Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević, koja je i poslednja na listi prijavljenih govornika, a na raspolaganju imate 10 minuta poslaničke grupe SRS.

Vlada Srbije je uputila Parlamentu na usvajanje Predlog zakona o zaštiti podatka o ličnosti, pomenuti zakon, zakon o zaštiti državne granice i zakon o strancima, a to su tri preostala zakona čije je usvajanje, po mišljenju Vlade Srbije, neophodno kako bi Republika Srbija bila korak bliže ka uspostavljanju uslova za liberalizaciju viznog režima i stavljanje na belu šengen listu. Znači, Srbiji je rečeno u žargonu – "fale" još tri zakona za šengen listu za ulazak u Evropu.
To su lepe želje i neostvareni snovi postojeće Vlade, koja je i do sada servilno ispunjavala sve ultimatume i ucene Brisela i EU, a za uzvrat građani Srbije žive gore.
Ne mogu a da vas ne podsetim na euforični govor koji je nedavno u ovom uvaženom domu održao potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, u svom naučenom maniru. Ne zna se da li je njegov govor bio smešniji ili tužniji, ali kraj njegove misije, najblaže rečeno, bio je ponižavajući i sramni za sve građane Srbije. Još jednom, Božidar Đelić nije uspeo da obmane građane Srbije svojim "napaljenim" govorom, jer kako je govorio neko je mogao i da pomisli – da nas Evropa oberučke prihvata.
Ali, dosadašnja obećanja Vlade Srbije građanima Srbije da će im biti bolje ako usvojimo samo još ovaj zakon ili ako uhapsimo samo još ovog ratnog zločinca ostala su mrtvo slovo na papiru, dok građani Srbije žive sve teže.
Takođe, ne mogu da citiram deo intervjua profesora Čalovskog koji je, između ostalog, rekao – jedan američki političar je istakao da Srbija može u EU samo ako prvo prizna, a zatim i uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom. To je sve na političarima vladajuće koalicije, kojima je to odavno već rečeno, ali samo oni to ne smeju da saopšte narodu, već ga obmanjuju ovim i sličnim zakonima.
Predložen zakon sadrži pravne propise kompatibilne sa rešenjima prihvaćenim za EU. SRS sa svojim predsednikom, dr Vojislavom Šešeljem, smatra da je zakon loš, neprecizan, nejasno definisan i ostavlja prostor za brojne zloupotrebe važnih podataka o građanima. Mnogi članovi zakona su rastegljivi, što ograničava zaštitu ljudskih prava. Takođe, SRS smatra da je ovakav zakon stvar prošlosti, jer bitno hendikepira delotvornu zaštitu podataka o ličnosti.
Član 12. zakona se odnosi na obradu podataka bez pristanka ličnosti. Ovaj član je, kao i mnogi drugi u ovom zakonu, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Član 42. Ustava Republike Srbije se odnosi na zaštitu podataka ličnosti i u prvom stavu navodi: "Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti" .
Član 53. Predloga zakona se odnosi na iznošenje podataka iz Republike Srbije i kao takav je nedopustiv, protivustavan i vređa dostojanstvo svake ličnosti. On je u suprotnosti sa članom 23. Ustava Republike Srbije, koji navodi, da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju. Znači, Republika Srbija, po članu 53. ovog Predloga zakona, može "da izvozi" podatke o svakoj ličnosti. Povereniku se daju neograničena prava i on je taj koji utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere zaštite podataka prilikom njihovog iznošenja iz Srbije i daje dozvolu.
Ovo je nedopustivo i skandalozno, jer je tek ovde raj za kršenje ljudskih prava, a takođe, i protivustavno. Član 3. Ustava Republike Srbije navodi da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Ko ovde pita građane Srbije? Koga je briga za njihova ljudska prava? Ovim zakonom građani Srbije su izjednačeni sa robom i mogu se izvesti u EU. Sa njima može da se zloupotrebljava, manipuliše, ucenjuje, preti, obmanjuje i da se građani Srbije zastrašuju. To nije bilo ni u zakonima pre 100 godina, i onda su se više poštovala ljudska prava.
SRS smatra da predlagač zakona, Ministarstvo pravde, Predlog ovog zakona nije uskladio sa Ustavom Republike Srbije i sa ljudskim pravima koja proističu iz mnogobrojnih konvencija Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, SRS smatra da Predlog ovog zakona ponižava i vređa dostojanstvo građana Srbije, čini ih nesigurnim, uplašenim.
