Zahvaljujem. Prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju reč ima gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva za prosvetu i obrazovanje, mi iz poslaničke grupe Nova Srbija podržaćemo ovaj predlog zakona i dužna sam da vam kažem samo nekoliko reči o tome zašto smo se odlučili da podržimo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, bez obzira na manjkavosti koje on sadrži.
Pre svega, ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju bave se sa dva najvažnija resursa koja u ovom trenutku Srbija ima, to su mladi i obrazovanje. Svi znamo da je obrazovanje najskuplja roba koja postoji na svetu i svi znamo, ili bar imamo saznanja o tome, da je Srbija decenijama bila lider u kvalitetnom obrazovanju u svetu. U ove dve decenije devastiranja društva, devastiranja svih institucija, svih vrednosti, mogu sa ponosom da kažem jer sam profesor, da je prosveta najviše očuvala svoje dostojanstvo i bila najvažniji branilac mladih u onom opštem rasulu koje nas je zahvatilo.
Pošto dolazim iz Sombora, iz grada koji je na ovim prostorima na Balkanu i u ovom delu Evrope iznedrio najstariju učiteljsku školu, koji je poznat po tradiciji obrazovanja, pre svega, učitelja, smatram da moramo omogućiti, bez obzira što to ima neke nedostatke, da se na ovakav način upiše veći broj mladih ljudi na univerzitete, da veći broj mladih ljudi dobije šansu da stekne visoko obrazovanje.
Sa visokim obrazovanjem imate veću šansu da gradite svoju bolju budućnost. Da li će je svi iskoristiti? To zavisi od njih samih. Ali, na nama je da im pružimo tu šansu, tu priliku.
To što će se pustiti malo kriterijumi ne znači da će se spustiti i kvalitet obrazovanja. Čvrsto verujem da profesori to neće dopustiti, čvrsto verujem da oni ljudi koji su 20 godina u ovom društvu trpeli to da od institucije, kako je rekao jedan prethodni sagovornik a u tome ga potpuno podržavam, dakle, od institucije koju su predstavljali dođu do socijalnih slučajeva, nisu poklekli u svojoj misiji, neće dopustiti ni sada ni nadalje da ta misija izgubi svoj značaj i svoju veličinu u društvu.
Dakle, mi smo se obavezali da tu misiju i tu obavezu, da ova dva resursa, najznačajnija resursa koja u ovom trenutku Srbija ima, opet ponavljam to su mladi i obrazovanje, da ih podržimo, da pomognemo da oni i nadalje traju.
Nemojte zaboraviti, profesori su najznačajniji, jedan od ona tri sveta stuba koja svaka država ima, odnosno učitelji i profesori. Ako vas vojska uči kako ćete da koristite oružje, prosveta, učitelji i profesori vas uče protiv koga, a to je mnogo važnija misija i mnogo značajnija za jedan narod. Dakle, mi smo dužni da omogućimo da mladi imaju svoju šansu i ovo je jedan od načina da to učinimo.
Pre svega, moramo znati da reforme u obrazovanju su najsporije i najteže reforme. To su najbolnije reforme i njihovi se rezultati vide mnogo kasnije nego što se one sprovode, zbog toga su one posebno osetljive i zbog toga njih sprovode najodgovorniji ljudi, i odatle kod profesora, kod učitelja, kod svih nas koji u prosvetu nosimo tu misiju, koja nije plaćena, ali ima neke nagrade koje se ne mogu meriti novčanim sredstvima, i mi smo zbog toga srećni i ponosni, i zbog toga mi ne odustajemo od te svoje profesije.
Dakle, mi ostajemo i nadalje u tom zadatku čvrsti i nepokolebljivi da treba pružiti šansu obrazovanju, da treba pružiti šansu mladima, i da ne treba odustati od reformi, da nijedan zakon o obrazovanju nije savršen, ali to je dug put na kome moramo svi zajedno da trajemo. Hvala.

