Naravno da ste potpuno u pravu citirajući zakone koji regulišu materiju o kojoj ste govorili, ali je izvesno da poslanička grupa u Parlamentu, dakle, ne politička stranka nego poslanička grupa, sebe može nazvati onako kako odluči.

Po predlogu te poslaničke grupe ja sam i postupila. Izvolite, ponovo povreda Poslovnika. Zaista nije to regulisano, niti sankcijom niti zabranom. Član 23. daje pravo poslaničkoj grupi, a ne političkoj partiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, demokratija je politički režim koji podrazumeva određena prava i slobode, ali ta prava i slobode se ostvaruju u okviru Ustava i zakona.
Sloboda u demokratiji nije apsolutna sloboda, ne znači da sad svako može da radi šta mu je volja. Građanin je slobodan da radi ono što je dozvoljeno Ustavom i zakonom. Ne možemo mi sada od Parlamenta praviti lakrdiju.
Poslanička grupa se zove ''Napred, Srbijo'', a skraćeno se zove SNS.
Ne znam da li to u nekom mondijalističkom ili evropejskom parlamentu postoji da se poslanička grupa zove jednim imenom a skraćenica je nešto što blage veze nema sa nazivom te poslaničke grupe, koja je, uzgred budi rečeno, formirana tako što je potpuno pogažena izborna volja građana Srbije.
Dakle, zakoni koji regulišu osnivanje i rad političkih organizacija potpuno su jasni. Ne može sad svaka neformalna grupa da sebe smatra političkom strankom, ne upiše se u registar, ima svoju poslaničku grupu u Skupštini Srbije, poslanička grupa se zove jednim imenom a ta famozna stranka se zove nekim drugim imenom. Ne možemo mi sad da se igramo sa zakonima. Zakon je jasan. Nije sporno da stranka može da funkcioniše, ali ona mora pre toga da bude upisana u registar. Registar, odnosno evidenciju svih političkih stranaka u Srbiji vodi nadležno ministarstvo, to je Ministarstvo za državnu upravu.
Nijedna stranka ne može da deluje pre nego što bude upisana u registar. Ministarstvo kad upisuje u registar određenu političku stranku upisuje kako se ta stranka zove, pod kojim datumom je osnovana i koje je ovlašćeno lice da u ime te stranke istupa u javnosti. Dakle, zakon je potpuno jasan i precizan. Voleo bih da mi objasnite šta znači ta skraćenica SNS. Da li je to neka tajna oznaka, neka marsovska lozinka, o čemu se radi?

Objašnjenje gospodina Nikolića i grupe poslanika koja je sa njim je bilo da ako bi koristili NS, onda ne bi bilo razlike između Nove Srbije i te poslaničke grupe. Pretpostavljam da je srpska naprednjačka stranka. Molim vas, ne govorimo nigde, ni na sajtu to nije, to je poslanička grupa a ne politička partija. Prema tome, mi je ne zovemo političkom partijom.

S druge strane, imate i Poslaničku grupu manjina. Grupa poslanika se odlučila da naziv poslaničke grupe bude manjina i mi smo to sasvim prihvatili. To je, zaista, pravo onih koji sačine poslaničku grupu da daju naziv toj grupi kakav oni predlože i nikad predsednik Skupštine u to nije ulazio.