Zbog toga je za SRS poštovanje ljudskih prava građana Srbije mnogo važnije nego dobijanje šengen vize koja je, kao i sve što EU nudi, na dugačkom štapu, pa zato poslanici SRS neće glasati za Predlog ovog zakona. Hvala. (Aplauz.)

Narodni poslanik Žika Gojković je zamenio svoj redosled sa narodnim poslanikom Nenadom Konstantinovićem, mojom omaškom nije pročitan na vreme. Ako se slažete, bez obzira što sam rekla da je završena lista poslanika, a vremena ima, poslanička grupa ima na raspolaganju 70 minuta da dobije reč. Izvolite.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, SPO podržava ovaj set zakona, izražava želju da se nastavi ovakvim korakom, i podržava napore nove ministarke u smislu rešavanja problema i stvaranja pravne države koja bi trebalo da bude osnovni temelj razvitka svake normalne države  koja želi da bude deo EU.
Ono što želim reći biće vrlo kratko. To predstavlja jedan deo opšte priče koja pokazuje svu kontradiktornost društva u kojem živimo i koliko smo, kao narod, kada su neke bolne teme u pitanju, poput ispravljanja nepravde iz prošlosti, vrlo malo odmakli, a samim tim, i napravili vrlo skromne korake kada je u pitanju priključenje EU.
Devedesetih godina je stvorena nova ekonomska elita, sastavljena uglavnom od skorojevića, profitera, ljudi koji su svoj kapital stekli u godinama dok su drugi gubili živote, dok su mnogi gubili svoje porodice, dok su mnogi gubili svoju imovinu.
Zamolio bih predsedavajuću, ako može da zamoli gospodina Todorovića, da završim. Možda on zna imena nekih ljudi koje spominjem i voleo bih da to čujemo za govornicom. Verujem da bi to bilo pravo osveženje za naše građane, pogotovo one koji su sami izjavili da su finansirali kampanju SRS, one stranke kojoj su, ponavljam, puna usta borbe za građane, isti oni profiteri koji su se bogatili na toj nesreći građana devedesetih godina, kada su gubili svoje najbliže.
Sa jedne strane, imamo ovu garnituru koja kupuje sve što poželi. Kupuje firme, kupuje ljude, kupuju fabrike, kupuje političke stranke, bilo da su u pitanju pozicije ili opozicije ovih 18-19 godina, od početka višestranačja, a sa druge strane, imamo grupaciju ljudi koja je sredinom prošlog veka izgubila sve što je imala, isključivo zbog toga što su drugačije mislili, što su imali, što su nasledili od svojih porodica. Ovo u stvari predstavlja jedan od najvećih apsurda našeg društva, jer to nije mali broj ljudi. Oko pola miliona ljudi u našoj zemlji, i bar još toliko u dijaspori, jeste cifra kojoj su oni kojima je monopolistički manifest bio mnogo bliži od Biblije, oduzimali imovinu, a da ta imovina do dana današnjeg nije vraćena.
Ovo predstavlja jedan od najvećih apsurda našeg društva, ali i veliki propust svih demokratskih snaga od 2000. godine naovamo. Naravno da ne želim da licitiram i reći ću samo jednu stranku, reći ću stranku kojoj pripadam, SPO, naravno, ne želi da izbegne odgovornost za ono što je propušteno da se uradi do sada. Zakon o ekstraprofitu je bio možda dobra prilika da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom, ali, nažalost, epilog je poznat i on nije bio zadovoljavajući.
Ono što je posle 2000. godine predlagala grupa čestitih i stručnih ljudi, na čelu sa gospodinom Čedomirom Čupićem, poput zakona o poreklu i imovini, jeste nešto što je predstavljalo svetlost na kraju tunela. SPO je zdušno podržavao te zakone i sam predlagao zakone o otvaranju dosijea, posle kojih bi mnoge stvari bile jasnije, pretpostavljam, i gospodinu Todoroviću.
Verujem da ova vlada ima kapacitet da uradi ono što je propušteno, da imamo snažnu pravnu državu, da borba protiv kriminala i korupcije bude stvarni prioritet, da ne bismo došli u situaciju u kojoj se danas nalazi jedna Bugarska. Ako ne bi bilo tako to bi bio možda jedan dokaz da još uvek ovom zemljom vladaju oni kojima je Komunistički manifest mnogo bliži od nekih drugih stvari, ali ono što mnogo više boli ove građane to bi bio dokaz i pokazatelj da nema iskrene želje da se ispravi jedna od najvećih nepravdi u istoriji našeg naroda. SPO i koalicija kojoj pripadamo je spremna da ove istorijske greške ispravi.

Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, pa Nada Kolundžija.

Gospođo Čomić, divna kamerna atmosfera, prisutni narodni poslanici koji žele da učestvuju u raspravi i stvoreni uslovi da se za 20 minuta nešto kaže o nekoliko ovih zakona koji su spojeni.
Na početku bih da prokomentarišem nešto što je sastavni deo obrazloženja dnevnog reda, maltene od 25. januara 2001. godine, a to je tu na dohvat ruke EU. Ovde nam se sada nudi nekoliko zakona – na dohvat nam je EU. Samo da vas podsetim, 2001. godine dođoše neki eksperti pa kažu – bankarski sistem mora da se sredi. Neko je pomislio da mora to da se uredi. Međutim, kod njega je bilo sređivanje uništavanje
Moramo to da sredimo onako kako je u zapadnoj Evropi. I tako napraviše kod nas; puče ovo u Evropi, odoše banke, idu banke, ko zna gde će ovo da se zaustavi, ali taj ekspert nam je rekao – nikako država ne sme da interveniše da se čuva bankarski sistem. Čusmo da Amerika silne milijarde odvoji da bi sačuvala bankarski sistem!
Svaki mućak može da bude ekspert u Srbiji, kaže naš'o sam pare na Kipru. Kad ga pitaše gde su te pare, pitao ga Zoran Đinđić, pitao ga Vladan Batić, pitao ga Velimir Ilić, pitala ga ''Fia'', ''Bia'', ''Mia'', ''Cia'', ''Dia'' – doneo 78 sanduka sa nalozima 10, 54, nigde para!
Stičem utisak da gospodin Cvetković, koji je verovatno premijer na uzdi, treba da izveze nešto što je naš brend, to je Mlađan Dinkić. Može da izveze i Radovana Jelašića. Jelašić može da ode u Nemačku da sredi njihovu centralnu banku, a Mlađan Dinkić, kao zametak MMF i Svetske banke, može da ode da pomogne Bušu, Obami, kome hoće. Kome hoće može da pomaže. Naravno, mogli bi da povedu i Đelića pošto on je već odavno tamo, sećate se ono - hajde, idemo, ode. Prvog sledećeg ponedeljka je dobio po nosu, u Briselu ćuti i ne sme da se pojavi.
Samo da vas podsetim, sve je ovo u temi koja se zove korupcija, jer je to prototip modernog evropskog čoveka, koji je za nepune dve godine, uz pomoć i bez pomoći tetke, zaradio 11,5 miliona evra. Postao je sinonim za uspešnog čoveka, prava priča o američkom snu.
U tim uslovima mi treba da pričamo o korupciji, da pričamo o borbi protiv korupcije. Gospođo Čomić, da je kojim slučajem napisano u nekom od ovih predloga zakona samo spisak afera od 2001. godine do danas, verujte, tri sata govornik bi mogao da bude za ovom govornicom i da promeni jedno dva litra vode, da samo navede koje su to afere. Korupcija – gde god se okrenete. Šta je izvor korupcije? Nešto je izvor, nešto je motiv, nešto je posledica. Tu kada se napravi greška, u tome, onda dolaze ovakvi zakoni.
Od 2001. godine naovamo krenula je manija proizvodnje agencija, direkcija, vladinih – nevladinih, pomoćnih, ovakvih, onakvih i bilo kakvih organa koji mogu biti i paradržavni organi, koji mogu biti i nešto čime se vi hvalite odraz decentralizacije, departizacije. Sve to možete da kažete, ali ima jedan mali problem. Nikada niste hteli da čujete šta vam se sa ove govornice dobronamerno savetuje. Tek na kraju svog mandata predsednika Narodne skupštine, Predrag Marković je priznao – slaba je vajda od tolikog broja zakona, kada se nijedan ne primenjuje.
Budite uvereni da će i ovi zakoni, verovatno ćete sačuvati tih 127 glasova, biti izglasani, ali oni suštinski neće da se primene. Da budem precizniji, selektivna primena zakona nije primena zakona, izvor svih naših zloupotreba nalazi se u ovom tipu partijske države. Ona menja svoj oblik, ali stičem utisak da najgori čuvar stada ovaca je vuk, a vi nas ubeđujete da on najbolje čuva. Zašto? Kolje jednu po jednu. To nam pričate. I onda imamo situaciju da se Savet zamenjuje sa Agencijom, a da vam kažem iskreno, nama nije potreban ni Savet ni Agencija za borbu protiv korupcije. Zašto?
