Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu prihvatila je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 49. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pri kraju smo rasprave o amandmanima podnetim na ovaj Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Hoću vrlo kratko da se obratim vama, gospodine Jankoviću. Ne znam odakle vam zaključak da je neko od narodnih poslanika, s obzirom na to da su uglavnom poslanici Srpske radikalne stranke govorili o amandmanima, pogrešno razumeo ko će primenjivati ovaj zakon, odnosno na koga se odnosi. Sami ste rekli u kojim slučajevima ćete i vi biti uključeni u primenu. Mi smo se vama obraćali iz tog razloga, a pre svega zbog toga što ste vi jedan od retkih državnih funkcionera koji su sa uvažavanjem pristupili i ovom predlogu zakona i u odnosu sa narodnim poslanicima. Samo je na tom nivou bila ta komunikacija.
Mislim da ste primetili da smo mi vrlo studiozno obradili ovaj zakon i naravno da znamo ko će da ga primenjuje. Ovo je čisto radi javnosti, da ne bude zabune da ne znamo o čemu govorimo.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na član 57. Član 57. reguliše kaznene odredbe. Predviđeno je da se novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazne za prekršaj rukovalac, obrađivač ili korisnik koji ima svojstvo pravnog lica, pa je nabrojano u 17 tačaka u kojim slučajevima će se izreći ove kazne.
Naša načelna primedba, koju nismo formulisali kroz amandman zato što takvi amandmani nikada od strane predstavnika Vlade nisu prihvaćeni, i principijelni stav SRS-a jeste da je raspon kazni od 50.000 do 1.000.000 dinara neprihvatljiv. Neprihvatljiv je iz razloga što se primenom ovog zakona i ovih kaznenih odredaba stvara velika mogućnost za zloupotrebe. Ako neko treba da proceni da li će neko biti kažnjen sa 50.000 ili sa 1.000.000 dinara za isti prekršaj, onda zaista svaka čast onome ko će se upustiti u to da određuje visinu kazne u ovakvom rasponu.
To je nešto što je prisutno u svim zakonima, u svim predlozima zakona koje dobijamo poslednjih osam godina. To je veoma loše rešenje. Slobodno može da se tvrdi da ovakve kaznene odredbe u zakonima koji se donose u ovom parlamentu i te kako doprinose korupciji, jer kaznene odredbe primenjuju državni organi. Znate, ako se kaže da će neko biti kažnjen ako obrađuje podatke bez pristanka, suprotno uslovima iz člana 12. ovog zakona, taj neko može da se kazni kaznom od 50.000 i od 1.000.000 dinara i svim onim ciframa između 50.000 i 1.000.000 dinara. Dakle, ovo nije dobro rešenje.
Ali, dobro, vi donosite ovakve zakone i zato Srbija ne može da se pomeri sa dna lestvice kada je u pitanju korumpiranost državnih organa. Umesto da donosimo takve zakone koji će što je moguće više da suzbijaju, odnosno sprečavaju zloupotrebe, mi na izvol'te dajemo zakone nekim ljudima koji u velikom broju slučajeva nisu dostojni da vrše ovakve funkcije i da obavljaju ove poslove. Naravno, tada redovno dolazi do zloupotreba.
Amandman se odnosi na nešto sasvim drugo, na to da ovom novčanom kaznom u ovom rasponu, ili kaznom koja se utvrdi, treba da bude kažnjen za prekršaj onaj ko bude odgovoran za gubitak ličnih podataka, tj. gubitak medija na kojem se oni čuvaju.
Ovaj amandman je obrazložen vrlo kratko, u jednoj rečenici: "Sa širenjem primene računara i korišćenjem digitalnih medija za obradu i čuvanje podataka raste i mogućnost da se lični podaci građana izgube, a zbog važnosti ličnih podataka neophodno je i ovo predvideti kao prekršaj."
