Gospođo predsednice, dame i gospodo, gospodine ministre, LDP glasaće za zakon o strancima u načelu. Smatramo da je odlično što je posle 28 godina napokon stigao na red i ovaj zakon. Podsećamo da je Zakon o strancima, koji je još uvek na snazi, zakon bivše države SFRJ i donet je 1980. godine.
Dobro je što ovaj zakon predstavlja harmonizaciju sa procedurom, propisima Evropske unije, dobro je što ovim zakonom u stvari mi osavremenjujemo i naš propis, dakle, propis koji reguliše zakonski odnos prema strancima.
Međutim, nije dobro to što očigledno, čim se spomenu stranci, kao uslovni refleks se pojavljuje problem oko državne bezbednosti, javnog poretka i odmah se pristupa zakonskoj regulativi da bi se taj javni poredak, državna bezbednost, zaštitili od stranaca.
U čemu je tu problem?
To je problem stare nomenklature, starog odnosa, zastarelog odnosa prema svetu, to je ksenofobičan odnos prema svetu. To dokazuju i ova dva člana 75. i 76, o kojima je dosta rečeno i ti članovi bi mogli na neki način da se i urede da stvarno budu, što se standarda tiče, savremeni, ukoliko bi se prihvatili amandmani LDP.
Oni se pre svega odnose na prijavljivanje stranaca i na prikupljanje podataka o strancima. Smatramo da nema nijedan realan razlog i opravdanje da se prijavljuju stranci odmah, bukvalno to je odmah, dvanaest sati je zaista kratko vreme, a neprijavljivanje stranaca drakonski se kažnjava od pet do 25.000 za fizička lica, a od 20 do 100.000 dinara za pravna lica.
Pri tome, pravna lica se kažnjavaju u sledećem izvršavanju tog prekršaja sa zabranom čak i delatnosti, što zaista smatramo da je preterano, jer ne vidimo razloga zašto bi se to tako uradilo i regulisalo i tako kažnjavalo. Nešto što smo malopre čuli da je predlagač bio prinuđen da ove odredbe na taj način reguliše s obzirom da nema neke tehničke uslove i nema neke kadrove koji bi mogli da te strance evidentiraju još prilikom prelaska granice, kako je to u ovim susednim državama oko nas.
Prema tome, zaista ne vidimo razloga što se ti amandmani LDP ne bi usvojili i zašto mi nismo mogli da postignemo neki dogovor i konsenzus oko svega toga još pre predlaganja ovog zakona.
Što se tiče prikupljanja podataka o ličnosti kad su u pitanju strancima, mislimo da je i to potpuno nebitno, jer automatsko preslikavanje nekih zakonskih rešenja iz stranih zakona naše domaće zakonodavstvo često ne rezultira odgovarajućim rešenjima, pa prema tome i taj način rešavanja prikupljanja podataka je potpuno nepotreban.
Napominjem da će LDP glasati za ovaj zakon.

Zahvaljujem. Gospodin Mirko Čikiriz.