Korupcija se rađa upravo tamo gde je država najjača. Javlja se u Vladi, javlja se u ministarstvima, javlja se na svim onim mestima gde čovek treba ponizno da dođe, da potraži i da dobije neku prestaciju od države, a kada je traži on je svestan da ne ispunjava uslove. Mora da ispuni samo jedan uslov, on može biti partijski, može biti materijalni.
Sada vas iz predsedništva da obavestim zašto se na dnevnom redu ne nalazi Zakon o javnim nabavkama. Taj zakon nije na dnevnom redu jer su neki, iz većine, procenili da je u ovom trenutku i suviše očigledno to što se nepokretnosti izbacuju iz Zakona o javnim nabavkama. Nije lako da se utvrdi da se iza toga kriju garniture ljudi koji su na lokalu bili na vlasti i koji su zahvaljujući lokaciji obezbedili spratove, ne stanove nego spratove.
I ako stanove izbacite ili poslovni prostor, drago mi je, ali ima prilike pričaćemo i o tome – kako neko zloupotrebi svoju funkciju, nekog direktorčića, da bi zaključio nekoliko ugovora o zakupu poslovnog prostora sa jednim gradonačelnikom. Niko ne vidi da on ima toliki broj stanova i prima mesečno po nekoliko hiljada evra, sve je čisto, sve legalno. Ovde dođe i kune se, priča, kritikuje nekoga tamo, a ne pogleda sebe. To su naši problemi.
Sada bih malo, redom, pošto ima ljudi koji su radili na ovom predlogu zakona – Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Šta je u osnovi krivične odgovornosti? Individualna krivična odgovornost, je li tako? Fizičko lice koje vrši krivično delo, da bi ono bilo odgovorno, ono mora da bude uračunljivo, mora da bude ''vino'', je li tako?
Kako ćete to da utvrdite kod pravnog lica? Vi sada kažete - ovo je specifični oblik krivične odgovornosti, ovo je primer neke objektivne odgovornosti. Pravno lice treba da odgovara i u slučaju kada je odgovorno lice neuračunljivo, i kada odgovorno lice, u trenutku postavljanja pitanja odgovornosti pravnog lica, više ne postoji. Koja je tu krivična odgovornost pravnog lica? Videli ste gde se žaba potkiva ili konj potkiva, pa ste digli nešto, da kažete, da oponašate.
Što nam niste rekli kakvo je iskustvo sa ovakvim zakonima u zapadnoj Evropi? Nema iskustva. Muče se zemlje oko ovoga, htele bi da oponašaju nešto što postoji u Americi, ali kod građanske odgovornosti, i hteli bi nešto da oponašaju što postoji u Velikoj Britaniji, a vi koji ste radili na ovome da li ste uzeli neku odluku Doma lordova? Da li ste videli neki pravni stav povodom ovog pitanja? Oni se već godinama muče sa problemom saučesništva, šta da rade, kako da rade?
Jeste li vi svesni da ste ušli u nešto što se zove zajednički zločinački poduhvat, da neko kao kolektivitet treba da odgovara za delo nekog pojedinca. Koja je svrha kažnjavanja – da se zaustave krivična dela?
Šta je vama, kod ovog predloga zakona, svrha kažnjavanja? Da ubijete pravno lice, da ga novčano kaznite, da ga stavite na neku listu, da biste dokazali – šta? Da će zahvaljujući tome što neko nije blizak sa vama doći na tu listu i biće kažnjen. Ne bih otvarao ova druga pitanja nedostatka ovog predloga zakona. Ovaj zakon fundamentalno ne može da bude u našem pravnom sistemu.
Dalje, šta zakonom može da se reguliše kada su u pitanju neki detalji koji se tiču slobode prava i obaveza čoveka i građanina? Može samo da se reguliše način i postupak, a ne mogu da se regulišu uslovi. Vi ste u svim ovim zakonima prevazišli to. Direktno ste ušli da regulišete nešto što jednostavno ne postoji kao mogućnost da se zakonom reguliše, zato što je dignuto na mnogo veći nivo Ustavom Republike Srbije, ali vi terate.
Kako možete da pričate o nekom zakonu o zaštiti podataka o ličnosti kada na svakom koraku imate zloupotrebe i niko nije odgovarao za zloupotrebu? Pre nekoliko meseci objavi se u novinama kompletan razgovor između dva lica, u pitanju je telefonski razgovor. Onda kaže ako hoćete na internet kliknete i dobićete i audio verziju. Da li je otišao neko u zatvor zbog toga? Ne. Zašto? Zato što to radi i država preko Saveta za nacionalnu bezbednost. Vi mislite da mi ne znamo da to vodi ovaj Rakić, a ne da vodi ovaj Vukadinović. Gde će Vukadinović da vodi, aman?