Reč ima predstavnik Demokratske stranke Srbije, a u funkciji predsednika Odbora.

Gospođo predsedniče Skupštine, dame i gospodo poslanici, vrlo kratko, Odbor za prosvetu je upravo završio svoj sastanak. Vi ćete za koji minut dobiti napismeno ovo što ću sada da vam kažem, a pretpostavljam da mi možete verovati na reč.
Odbor je većinom glasova prihvatio izmene i dopune Zakona i isto tako prihvatio amandman, koji je inače prihvatio i gospodin ministar, gospođe Jagode Jorge, koji ste čini mi se dobili. Dakle, Odbor je prihvatio u načelu Predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i prihvatio amandman gospođe Jorge. Eto, toliko.

Reč ima poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo jedan ozbiljan zakonski projekat, koji je usvojen negde pre tri godine, negde septembra 2005. godine, i mi smo od tada, srpski radikali i uopšte naša poslanička grupa SRS, dali velike rezerve i ukazali na velike manjkavosti ovog zakona o visokom obrazovanju, kao i o Zakonu o osnovnom, srednjem i predškolskom obrazovanju.
Naime, ugrađivanjem Bolonjske deklaracije u naše obrazovanje gotovo da je napravilo haos u prosveti i opštem obrazovanju iz razloga, što je pomenuo moj prethodni kolega iz SRS, što naše društvo nije bilo spremno ni materijalno, ni prostorno, ni intelektualno, pa mogu da kažem i kadrovski, da prihvati takvu deklaraciju, odnosno da izgradi neki nivo koji su osmislili neki u Evropi.
Vama je poznato da Bolonjsku deklaraciju primenjuje malo zemalja u Evropi i uglavnom ona služi za izvoz, odnosno za Istočnu Evropu, i to je sada nametnuto i vama koji sedite ovde, pa je onaj pretprethodni parlament imao jednu tešku obavezu da raspravlja o tim zakonima i normalno sa nekom većinom usvoji sve one zakone koji danas evo trpe promene.
Ne samo ovaj Zakon o visokom obrazovanju, nego i zakon o osnovnom, srednjem i predškolskom obrazovanju mora pretrpeti ozbiljne promene i ozbiljnu dogradnju. Ne treba neko da shvati da smo mi srpski radikali generalno protiv promena, protiv napretka u obrazovanju, ne želim da neko shvati da smo staromodni u tom pravcu, ali želim da kažem, kako je i sam ministar ovde izneo, da se ono što ste vi odnosno što je vama nametnula Evropa nije pokazalo u praksi i da jednostavno je degradiralo naše obrazovanje kompletno.
To pokazuju sada procenti uspešnosti na visokom obrazovanju i postizanju ESPB tih bodova, koji eto kažemo nisu generacije dostigle, mi iz prosvete ako krivimo učenike, a nas pravdamo, verujem da ne treba ni da radimo tamo i da nam nije mesto u obrazovanju. Nije to problem.
Problem je sasvim druge prirode. Problem je što od 2000. godine pa naovamo mnogi privatni fakulteti i mnoge više škole u tom vremenu dobile su licencu odnosno akreditaciju za osnivanje i za rad. Jednostavno, sada je aktuelno fabrikovanje kadrova sa svih strana.
Jednostavno, profesor koji sada radi u osnovnoj, srednjoj školi ili na fakultetu, ako primeni bodovanje, videćete da je u pitanju kvantitet, a nikako kvalitet znanja. Treba da je učenik redovan, da dođe, da uredi neki rad, treba da prisustvuje, da učestvuje u nekim takmičenjima, u nekim vašim radionicama i sve mu se to boduje. Nažalost kvalitet znanja, kao što je bilo ranije, ne boduje se i ne vrednuje. To košta sve nas, to košta ceo naš sistem. Mi treba to ozbiljno da shvatimo i razmislimo o svemu što danas činimo.