Pokušaću da u ime Liste Za evropsku Srbiju i Srpskog pokreta obnove zarad naše javnosti, a i zarad cenjenih koleginica i kolega ukažem na svu važnost ova dva zakona i na ono šta mi očekujemo da će sutra konkretno da se desi u životu u smislu poboljšanja, ojačavanja i modernizacije svih naših službi, pre svega na graničnim prelazima.
Svi znamo da prvi utisak koji steknemo o nekoj državi steknemo na graničnom prelazu u momentu ulaska u tu zemlju. Dobro je što je pre nekoliko godina poslove granične kontrole od strane vojske preuzelo Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer znamo da je odlika totalitarnih režima da vas na granici sačeka vojska, psi, da vas odmah tretiraju kao potencijalnog tajnog agenta, špijuna, nekog ko će da podriva bezbednost zemlje.
Svi zakoni koje treba usvojiti, pre svega zbog nas samih, a i zbog potrebe usaglašavanja sa standardima Evropske unije, treba u potpunosti da budu evropski. Mislimo, iz Srpskog pokreta obnove, da u Evropu ne možemo ići i sa evropskim, ali malo i sa antievropskim ili zakonima ili pojedinim odredbama tih zakona.
Zbog toga treba ozbiljno razmisliti o ovim predlozima vezanim za član 75. zakona o strancima, jer ako Evropska unija počiva na principa pre svega slobodnog protoka ljudi, onda sama činjenica da će neki poslovni čovek doći u Srbiju i da će eventualno njegov domaćin morati najljubaznije da mu objasni da mora da se prijavi ipak policijskoj službi ukazuje da u toj zemlji i dalje nešto nije uređeno kao što je u zemljama Evropske unije. Utisak poslovnog čoveka neće biti onakav kakav stiče u drugim zemljama Evropske unije.
S druge strane, postavlja se pitanje da li je naša policija u potpunosti spremna da odgovori svim zadacima što se tiče evidentiranja i vođenja informacionih sistema na graničnim prelazima na način na koji se to radi u zemljama Evropske unije. Mi smo naravno apsolutno svesni činjenice da naša policija još u potpunosti nije ni kadrovski ni tehnički u tom delu osposobljena, ali od nečeg se mora poći. Zbog toga, kažem, treba vrlo ozbiljno razmišljati o ovoj vrsti amandmana.
S druge strane, na našim graničnim prelazima, pored vidljive korupcije, koja je naravno u manjoj meri prisutna u odnosu na recimo Bugarsku, koja je članica Evropske unije i koja upravo zbog velikog stepena korupcije i njenih graničnih službi trpi određene i velike posledice po svoju državu od zemalja Evropske unije, posledice kakve mi ne želimo sutra kada budemo u Evropskoj uniji da trpimo, i zbog toga smatramo da pre svega treba poći od iskorenjivanja korupcije na našim graničnim prelazima.
Zatim, ako neko dođe u našu zemlju i čeka 10, 12 ili 15 časova da uđe u zemlju, onda opet nešto nije u redu sa radom pograničnih službi, znači treba poboljšati propusnu moć postojećih graničnih prelaza, poboljšati infrastrukturu i tamo gde međunarodni saobraćaj i regionalni saobraćaj dozvoljavaju otvaranje novih graničnih prelaza apsolutno to uraditi.
Zbog toga Srpski pokret obnove naravno kao jedan veliki napredak ka ojačavanju ovih institucija i ugleda naše zemlje će glasati za ova oba zakona, ali sutra kod primene ovih zakona, pre svega zbog toga što je ovde ministar unutrašnjih poslova, očekujemo da ono što je postojeće u životu i što svi vidimo da se sutra u primeni ovih zakona otkloni. Hvala.

Zahvaljujemo.
Narodni poslanik Nikola Žutić.