Znate, mi imamo problem sa predstavnicima vlasti kako njih da disciplinujemo, kako njih da uteramo u to da poštuju zakon. Kako može Skupština da natera Vladu i ministarstva da poštuju zakon kada ova skupština nije autohtona u donošenju zakona. Ovde postoje parcele: ako ovaj zakon izglasamo, Mićko će biti direktor Zavoda za udžbenike, a ako ga ne izglasamo – neće. Moramo da izglasamo da bi ovaj naš bio u Naftnoj industriji, a ako ne – onda neće biti ovaj u RTS-u.
Kada dođe neko i poziva se na pravo u Narodnoj skupštini samo možemo da se nasmejemo. Zašto? Ovde je samo odraz politike. Dokle god politika na ovaj način funkcioniše nema prava. Kakvo crno pravo može da postoji?
Koji sudija sme da primeni zakon kada se plaši da neki predsednik neke stranke ne dobije kijavicu? Ima da ga obriše. To su neke stvari koje meni, prosto, nisu jasne. Zašto dižete tamo noge kada vas niko i ne tera?
Što se tiče ovog zakona o oduzimanju imovinske koristi, na početku sam vam rekao, ova dva krivična zakona mogli ste malo da sredite sa gledišta odgovornosti, da malo pojasnite to oduzimanje imovinske koristi, i ovaj procesni u delu postupka kako se donosi rešenje o privremenom i trajnom oduzimanju i poseban propis koji bi rešio pitanje te Direkcije. Vi ste išli nekoliko koraka dalje.
Pobrkali ste šta je rasvetljavanje, isleđivanje i istraga. Ajde što ste to pobrkali, nego uopšte niste imali u vidu odredbe novog Zakonika o krivičnom postupku gde istraga prelazi kod javnog tužioca. Kako može jedinica u okviru policije da se bavi istragom? Valjda nekim isleđivanjem, rasvetljavanjem i postupanjem po nalogu istražnog sudije, što u suštini znači pojedine istražne radnje, prenete pojedine istražne radnje.
Vi ne znate šta je pravno lice. Država je pravno lice. Da li je ministarstvo pravno lice? Kako može Direkcija da bude u sastavu pravno lice, a ministarstvo nije pravno lice? Objasnite. Znam da sve može od kada je Dinkić došao. Valjda imate Trezor i tamo vam se vode računi. Pobrkali ste malo. Ko vrši nadzor? Državni organ. Od kada je ministar državni organ? Ministar je samo inokosni organ državnog organa. Šta, ne daj bože, ako umre ministar? Šta ćemo onda?
To su sve neka pitanja koja iz fundamenta ne dozvoljavaju da se ovi zakoni donesu. Vi kažete šengen viza, bela šengen, žuta, zelena, nije bitno to, ali nemojte, ljudi, da budete veći katolici od pape. Shvatite jednu stvar, Italija razmišlja kako da donese zakon da zaustavi te stvari koje se dešavaju od strane rumunskih državljana koji borave u Italiji. Formalnopravno jesu u toj istoj zajednici EU, ali imaju problem kako da se zaštite od nekih dela, od nekih pojava.
Vi uporno gurate, evo ga Đelić, idemo, idemo, stigosmo, u Atlantski okean upadosmo. Nemojte, ljudi, to da radite!
Malo tu pokažite upornost kada je u pitanju Kosovo i Metohija, pokažite upornost kada je u pitanju socijalni položaj građana u Republici Srbiji. Vi nećete o tome da pričate. Vama je potreban probni balon, magla.
Vi opstruišete život u Srbiji, da li vam je jasno? Sedite tu, čekate da prođe galama, usput ako možete neki medij da prevarite, da poslanici, naravno, po vama, opstruišu, čak kada dođu u instituciju zaduženu da se priča. Malo logike iskoristite.
Nije ovde jedna gospođa, ona se više javlja na medijima kao narodni poslanik nego u Narodnoj skupštini. Ode na ''Pink'', ode na ''B92'', drži predavanja. Izvoli, dođi u Skupštinu pa to kaži. Ne, tu ste zakovani. Zašto?
Nemate stav, nemate mišljenje, nemate ideologiju, drži vodu dok majstori odu. Mi čekamo. Gde je taj Božidar Đelić da nam objasni? Ripao je ovde kada je bio Zakon o finansiranju političkih stranaka, nismo mogli da ga smirimo. Nema ga, beži od teme. Šta nam daju kao rešenje? Neprimenljivo.
