Dame i gospodo narodni poslanici, stvar je potpuno jasna i mislim da, gospođo Đukić-Dejanović, nema potrebe da je mistifikujete. Dakle, ja sam vam citirao najmanje dva zakona koja vas direktno obavezuju da ih poštujete.
Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije, taj zakon u članu 11. stavu 5. jasno kaže – politička organizacija nema pravo da deluje pre upisa u registar, a u članu 22. propisana je kaznena norma po kojoj će se kazniti novčanom kaznom od 9 do 90 hiljada dinara, organizacija koja počne da deluje pre nego što bude upisana u registar.
Drugi zakon je Zakon o političkim organizacijama, koji propisuje u članu 17. stavu 2. novčanu kaznu od 5 do 50 hiljada dinara za građanina, pazite za građanina, ako obavlja aktivnost u ime političke organizacije koja nije upisana u registar, niti je podnela nadležnom organu prijavu za upis u registar, koja je prestala sa radom ili joj je odbačena prijava za upis.
Dužan sam, gospođo Đukić-Dejanović, da vas podsetim i na to da u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije postoji krivično delo koje se zove ''lažno predstavljanje''. Ovde se jedan građanin, Tomislav Nikolić, predstavlja da je narodni poslanik, predstavlja se da je predsednik nekakve Srpske napredne stranke, koja postoji izgleda samo u njegovoj glavi. Nije upisana u registar nadležnog ministarstva, nema program, nema statut, ne zna se datum od kada ta stranka legalno deluje.
Postavio sam vam na jedan vrlo jednostavan način pitanje – šta se krije iza skraćenice SNS?
Nemojte mi reći da je to neko ime, to je neki akronim, neka skraćenica, nešto znači, neka šifra, možda je neka mantra koju upotrebljavaju neke verske sekte. Znate, masoni kada održavaju svoje skupove imaju neke tajne signale, kako se sporazumevaju, lupkaju tri puta u drveni sto ili obaviju se nekakvom pregačom od svinjske kože, upotrebljavaju neke tajne inicijalne simbole itd.
Mene zanima, dakle, šta se krije iza te skraćenice? Šta se krije iza SNS ili ako je na latinici CHC? Ako se krije Srpska napredna stranka, kako je moguće da vi tolerišete postojanje nečega što nije upisano u registar, kada je zakon koji reguliše tu oblast potpuno jasan.

Po Poslovniku, gospodin Krasić.

Gospođo Đukić-Dejanović, u pitanju je član 104. Poslovnika gde vi grubo vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Ne bih hteo da ponavljam ovo što je gospodin Martinović rekao, ali ovde se radi o jednoj paravojnoj, tajnoj organizaciji po sistemu organizovanja sekti, da li je ona Munova ili neka druga, ne znam, ali neki satanisti jesu.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi tendenciozno koristite priliku da zloupotrebite to mesto na kome se nalazite, da ubacite kao temu nešto a svesni ste da na taj način kršite i Ustav i zakon i volju birača i sve normalno što postoji u ovoj zemlji. Svesno i namerno to radite kako biste podigli tenzije ovde, kako bi, navodno, neko mogao da zaključi da oni koji su uporni u borbi za svoja prava, da zastupaju pre svega građane, ovde opstruišu nešto. A ovi, ovde, opstruišu život u Srbiji i vi se njima pridružujete.
Želite da napravite opštu konfuziju, kako bi sektaši bili glavna tema, a ne KiM, a ne ovi zajmovi, a ne to da već sedam godina nemamo završni račun. Kad je usvojen poslednji put završni račun u Narodnoj skupštini? Znači, teme koje su život vi dezavuišete na taj način što ubacujete nešto što je apsolutno marginalno, nešto što je protivustavno, nešto što je teško i nebu i zemlji i ljudima. To radite namerno.
Vi želite da napravite ovde konflikt, vi želite da stvorite situaciju što gore to bolje.