Ceo dan danas smo govorili o tome šta sve, u pozitivnom i u negativnom smislu, može proisteći zbog sve šire primene računara i korišćenja digitalnih medija. To svakako kao tehnološki uspeh treba pozdraviti, ali bojim se da mi još uvek nismo na tom nivou da možemo i stručno i, rekla bih, moralno da se koristimo ovim i da primenjujemo ove zakone. Zbog toga mislimo da je dobro da se sve što eventualno može da se desi u primeni ovog zakona kao zloupotreba bude regulisano kroz kaznene odredbe.
Ako ovde imate 17 nabrojanih tačaka, 17 slučajeva kada može da se desi prekršaj prilikom primene ovog zakona, ne vidim nijedan opravdan razlog, gospođo ministre, zašto i ovaj amandman niste mogli da prihvatite. Vlada je rekla da amandman ne prihvata, kaže, "budući da je prekršaj koji se amandmanom predlaže već propisan u odredbi člana 57. stav 1. tačka 11) Predloga zakona".
Tačno je da u ovom članu u tački 11) stoji da će se ovom kaznom kazniti onaj ko postupi suprotno obavezi preduzimanja mera iz člana 47. stav 2. ovog zakona. Takođe je tačno da u članu 47. stav 2. predloga ovog zakona stoji: "Rukovalac i obrađivač dužni su da preduzmu tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka, u skladu sa utvrđenim standardima i postupcima, a koje su potrebne da bi se podaci zaštitili od gubitka, uništenja, nedopuštenog pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, kao i da utvrde obavezu lica koja su zaposlena na obradi da čuvaju tajnost podataka."
Ako je neko dužan, a to stoji na početku ovog teksta, onda taj koji je dužan mora da odgovara ako ne izvrši svoju dužnost. U ovom slučaju je predviđena prekršajna kazna. Na neki način Vlada u jednom delu jeste u pravu, ali u potpunosti nije. Ovo što je predloženo kao amandman uopšte ne bi smetalo.
Naprotiv, doprinelo bi pravednijoj, boljoj i bezgrešnijoj primeni ovog zakona. Ako idemo logikom ovog obrazloženja Vlade, onda bi svih ovih 17 tačaka bilo suvišno i moglo bi samo da se kaže – novčanom kaznom od 50.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se svako ko na bilo koji način prekrši bilo koji član iz ovog zakona.
Smatramo da je trebalo da prihvatite ovaj amandman, kao što je trebalo da prihvatite veliki broj amandmana ili gotovo sve amandmane koji su danas ovde obrazlagani i koje su podnosili narodni poslanici; mislim da su sem Srpske radikalne stranke predstavnici LDP-a podnosili amandmane, a takođe i Zaštitnik građana. Činjenica je da su svi ti amandmani koji su podneti mogli da postanu sastavni deo zakona. Time bismo dobili jedan kompletan zakon koji ne bi bio u nekoj skoroj budućnosti ponovo pred narodnim poslanicima kroz eventualne izmene i dopune.
Rekla sam vam u prepodnevnom delu prilikom obrazlaganja jednog amandmana, a to vam i sada ponavljam, da sam sigurna da će ovaj zakon vrlo brzo morati da dođe ponovo ovde na doradu zato što je očigledno da je navrat-nanos rađen u Vladi, ili je u pitanju loš prevod, pošto su vaši zakoni uglavnom prevod zakona iz belog sveta, najčešće neprilagođeni uslovima koji su na delu u Srbiji.
Zato bi bilo dobro... i zato smo ceo dan raspravljali i o amandmanima narodnih poslanika koji nisu iz SRS, da bismo vam skrenuli pažnju na to da kao Vlada morate da vodite računa o tome da kada nam ponudite jedan zakon i kada ga narodni poslanici nakon rasprave usvoje bilo bi dobro da makar narednih nekoliko godina ne trošimo vreme na isti zakon.
Narodni poslanici iz vladajuće većine ne žele da učestvuju u radu parlamenta, to je očigledno. Naravno, nikoga ne prozivam, to je vaša stvar. Građani prate naš rad, pa između ostalog svakako vode računa i o tome ko i na koji način zastupa njihove interese ovde. Ali, s obzirom na to da imate većinu i u nadležnim odborima, vi iz vladajuće većine ste mogli i preko odbora, kao što jeste neke amandmane prihvatili, i preko Zaštitnika građana, kao što ste neke njegove amandmane prihvatili, da prihvatite gotovo sve amandmane koji su vam danas ponuđeni. Onda bismo mogli svi zajedno biti sigurni da ste doneli zakon koji će gotovo onemogućiti zloupotrebu bilo koje vrste.