Milion puta sa ove govornice smo rekli da ne usvajate ovakav predlog zakona, u praksi neće moći da se sprovede.
Ne, vaša je taktika razvuci ga kapilarno, navodno pita se što više njih o nečemu, a u stvari se ne pita niko već se pita jedna politička stranka, pet tajkuna, jedna državna služba koja sve ovo muva, pravi mržnju, svađe, dogovore, pregovore. Zašto? Da bi se, navodno, vlast očuvala. Gde je država? Gde je narod?
Na jednoj od sledećih tačaka dnevnog reda jeste Zakon o državnoj granici. Znate li vi gde vam je državna granica? Ne zna ni onaj vaš ministar odbrane. On kaže – imamo jedan avion, popravili smo ga.
Nemojte, ljudi, povucite ove predloge zakona i dajte da se raspravlja nešto što život znači, a korupciju ste krenuli da sređujete na neki način, ali samo nastavite. Ako ste mogli nešto da čačnete u Zrenjaninu, pogledajte malo Novi Sad, pogledajte Beograd, pogledajte Skupštinu, nije problem.

Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Poštovani narodni poslanici, gospođo ministarka, gospođo predsednice, želim samo vrlo kratko da kažem da će poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' i DS sa zadovoljstvom glasati za ovaj set zakona koji predstavljaju zakonodavno zaokruženje jednog vrlo važnog pitanja, a tiče se sprovođenja nacionalne strategije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Moram da vam kažem da interes Srbije jeste da se izbori sa korupcijom, jer tu imamo svi nepodeljeno mišljenje da je korupcija ogromno zlo koje nagriza same temelje demokratskog društva, pa i ekonomije, i mislim da oko toga nismo imali nikakvih razlika. Razlike su se pojavile oko toga na koji način to može da se radi.
Mi mislimo da zaokruženjem ovog prostora adekvatnim zakonima stvaramo osnov za borbu, ozbiljnu borbu, protiv te pošasti u ovom društvu i ne krijemo da je jedan od razloga, takođe, usaglašavanje našeg zakonodavstva i u ovoj oblasti sa standardima Evropske unije kao pretpostavka za naše priključenje Evropskoj uniji. Istovremeno, ne krijemo da nam je bilo važno da ove zakone usaglasimo sa tim standardima i oni su u tom smislu usaglašeni i usvajanjem ovih zakona pravimo jedan važan korak ka ubrzanju evropskih integracija.
U raspravi u pojedinostima verujem da će biti prostora da se razmatraju pažljivo amandmani i da se prihvatanjem nekih amandmana tekstovi ovih zakona poprave.

Zahvaljujem.

Pošto na listi poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim pretres i pre nego što nam se obrati gospođa ministarka, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika. (Ne.)

Gospođo ministarka, izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, ja sam sa zadovoljstvom pratila raspravu o predlozima zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde.
Na samom početku želim da se zahvalim onim poslanicima koji su prepoznali značaj donošenja ovih zakona, pre svega zbog unutrašnjeg elementa, tj. usklađivanja našeg normativnog sistema u pogledu zaštite podataka o ličnosti i efikasnijeg suzbijanja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Drugi važan razlog, koji je, takođe, ovde istaknut, jeste i harmonizacija naših propisa sa propisima Evropske unije i olakšavanje putovanja naših građana u zemlje Evropske unije i u druge zemlje.
Smatram da sam dužna na kraju ove rasprave u načelu da dam obrazloženje povodom ovih predloga zakona. U pogledu Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti naglašavam da su u njegovoj izradi učestvovali, pored Ministarstva pravde, predstavnici relevantnih državnih institucija, kao što su: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo za telekomunikacije, predstavnici Bezbednosno informativne agencije, Vojno-bezbednosne agencije, kao i Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji. Takođe, učestvovali su i predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja, zatim, istaknuti profesori prava i predstavnici nevladinog sektora.
Naglašavam da je ovaj predlog zakona nastao kao rezultat usaglašavanja postojećih radnih verzija zakona o zaštiti podataka koji su izradili Ministarstvo unutrašnjih poslova, s jedne strane, i Centar za unapređenje pravnih studija, kao nevladina organizacija, sa druge strane. Prilikom izrade zakona vodilo se računa o odredbama Konvencije Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti. Takođe, Predlog zakona realizovan je iz Direktive 95/46 Evropskog parlamenta, kao bazičnog međunarodnog dokumenta koji uređuje ovu oblast.