Za koga će, gospođo Đukić-Dejanović, da bude bolje? Za Božidara Đelića? Za koga? Za onoga ko je neprijatelj ove države i ovog naroda. Zašto bismo se mi ovde sa vama preganjali i svađali oko nečega što je opšte poznato? Zašto terate ljude i građane da razmišljaju o nečemu što je obična glupost?
Znate i sami, čovek je izašao ovde i rekao da je njegov mandat u njegovom džepu, to za vas nije bila uvreda već poželjna situacija, kako bi se stvarali konflikti.
Mi ne želimo da učestvujemo u bilo kakvom konfliktu, ali uvek ćemo da vas pozovemo na poštovanje Ustava i zakona. To nikada nećete moći da nam zabranite. I naravno, želimo da pokažemo kako kršite i Ustav i zakon, a ovo ste sada uradili vrlo bezobrazno sa tendencijom da se naruši dostojanstvo Narodne skupštine, kako bi svaki kolumnista, pijani, u Srbiji mogao da napiše šta god je njemu volja i da pljune po Narodnoj skupštini i zakonodavnom telu. Zašto? Da bi izvršna vlast i dalje krala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104, dakle, povreda dostojanstva Skupštine.
Prvo da rezimiramo da je to sve počelo u današnjem danu, dakle, ta odmetnička, isključena iz SRS grupa na čelu sa svojim guruom Nikolićem i kad se već gospodin Martinović upitao i pita se i javnost šta znači to SNS?
Gospodine Martinoviću, uvaženi kolega, možda satanistička Nikolićeva sekta, možda, a možda i nešto drugo. To zaista ne znam. Treba da znaju građani Srbije.
Ali, ja se javljam da kažem da je sve počelo danas od momenta kada je taj građanin, koji u džepu drži mandat SRS, a izabran na listi SRS - dr Vojislav Šešelj, i verovatno još onih 600 hiljada evra što je ukrao od SRS, pa milione koje mu daju oni koji ga već plaćaju da to sve radi.
Zaista, moramo da dovedemo Skupštinu u stanje normalnog rada.
Videli ste (sada mi je drago što je došla gospođa Kolundžija) da su poslanici SRS i to je najširi mogući dijapazon novih likova za srpsku javnost, mladih, obrazovanih ljudi, sjajnih radikala, celog dana argumentovano veoma stručno govorili o predlozima zakona, o ovom setu koji je na dnevnom redu, kako prvom, tako i drugom.
Ponosni smo, kao i građani Srbije, što SRS, koja brine o budućnosti naših građana, ima u svojim poslaničkim klupama ovako divne ljude, ljude koji su spremni da zarad interesa građana Srbije govore ono što je naš program, naša ideologija.
Mi sad dolazimo u situaciju, gospođo Đukić-Dejanović, da ljudi iz tehnike RTS, opet kažem oni ništa nisu krivi jer su to zvanično dobili, kao tu neku skraćenicu, moraju da urade ono što se od njih traži na osnovu nekog dopisa. Šta znači taj dopis? Klasičnu zloupotrebu, obmanjivanje javnosti. Vidite koliki je nemoral u pitanju, koliki je cinizam u pitanju i za to postoji, gospođo Đukić-Dejanović, u vašoj oblasti šifra, za svaku bolest i za svaku psihopatološku potrebu da se obmanjuje javnost i da se varaju građani. Što se tiče lopovluka, to je ono čime treba da se bave državni organi. O tom potom.
Ako neko ima potrebu da se jednog dana predstavlja ovako, drugog dana onako, a nikako ne može da se predstavlja ovde u Skupštini, zato što je to zloupotreba, kršenje izborne volje, onda smo mi svi, uvažene kolege narodni poslanici, u problemu sa tim.
