PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.10.2008.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

15.10.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? Povredu Poslovnika želi da istakne narodni poslanik Zoran Šami.

Zoran Šami

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nije povreda Poslovnika, javljam se po članu po kome se jako retko javljam, a to je član 226, ne u nameri da zamajavam Skupštinu, nego u nameri da obavestim Skupštinu o jednom važnom pitanju.
Mi smo danas u 12.00 sati imali sednicu Odbora za prosvetu. Doduše, tek pod tačkom razno, iako sam želeo da to bude regularna tačka, ali to mi nije prihvaćeno, razgovarali smo o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, konkretno o amandmanu koji je podnela gospođa Jorga i koji je Vlada prihvatila.
Ja sam ukazao na to da je problem sa tim amandmanom što stavlja u neravnopravan položaj studente koji su na budžetu i studente koji su samofinansirajući. Naime, nakon snižavanja lestvice na 42, pa zatim 48 poena itd., posledice podnetog amandmana su da svi studenti koji su na budžetu a osvoje 42 poena i dalje ostaju na budžetu, a da se oni koji nisu na budžetu dalje rangiraju, pa se može desiti, i vrlo verovatno će se i desiti na fakultetima koji imaju veliki broj samofinansirajućih studenata, da neko mora i dalje da se samofinansira iako, na primer, ima 58 ili čak 60 poena.
Tu su, uglavnom, posredi fakulteti društvenih nauka. Nije čudo što su sada na ulici studenti političkih nauka. Ja znam da traju razgovori jedne njihove delegacije sa gospođom Jorgom. Ne znam kakav će ishod tih razgovora da bude. Jedna grupa tih studenata je razgovarala, tražila je razgovor sa mnom, kao predsednikom Odbora za prosvetu.
Smatram da mi konačno moramo da napravimo takva pravila igre, to se doduše ne može odmah uraditi kod ovih izmena i dopuna Zakona, tako da ona budu krajnje jednostavna u sledećem smislu: na prvoj godini je meritoran prijemni ispit, odnosno uspeh u srednjoj školi, za to ko je na budžetu, a ko nije; na drugoj godini je meritoran rezultat koji su studenti postigli na prvoj godini, a na trećoj godini rezultat koji su postigli prethodne godine, i tako redom.
Jedino na taj način se svi stavljaju u ravnopravan položaj i dobija se ono što je valjda u interesu svih nas, a i studenata – da se stalno otvara jedna utakmica, a ne da neko ko je jednom počeo da studira na budžetu bude, da tako kažem, zaštićeni beli medved, a svi ostali trajno gurnuti u to da sami plaćaju svoje školovanje. To nije samo pitanje plaćanja školarine, već su tu i druge beneficije vezane za studentske domove, za kredite, za mnoge druge stvari.
Moram priznati da sam kao predsednik Odbora u više navrata juče razgovarao i sa ministrom gospodinom Obradovićem i sa gospođom Jorgom i nekim drugim članovima Odbora. Nažalost, nisam uspeo da ih ubedim u to da je neophodno da Odbor izađe ipak sa nekim amandmanom ili da gospođa Jorga povuče svoj amandman. Naravno, sada se desilo ovo što se desilo sa studentima. Bojim se da ovo nije kraj.
Još jednom se izvinjavam što sam prekinuo diskusiju o tački, ali mislim da je bilo neophodno da ovo kažem Skupštini. Još jednom se izvinjavam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Razumela sam, bez obzira na pozivanje, da znate da član 140, poslednji stav, omogućava da Odbor podnosi amandman do početka zakona u pojedinostima, odnosno postoji poslovnička mogućnost da to bude do otvaranja pretresa u pojedinostima tačke dnevnog reda o kojoj ste dali informacije.
Da li neko želi reč po amandmanu? Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da se nadovežem na onu diskusiju koja je bila vezana za direktora i plate direktora u javnim preduzećima da biste na neki način stekli pravi uvid u situaciju u kojoj se mi nalazimo.
Mislim da se vi sećate da su ovi podaci već jednom prilikom iznošeni i da je Administrativni odbor svojevremeno pokrenuo inicijativu da se sazna kolike su plate direktora javnih preduzeća, predsednika upravnih odbora, članova upravnih odbora, predsednika nadzornih odbora i članova nadzornih odbora. Ja sam iznosio te podatke i vi ste na osnovu tih informacija mogli da dođete do jednostavnog zaključka da je današnja situacija u Srbiji po tom pitanju katastrofalna. Imate partijske kadrove koji se razmeštaju po javnim preduzećima. Javna preduzeća se dobijaju na osnovu dogovora između vladajućih stranaka; to su feudi u koje posle toga ulaze članovi stranke čiji je direktor tog javnog preduzeća i državna imovina se nemilice arči. Arči se iz jednostavnog razloga što je rešeno da se ta javna preduzeća u određenom vremenu privatizuju i prema njima se ponašaju kao prema Alajbegovoj slami - uzmi sada, pitanje je koliko će trajati i ništa nas više ne interesuje.