Imate reč opet. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam šta je sporno u ovome što sam rekao. Nije sporno da političke stranke koje imaju svoje poslaničke grupe u Skupštini Srbije koriste skraćenice; Srpska radikalna stranka, skraćenica SRS, znači, prva slova, odnosno date reči Srpska radikalna stranka – SRS, Demokratska stranka – DS. Ništa nije sporno, ali objasnite mi kako je moguće da je skraćenica od ''Napred, Srbijo'' – SNS.
Ne može jedna poslanička grupa da se naziva jednim imenom, a da se potpisuje nekim drugim imenom.
Pri tome, ovo drugo ime se i ne koristi u punom nazivu, nego se koriste nekakva slova. Ne znam da li je u pitanju neki okultni obred, masonska loža... o čemu se ovde radi?
Zamislite, sada neki poslanici obrazuju ovde u Skupštini Srbije neke nove poslaničke grupe pa da se potpisujemo KPJ, HDZ itd. Gde će otići Skupština Srbije? Ako se potpisuju kao SNS, tražim da mi objasnite šta znače ta slova. Da li znače ''Srpska napredna stranka''? Nemam ništa protiv da Tomislav Nikolić osnuje svoju političku stranku, ali ta politička stranka ne može da bude zastupljena u Parlamentu, ne može da deluje u javnosti, da po novinama objavljuje poziv građanima da se upisuju u tu političku stranku a stranka uopšte nije upisana u registar.
Vas, kao predsednika Narodne skupštine, oba zakona koja sam citirao i te kako obavezuju. Mi smo svi ovde predstavnici određenih političkih partija. Šta će biti sa Parlamentom Srbije ako sam parlament bude gazio zakon na osnovu koga se poslanici biraju u Narodnu skupštinu Republike Srbije?
Dakle, tražim od vas precizno objašnjenje, moje pitanje je sasvim jasno. Ako se poslanička grupa ''Napred, Srbijo'' skraćeno potpisuje kao SNS, što je suludo, šta znače ta slova i šta se krije iza te lozinke?

Neko iz te poslaničke grupe može vam objasniti razloge za skraćenicu koju su predložili, može vam objasniti, ja sam prosto, kao što sam prihvatila sve vaše predloge kako ću vas oslovljavati, koje ćete ime imati kao poslanička grupa, prihvatila i taj.

Reč ima Milan Avramović.