Sada ću da završim sa tim i reći ću vam, evo i kolega Albijanić koji je zaista jedini autentični ''naprednjak'', koga znam u ovoj sali, u Srbiji, zna kako to izgleda u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Ili ste u poslaničkoj grupi koja je registrovana na osnovu programskih sličnosti i ideologije, koju ova odmetnička grupa nema, videli ste da su umesto slavnog srpskog simbola dvoglavog orla, kojeg su skinuli i bacili, stavili neka dva iskrivljena romboida. Nema veze, hajde u korpu dvoglavi orao, može romboid, plave i crvene boje, iskrivljen. Dakle, radi se ...evo, završavam.
(Predsedavajuća, Gordana Čomić: Tri minuta i 30 sekundi.)
Otkud vi?
Dakle, radi se o tome da je to zloupotreba, da se obmanjuje javnost. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, a posle njega Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ovde se razvila jedna interesantna diskusija i rasprava o izvesnoj grupi građana koja zahteva od predsednika Skupštine da nosi potpis SNS. Ako bi ja nekom slučajnošću skrenuo s pameti, pa zatražio od predsednika Skupštine da me oslovljava i da mi titl stoji –Paja Momčilov lord, kako bi uvaženi predsednik Skupštine postupio? Baš me to interesuje. Mada, sa pravničke tačke gledišta možda bih imao više prava da tako nešto zatražim, samo što sa medicinske tačke gledišta to baš ne bi bilo u redu.
Kada se neko potpiše SNS, mi smo u zabludi, kao ljudi, o čemu se stvarno radi? Nije to samo prazno isticanje nečega, tek, priče radi. Rimuje se sa SPS, SNS i vidim da možda naš predsednik Skupštine ima emotivan odnos prema tome, pa joj nekako godi to SNS. Opet mi sa ove desne strane pomislimo, da nije to srpska nacionalna sramota.
Ne mislim sramota u nacionalnom interesu, nego u etničkom pogledu, kad se govori o krađi, o raskolništvu i o nekim sličnim problemima.
No, da se ostavimo tih stvari, mi sada raspravljamo o važnim zakonima, o setu zakona. Četiri su dokumenta pred nama o kojima danas treba da pričamo pred ministrom Kalanović. Čovek mora da kaže, nažalost, Albijaniću, momče sa planine, ovo je Skupština. Kad hoćete da govorite, da vam dam savet, tražite reč, dođite, pa govorite koliko hoćete, a ne morate ni da budete toliko glasni, svi mi čujemo, gluvi nismo, a nismo ni svi sa planine, pa uvažite i to.
Molim vas, da mi odbijete to od vremena, taj razgovor sa uvaženim poslanikom, gospodinom Albijanićem.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, mogu samo da opomenem vas i gospodina Albijanića, što neću, tako da nema potrebe da vam odbijam od vremena. Vaše vreme je na raspolaganju vaše poslaničke grupe. Molim vas da ne vodite dijalog. Izvinite za prekid i izvolite.)
Molio bih vas da vi kolegama koji dobacuju kažete da nije u redu da dobacuju, a ne meni da držite predavanje.
Možemo da nastavimo. Dosov režim od 2005. godine nakon prestanka sankcija, nakon onih ratnih razaranja koje smo imali, nažalost, preživljava na osnovu dve stvari, na osnovu donacija kojih je bilo pa ih više nema toliko, na osnovu prodaje svega što imamo, što vredi, pa nažalost, danas i naših resursa, prirodnih bogatstava, prodaje se i voda strancima, prodavaće se i zemlja u Vojvodini strancima. Treća stavka na osnovu kojih se održava u životu su inostrani krediti.
Sad već govore da smo mi na granici da spadamo u zemlje koje su prezadužene. Govori se da je cifra od 29 milijardi evra u pitanju, neko kaže da je to manje, da se ne bavimo tim ciframa, ali u svakom slučaju i te kako dobro smo opterećeni i tim kreditima.
Ono što je sigurno, jedna teška ekonomska situacija koja u društvu vlada, vidimo da imamo pad vrednosti dinara, imamo pad vrednosti akcija.