Prosto je neverovatno kolike su plate direktora javnih preduzeća. Da vas podsetim, ja ću početi da vam čitam samo, kako bih izneo podatke: direktor "Elektroprivrede Srbije" u to vreme, znači, to je pre godinu dana, imao je 297.740 dinara, predsednik Upravnog odbora 94.422 dinara, članovi Upravnog odbora od 56.000 do 34.000, predsednik Nadzornog odbora 45.000, članovi Nadzornog odbora 37.000 do 30.000. Pogledajte, kada sve saberete i pomnožite sa 12 meseci, koje su to milionske sume samo u jednom jedinom preduzeću. Ko to plaća? Građani Beograda. Sećate se svih onih povika na poslanike, na plate, koliko košta Skupština i tako dalje, a oni, partijski poslušnici koji dobijaju kao nagradu mesta u upravnim odborima, mesta direktora, predsednika, članova itd., ogromna sredstva troše, a nikome ne odgovaraju.
Pazite, "Elektromontaža Srbije": direktor 289.000, zamenik direktora 140.000, predsednik Upravnog odbora 91.000, članovi od 50.000 do 27.000, predsednik Nadzornog odbora 45.000, članovi od 31.000 do 22.000, pa puta broj članova Upravnog odbora, pa Nadzornog odbora, pa puta 12 meseci. Pogledajte samo u ova dva javna preduzeća kolike su te pare.
U "Srbijagasu", koji je sada povećao cenu za 60%, direktor je tada imao 287.000, zamenik 223.000, pomoćnik direktora 170.000, predsednik Upravnog odbora 279.000, članovi 60.000, predsednik Nadzornog odbora 80.000, članovi Nadzornog odbora 40.000. Ovo su neverovatne cifre koje arče stranke koje su se domogle vlasti i čiji je jedini cilj ovo. Ne interesuje njih nikakav zakon. Sve su to priče za malu decu. Oni jednostavno hoće vreme koje su na vlasti da iskoriste do krajnjih granica kako bi se lično obogatili i omogućili svojim članovima takođe da se lično obogate. Nikome ništa.
Svi znate za ove podatke. Možda ima među vama onih koji ne znaju, ali, evo, ja drugi put iznosim ovo, a nema reakcije od strane vladajuće većine. Možda i tu leži zec zbog čega ne želite promenu na čelu Administrativnog odbora, jer ovo pitanje se više ne pominje. Zbog čega? Zbog čega se stalo sa ovim? Ovo su podaci koji su dostupni svim članovima Administrativnog odbora. Normalno je da je inicijativa na predsedniku, da pokrene raspravu, jer mi smo, između ostalog, i zahtevali ove podatke da bi bila pokrenuta rasprava.
Javno preduzeće "Transnafta" - direktor 287.000, predsednik Upravnog odbora 65.000, članovi 50.000, predsednik Nadzornog odbora 44.000, članovi 33.000. Pa, samo to pomnožite sa brojem, pa sa 12, pa ćete videti.
"Srbijašume" - 165.000, zamenik direktora 128.000, predsednik Upravnog odbora 71.000. Kada će predsednik Upravnog odbora da spreči bilo šta za ovolike pare? Ne interesuje ga ništa, on je predstavnik iste stranke u kojoj je direktor; lepo, što bi se reklo, završe posao, svakog meseca u džep, još malo proputuju, provedu se. Imali ste prilike da čujete kako troše ta sredstva.
Nacionalni park "Tara": 71.000 - direktor, predsednik Upravnog odbora - 15.000. Ovde i nisu nešto velike plate. Nacionalni park "Fruška Gora" - 65.000; Nacionalni park "Đerdap" - 53.000; Nacionalni park "Kopaonik" - 69.000.
Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" - 62.000.
Radiodifuzna ustanova Srbije, RTS - 255.000, predsednik Upravnog odbora 134.000, 80% ima manje potpredsednik.
Nacionalna novinska agencija "Tanjug" - 132.000.
"Službeni glasnik" - 274.000. To je onaj glasnik gde ste pokrenuli krivični postupak protiv direktora. Pogledajte koliku je platu imao - 274.000.
"Železnice Srbije" - 135.000, predsednik Upravnog odbora 104.000, potpredsednik 81.000.
Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" - 256.000, predsednik Upravnog odbora 182.000.
"Telekom Srbija" - 220.000, predsednik Upravnog odbora 200.000, potpredsednik 166.000.