Gospođo Đukić-Dejanović, niko od ovih odbeglih poslanika nije predsednik Skupštine nego vi i zato treba vi da date taj odgovor, a ne neki poslanik koji neće imati mandat još dugo. Dakle, neke stvari su principijelno jasne. Znaju se nadležnosti predsednika Skupštine, a znaju se i nadležne obaveze odbeglih, čak, poslanika.
Nisam se ja zbog toga javio, koristiću vreme koje je predviđeno za SRS po dnevnom redu. Dakle, pošto nemamo puno vremena, govoriću samo o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj "Beogradski autoput i obilaznica", sa predlogom, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine, da se donese po hitnom postupku.
Prvo što bih rekao u ovom uvodnom delu svog izlaganja jeste, da iskoristim prisustvo ministarke, da je ovo još jedan politički projekat. Osvrnuću se samo na njega od ovih ostalih tačaka. Zbog toga što sam izneo u samom startu daću poprilično dobro obrazloženje.
Dakle, da je u pitanju politički projekat, da su se ljutili i novoizabrani gradonačelnik grada Beograda, Đilas, i da su se ljutili pojedini ministri, iz prethodnog i ovog saziva, zašto radovi na obilaznici kasne govore sledeći podaci:
Komisija Instituta za puteve ustanovila je da preduzeće "Planum" na devet lokacija debelo kasni sa radovima. Izvođač, međutim, tvrdi da će ispoštovati rok i napominje da mu NIP duguje čak 400 miliona dinara. Dakle, obrazložiću posle svaki ovaj deo.
Radovi na obilaznici oko Beograda na delu od Ostružnice do Ibarske magistrale kasne krivicom građevinske firme "Planum", pokazuju izveštaji nadležne komisije Instituta za puteve, koja je pre 32 dana obišla gradilište.
Došli smo u posed dokumenta u kojem je u devet tačaka precizno navedeno šta od planiranih poslova neće biti završeno do obećanog roka. Rok je bio, čini mi se, 15. oktobar, koji već sada svima daje naznaku da neće biti ispoštovan.
"Planum", međutim, tvrdi da mu investitor, odnosno NIP duguje čak 400 miliona dinara, ali da će, bez obzira na to, uključujući i svoje sopstvene troškove, pokušati da ispoštuje rok.
Ono što je veoma važno jeste da se uzima kredit od 80 miliona i da treba Vlada Srbije, tačnije, nadležno ministarstvo, da bude garant za određenu instituciju, tj. "Putevi Srbije" koji treba da obave ovaj deo oko obilaznice, što se tiče građevinskih radova. Završetak dela obilaznice veoma je važan zbog početka radova na rekonstrukciji mosta Gazela.
Kaže – nedavno je Parlament Srbije, sa godinu dana zakašnjenja, ratifikovao kredit od 33 miliona evra za rekonstrukciju Gazele koji je ugovoren sa Evropskom investicionom bankom. Dalje, kaže – budući da je proces pretkvalifikacije ponuđača za izvođenje radova na mostu Gazela već završen, uslediće otvaranje finansijskog dela ponuda.
Onda kaže da – u ovom preduzeću ističu da eventualno kašnjenje obilaznice neće ugroziti početak rekonstrukcije Gazele, pa zatvaranja kolovoznih traka na Gazeli sigurno neće biti do kraja 2008. godine.
Zbog ljutnje političkih oponenata koji ovaj projekat, kao, rade (inače, ovaj projekat je počeo 1991. godine) dolazi do spekulacija da su određene firme došle na udar, pa čak i firme koje izvode radove. Njima su na neki način upućene pretnje da će koristiti mogućnost za penale. Na to se odgovara – javna prozivka preduzeća "Planum" zbog kašnjenja na obilaznici dovodi se u vezu sa činjenicom da ne postoji obaveza da preduzeće koje kasni plaća penale za to. Naš izvor kaže, pošto je ova firma, a i druge koje grade obilaznicu, posao sklopila još pre 20 godina, nije predviđena kaznena politika u slučaju kašnjenja.
To donekle daje komotnu poziciju i ovom samom preduzeću, a sa druge strane, ovom preduzeću se ruši ugled.
Dakle, zašto kažem da je ovo politički projekat? Moram da vas podsetim na predizbornu kampanju u Beogradu, kada je vladajuća koalicija otvarala most koji je sagrađen pre mnogo godina, most koji je samo rekonstruisan, otvoren, nije rekonstruisan do kraja, rekonstruiše se i dan-danas. Ono što je veoma važno da kažem, u pitanju su investicije za neke kapitalne projekte za koje je država dala garanciju, a to je unutarmagistralni prsten.
