Meni je ovaj amandman povod da javnost obavestim o nekim stvarima koje mogu biti problematične ukoliko se ovakav zakon bude, ne mogu da kažem usvojio niti doneo, nego ukoliko se bude izglasao. Na momente, a tu imam i neko iskustvo, prosto doživljavam kao da pričamo zidu. Ubismo se pričajući, objašnjavajući, tražeći neke razloge zašto je potrebno da se prihvati amandman, šta treba da se promeni da bi zakon bio moguć, ostvarljiv, normalan, ustavan itd. i onda imamo zid ćutanja. Naravno, ovo se ne odnosi na gospođu koja je ovde prisutna u ime Vlade, njoj sve pohvale za ovo što radi, jer vrlo odgovorno pristupa ovom poslu.
Da bih rekao nešto o ovom amandmanu napraviću jedan mali uvod. Vi ste napravili koncepciju da imate posebnu direkciju koja će se starati o imovini jer sudovi nisu sposobni da to rade. Staranje o imovini koja je na bilo koji način predmet krivičnog dela, čak i ako se radi o imovinskoj koristi koja je ostvarena krivičnim delom, ti poslovi staranja o imovini, bez obzira na to da li su papirološki u smislu upisivanja nekih zabrana ili faktički, da se pokretne stvari smeste negde, da bude skladište gde će da se čuva itd... Nezavisno od toga kojim se merama i radnjama vrši obezbeđenje te imovine i zaštita te imovine do okončanja krivičnog postupka, vi ste te poslove poverili direkciji, ako mogu tako da kažem, posebnoj upravnoj organizaciji, po nekoj staroj nomenklaturi.
Problem je što se za agencije, direkcije i generalno upravne organizacije, ukoliko se nalaze u sastavu državnog organa, a to je ministarstvo, zauzeli ste taj koncept, postavlja pitanje da li oni mogu da budu pravna lica.
Ono što je karakteristično za pravno lice, to je da svojom imovinom može da odgovara i da bude nosilac nekih prava i obaveza. Ako ministarstvo nema svojstvo pravnog lica, kako je moguće da njegov organizacioni deo ima svojstvo pravnog lica?
Sami znate, kada policijski auto pričini neku štetu, uzeo sam najbanalniji primer, tuži se Republika Srbija, jer ona ima svojstvo pravnog lica. Ne tuži se nezavisno MUP. Tako je bilo od kad je veka, Boga itd.
Vi sad stvarate situaciju da kažete - direkcija koja se stara o toj oduzetoj imovini ima svojstvo pravnog lica. Kako je moguće da pravno lice bude u sastavu nečega što nema status pravnog lica? Neumesno je praviti poređenje Srbija - Kosovo, ali dajte da vidimo.
Postavlja se pitanje čime odgovara direkcija kao pravno lice? Ona može da odgovara imovinom. Kojom imovinom, kako ona odgovara? Zar direkcija može više da odgovara nego što Ministarstvo može da odgovara? Vi formalnopravno možete Ministarstvo pravde da tužite zbog nekog akta kojim je pričinjena neka šteta, ali vi ne tužite Republiku Srbiju.
Ovde ste napravili jednu nemoguću varijantu. Vi ste direkciju digli na nivo učesnika u pravnom životu, sa statusom nezavisnog učesnika u pravnom životu, a ono se nalazi u nečemu čega nema u pravnom životu. To je nemoguća varijanta.
Moram ponovo da se vratim na centralno pitanje. Sve ovo ima veze sa amandmanom, gospođo Zlato, shvatate o čemu ja pričam. Zašto ima veze? Ta direkcija se stara o imovini. Ona može da upravlja i da koristi tu imovinu, ali ne može da raspolaže, a vi ste u jednom od članova vašeg predloga zakona napisali da je direkcija nadležna, pa ste pobrojali poslove, pa ste naveli upravljanje i raspolaganje. Raspolaganje znači da je ona ovlašćena i da ona prodaje; jeste, ali ona to može da radi tek na bazi odluke suda, a ne može samostalno da vrši nadležnost.