Imamo i olaka obećanja iz prošlog izbornog ciklusa, gde je penzionerima obećano štošta, a sad već ove ekonomske prilike srozavaju obećanje i penzioneri bolje živeti neće. To je žalosno, ali to je naša realnost.
Imamo četiri dokumenta, stanovi za raseljena lica treba da se kreditiraju – u redu. Treba ''Elektroprivredi'' pomoći – u redu. Imamo dva ugovora koja su pre godinu dana potpisana, a nisu realizovana – to je vaš način rada, da nešto potpišete pa onda ne realizujete i onda dođete u Skupštinu posle godinu dana i tražite da vam poslanici ratifikuju ove ugovore.
Da li je to samo kritika radi kritike? Ne. Jednim od ovih kredita vi ćete rekonstruisati Gazelu.
U momentu kada je rađena konstrukcija rekonstrukcije, to je bilo 33 miliona evra. Danas je to 10 miliona više, zato što je čelik poskupeo za 80%, tako kažu stručnjaci. To je način kako vi raspolažete parama i kako vi to radite.
Još ću vam navesti drastičnije primere vašeg gazdovanja novcem koji uzimate olako, a koji će narod Srbije, u ovako teškim vremenima, i te kako morati uz velike muke da vraća. Smeje se Kalanovićka, nju to pogoditi neće. Zna se da se ona udomila u dobru firmu i to nju uopšte ne tangira.
Ta Gazela – 160.000 automobila prođe dnevno, vidite kakve su gužve danas, trajaće rekonstrukcija dve godine, biće samo kratko vreme zatvorena jedna strana.
Zamislite kakve će gužve Beograd imati? Da bi krenula Gazela, moralo je da bude završeno ono što je potez ''Ostružnica - Orlovača'', a vidimo da kasni. ''Planum'' kaže – nisu nam platili! A iz izvršne vlasti ljudi zaduženi za to kažu – plaćeno je! Ko tu laže, gde je tu istina i da li će stvarno 15. oktobra, kada je rok, biti pušteno ovo parče da funkcioniše, to ćemo videti.
E, to ćemo mi videti. Mi tu imamo tri poteza, Batajnicu- Dobanovci, Bubanj potok-Železnik, Beograd-Bubanj potok-Surčin, 47 km koji će da koštaju 500 miliona evra. To je ono što mi treba za 47 km da platimo.
E sad, kako to otprilike izgleda u svetu? Evo jedan primer iz okruženja. Hrvati su napravili autoput Zagreb-Split, 380 km za tri godine. Na koji način? Mogli su da idu na koncesije, mogli su da idu na kredite. Rešili da idu na kredite, da 60% (2,3 milijarde eura je to koštalo) nabave sa 15 inostranih kredita, a ovo drugo da nadoknade iz putarina koje imaju i uzeli su od benzina 0,07 evra po litri da bi platili ovo i da izgrade.
To je koštalo 2,3 milijarde evra, ovih 47 km će koštati 500 miliona evra. Znate kakav je teren od Splita do Hrvatske i šta je sad tu u pitanju. Vidite kako se to može izgraditi.
MMF je bio strašno protiv toga kada su oni krenuli, jer to je bilo 2% bruto nacionalnog dohotka Hrvatske. Kazali su: nemojte to da radite, a posle su im oni dali kredit da speru sa sebe sramotu jer su oni eksperti dali pogrešno procenu i onda da spasu stvar, na kraju su i oni učestvovali u toj kreditnoj liniji.
Tako se radi, vidite, kada se gazduje na pravi način sa resursima. Putarina na tom drumu, neko je govorio o putarini kad kreneš od Subotice moraš do Niša da platiš 35 evra, a tamo moraš da platiš 21 evro. To su realnosti.
Prema tome, da ja završim, ima i mojih kolega, još će da govore, žalosna je ova zemlja, žalosna je ova koalicija koja isto preživljava na račun ove krvi, a sada vidimo još novije krvi.