Poštovani poslanici, poštovani gospodine ministre, u Predlogu zakona o zaštiti državne granice birokratski precizno se navode uobičajene jezičke formulacije i fraze o administrativnoj zaštiti granice preko carinskih i policijskih organa. Pominje se međunarodna granična saradnja i kooperacija, međutim, nigde se ne pominje vojna granična zaštita, vojne formacije u ovom predlogu zakona se uopšte ne predviđaju kao oblik granične zaštite.
Najpogubnija radnja koja je ugrožavala srpsku granicu kroz istoriju je antisrpska politika stranih faktora, ali i danas antisrpska politika Srba, a nesrba, instruisanih od liberalno-demokratske i socijaldemokratske Internacionale. Znači, danas je ipak najveća pretnja postojećim državnim granicama antisrpska politika, koju čak sprovode i neke stranke koje su na vlasti u postojećoj koaliciji.
Vjerskim, političkim i vojnim terorističkim akcijama smanjivao se srpski etnički, nacionalni, geopolitički i na kraju državni prostor. Srpski etnografski odnosno nacionalni prostor je sredinom 19. veka na zapadu bio određen linijom severna Istra – srpske Moravice u Gorskom Kotaru – Žumberak. Vjerskim prozelitizmom Vatikana i Rimokatoličke crkve odnosno rimokatoličenjem Srba i stvaranjem Hrvata, kao i islamizacijom Srba, taj iskonski zapadni srpski prostor sve više se približavao drinskim granicama.
Komunistički vođa Josip Broz direktno je odgovoran za povlačenje velikohrvatskih granica prema Srbiji. Čak je i antisrpska Đidina, odnosno Đilasova komisija, koja je 1945. godine povlačila granice Narodne Republike Hrvatske na štetu podunavskih Srba, dodelila Ilok i Vukovar Srbiji, ali je drug Tito, kako su ga obično zvali, najveći sin svih naših naroda, presudio da ta dva grada i opštinska područja sa srpskom većinom pripadnu Hrvatskoj.
Josip Broz je intervenisao protiv odluke Đidine komisije dopisivanjem na marginama dokumenta koji je Vukovar dodelio Srbiji sledeće: Zašto stari hrvatski grad Vukovar u Srbiji? Zbog ta dva grada koja je Broz dodelio Hrvatskoj na kraju su se vodile i nepotrebne krvave borbe 1991. na 1992. godinu.
Autonomne pokrajine su komunistički Brozov proizvod iz 1945. godine. Državnim demografskim terorizmom nad Srbijom od 1945. godine, broj Srba na Kosmetu je desetkovan. Kosmet je danas od moćnog dijela međunarodne zajednice proglašen nezavisnom državom.
Dalje, Vojvodina se pred očima svih nas odvaja od Srbije projektom statuta čiji su autori Ligaši i Pajtićeve demokrate. Dakle, preti izmena sjeverne granice, znači preti smanjenje Srbije.
U prošlom sazivu sam tokom 2007. godine u više navrata govorio o vojvođanskom separatizmu Srba neSrba iz Čankove Lige.
Tada nisam pominjao Pajtićeve demokrate, međutim, u to vreme pitao sam Vladu što misli preduzeti protiv antisrpskih akata otvorenog separatizma vojvođanskih Ligaša. Tada sam dobio odgovor da Vlada nema saznanja o takvim aktivnostima. Takav odgovor Vlade je iskoristio Nenad Čanak i šeretski pripretio da će tužiti svakoga ko ga proglasi separatistom.
Isto pitanje danas postavljam i gospodinu ministru, ovde prisutnom, kao članu Vlade: da li danas ima separatizma kod Ligaša i Pajtićevih demokrata? Inače je istoričarima poznato da je današnja Vojvodina, kao što sam rekao, Brozova antisrpska tvorevina, stvorena kao antisrpski autonomaški projekat, koji je trebalo da obezbedi ideološku i kulturnu celovitost habzburških zemalja i biti odskočna daska za širenje ideja velike Hrvatske. To nikako nije bila ona srpska Vojvodina iz 1848-49. godine, koja je zasnovana na svetlim tradicijama srpskog naroda u borbi za autonomiju na prostoru bivše Austrougarske monarhije.
Smatram da bi svaka ozbiljna država trebalo da preduzme mjere državne zaštite, preko hapšenja, procesuiranja i zabrane rada antidržavnim separatističkim elementima. I u ranijem sazivu sam isticao koji su to vidni uspjesi vojvođanskih separatista, od potihog razbijanja informativnog prostora Vojvodine, preko osnivanja posebne vojvođanske televizije.
Zatim, tu je kulturno-naučni institucionalni separatizam ostvaren preko nesmetanog djelovanja Vojvođanske akademije znanosti i umetnosti, zatim, vojvođanske zastave se neometano vješaju prilikom raznih obljetnica. Dalje, pominju se vojvođanski pasoši, negdje se svira i vojvođanska himna, na nekakvim sportskim utakmicama.
Predsednik skupštine Vojvodine Kostreš otvoreno se zalaže za državu Vojvodinu, zahtijevajući ništa manje nego zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast za novu panonsku državu. Međutim, on samo naivno tvrdi da se on ne zalaže za nezavisnu Vojvodinu, već samo za autonomnu regiju. Slično su nekada govorili i hrvatski separatisti u Kraljevini Jugoslaviji, Radićevci, Mačekovci, a i Brozovići.
Dakle, zlokobna je činjenica da se vojvođanski separatizam provodi prema hrvatskom uzoru. Čuju se parole o ekonomskoj eksploataciji Vojvodine, "vojvođanska lisnica u vojvođanskom džepu", kao što je nekada i Maček govorio u Hrvatskoj. Na povike da se radi o stvaranju nezavisne države Vojvodine, Čanak, kao i nekada Stjepan Radić, kaže da se samo radi o benignoj, bezopasnoj autonomiji i regionalizaciji države.
Dakle, postavljam pitanje ministru i ostalim članovima Vlade - šta misli preduzeti Vlada da spreči ovakav otvoreni separatizam novog vojvođanskog antisrpskog fronta, kakav je nekada bio front Dude Boškovića u Kraljevini Jugoslaviji, i time spreči preostali dio Srbije da se ne komada po uzoru na KiM.

Po Poslovniku, narodna poslanica Olena Papuga.

Član 226. Molila bih gospodina Žutića da ne govori napamet, da prouči Ustav iz 74. godine i molim ga da razmišlja o tome da Vojvodina ima neka svoja stečena prava koja hoće da joj se vrate.

Replika, izvolite.

Vi svi znadete na koji način je Ustav iz 74. donesen, bez srpske većine. Određen broj Brozovih agenata, tzv. Srba je, bez ikakve srpske većine i bilo kakve legalne odluke, nametnuo taj Ustav iz 1974. godine. Ovo više nije Brozova Jugoslavija. Ako ostane Vojvodina u ovom sastavu, to je skoro pola Srbije.
Dakle, nije to ona velika Jugoslavija, u kojoj je Srbija raskomadana. Ako se ne budu stvarale oblasti Srem, Banat i Bačka, taj severni deo Vojvodine će se uskoro odvojiti kao zasebna država. Prosto je neverovatno da pola države ima određene privilegije u odnosu na ostali dio, pogotovo u odnosu na Šumadiju.

Narodna poslanica Milica Vojić-Marković.