Videćete kakve će reperkusije imati u primeni ovo što ste vi danas doneli; videćete kada novine počnu da pišu, videćete kada narod počne da se zabavlja zbog primene ovog zakona. Mnogo je pravnih praznina, mnogo je, narodski rečeno, rupa u ovom zakonu. To nije dobro. Pravite medveđu uslugu i ovom parlamentu i onom koji će primenjivati ovaj zakon. Naše primedbe su krajnje dobronamerne. Naša iskrena želja je da ovaj parlament donosi zakone koji će biti na dobrobit svih građana Republike Srbije. Vaše namere su očigledno drugačije. Vama je samo – daj da se skine sa dnevnog reda, daj da prođe zakon, gledate na sat da li da produžite rad ili da završite u 18.00 časova da bi što više zakona, kao sa trake, izašlo odavde.
To, drage kolege, nije dobar način. Ne pravite dobar pravni sistem u državi. Ne stvarate sigurnost institucija sistema, već sve suprotno od toga. To se na kraju obija građanima o glavu. Zapravo, to i govorim zbog građana i zbog toga što mi srpski radikali želimo, u svakom pogledu, dobro građanima Srbije; ne govorim zato što želim vama da skrenem pažnju i da vas navedem na pravi put. To je, bojim se, teško, a i kasno.
Dakle, još jedan poziv – glasajte za sve ove amandmane i onda možete biti sigurni da ćete imati dobar zakon.
Ne budete li glasali, ostane li ovako kako nam je predstavnik Vlade, odnosno kako nam je Vlada saopštila za koje amandmane neće glasati, dobićete zakon koji će biti neprimenljiv. Svaki put kada smo vam to rekli tako se i desilo. Budite sigurni, vi koji imate iskustva ne morate to da priznate, ali znate koliko puta smo vam odavde rekli - ovo je neprimenljiv zakon, smejali ste se i pokazalo se kroz praksu, odnosno kroz nemogućnost primene zakona da smo bili u pravu. Ovaj put vam takođe kažemo, ovaj zakon je neprimenljiv i otvara veliku mogućnost za zloupotrebe.

Da li još neko želi reč? Povreda Poslovnika. Izvolite.

Nadam se samo da mi nećete uračunati ovo vreme potrebno za citiranje člana Poslovnika. Dakle, javila sam se po članu 226: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika Odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika."
Evo o čemu se radi. Naravno, mi, poslanička grupa SRS, nismo srećni zbog činjenice da u postpetooktobarskoj Srbiji zapravo nema ni ostataka demokratije koju su toliko predstavnici vladajuće većine obećavali. Međutim, ono što je način delovanja Srpske radikalne stranke i ono što ćemo zapravo da otpočnemo od sada pa nadalje kao dugoročnu kampanju jeste da svaku načelnu raspravu potkrepljujemo konkretnim činjenicama i podacima o zloupotrebi osnovnih ljudskih prava u srpskom, potpuno nedemokratskom, društvu.
Zašto nedemokratskom društvu? Prvo, imamo problema sa donošenjem zakona, a onda kada ih donesemo ti zakoni su potpuno derogirani. Tiranijom određenih moćnika u srpskom društvu dozvoljava se samovolja i apsolutno storniranje osnovnih prava, kao što su pravo na slobodno izražavanje misli, pravo na slobodu, pravo na rad. Da konkretizujemo... Svaki dan ćemo to sa ove govornice da radimo, dame i gospodo narodni poslanici, makar govornica i mi ličili na Hajd park, jer drugog načina SRS nema. U Srbiji žive oni kojima se polako ali sigurno svakodnevno oduzima čak i pravo da zakucaju na određena vrata i da traže od nadležnih institucija samo da poštuju slovo zakona.