Na navedeni zakon mišljenja su dali predstavnici Evropske komisije i Savet Evrope, koji su se pozitivno izrazili o navedenom Predlogu zakona. Ispred Saveta Evrope mišljenje je dao Grejem Saton koji je učestvovao u pisanju Zakona o zaštiti podataka Velike Britanije.
Slažem se sa izlaganjima narodnih poslanika koji su naglasili važnost donošenja zakona o zabrani diskriminacije i zakona o klasifikaciji službenih podataka.
Prvi zakon priprema Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a u pogledu zakona o klasifikaciji službenih podataka Savet za nacionalnu bezbednost doneo je zaključak kojim je naložio Vladi da pristupi pripremi ovog akta.
Povodom odredbi predloga zakona kojima se ograničava pristup određenim dokumentima povereniku ako bi se time ozbiljno ugrozio interes nacionalne i javne bezbednosti, odbrani zemlje, vođenje pretkrivičnog ili krivičnog postupka dok ti razlozi traju, ukazujem da je ta odredba u potpunosti preuzeta iz navedene Konvencije Saveta Evrope i Direktive. Takođe, ovakav stav zauzet je i u drugim međunarodnim dokumentima koji tretiraju ovu oblast.
U vezi člana 16. koji se odnosi na obradu naročito osetljivih podataka, ističem da je ova odredba u potpunosti preuzeta iz člana 8. Direktive 95/46. Ovi podaci mogu se prikupljati i obrađivati uz posebne mere zaštite i obrada mora biti posebno označena. Poverenik ima apsolutno pravo uvida i to po službenoj dužnosti. Pristanak se daje isključivo u pisanom obliku.
U pogledu sukoba nadležnosti između dva organa, naši pozitivni propisi i član 167. Ustava Republike Srbije je regulisao da odluku o tome donosi Ustavni sud. U pogledu Predloga zakona o Agenciji protiv korupcije i u vezi sa tim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, naglašavam da je razlog za donošenje zakona obaveza koja je proistekla iz relevantnih unutrašnjih propisa, kao što je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije koju je usvojila Narodna skupština, a u čijem usvajanju su učestvovali mnogi od prisutnih narodnih poslanika.
Član 6. Ustava Republike Srbije propisuje da se sukob interesa uređuje Ustavom i zakonom, što mi danas i činimo. S druge strane, obaveza donošenja ovih propisa ustanovljena je Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije, u čijoj ratifikaciji su učestvovali i mnogi od vas danas prisutnih. Ova obaveza proističe iz preporuke grupe država za borbu protiv korupcije i Saveta Evrope, koje su obavezne za našu zemlju.
U izradi ovog predloga zakona učestvovali su predstavnici relevantnih državnih institucija, strukovnih udruženja i nevladinog sektora, kao što je organizacija ''Transparentna Srbija''. Ekspertizu ovog predloga zakona uradio je Drago Kos, jedan od najistaknutijih stručnjaka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije i predsednik GREKO, znači, udruženja zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope. Na okruglom stolu, na kome su prisustvovali predstavnici svih organa i organizacija koji se bave borbom protiv korupcije, gospodin Kos je javno izneo mišljenje da će ovaj zakon služiti kao primer svim zemljama koje žele da se uhvate u koštac sa borbom protiv korupcije.
Predlogom zakona regulisano je da je Agencija nezavisno i samostalno telo, koje je dužno da podnosi godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, kojoj i odgovara za svoj rad.
Kao što sam iznela u prethodnom izlaganju, tela Agencije su Odbor i direktor.
U Odboru Agencije zastupljene su sve tri grane vlasti, kao i relevantna strukovna udruženja. Predviđeni su decidirani uslovi za izbor članova Odbora. Drugi organ je direktor, koji donosi odluke o povredi ovog zakona. Njegova ovlašćenja nisu apsolutna, jer ga u tome ograničava Odbor kao kolektivni organ.
Agencija ima obavezu da proverava blagovremenost i tačnost podataka iz izveštaja o prijavljivanju imovine na osnovu utvrđenog godišnjeg plana. Agencija to čini na osnovu predstavki.
Dozvolite mi da ukažem na nadležnost Budžetske inspekcije i Državne revizorske institucije koje, takođe, proveravaju rad organa u pogledu finansija, na osnovu utvrđenog godišnjeg plana, što znači da ne proveravaju sve organe svake godine.
U pogledu kruga lica koja imaju obavezu prijavljivanja imovine, ukazujem da je to pojam koji je regulisan Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije i odnosi se isključivo na javne funkcionere.
