanje povrede Poslovnika.

Član 100. kaže da se reč poslaniku koji ističe povredu Poslovnika daje odmah nakon što prethodni govornik završi.

Možete konsultovati stenogram, već sam dala reč narodnom poslaniku Zoranu Kasaloviću i narodni poslanici koji hoće da govore o dnevnom redu imaju ista prava. Dobili ste reč kada je on, kao prethodni govornik, završio svoje izlaganje u okviru dnevnog reda.

U podsećanju i ponavljanju da je prekršen član 136, spomenuli ste da je obrazloženje predlagača suvoparno. Mogu da vam ponovim da ni u tom slučaju član 136. nije prekršen i da je to pitanje stila kojim se piše obrazloženje, a taj stil ne mora da se dopada svakom od nas koji ta obrazloženja čitamo.

Hitan postupak, ponovili ste to kao obrazloženje za povredu člana 136, od redovnog postupka se razlikuje po rokovima koji su dati za podnošenje amandmana.

Kada je zakon prihvaćen od strane Skupštine da bude uvršten po hitnom postupku, onda se amandmani mogu podnositi do otvaranja rasprave u načelu o toj tački dnevnog reda, za razliku od predloga akta po redovnom postupku, kada postoji rok od tri dana kao poslednji rok za podnošenje amandmana na predlog akta.

Stoga, nema povrede ni člana 100. ni člana 136.

Narodna poslanica kaže da nije zadovoljna odgovorom i želi da se Skupština, u danu za glasanje, izjasni o povredi člana 100. od strane predsedavajućeg i povredi člana 136.

Povredu Poslovnika istakao je narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Čomić, koliko se sećam, rekli ste da taj poziv na član Poslovnika može da bude i na kraju trećeg minuta i ja vas, eto, držim za reč za ono što ste obećali, mada mislim da nije u redu, ali, kad vi predsedavate, važe neka druga pravila.
Meni je, prosto, drago što gotovo instinktivno branite ovaj Poslovnik, najžešće, najsrdačnije. Ali, ono što niste hteli da shvatite, vrlo ću konkretno da vam objasnim na primeru ovog zakona koji sam malopre naveo.
Zašto je potrebno objašnjenje osnovnih pravnih instituta, razloga i svega drugog što je navedeno u članu 136. Poslovnika, znači, zašto je potrebno da sve to bude u obrazloženju detaljno objašnjeno? Evo, na nekoliko primera ću to da pokažem.
Vidite, ako bismo tumačili ovo što je napisano u članu 3. tačka 2): "Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri s njegovim zakonitim prihodima", to bi, otprilike, značilo sledeće. Odete u Bajčetinu kod Tomislava Nikolića, vidite šta ima i odmah ga proglasite za kriminalca. Samo ukazujem šta može da se desi.
Dalje, nešto što će ljudima iz Ministarstva da bude jasnije. Rekli ste da je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom organ u sastavu Ministarstva pravde. U sledećem članu kažete da Direkcija ima svojstvo pravnog lica. Kako to može? Objasnite mi kako to može. Onda kažete ovako: "Za svoj rad i rad Direkcije direktor odgovara ministru nadležnom za pravosuđe", pa u sledećem članu: "Nadzor nad radom Direkcije vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe".
Dalje nemam šta da pričam. Da li je nekome jasno šta je autor hteo da napiše? Kako će ovo u praksi da izgleda? Na šta će ovo da liči?
Gospođo Čomić, zato sam na početku rekao da stičem utisak da je, možda, mnogo bolje bilo za pravni sistem da ste ugradili nekoliko odredaba kroz izmene i dopune Krivičnog zakonika, kroz nekoliko procesnih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, i da ste doneli poseban akt o osnivanju direkcije koja će da upravlja imovinom.
Vi kod Direkcije stavljate i reč: "raspolaže". Kako ona može da raspolaže?
Oduzeo sam i skratio devet sekundi odlazak u Evropu.