Nadoknadićemo mi to, narodni poslaniče, ništa ne brinite.

Razumela sam da ponavljate isticanje povrede na član 136. U ovom vašem izlaganju, imate primedbu na stil i jezičke doumice, ili nedoumice u obrazloženju, smatrajući da je to sve nedovoljno.

Obrazloženja predloga akata koje dobijamo nisu predmet amandmana, jesu predmet člana 136. i sva su obrazloženja napisana u skladu sa članom 136.

Konačni izgled akta zavisiće od predloga amandmana koje ćete dati, ili ste već dali na predlog zakona, o kojima ćemo voditi raspravu i dogovore o tome da li ćemo ili nećemo glasati za neke od amandmana, tako da se moje prethodno obrazloženje svodi na to da nema povrede člana 136, stilom i jezičkim doumicama ili nedoumicama, u pisanju obrazloženja Predloga zakona.

Isticanje povrede Poslovnika, narodna poslanica Vjerica Radeta.

 Dragi moj kolega Krasiću, tvojih devet sekundi nije razlog kašnjenja u Evropsku uniju. Predsedavanje ovim parlamentom od strane gospođe Gordane Čomić bi to već moglo da bude.
Gospođo Čomić, kad god vi predsedavate Parlamentom, u stvari, pokazujete kako vladajuća većina opstruiše rad ovog parlamenta. Vi ne prestajete da kršite Poslovnik. Sada govorim o povredama Poslovnika, čl. 27, 100. i 104. Čini mi se da bih mogla da kažem – od prvog do poslednjeg člana, ne bih pogrešila.
Neverovatno je da vi malopre kolegi Krasiću niste dali reč na osnovu člana 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Nije tačno to što ste kasnije u obrazloženju pokušali da objasnite, nego ste lepo, može da se vidi u stenogramu, rekli kolegi Krasiću: "Dobićete reč po Poslovniku kada se završi rasprava".
Šta to treba da znači, kad 31 poslanik, ili koliko se već kolega javilo da govori, završi, onda može da se govori po Poslovniku?
Gospođo Čomić, vaša obrazloženja, odnosno objašnjenja, koja traju više nego što traje javljanje po Poslovniku, ili više nego što traje replika, postaju, zaista, nešto što je nepodnošljivo u Parlamentu. Ako imate toliku potrebu da govorite, dajte nekome od potpredsednika da predsedava, javite se, lepo, za reč, koristite vreme vaše poslaničke grupe i pričajte do mile volje. Verujte, nikome od nas neće smetati da kažete šta god mislite da treba i da govorite koliko god hoćete.
To što radite sa mesta predsedavajućeg je, jednostavno, nedopustivo i u potpunoj koliziji s onim što je regulisano članom 27. i ostalim članovima Poslovnika Narodne skupštine.
Zapravo, vi ste danas i ovih dana nama skretali pažnju kako poslanici SRS-a opstruišu rad zato što tražimo da nam se vrate oteti mandati. Naravno, mi to nikada nećemo ni prestati da tražimo, dok to svoje pravo ne ostvarimo. Suština je da, zapravo, vi ne želite da se donesu ovi zakoni. Kad kažem vi, u jednom delu mislim na skupštinsku većinu, jer još nismo dobili odgovor zašto smo danas, recimo, izgubili tri i po sata ne radeći ništa.
Izvinjavam se, već pet sekundi sam prekoračila vreme, završavam ovom rečenicom.
S druge strane, utisak je da vi lično želite da se ovi zakoni ne donesu, jer, taman kada su poslanici krenuli da govore po redosledu i po spisku poslanika, vi ste opet, svojom pričom i svojim kršenjem Poslovnika, doveli do toga da ponovo moramo da vam skrećemo pažnju na povredu Poslovnika.
Izvinjavam se za 37 sekundi.

Narodna poslanica zna, jednako kao i nas 249, da je predsedavajući u obavezi da da objašnjenje, obrazloženje ili da pruži potrebnu informaciju koju narodni poslanik, ističući povredu Poslovnika, traži. To je ono što činim.