U vezi odredbi člana Predloga zakona kojim se dozvoljava funkcioneru da može vršiti i funkciju u organu strukovnog udruženja, na primer u sportskoj delatnosti, naglašavam da samo uz saglasnost Agencije može biti član udruženja, ali ne može primati naknadu za svoj rad, a ne može učestvovati u organima upravljanja takvog društva.
U pogledu Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ističem da je razlog njegovog donošenja potreba za efikasnijom i celovitijom borbom protiv kriminala, a naročito organizovanog kriminala i korupcije. Postojećim zakonskim rešenjima, ovaj institut je teško ostvarljiv u praksi, što sam obrazložila u prethodnom izlaganju. Potreba za donošenjem ovog zakona nalazi se i u međunarodnim obavezama naše zemlje, kao što je program koji je usvojila Evropska unija u cilju pristupanja naše zemlje, kako je nazvan Evropsko partnerstvo za Srbiju.
U izradi ovog Predloga zakona učestvovali su naši eminentni profesori krivično-procesnog prava, predstavnici suda i tužilaštva koji se bave procesuiranjem krivičnih dela organizovanog kriminala, predstavnici policije i Uprave za sprečavanje pranja novca.
Na ovaj predlog zakona mišljenje su dali stručnjaci Saveta Evrope. Predlogom zakona predviđeno je da se u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova ustanovi jedinica za istragu, kao specijalizovana organizaciona jedinica ovog ministarstva, koja će raditi po nalogu nadležnog tužioca na otkrivanju i privremenom oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Za postavljenje rukovodioca ove jedinice potrebno je pribaviti mišljenje Republičkog javnog tužioca.
Na osnovu dobrih rezultata u radu specijalizovanih organa za upravljanje oduzetom imovinom koje su ustanovljene u mnogim zemljama Evropske unije, kao predlagač zakona opredelili smo se za ovakav koncept. Razlog za to je i činjenica da upravljanje privremeno oduzetom imovinom stečenom kriminalom nije primeran zadatak sudova, te da bi ovaj način omogućio upravljanje oduzetom imovinom u cilju očuvanja njene vrednosti na način koji je predviđen Predlogom zakona.
Predlog zakona predviđa poseban postupak za privremeno i trajno oduzimanje imovine.
To je poseban postupak čija je procedura detaljno razrađena ovim predlogom zakona. Ističem da je ovaj predlog zakona isključivo procesnog karaktera.
Imovinu ne oduzima jedinica policije, već to čini isključivo sud.
Prilikom izrade Predloga zakona vodili smo računa o praksi Evropskog suda za ljudska prava i ti stavovi su pretočeni u odredbe ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica, naglašavam da su u njegovom donošenju učestvovali i profesori krivično-procesnog prava, predstavnici suda, tužilaštva i policije. Takođe, na ovaj predlog zakona pribavljena je ekspertiza Saveta Evrope i organizovana je javna rasprava. Donošenje ovog zakona predstavlja ispunjenje preporuka GREKO.
Međunarodne konvencije koje je, takođe, ratifikovala ova skupština predviđaju odgovornost pravnih lica. To su konvencije Saveta Evrope, kao što je i Krivično-pravna konvencija protiv korupcije i konvencije UN, kao što je Konvencija o borbi protiv korupcije i Konvencija o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Razlog za njegovo donošenje je činjenica da se, u većini savremenih demokratski uređenih sistema, odgovornost pravnih lica institucionalizuje, a da je njegovo donošenje naročito bitno u borbi protiv privrednog i organizovanog kriminala, kao i suzbijanje monopola određenih privrednih subjekata čije odgovorno lice izvršenjem krivičnog dela pribavlja korist za pravno lice.
Na kraju bih istakla, vezano za sve ove zakone, da su članovi GREKO 13. juna 2008. godine u Izveštaju o usklađenosti za Republiku Srbiju u pogledu primene preporuka koje su ranije dali u vezi sa borbom protiv korupcije, konstatovali da je od 25 preporuka 12 delimično ispunjeno, a da je za njihovo potpuno ispunjavanje potrebno donošenje zakona koji su danas na dnevnom redu.
Takođe želim da naglasim da će Ministarstvo pravde pažljivo i detaljno razmotriti amandmane na Predlog zakona, nevezano koja ih je poslanička grupa predložila, i da će na sve amandmane koji doprinose poboljšanju odredbi ovog zakona predložiti Vladi da ih usvoji.
Hvala vam na pažnji.