Ako ste napravili direkciju kao upravni organ, ona eminentno radi upravne poslove, nešto što je upravna stvar. Vidim da ovde ima puno kolega pravnika koji shvataju o čemu pričam. Ovde nemamo klasične upravne poslove. Staranje o imovini, staranje o pokretnim stvarima, staranje o nepokretnim stvarima nisu upravni poslovi.
Sad se opet vraćam na ono što sam na početku jutros rekao, koji su bili motivi i ciljevi koje je trebalo postići ovim predlogom zakona – da se jednostavno sud oslobodi onih poslova koje ne može da radi. Ne može sud da se stara o imovini, da li je u pitanju predmet krivičnog dela ili imovina nastala izvršenjem krivičnog dela, nije bitno u ovom trenutku. Zašto? Ne raspolaže resursima, ne raspolaže čak ni takvim ovlašćenjima u materijalnom ili procesnom zakonodavstvu Srbije.
Opet se vraćam na ono što sam rekao na početku. Pogrešan ste koncept izveli. Taj pogrešan koncept čini ovaj predlog zakona, ako ga ovakvog usvojite, nemogućom tvorevinom. Nijedan od problema zbog kojih ste krenuli u ovaj projekat nećete rešiti.
Opet vam kažem, znam šta je bila početna koncepcija. Početna koncepcija je bila upravo ono što sam malopre rekao: krivično zakonodavstvo doraditi, krivično-procesno doraditi i formirati jedan organ koji se samo stara o imovini i nema nikakva druga ovlašćenja. U kom smislu se stara? Da ne propadne dok se ne okonča postupak, a kad se okonča postupak da budžet prihoduje neka sredstva. Malo pojednostavljeno, ali se u suštini svodi na to.
Sada ste ubacili silne odredbe trivijalnog značaja, pa čak i pravnog dejstva, pa čak i kolizijske, što će stvoriti dodatnu konfuziju. U prvom konceptu je planirano da ta direkcija ima samo deset zaposlenih, deset radnika koji će da vode evidenciju o tome, u Opštinskom sudu u Pirotu se nalazi to, u opštinskom sudu ovamo se nalazi ovo, da će da bude, praktično, jedan registar popisa te imovine koja je na neki način u nedefinisanom položaju, da li se oduzima, da li se ne oduzima, da li se privremeno oduzima, kada će doći vreme da se trajno oduzima ili kada treba da se vrati ako je pogrešno došlo do krivičnog gonjenja.
Zašto sve ovo pričam? Ovo pričam zbog toga da neko ne stvori utisak da se ovakvim diskusijama neko štiti. Ne. Kriminalce ne treba štititi, osuđene ne treba štititi ukoliko ima dokaza da je rezultat krivičnog dela i ovo. Ali, koga zmija peči, on se i guštera plaši.
Ovako koncipiran zakon, sa ovakvim odredbama, daje velike mogućnosti prirodne zloupotrebe ovih prava i dužnosti. Na to ne može da se odgovori. Da bi nam to bilo jasnije, iskoristiću primer onoga što je jutros uradio gospodin Todorović. On nam je čitao izveštaje o tome kolika su lična primanja pojedinih funkcionera u javnim preduzećima Republike Srbije koje je dobio dok je bio predsednik Administrativnog odbora. Čuli ste tu strašne iznose, nekoliko puta veće i od tih najvećih poslaničkih plata, da ne ređam dalje.
Sa gledišta propisa to je sve zakonito. Oni ne potpadaju pod udar ovog zakona. Sa gledišta, ako mogu tako da upotrebim reč, morala, sa gledišta opravdavanja rezultata rada, zbog ovih starijih ljudi, da to shvate, sa gledišta tržišnog vrednovanja rada, te plate su neopravdane i rezultat su nekih nagodbi. To što je gospodin Todorović pričao važi za sve; vi ste pogrešno shvatili da se to odnosi na Demokratsku stranku, odnosi se na sve koji su bili na vlasti od 2000. godine do danas. Nije bilo 2000. godine tako, nisu bile tolike plate. Bilo je nekoliko ljudi koji su imali tako velike plate, vi ste njih uspešno procesuirali i oni su na slobodi. Pa jeste, neće vrana vrani da vadi oči. Sit gladnome ne veruje, to je bilo i biće.