Za član 100. sam dala objašnjenje. Dakle, narodna poslanica Nataša Jovanović dobila je reč nakon što je prethodni govornik završio svoj govor. Tada je dobila reč. Moliću vas da se, zaista, držimo propisanog roka i vremena koje imamo na raspolaganju za izricanje povrede Poslovnika.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, a posle nje narodni poslanik Simo Vuković.

 

Pomaže Bog, građani Srbije, a i poslanici, mogli biste malo da se probudite, isti onaj Bog koji nam je dao najdragocenije što imamo i što se od nas ne može oduzeti, a to je ličnost. Bez obzira na rasu, naciju, socijalno-ekonomski položaj, svi smo predviđeni za neprekidan rast i razvoj, od individue zatvorene u svoje hermetične okvire, do ličnosti koja je neponovljivi unikat, koja napreduje svakoga dana, u svakom pogledu. Toj ličnosti je dato da se slobodno razvija i, valjda, jedino područje u koje se, čak, ni Bog ne meša jeste područje naše lične slobode.

Ako se Bog ne bavi ograničavanjem slobode, ima onih koji su po sopstvenom izboru odlučili da to rade. Ne samo to, nego da uzurpiraju slobodu drugih ličnosti, kroz upotrebu i zloupotrebu privatnih podataka, a sve sa racionalizacijom da društvo kroz kontrolu mora da se odbrani od potencijalno opasnih ličnosti.

U tom smislu, zakon o zaštiti podataka o ličnosti više je nego neophodan, posebno s obzirom na razvoj savremenih tehnologija koje su učinile da upravljanje podacima, zapravo, bude upravljanje ljudima.

Srpska pravoslavna crkva je, stručnim skupovima posvećenim zaštiti privatnosti, konstantno zahtevala noveliranje zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, upravo s obzirom na nove vidove prikupljanja informacija, njihovu obradu i mogućnost zloupotrebe. Ako je ovaj predlog zakona odgovor na civilizacijsku borbu za privatnost građana koju je SPC na ovim prostorima inicirala još pre pet godina, onda je to dobro. Dobro je što se novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti donosi da bi se ovo pravo uskladilo s odredbama Ustava Srbije, s jedne strane, i međunarodnim standardima, s druge strane.

Ako je ovaj zakon značajan u procesu pridruživanja Srbije EU, u uspostavljanju uslova za liberalizaciju viznog režima, ono famozno stavljanje na belu šengen listu, onda on ni u tragovima ne sme da bude neprecizan i nedorečen.

Iskreno verujući u dobre namere predlagača, osnovna zamerka Predlogu zakona je da on predstavlja dobro utemeljen, ali nedovršen projekat. Njegov načelni karakter ostavlja isuviše pitanja otvorenim. Razlozi političke prirode, ma koliko delovali ubedljivo, ne mogu pretegnuti nad zahtevima dobrog ustrojavanja pravnog sistema, a posebno u ovako osetljivim oblastima.

Osim toga, iako je bio pružen uvid javnosti, izostala je prava javna rasprava, koja bi uvrstila u zakonsku regulativu primedbe šire javnosti, kao i pozitivnu praksu zemalja u okruženju, kao i mnogih evropskih zemalja, u koje se, kako predviđa član 53. ovog predloga zakona, mogu iznositi podaci iz Republike Srbije.

Društvo za informatiku Srbije, Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije, 4. septembra su organizovali ''okrugli sto'' o prednostima i nedostacima ovog zakona i uputili niz pitanja predlagaču zakona.

Neka od tih pitanja su, budući da se u pojedinim evidencijama vode neki negativni podaci o građanima, kao što su neuredna otplata duga, zaduženost itd., da li će građani moći, na osnovu člana 22. zakona, da traže brisanje negativnih podataka?

Drugo, da li je potrebno obavezati pojedine organizacije koje vode podatke o građanima da su sertifikovane za te poslove i da primenjuju određene standarde pri vođenju baze podataka o građanima? Koliki je životni ciklus ličnih podataka? Da li je potrebno detaljnije regulisanje iznošenja u inostranstvo vrlo dragocenih ličnih podataka naših građana, a koje se obavlja preko stranih poslovnih banaka, konzularnih službi itd.?