Došli smo u situaciju kada treba da primimo pravnike u državnoj upravi, u opštini, u Republici Srbiji, Vladi Srbije, i dobijemo sa BK fakulteta, ima prosek devet zarez nešto, a sa Beogradskog državnog univerziteta ima prosek šest zarez nešto. Molim vas da sami stavimo ruku na srce pa da kažemo za koga bi se pre opredelili. To je ono što nije dobro i što nije merilo danas primenom Bolonjske deklaracije, odnosno ono što vi Evropejci zagovarate.
Znači, to su ozbiljni problemi celokupnog našeg društva i sistema obrazovanja. Ne mogu da vas ne podsetim, došao je i ministar Obradović, imao sam priliku da budem zamenik ministra prosvete u Vladi, pa smo vršili nostrifikaciju diploma u to vreme od 1997. do 2000. godine. Imali smo slučaj da učenik iz onog usmerenog obrazovanja, iz škole Stipe Šuvara, odseli se u Ameriku da tamo živi sa porodicom i nakon pet, šest ili 10 godina, ne mogu tačno reći, vrati se da živi u našu zemlju i treba da izvrši nostrifikaciju takve diplome. Bio sam očevidac da je taj učenik bio na popravnom ispitu u dva navrata, odnosno tada nije bilo ponavljanja, nego je u junu imao slabe ocene, tako da je nekako završio to usmereno obrazovanje, a kada je otišao u neki grad u Americi, on je imao sve odlične ocene, odnosno imao je odličan uspeh.
To mi je bilo neko merilo i povod da tada zaključim kakav je renome imalo naše obrazovanje u tom vremenu, a kakav renome i ugled ima danas.
To je stvarno degradacija školstva. To govore i naši učenici, od osnovne, srednje škole, pa i fakultetski obrazovni ljudi, odnosno na visoko školskim ustanovama, magistri i doktori, koji pokazuju svoje uspehe na takmičenjima, na svojim patentima, na svom znanju i umenju.
Mogu slobodno da kažem da zadnjih tri-četiri godine taj procenat sigurno pada, a to je nešto što mi treba zajedno, pedagozi, psiholozi i sociolozi da se uključe, da bi dogradili naše zakone o predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju i tako prilagodili našim uslovima, uslovima našeg podneblja, našoj inteligenciji.
Što se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, moram da kažem da smo mi tada imali gotovo na svaki član amandmane, koji su bili sistematski povezani da poboljšaju, koliko smo mogli tada 1995. godine, ovaj zakon. Nažalost, većina nije to prihvatila.
Sećam se, tada je i SPS podržavao tu manjinsku vladu, ako ne grešim, ali nije podržala naše amandmane. Danas smo došli na neko poboljšanje koje se vidi u ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Moram reći, kao prirodnjak, da u ovom predlogu dopune zakona ima mnogo manjkavosti, ne samo jezičkih nego i pravnih nedorečenosti, pa će malo ko shvatiti šta se želi članom 2. postići, gde on treba da se dogradi, ugradi i da li je ovo aneks ovog zakona ili nešto što traje u određenom periodu.
Prvo, pošto sama izmena i dopuna nije išla redom kako su članovi pobrojani u ovom zakonskom projektu, osvrnuću se na član 2. i prva reč kaže: "izuzetno od odredbe člana 84. stava 4. i člana 88. stavova 1. do 4. Zakona".
Reč "izuzetno" se može smatrati dvojako. Mislim da ovo pravno nije dobro i jezički, da je ovo dvosmisleno i verujem da oni koji pišu ovaj predlog zakona u Ministarstvu prosvete treba da pogledaju ove stvari.
Ovde imamo u članu 2. promene, gde se uglavnom predviđa da studenti koji su upisani na osnovne studije na visokoškolskoj ustanovi posle stupanja na snagu zakona, a zaključno sa upisom u prvu godinu osnovnih studija školske 2009/2010. godine, mogu zadržati status studenata koji se finansiraju iz budžeta, odnosno mogu nastaviti studije u statusu studenata koji se finansiraju iz budžeta. Znači, ovim se želelo produžiti i poboljšati status studenata, što govori da ovaj zakon nije bio primenljiv.