Potrebno je da bi se preživelo da zanovite tu krv onima koji su na sredini puta, oni koji će da povezuju, a mi Srpski radikali, eto kakvi smo takvi smo, mi ostajemo na principima engleskog parlamentarizma negde iz 17, 18. veka gde se kaže: Nothing supposed, everything opposed. E, to je tako i zbog toga mi ne možemo ni da glasamo ni za ove zakone. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a posle njega Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako se da videti u poslednje vreme, a to vreme traje otkako su demokrate na vlasti, od kada vladaju Srbijom, Narodna skupština se često bavi donošenjem zakona koji se odnose na garancije između Republike Srbije i raznoraznih banaka i fondova za dobijanje ogromnih kredita koji navodno treba da se utroše na poboljšanje, odnosno izgradnju infrastrukture u Srbiji.
Tako, sada opet imamo zajmove za puteve Srbije, tačnije za ''Obilaznicu oko Beograda'', zatim Ugovor o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, u vezi izgradnje stanova za izbegla lica, mada bi najpoštenije bilo da to bude donacija, s obzirom na to da je upravo ta Evropa doprinela egzodusu Srba iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Hrvatske, Federacije BiH, sa KiM. Takođe, imamo zajam po zaduženju JP ''Elektroprivreda Srbije''.
Ako se vratimo koju nedelju unazad, setićemo se dnevnog reda na kome je bilo desetak sličnih predloga zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji za podizanje kredita od Evropske banke za razvoj, Banke za razvoj Saveta Evrope, Evropske investicione banke itd. Tako smo tada saznali da će problemi u Javnom preduzeću ''Putevi Srbije'', za ''Gazelu'' i neke druge destinacije biti rešeni višemilionskim kreditima uzeti od stranih banaka.
Saznali smo da će problemi navodnjavanja, odvodnjavanja, regulisanja rečnih tokova, projekti u vezi stručnog usavršavanja budućih poljoprivrednih proizvođača biti rešeni uzimanjem višemilionskih kredita od stranih banaka.
Takođe, saznali smo da će izgradnja čitavih aneksa u kliničkim centrima u Srbiji biti moguća ako se uzmu višemilionski krediti – opet od stranih banaka. Takođe, saznali smo da će investicije u Javnom preduzeću EPS biti moguće samo ako se podignu višemilionski krediti – opet od stranih banaka. Samo posle nekoliko nedelja opet zajmovi za obilaznice, opet zajmovi za EPS, a to su upravo ovi predlozi zakona koji su pred nama i o kojima raspravljamo.
U trenutku kada ceo svet beži od kredita, u trenutku kada se trese monetarni sistem u skoro celom svetu, Srbija, polako ali sigurno, srlja u dužničko ropstvo, mada je u to živo blato zakoračila još nekoliko godina pre, kada su na vlast došli oni koji su se busali u grudi i koji su neprestano ponavljali – tranzicija, eksperti, transparentnost, privatizacija, Evropa. A u stvari, tada je cvetao kriminal najgore vrste, korupcija, zloupotreba vlasti.
Evo vam poslednji primer šta se dešava u Zrenjaninu, zatim ćete se setiti afere "Aerodrom", setite se privatizacije – "tri evra za fabriku", setite se 11 miliona evra, ali doduše u akcijama, nije u kešu, kako kaže dotični istaknuti član Vlade i visoki funkcioner DS!
Sada je na red došla obilaznica. Otkako ste preuzeli vlast, obećavali ste pred svake izbore kada biste se nacrtali sa TV ekipama negde ispred Beograda, na nekoj poljani, pa bi rukom kobajagi pokazivali gde će proći ta obilaznica, isto kao što ste i nekada pokazivali rukom gde će se podići čuveni fantomski most preko Ade. Verovatno će i zbog tog mosta u nečijim snovima stići neki zahtev za skromnu garanciju od nekih 50-60 miliona evra, a gradonačelnik Beograda će taj teret kredita da obesi državi Srbiji o vrat, dok će on lagano raspolagati sredstvima za izgradnju ''skadra na Bojani'', ako mu, kojim slučajem, dođu ta sredstva pod ruku.