Vi ste svi svesni činjenice da je ta tema bila javno veoma zastupljena i da je bila poprilično dobra tema za uzimanje glasova građana Beograda kada je bila u pitanju predizborna kampanja, da ćemo unutrašnjim magistralnim prstenom rešiti problem saobraćaja u Beogradu. E, sada imamo isti taj slučaj – da ćemo obilaznicom oko Beograda rešiti saobraćaj u Beogradu, sa čime se mi apsolutno slažemo, ali ne sa načinom kako treba da se dođe do tog rešenja.
Podsetiću vas samo na par propusta, studiju koju je sproveo "Skot Vilson" i javne konsultacije sprovedene od strane javnog preduzeća – "Putevi Srbije'' ne mogu da se smatraju legitimnim, jer sponzori projekata nikada nisu objavili kompletnu dokumentaciju EIB i nikada nisu organizovali javnu raspravu. Dokument nije bio obezbeđen na srpskom jeziku i dostupan široj javnosti na uvid. Nadležni organ na nivou grada Beograda, zadužen za procenu uticaja, nije uopšte kontaktiran u vezi sa ovim projektom. Nadležni organ za ovu procenu uticaja na nivou Republike Srbije je Uprava za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu za nauku i životnu sredinu. Uprava nikada nije javno publikovala bilo kakvu informaciju vezanu za ovaj projekat.
Javne konsultacije, koje su navedene u "Skot Vilsonovoj" studiji nisu obavljene na osnovu definitivne trase i nisu bile dovoljno reklamirane i objavljivane u medijima. Javne konsultacije i dokument procene uticaja, po Zakonu o proceni uticaja, biće urađene za sekciju C, kada bude uređen glavni projekat.
Dakle, mi smo krenuli u realizaciju, a neke stvari još nisu opšte ni poznate. Procena uticaja čak i za sekciju A, u ovom slučaju u procesu razjašnjavanja trenutnog statusa, a procena i dozvola za sekciju B su dovršene tokom i krajem čak devedesetih godina. Potpuno je jasno da je potpuna procena uticaja svih sekcija obilaznice neophodna.
Da pomenem još par osnovnih stvari, da ne bih oduzimao vreme svojim kolegama. Osnovni problem transparentnosti je raseljavanje Roma ispod područja Gazele. Rekonstrukcija mosta, smatra se nužnom, mora da dovede do raseljavanja oko 2.000 stanovnika, ilegalno naseljenog, većinom romske nacionalne pripadnosti.
Oni žive u izuzetno teškim okolnostima i njihove su kuće većinom od kartona i drvenih ploča, žive okruženi pacovima, zarađujući povremeno novac prodajom otpada koji prikupljaju po gotovo celom Beogradu.
Bez pravnog razmatranja uticaja rekonstrukcije i mera za umanjivanje razmera uticaja za život stanovnika, kao i bez kompletne analize EIB, koju sam pomenuo, a koja mora biti urađena za ovaj deo projekta, može doći do protesta, bilo stanovnika koji će biti raseljeni, bilo njihovih novih domaćina, što smo već videli u Beogradu odmah posle predizborne kampanje.
Sada imam još samo par detalja koje bih naveo kao zaključak. Nedavno usvojeni Generalni urbanistički plan i Regionalni plan Beograda, nažalost, nisu ni razmotrili strateške mogućnosti i dileme, niti neku takvu ideju o koracima realizacije koji čine funkcionalnu i prostornu celinu mreže, pa i obilaznice oko Beograda. Brojna pravovremena, još u početnoj fazi, prednacrtna upozorenja, primedbe i sugestije, kako pojedinaca, tako i posebno formiranog tima pri Direkciji za puteve, ostala su bez ikakvog odgovora, tako da zvanična planska dokumenta otvaraju prostor za proizvoljna tumačenja i, što je najgore, donošenje kapitalnih i dugotrajnih odluka na osnovu trenutnih grupnih i pojedinačnih, pa čak i političkih interesa.
Sa ovim bih završio, da obratite pažnju, da jednu kafu ne platimo dva puta, da su kapitalni projekti koji su veoma važni za Beograd, sprovedeni mimo ovog zakona koji je nama predstavljen i da mi treba da damo garanciju, za šta ne znamo, da li će i u kom smeru novac otići, u kom vremenskom periodu i da li će uspeti "Srbija put" da ispoštuje ovaj kredit koji je dobio. A šta onda garant daje? Kaže: "Garant neće nametati direktne ili indirektne poreze stranim konsultantima koje je angažovala banka". Onda: "Garant će raspisati tender za aukciju ili privatizaciju svih preduzeća koja se bave održavanjem nacionalne putne mreže". Ili, "garant će ukloniti razliku između putarina koje se naplaćuju za strana vozila ili čak domaća".
Sve ovo garant mora da uradi ukoliko zajmoprimac ne ispoštuje rokove i ugovor koji treba svi da potpišemo. Zato dobro razmislite za šta ćete biti garant, jer vi imate iskustva iz prethodnog perioda.
Hvala. (Aplauz.)