Normalno, ovde se predviđaju SPB bodovi.
Mislim da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje bio zadužen ne samo da promeni Predlog zakona gde se predviđa da ovi SPB bodovi budu 60, oni su morali taj izveštaj dati Odboru za prosvetu, odnosno bar jednom u godini dana, kako tamo piše, izvestiti Narodnu skupštinu, jer prvi put stvarno čitam i čujem da je do sada taj broj bodova bio 42. Normalno, u školskoj godini se povećava na 48, 54 u 2009/2010.
Ako ministar kaže da je do sada istraživanjem pokazano da je ovaj procenat bio oko 22 do 30% ovih bodova, mislim da je opet ovo jedan namet koji verovatno studenti neće lako ispuniti, što znači da će ponovo doći na udar ovog zakona o izmenama i dopunama.
Ovde imaju i nekakve nedorečenosti u ovom zakonu. Misli se na član 84, znači član 88. stav 1. Ovde se izuzima iz člana 84. Znači član 88, ali se kaže da studenti koji se finansiraju iz budžeta, koji u toku školske godine, u okviru upisa na studijske programe, a po položenom ispitu, steknu 60 SPB bodova, imaju pravo da se u narednoj školskoj godini finansiraju iz budžeta. Tako redom, svi ovi stavovi su kontradiktorni ovom predlogu, jer ovaj član 2. je trebalo dograditi u ovom članu 88, ili mu naći mesto kao aneks ili dopunu, kao što sam rekao pre.
To je ono što je generalno meni nejasno. Možda vi na svoj način možete to da odredite. Član 123. stav 1. kaže: "... za dve godine po isteku redovnog trajanja studija" zamenjuju se rečima: "najkasnije do kraja školske 2011/2012. godine".
Gospodo, ako shvatimo da se član 123. menja ovom dopunom, gospodine ministre, da vam pročitam član 124. koji, tu je kolizija, i dalje važi: "studenti koji se upisuju na visoko školskoj ustanovi posle stupanja na snagu ovog zakona i studenti iz člana 123. stav 5. ovog zakona, imaju pravo da studiraju po uslovima i pravima studija propisanim od stupanja na snagu ovog zakona, a koji se odnosi na status studenata u pogledu finansiranja od isteka dve školske godine od dana stupanja na snagu ovog zakona". Znači, ovde je trebalo izvršiti dopunu člana 124.
Dalje, što bih još želeo da kažem, na kraju, što se tiče akreditacije visokoškolskih ustanova i programa studijskih, mislim da se u tome kasni, a koliko se sećam, u zakonu je bilo to do jula 2008. godine. Možda ovde nisam u pravu ali se kasni.
Međutim, u postupku utvrđivanja akreditacije, kao i ovaj zakon što nije dorečen, mnogo me interesuje da li, a to je ujedno i pitanje gospodinu ministru, da li mnoge visokoškolske ustanove koje nisu podnele do danas zahtev za akreditaciju, šta će se desiti sa tim visokoškolskim ustanovama, a posebno privatnim fakultetima, koji ne ispunjavaju uslove rada po ovom zakonu. Vi znate da treba da imaju najmanje 60% redovnih profesora, u stalnom radnom odnosu, izvinjavam se, kod fakulteta u unutrašnjosti bilo je manje predviđeno.
Želeo sam toliko da kažem. Mislim da bi ove primedbe trebalo uvažiti. Trebalo bi ovde dograditi ovaj predlog za izmenu i dopunu ovog zakona da bude jezički i pravno ispravan.
Mi, srpski radikali, imaćemo amandman o kome ćemo kasnije diskutovati. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku reč ima gospodin Dušan Marić.