Pitam se, kada analiziram ove zakone koji se bave kreditima, može li se u Srbiji nešto napraviti, izgraditi, rekonstruisati, može li se izgraditi projekat, a da za to ne moramo da tražimo zajmove po belom svetu. Da li je Srbija toliko slaba, toliko nesposobna, da ne može pronaći sredstva da popravi sama makar jedan most, već moramo po milostinju, ali uz obaveznu kamatu.
Iz ovih ugovora se vidi da je Republika Srbija samo garant, a da će rate sa kamatom otplaćivati JP ''Putevi Srbije'', odnosno JP EPS. To je opet presipanje iz šupljeg u prazno. To su javna preduzeća, dobrim delom se dotiraju iz budžeta, pa ispada da ipak Vlada Republike Srbije otplaćuje te ogromne zajmove.
Da li se neko zapitao koliki su samo prihodi od naplate putarine, maločas je o tome bilo reči. Ovoga leta su se mogle videti danima kilometarske kolone pred naplatnim rampama na Bubanj potoku i u Nišu. Gde ide toliki novac? Pa taksa od registracije motornih vozila, pa onda ostali prihodi. I opet nema para! Valjda su pohapšeni svi oni koji su preko putarina stekli ogromno bogatstvo, sećamo se svi mi te afere ovde u Parlamentu.
Tako je i sa EPS, cene odoše u nebo, ne znamo samo šta jure. Da li je to možda cenovnik struje iz EU? Što se ne juri visina plata i penzija u EU, nego cena struje?
Obično kažu kada žele da opravdaju neko poskupljenje struje, potrebna su sredstva za remont za zaštitu životne sredine, a ovamo za istu namenu podižu zajmove. Evo vam primer iz današnjeg Predloga zakona, 36 miliona evra zaduženja kod Nemačke finansijske institucije KFW za sprovođenje mera zaštite životne sredine. Posle nekoliko meseci biće opet zajam za remont, za dalekovode, trafo-stanice itd, ali, naravno, biće i poskupljenja.
Vlast u Srbiji ovakvom ekonomskom politikom i ovakvim neozbiljnim odnosom prema zaduženjima kao da se trudi da državu dovede do bankrotstva. Bojim se da ćemo jednog dana raspravljati o zajmovima kako bi se prehranila ili lečila Srbija. Kada budemo do guše u dužničkom blatu onda ćemo simbolično biti deo Evrope, ali kao njihovi dužnici, a Srbiji će upravo oni koji kroje državnu politiku da otimaju prirodna bogatstva, da cepaju i dalje našu teritoriju.
Pitanje je kada će ''obilaznica'' biti završena. Daju se neki rokovi, čitave decenije.
Tako, isto, i ovi iz DS-a što licitiraju sa ulaskom u Evropsku uniju, te 2010, 2012, 2020, 2030, a iz Evropske unije uporno nam poručuju da od toga nema ništa, osim ako se ne ispune određeni uslovi, kao što su: uništiti Vojsku Srbije, – Vojska Srbije je već uništena; uništiti službe bezbednosti – već su uništene; oslabiti Srpsku pravoslavnu crkvu – pokušavaju na sve moguće načine.
A ono što je ostalo, ostalo je da Srbija uradi po želji Evropske unije – da prizna nezavisno Kosovo, da ozvaniči secesionistički statut Vojvodine, u režiji DS-a, i – hapšenje i isporučivanje generala Ratka Mladića i svih onih koji nisu po volji novom svetskom poretku, Havijaru Solani, engleskom i američkom ambasadoru, Vordsvortu i Manteru, onima koji sa njima razgovaraju verovatno će biti bolje! Zahvaljujem. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić, a posle Milorad Buha. Preostalo vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 12 minuta.