Nema potrebe da stavljamo sada prst na čelo, kao neki "bolonjci" koji su diplomirali pre nekoliko dana. Zna se sve. Nema potrebe skrivati. Zato sam i rekao, sa gledišta propisa, to su zakonite plate, sa gledišta rezultata rada, tržišnog vrednovanja rada, pa i ako ćemo da pričamo o nekoj moralnosti, to treba da se izmeni. Ali, na tom primeru pokazano je da neko legalno može da zaradi neuporedivo više nego kriminalac. Eto, to je to.
Znate i sami, Đelić je za dve i po godine kao opozicioni političar, ne čak ni poslanik, sa privremenim boravkom kod tetke, zaradio jedanaest i po miliona evra. Po svim zapadnjačkim kriterijumima, po svim materijalističkim pogledima na život, on je vrlo uspešan, on je ostvario američki san, preko noći se obogatio, nekom svojom sposobnošću. Ali, sa gledišta nečega što imanentno pripada Vizantiji, a to je Republika Srbija i ovo što mi ovde živimo, kako shvatamo život, po tom nekom sistemu harmonije i simfonije, to je apsolutno nemoralno. Latinska lukavost ne može u Srbiji da prođe. Vizantijska lucidnost to pregazi. To da vam bude jasno. Tu se nalazi i odgovor na ove vaše probleme u tom priključivanju. To su neke stvari za koje ćete da objasnite predstavniku predlagača o čemu se radi.
Ovim amandmanom gospođa je pokušala da ispravi nešto što ne bi smelo da stoji, jer ako se napiše punomoćnik, sad se vraćam na amandman gospođe Zlate, onda ispada da taj čovek koji je pisao ovaj predlog zakona ne zna Zakonik o krivičnom postupku. Ja sam tako protumačio vaš amandman.
Ali, vaš amandman mi je dao povod da pričam o tome gde je oštećeni kao lice nad kojim je izvršeno krivično delo, lice, njegova imovina, nije bitno, gde je on sa njegovim pravima? Gde je njegov prioritet? Nema ga. Nema ga, zato što je pogrešna koncepcija zakona, potpuno pogrešna koncepcija zakona: selektivni pristup krivičnim delima, selektivni pristup izvršiocima.
Da vas ponovo podsetim na nešto što ne bi smelo nikako da stoji u jednom zakonu: to što ste naveli u članu 3. u okviru tačke 2) znači da svako mora da dokazuje nevinost jer se krivica pretpostavlja. Rekli ste: "Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koje je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima." Ima tu puno elemenata u okviru ove definicije, izvršenje krivičnog dela, ostvarivanje elemenata bivšeg krivičnog dela itd.; onda ste nezakonito nešto definisali kao razliku između nečega što ima i što bi mogao po prirodnom toku stvari da ima, a to je naučna fantastika. To je još iz vremena druga Tita - neosnovano bogaćenje ili ono nezakonito obezbeđenje nekih sredstava, pa su ljudi morali da idu u upravu prihoda, specijalni organ, da dokazuju zašto su kupili kola, kojim parama su kupili kola itd.
Ova početna definicija pokazuje koliko je to pogrešno jer ta imovina koja je proistekla iz krivičnog dela mora da bude u vezi sa krivičnim delom, a ne da se osnov za njeno vrednovanje nalazi u zakonitim prihodima.
Uzmite za primer da je neko, recimo, iz Kontrole letenja, ne daj bože, izvršio krivično delo i da je iz tog krivičnog dela stvorena neka imovina. Uzimajući njegove zakonite prihode, vi ste mu smanjili nezakonito stečenu imovinu po osnovu krivičnog dela. Ali, ako je isto krivično delo uradio neko ko radi u nekom drugom javnom preduzeću, gde su mesečna primanja 50.000 dinara, vi ste mu napravili veliku razliku i kao nezakonito stečenu dobit, prihod po osnovu kriminala itd.
Definicija vam je pogrešna, apsolutno pogrešna i omogućava voluntarizam, proizvoljnost. Vi terate tužioca, policajca, sudiju da procenjuje. Na bazi čega? Nema na bazi čega. Rekli su mu - izvolite pa procenite sami.