Samo bih iskoristila ovo vreme dok gospodin Marić dolazi, da vas obavestim da je očigledno da ćemo u 18,00 časova biti na ovoj tački dnevnog reda i da ćemo danas raditi do završetka ove tačke. Sa radom ćemo nastaviti sutra u 10,00 časova po dnevnom redu.

Mislim da je poželjno moje objašnjenje, ali da vam je sasvim jasno, radi se o izuzetno značajno dnevnom redu koji treba da završimo, kako bismo dali mogućnost Skupštini da radi u svim segmentima, uključujući sva njena tela i odbore.

Izvolite, gospodine Mariću. Znači nastavljamo rad sutra u 10,00.

Dame i gospodo, gospodine ministre, koristim priliku da su predstavnici Vlade prisutni na ovoj sednici da postavim pitanje Vladi: šta Vlada Srbije misli da preduzme po pitanju zaustavljanja elementarne nepogode koja već pet godina traje u Velikoj Plani?
Već pet godina 50.000 stanovnika Velike Plane, a među njima 8.000 dece, umesto vode za piće iz vodovoda pije tehničku vodu, koja je zbog velike koncentracije nitrata, izuzetno štetna, ne samo po zdravlje nego nije dozvoljeno po medicinskim parametrima da ta ista voda bude korićena za pranje sudova, za kupanje i kuvanje.
Znači, 20.000 stanovnika grada Velika Plana već pet godina vodom snabdeva jedna cisterna stara 35 godina kapaciteta 5.000 litara. Ponavljam, grad od 20.000 stanovnika vodom za piće snabdeva jedna cisterna kapaciteta 5.000 litara. To je 250 mililitara vode za piće po glavi stanovnika.
Građani Velike Plane imaju tri mogućnosti. Jedna je da svakog dana odvoje dva-tri sata vremena da dežuraju u gradu i čekaju nailazak cisterne, druga mogućnost je da kupuju flaširanu vodu za piće. Ako uzmemo da jedna porodica dnevno potroši oko 10 litara vode za piće, to je dnevno 150 dinara, a mesečno 4.500 dinara. Taj luksuz da mesečno za vodu izdvoji 4.500 dinara u Velikoj Plani sebi može da priušti jedan ili dva posto stanovništva. U Velikoj Plani većina ljudi ne radi. Oni koji rade, rade uglavnom za mjesečnu nadoknadu...

Gospodine Mariću, udaljili ste se od teme, ali privedite kraju, molim vas. Neću vas prekidati, završite.

Znači, oni koji rade, rade uglavnom za nadoknadu za osam do 12.000 dinara.
Treća mogućnost koju koristi najveći broj građana Velike Plane jeste da pije vodu iz vodovoda i tako na direktan način ugrožava svoje zdravlje. Postoji samo jedno rešenje ovog problema i zato sam se javio za reč, a to je izgradnja vodovoda za prečišćavanje vode u Velikoj Plani. Prema procenama, ta fabrika treba da košta negde oko pet-šest miliona evra.
Možda je to za nekoga veliki novac, međutim stvarno da pet miliona evra za zdravlje 50.000 ljudi nije veliki novac i da Vlada treba da odvoji ta sredstva. Poređenja radi, prije mesec dana pojavio se problem snabdevanje vodom nekoliko opština u zapadnom delu Republike. U roku od dva dana Vlada Republike Srbije odvojila je 75 miliona evra za rešavanje tog problema.
Kao što sam rekao, Velika Plana čeka pet godina da Vlada Srbije izdvoji pet miliona evra za rešavanje ovog problema. Molim predstavnika Vlade da prenese gospodinu premijeru ovo što sam rekao i da Vlada zaista preduzme neke mere kako bi se ovaj problem što prije riješio. Hvala.