Konačno, zaključak ovog skupa, kome je prisustvovalo 100 stručnjaka iz oblasti informatike, jeste da najveći broj građana i nije svestan svojih prava na zaštitu ličnih podataka. Do sličnog zaključka došao je i Centar za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Po izveštaju ovog centra, osnovni nedostatak Predloga zakona je nedovoljna određenost i neprecizno definisanje važnih zakonskih kategorija, što nas dovodi u opasnost od rastegljivih, tzv. kaučuk normi. U prevodu, mnogo je toga definisano po principu – može da bude, a ne mora da znači.

Član 16. Predloga zakona, koji utvrđuje koji su to naročito osetljivi podaci, način njihove obrade, recimo, treba da bude proširen.

Pored tzv. soft biometrije, koja daje biološke informacije na osnovu kojih se ne može napraviti precizna identifikacija konkretne ličnosti, član mora da obuhvati i biometrijske podatke u užem smislu, s obzirom na to da su to po bezbednost pojedinca veoma osetljivi podaci.

Inače, kako bismo objasnili građanima o čemu se radi, reč – biometrija predstavlja automatsko prepoznavanje osoba na osnovu njihovih istaknutih obeležja, pri čemu, to obeležje može biti fizičko, na primer, otisak šake, prsta ili oka, ili bihevioralno, poput potpisa, boje glasa, načina hoda ili dinamike kucanja na tastaturi.

Pošto se u Predlogu zakona eksplicitno ne pominju, upravo, najosetljiviji biometrijski podaci, ostavljen je prostor svim mogućim zloupotrebama, primera radi, u vezi sa ličnom kartom i čipovima.

Na čipu koji postoji uvek ima i dodatnog prostora u koji je moguće ubaciti još neke lične podatke, pa će posle nekom pasti na pamet da objedini u jednom dokumentu vozačku dozvolu, ličnu kartu i zdravstveni karton, s podacima o svim preležanim akutnim i hroničnim bolestima. Za dvadesetak godina, neko će reći, sve to možete da izgubite, bolje da vam ugradimo čip pod kožu, kao neku savremenu tetovažu. Za sada se čipuju samo kućni ljubimci, ali se postavlja pitanje da li će u jednom trenutku ''veliki brat'' i nama dati status kućnih ljubimaca.

Ne ulazeći u mentalne eksperimente i spekulacije koje kao krajnji ishod imaju uvođenje totalitarnog sistema, opisanog u Svetom pismu, bez apokaliptičnih zaključaka, ipak ostaje da zaključimo kako svaka zakonska nepreciznost, zbog mogućnosti koje pruža savremena tehnologija u pogledu dostupnosti manipulacije podacima, može da ima ozbiljne konsekvence u smislu zloupotrebe.

Da li je brisanje ličnosti, ili preuzimanje identiteta druge osobe iz centralnog registra samo tema kriminalističkih i avanturističkih filmova ili moguća realnost? Da li vi ovde, u sali, znate koliko vas ima otvorene profile na "Fejsbuku" a da za to nikada niste dali saglasnost, već ih je, u dobroj ili, češće, zloj nameri, napravio neko drugi?

Znajući da se mladi sve više okreću računarima, internetu, zamenjujući do sada omiljeno gledanje TV-a pretraživanjem sajtova i elektronskom prepiskom, da li ste svesni koliki i kakav uticaj na njih imaju montirani ili psihopatološki sadržaji koji su više nego dostupni i ne štite ni ličnost onog koji se gleda, a posebno ne ličnost mladog čoveka koji gleda.

Na "Ju tjubu" je išao snimak prebijanja i maltretiranja devojčice od strane njenih vršnjaka, a o porno montažama i da ne govorimo. Samo još fali direktan prenos ubistva, po mogućstvu, neke javne ličnosti.

Predlog zakona nije uzeo u obzir specifičnosti određenih vrsta podataka i rukovalaca.

Tako, nema detaljne odredbe vezane za odnos prema sindikatima, prema podacima koje poslodavci ili uprava preduzeća prikupljaju od zaposlenih, odnosno za raspolaganje njima i razmenu, posebno ako je reč o preduzećima koja razmenjuju informacije s inostranstvom ili su deo holdinga.