Da konkretizujem, pitanje upućujem Ministarstvu odbrane. Radi se o potpukovniku Mančić Zlatanu koji je u prvom stepenu osuđen na sedam godina zatvora 2002. godine. Presudom Vrhovnog vojnog suda u Beogradu u drugom delu je osuđen na 14 godina zatvora. Za Ministarstvo pravosuđa možda nekom drugom prilikom konkretno pitanje. Sam predmet je bio vrlo sporan, bilo je nedorečenih stvari.
Vrhovni sud je, to ćete čuti malo kasnije, ustanovio da je Zakon o upravnom postupku na brutalan način bio ovde zapravo zloupotrebljen. Uglavnom, presudom Vrhovnog suda Srbije ukinute su obe presude vojnih sudova i naređeno je održavanje novog glavnog pretresa. Dakle, ovaj postupak je u toku. Po ukidanju presuda vojnih sudova, dakle 2005. godine, prestao je pravni osnov po kome je Mančić izgubio čin potpukovnika, a samim tim i pravo na rad. Od pravosnažnosti presude u više navrata se obraćao Ministarstvu odbrane. Ministarstvo odbrane se oglušilo o zahtev potpukovnika Mančić Zlatana.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ću sada da zaslužim malo više vaše pažnje i da se ovaj žamor neće čuti, jer pričamo o životu jednog našeg sugrađanina, o čoveku koji nema sredstava da izdržava svoju porodicu, o čoveku protiv koga su pokrenuti postupci ukinuti, a opet mu je stornirano pravo na rad.
(Predsedavajuća: Vreme, govorite četiri minuta.)
Dakle, za Ministarstvo odbrane konkretno pitanje, pošto je prošlo već pet meseci od presude Vrhovnog suda Srbije, a i za sve vas, i za Ministarstvo pravosuđa i za prisutne predstavnike Vlade, kada će vladajuća većina ovde da poštuje osnovne demokratske principe, da poštuje sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast, a iznad svega pravo svakog čoveka na život dostojan ljudskog bića? Hvala.

Bilo bi dobro da poštovanje svih prava počne poštovanjem Poslovnika Narodne skupštine.
Narodna poslanica Marina Raguš, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zaista se trudim, gospođo predsedavajuća, da u svakom momentu poštujem ovaj prestižni dom u Republici Srbiji tako što ne dobacujem sa mesta i tako što pokušavam da pratim slovo Poslovnika. Pokušali smo da ovu zaštitu ljudskih prava, i nismo uspeli, provedemo kroz Odbor za zaštitu osnovnih ljudskih i manjinskih prava. Od 5. oktobra u Republici Srbiji, to je žalosna činjenica i to nas ne raduje, mi smo oni koji smo obojeni kao pripadnici totalitarnog režima. Nema odbora u ovom prestižnom domu koji može da se bavi sudbinama ljudi i sudbinama nas poslanika. Stoga vam je ovaj komentar bio potpuno nedopustiv, jer ne znam kako možete ljudske sudbine da računate kroz vreme koje je prekoračeno u jednom minutu ili kroz predmet koji se ovde nije ispoštovao. Hvala vam.

Povreda Poslovnika koju ste malopre izrekli ne postoji. Moja je obaveza da primenjujem Poslovnik. Dobili ste 35 sekundi za citiranje odredaba i u četvrtom minutu sam vas podsetila da je vreme za povredu Poslovnika tri minuta. To da li ćemo primenjivati Poslovnik ili ne ne može zavisiti od sadržaja govora narodnog poslanika ili poslanice za govornicom Narodne skupštine.