Po Poslovniku, gospodin Aligrudić.

 Član 226. U prepodnevnom delu sednice, koristiću upravo ovaj član Poslovnika, mnogi poslanici, pa i ja lično, postavili su pitanje premijeru, ministru finansija, na kraju krajeva i guverneru NBS, ali preko vas, jer nemamo drugog izbora.
Kako je moguće da do sada Vlada Republike Srbije nije reagovala na ovo što se sada dešava, na globalnu finansijsku krizu, i kako je moguće da se pravimo ludi kao da se to nikada nama neće desiti u postojećim okolnostima? Već ona kuca na vrata i pokazuje svoje prve psihološke negativne efekte, a ostali će se kasnije videti.
Pošto, očigledno, nema nikakvog abera sa druge strane, niti je moguće očekivati bilo kakav smislen posao kada je reč o Vladi, za koju odgovorno tvrdim da je niko ne vodi, jer sam ranije mislio da to čini Ivica Dačić umesto Mirka Cvetkovića, a očigledno da to nije ni on, praktično, nema nikoga ko bi se o tome starao, samo sam hteo da vas obavestim da je poslanička grupa DSS učinila nešto.
Imajući u vidu sve što je jutros rečeno, DSS je učinila nešto da bi pokazala kako se stvari rade, što je trebalo prethodnih dana bilo ko drugi iz Vlade da uradi, ko je odgovoran i nadležan za takvu stvar, a to je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju depozita, pri čemu smo predložili da se dosadašnji osigurani iznos osiguranog depozita do 3.000 evra podigne na iznos od 20.000 evra, jer je to mera kojom se jedino može u ovom trenutku spasiti od vrlo negativnog psihološkog efekta ono što sledi narednih dana.
Stotine ljudi me je zvalo da me pita da li su njihovi depoziti u bankama, kao građana, sigurni u ovom trenutku. Naravno da sam im rekao da jesu, da nema nikakve potrebe gubiti poverenje u banke u Srbiji, da ne treba gubiti poverenje u finansijski sistem, jer je to sa mukom stečeno prethodnih godina. Naravno da je to priča koju bi trebalo svi da govorimo građanima Srbije.
Postoji sigurno nešto što mora da radi i sama država, tj. izvršna vlast u državi i da reaguje blagovremeno, a ne da čitamo izjave raznih stručnjaka i eksperata po dnevnim novinama, koji nam predlažu takvu meru, da bi je kasnije čuli od Mirka Cvetkovića ili nekog drugog iz Vlade Republike Srbije, nakon pet nedelja.
Dame i gospodo, pred sobom imate danas, 8. oktobra 2008. godine, zaveden Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, koji je sad u skupštinskoj proceduri, a koji je podnela DSS, kojim tražimo da se uradi ono što je neophodno da se spase eventualna erozija poverenja građana u banke i u finansijski sistem u celini u Srbiji.

Zahvaljujem. To je ujedno i prilika da vas obavestim da sam iskoristila pauzu i razgovarala sa gospodinom guvernerom Jelašićem, koji će sutra biti na Odboru za finansije u 12,00 časova, a pošto je ministar finansija van zemlje, službeno je odsutna, predsednik Cvetković i ministarka finansija će od ponedeljka biti, takođe, na istom odboru. O rezultatima razgovora ćete biti obavešteni.

Dakle, na naš poziv i gospodin guverner i gospodin predsednik Vlade će biti u našoj Skupštini i razgovaraćemo.