Iz kliničke prakse, osnovano znam da su neretko ljudi bili odbijani za posao jer su im, trkeljajući po zdravstvenim kartonima bez dozvole, pronašli da su, recimo, u detinjstvu imali fras, pa su spektorni epileptičari ili su imali epizode depresivnosti u adolescenciji.

Predlogom nije regulisana i moguća zloupotreba podataka u marketinške svrhe, podataka koji se prikupljaju o deci i maloletnim licima, mislim da je samo načelno regulisano članom 10, postavljenjem i statusom sudija i nosilaca javne vlasti, o ocenama kojima se vrednuje akademski uspeh i profesionalna sposobnost, podataka vezanih za profesionalnu tajnu, za postupak regrutacije i druge podatke o ličnostima kojima operišu oružane snage, policija itd.

Šta je s mogućnostima zloupotrebe od strane banaka pri ocenjivanju kreditne sposobnosti i osiguravajućih društava, koja vam povećaju premiju jer su ustanovili da imate ''trošnu srčku''. Naročito treba naglasiti potrebu jasnog regulisanja obrade podataka vezanih za proces usvajanja, odnosno prijema u hraniteljsku porodicu.

Na kraju, ali ne i na kraju po značaju, postavlja se pitanje ingerencije Poverenika, koji, bože me oprosti, ovim zakonom samo što nije bio ratifikovan.

Čak i da je predlagač imao na umu sliku Rodoljuba Šabića kada je Povereniku dao papska ovlašćenja, mnogo je. Ni gospodin Šabić ne može da na svojim nejakim plećima, kao Supermen, nosi teret ovakve zakonske odgovornosti.

Poverenik, po članu 44, ima sledeće nadležnosti, citiram, te molim da se zaustavi vreme: "Nadzire sprovođenje zaštite podataka, odlučuje po žalbi u slučaju propisanim ovim zakonom..."

Zar ovo nije zaustavljeno? Zar za citat ne mora? Ne prati me predsedavajuća.

Vrlo dobro pratim, citiranje.

Ako me pratite, onda prekinite vreme koje je predviđeno za citat. Izgubila sam tačno 16 sekundi.

Niste izgubili ni sekunde, pošto se vreme predviđeno za citat izdvaja samo kada se ističe povreda Poslovnika...

Dobro, građani Srbije...

...i za citiranje odredaba iz povrede Poslovnika.

...šta sve treba da radi Poverenik. Zaista bi se postavilo ono čuveno pitanje onog sportskog komentatora, pa, ljudi, da li je to moguće?
Taman da se kopira i da se virtuelno projektuje u sedam komada, Poverenik ne bi mogao da postigne sve što se od njega traži. Da stvar bude gora, citiranim članom 44. krajnje paušalno je određena nadležnost Poverenika, što posebno ilustruju tačke 7. i 8, u kojima se kaže da daje mišljenje, pri čemu nije jasno na osnovu čega će Poverenik dati takvo mišljenje.
Ako način na koji Poverenik ostvaruje svoju nadležnost ne bude bliže određen, rizik od proizvoljnosti postaje veći nego, recimo, u slučaju institucionalizovanja tzv. saveta stručnjaka, koji bi, ujedno, predstavljao ograničenje ostvarivanja nekih drugih interesa, do onih zakonskih.
S obzirom na političku stvarnost u Srbiji, ni proklamovana samostalnost Poverenika, kao državnog organa, ni činjenica da ga bira Narodna skupština, ne iscrpljuju potrebu za dodatnim mehanizmima kontrole javnosti nad radom Poverenika.
Predlog zakona ne predviđa postojanje nikakvog tela sastavljenog od stručnjaka, što bi bio preduslov stvarne efikasnosti. Formiranje takvog tela, upravo bi trebalo da bude zakonska obaveza, a ne samo mogućnost Poverenika radi valjanog ispunjenja obaveza regulisanih odredbama člana 44.
Pravni savet Centra za proučavanje upotrebe savremenih tehnologija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke napravio je pregled uporednog zakonodavstva, ističući posebno zakonsko rešenje Velike Britanije. Naime, u Velikoj Britaniji je ustanovljen poverenik za zaštitu podataka i narodni sud za zaštitu podataka, na osnovu čijih rešenja se može izvršiti apelacija vrhovnom sudu.