Ljudi, pa gde će vam duša? Sve je to, svaki dinar, od građana Srbije. Nisu oni te pare zaradili zato što su sposobni, zato što su nekim svojim potezima i radom u firmi, radom tog javnog preduzeća, omogućili sebi ovolike plate, nego zato što su javna preduzeća i zato imaju monopol i mogu na takav način sredstva koja ubiraju da troše, između ostalog, na ovolike plate.
Aerodrom "Nikola Tesla" - u to vreme prijavljena je plata 382.000 za direktora. U međuvremenu, kao što smo imali prilike da čujemo, ona je skočila.
Još jedna stvar, po nekim mojim informacijama, neki od ovih podataka nisu tačni, dati su lažni podaci bar za dva javna preduzeća. Neću sada iznositi dok ne budem dobio precizne podatke, ali ste imali prilike da pročitate u novinama da su plate u nekim javnim preduzećima i do 10.000 evra. Vi vidite koja je to cifra. To je osam miliona. Osam miliona plata jednog direktora jednog javnog preduzeća!
"Jat ervejz" - 348.000, zamenik direktora 142.000, predsednik Upravnog odbora 77.000, članovi 51.000.
Javno preduzeće "Skloništa" - 110.000. Znate kako se posluje sa tim skloništima? Ne služe onoj nameni za koju su izgrađena, izdaju se za magacinski prostor, a tu ima najviše korupcije, jer se, između ostalog, deo radi preko računa a deo se radi u kešu. I to znate. Znam da znate, ali govorim zbog građana Srbije i zbog onih poslanika koji ne znaju.
Javno preduzeće za skijališta - direktor 176.000. Vi iz G17, imate li dušu, ljudi moji? Ovo prevazilazi sve moguće granice. Predsednik Upravnog odbora 95.000, članovi redom 83.000, predsednik Nadzornog odbora 80.000 linearno, da se ne bi žalili, da se ne bi bunili.
Republička direkcija za vode - 122.000. Direkcija za mere i dragocene metale - 126.000. Republička direkcija za robne rezerve - 126.000, predsednik Upravnog odbora 94.000.
Nisu nam poslali podatke za svako javno preduzeće, čitam samo one podatke koje smo dobili.
Agencija za zaštitu životne sredine - 123.000.
Republička direkcija za imovinu - 133.000, zamenik direktora 118.000, predsednik Upravnog odbora 93.000.
Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave - 135.000.
Agencija za strana ulaganja - 68.000.
Agencija za unutrašnje plovne puteve - 133.000.
Agencija za reciklažu - 147.000 dinara.
Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova - samo 133.000. Skromno. Zamenik ima samo 118.000.
Direkcija za železnice - 131.000, zamenik 120.000, predsednik Upravnog odbora 98.000, zamenik 96.000.
Agencija za privatizaciju - 284.000.
Agencija za privredne registre - 237.000, predsednik Upravnog odbora 37.000, članovi po 30.000.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika - 173.000, predsednik Upravnog odbora 40.000, članovi 35.000.
Agencija za lekove i medicinska sredstva - 119.000.
Javno preduzeće "Putevi Srbije" - 144.000.
Agencija za kontrolu letenja: 466.000 - direktor, a njegov zamenik 428.000. Slušajte ove cifre: predsednik Upravnog odbora 466.936, potpredsednik 428.000, članovi 166.000.
Ljudi moji, da li je to moguće, da su ovolike plate u pojedinim javnim preduzećima? Šta vi mislite? Vi donosite zakon kojim ćete da uzimate imovinu koja je stečena na nezakonit način. Vi donosite zakon, a šta ćete sa ovom imovinom građana Srbije koju na ovakav način brutalno pljačkate? Kada ćete prvo ovome da stanete na put? Kada ćete za ovo da donesete zakon?
Niste u stanju da na Administrativnom odboru dođete do zajedničkog zaključka, jer vam to nije u interesu. To je osnovni motiv. Vaš motiv osvajanja vlasti je zloupotreba vlasti i nemilosrdno čerupanje ove države i građana Srbije.
Ovo su najbolji dokazi da vi to radite sve vreme i da vam ne pada na pamet da išta promenite u načinu kako funkcionišete. Ovo vam je cilj i zato, između ostalog, ne dozvoljavate da dođe do promene na čelu Administrativnog odbora, jer tamo imate onoga kojim dirigujete na daljinski i zbog toga je vaša odgovornost što vršite i dalje pljačku građana Srbije. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč povodom amandmana?
Određujem pauzu do 15.10 časova. Popodnevni deo sednice počinjemo raspravom o pojedinostima, amandmanom na član 23. koji je podnela narodni poslanik Zlata Đerić. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.15)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dame i gospodo, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Samo ću kratko da obrazložim ovaj amandman, jer on neće bitno promeniti suštinu zakona, ali govori o jednoj nepreciznosti u članu 23. gde je upotrebljena uslovno-pogodbena rečenica, kao umetnuta rečenica, a odnosi se na punomoćnika – ako ga ima. Isto se ponavlja i u članu 31.