Izvolite, gospodine Batiću.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, najpre bih želeo kao poslanik DHSS da pozdravim napore i pobedu naše diplomatije na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, a posebno ministra inostranih poslova gospodina Vuka Jeremića, koji je zaista uložio ogromne napore, kao i predsednika Srbije gospodina Borisa Tadića. (Aplauz.)
Zaista sam srećan i zadovoljan zbog toga. Mislim da nije vreme za likovanje. Sada treba uložiti još više energije i stručnog, ekspertskog, pravničkog znanja da Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje kojim će Generalnu skupštinu UN obavestiti da jednostrana secesija na KiM jeste suprotna međunarodnom pravu. Upozoravamo, ako bi bilo suprotno, onda je priča završena. Hteli smo da pređemo na pravni teren, dobili smo to. Ako na pravnom terenu, odnosno pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu izgubimo bitku, onda je ona zauvek izgubljena. Onda ne možemo reći ne valja sud pravde u Hagu, pa da se ponovo vratimo u političku priču. Dakle, u pobedi nemojmo biti oholi i gordi, nego pametni i uzdržani.
Kao poslanik DHSS podržavam predloge sva ova tri zakona o potvrđivanju ugovora, a pogotovo ovih koji se tiču obezbeđenja finansijskih sredstava za završetak ovog ''skadra na Bojani'' koji se naziva ''obilaznica oko Beograda''. Nadam se da će najzad biti dovoljno para. Moram da vas podsetim, da opet čujemo prevelike priče. Plašim se kada bude završena obilaznica oko Beograda, da to neće rešiti problem saobraćaja u Beogradu. Obilaznica oko Beograda je običan put oko Beograda. To nije autoput.
Molio bih da mi se objasni šta znači ovaj drugi zakon, gde se kaže ''beogradski autoput''. Šta je to ''beogradski autoput''? Evo, razmislite prosto, kada sa autoputa treba da skrenete kod Dobanovaca ili kada bude gotov kod Bubanj potoka na ''obilaznici'' skrećete na običan put i tu će neminovno doći do zagušenja, putujem svakog drugog dana od Dobanovaca do Ostružnice. Ili da pređem na ovo da tražim i objašnjenje – šta je to ''Beogradski autoput'', ili da pomenem stanje naših autoputeva.
Danas sam išao do Subotice i vratio se. Putarina od Subotice do Niša, ili još malo prema Leskovcu, košta 16-17 evra. To samo uslovno može da se nazove autoput. Ove godine nije održan reli Pariz-Dakar zbog sukoba u Čadu, pa bih ja organizatorima predložio da ga premeste na ovaj naš autoput, ima sve uslove.
Podsetiću na još nešto, namerno karikiram, putovao sam nedavno kroz Sloveniju. Tamo uzmete vinjetu, kupite, koja košta 35 evra i možete da se vozite šest meseci za 35 evra po autoputevima Slovenije.
Ovde da odete i da se vratite od Subotice do Niša košta 35 evra i imate možda šanse i da preživite. Znači, treba pošteno da objasnimo građanima šta će to biti u stvari ''Obilaznica oko Beograda'' i šta je to ''Beogradski autoput''. Naravno, ne bih govorio o onome šta su platežne mogućnosti građana Slovenije, a šta naših građana, uz napomenu da je tamo benzin jeftiniji 30-40%.
Neću više da uzimam vašu pažnju, iskoristiću samo ovo, gospođo predsednice, da se ne bih javljao povodom povrede Poslovnika, pošto imam dovoljno vremena, jer sam juče i danas pre podne, što faksovima, telegramima, SMS porukama, dobio pitanja 70-80 građana Srbije – šta će biti sa obećanim akcijama?
Kada će građani, ovih pet miliona naivnih, kada će dobiti akcije? Kada će te akcije dospeti za naplatu? Koliko će te akcije vredeti? Šta će biti sa onima koji su delili ta lažna obećanja? Ovo što dobijamo od NIS, to je par desetina evra po svakom građaninu od ovih pet miliona. Pominje se da ne treba privatizovati ''Telekom''. JAT ne ide na privatizaciju. O EPS se ćuti. Odakle pare? Pošteno reći, da li je to predizborno obećanje, da li neko ima Aladinovu čarobnu lampu ili je to pitanje neodgovornosti?
U demokratiji vrede samo dva principa: odgovornost i smenjivost. Hvala.