Povreda Poslovnika, narodna poslanica Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, da biste nam uopšte govorili, i koleginici Marini Raguš, o poštovanju Poslovnika, morate najpre vi da ga poštujete. Pokušala sam na jedan sasvim miran način, koji je mogao u trenutku da vam pomogne, da vam kažem o kome se radi, pošto je bilo očigledno da ne znate ime i prezime narodnog poslanika, jer da ste to znali vi biste pre nego što je gospođa Marina Raguš došla za govornicu rekli da reč dajete, po povredi Poslovnika, Marini Raguš. To što vi ne znate ko je ova divna žena, srpski radikal, Srpkinja, koja je rukovodilac predmeta prof. dr Vojislava Šešelja pred antisrpskim Haškim tribunalom, to je vaš problem. Hoću da vas uputim da večeras od 22.00 časa na Drugom programu RTS-a konačno počnete da pratite taj proces, da biste mogli da znate o čemu se radi i zašto ona na ovakav principijelan način sada brani jednog od srpskih heroja, a to je potpukovnik vojske naše države, koji je svakako svoj radni vek založio da brani interes države i naroda.
Prema tome, ja moram da konstatujem, da bi znala narodni poslanik Marina Raguš i da bi znali drugi narodni poslanici, dok ste vi merili da li je ona u petom minutu, četiri minuta i 35 sekundi, i da se zahvalim ljudima iz tehnike RTS-a, oni su se snašli u drugom minutu da potpišu da je to narodni poslanik Marina Raguš iz SRS, što obično urade u prvih deset sekundi, kada predsedavajući, poštujući Poslovnik, da reč onome ko se prijavio. Sledeći put se bolje pripremite za mesto predsedavajućeg Skupštine. Naučite i likom i imenom i prezimenom sve narodne poslanike i na taj način pokažite svojim primerom da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.

Potpuno ste u pravu. Mikrofon je bio uključen pre nego što sam rekla ime narodne poslanice Marine Raguš, ali sam se ispravila kazavši da je narodna poslanica Marina Raguš tražila reč zbog povrede Poslovnika.
Što se tiče ostalih primedaba koje ste izrekli, nema povrede Poslovnika ni po jednom članu.
Narodna poslanica Elena Božić-Talijan, povreda Poslovnika.

Javljam se po članovima 225. i 226. Dame i gospodo narodni poslanici, moje je pitanje upućeno nadležnim organima – kakve će mere preduzeti u cilju zaštite slobode informisanja i bezbednosti novinara kada je u pitanju slučaj koji ću izložiti. Zaista su skandalozni postupci Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića koji direktno ugrožavaju slobodu informisanja i bezbednost novinara.
Vučić je na konferenciji koja je održana u nedelju krenuo u otvorenu hajku na vlasnika Televizije "Palma" gospodina Markovića i na poznatu novinarku te televizije gospođu Oliveru Miletović, samo zato što je u svojoj emisiji dopustila svom gostu, a našem poslaniku, Jadranku Vukoviću da iznese činjenice o Nikolićevim i Vučićevim vezama sa tajkunima, sa Borisom Tadićem i činjenice o uzimanju enormnih količina para. U pitanju su ozbiljne pretnje i nemojte da vas zavara to što Vučić u javnosti pokušava da se predstavi drugačije, pa u nekom od intervjua novinaru objašnjava kako je postao mlitav zato što je napredovao. Vučićeve reči upućene gospodinu Markoviću i gospođi Miletović pokazuju vrlo opasne namere.
Ovo, inače, nisu prve pretnje izrečene gospodinu Markoviću i gospođi Miletović. Nedavno je Nikolić još otvorenije pretio gospodinu Markoviću, takođe zbog emisije gospođe Miletović, poručujući mu, citiram: "Zatvoriću ti televiziju". To je izgovorio, a šta je još mislio ne znam. Bezbednost gospođe Miletović i gospodina Markovića je ozbiljno ugrožena.
Nikolić ne krije moć i mogućnost da zatvara medije koji mu nisu po volji. Odakle crpi tu moć? Iz tesne povezanosti sa Borisom Tadićem i režimom.
Vučićev pokušaj zamene teza i tvrdnje kako Tadić i režim imaju nešto protiv tzv. napredne stranke su nebulozni, jer su ovu stranku upravo napravili Tadić i tajkuni. Ovo je odgovor na Vučićev neuspeo pokušaj da se odbrani. Sada citiram, nadam se da mi ne oduzimate vreme: "Optužbe SRS da vršim ..."