Prvo, podrazumeva se, mada u zakonu ne treba ništa da se podrazumeva, nego da bude eksplicitno rečeno i naglašeno, dakle, punomoćnik će biti doveden samo ako ga ima, kao i branilac. Ako ga nema, ne može da ga dovede. Nepotrebne su te reči u tekstu, nepotrebno ga opterećuju. Ali, ako su već upotrebljene i nije prihvaćen amandman da se brišu te reči, onda predlažem predlagaču da samo ispravi jednu pravopisnu, gramatičku grešku: ispred i iza umetnute rečenice, uslovno-pogodbene, "ako ga ima" moraju stajati zapete, jer je to pravopisno pravilo i čini zakon pismenijim. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Meni je ovaj amandman povod da javnost obavestim o nekim stvarima koje mogu biti problematične ukoliko se ovakav zakon bude, ne mogu da kažem usvojio niti doneo, nego ukoliko se bude izglasao. Na momente, a tu imam i neko iskustvo, prosto doživljavam kao da pričamo zidu. Ubismo se pričajući, objašnjavajući, tražeći neke razloge zašto je potrebno da se prihvati amandman, šta treba da se promeni da bi zakon bio moguć, ostvarljiv, normalan, ustavan itd. i onda imamo zid ćutanja. Naravno, ovo se ne odnosi na gospođu koja je ovde prisutna u ime Vlade, njoj sve pohvale za ovo što radi, jer vrlo odgovorno pristupa ovom poslu.
Da bih rekao nešto o ovom amandmanu napraviću jedan mali uvod. Vi ste napravili koncepciju da imate posebnu direkciju koja će se starati o imovini jer sudovi nisu sposobni da to rade. Staranje o imovini koja je na bilo koji način predmet krivičnog dela, čak i ako se radi o imovinskoj koristi koja je ostvarena krivičnim delom, ti poslovi staranja o imovini, bez obzira na to da li su papirološki u smislu upisivanja nekih zabrana ili faktički, da se pokretne stvari smeste negde, da bude skladište gde će da se čuva itd... Nezavisno od toga kojim se merama i radnjama vrši obezbeđenje te imovine i zaštita te imovine do okončanja krivičnog postupka, vi ste te poslove poverili direkciji, ako mogu tako da kažem, posebnoj upravnoj organizaciji, po nekoj staroj nomenklaturi.
Problem je što se za agencije, direkcije i generalno upravne organizacije, ukoliko se nalaze u sastavu državnog organa, a to je ministarstvo, zauzeli ste taj koncept, postavlja pitanje da li oni mogu da budu pravna lica.
Ono što je karakteristično za pravno lice, to je da svojom imovinom može da odgovara i da bude nosilac nekih prava i obaveza. Ako ministarstvo nema svojstvo pravnog lica, kako je moguće da njegov organizacioni deo ima svojstvo pravnog lica?
Sami znate, kada policijski auto pričini neku štetu, uzeo sam najbanalniji primer, tuži se Republika Srbija, jer ona ima svojstvo pravnog lica. Ne tuži se nezavisno MUP. Tako je bilo od kad je veka, Boga itd.
Vi sad stvarate situaciju da kažete - direkcija koja se stara o toj oduzetoj imovini ima svojstvo pravnog lica. Kako je moguće da pravno lice bude u sastavu nečega što nema status pravnog lica? Neumesno je praviti poređenje Srbija - Kosovo, ali dajte da vidimo.
Postavlja se pitanje čime odgovara direkcija kao pravno lice? Ona može da odgovara imovinom. Kojom imovinom, kako ona odgovara? Zar direkcija može više da odgovara nego što Ministarstvo može da odgovara? Vi formalnopravno možete Ministarstvo pravde da tužite zbog nekog akta kojim je pričinjena neka šteta, ali vi ne tužite Republiku Srbiju.
Ovde ste napravili jednu nemoguću varijantu. Vi ste direkciju digli na nivo učesnika u pravnom životu, sa statusom nezavisnog učesnika u pravnom životu, a ono se nalazi u nečemu čega nema u pravnom životu. To je nemoguća varijanta.
Moram ponovo da se vratim na centralno pitanje. Sve ovo ima veze sa amandmanom, gospođo Zlato, shvatate o čemu ja pričam. Zašto ima veze? Ta direkcija se stara o imovini. Ona može da upravlja i da koristi tu imovinu, ali ne može da raspolaže, a vi ste u jednom od članova vašeg predloga zakona napisali da je direkcija nadležna, pa ste pobrojali poslove, pa ste naveli upravljanje i raspolaganje. Raspolaganje znači da je ona ovlašćena i da ona prodaje; jeste, ali ona to može da radi tek na bazi odluke suda, a ne može samostalno da vrši nadležnost.
Ako ste napravili direkciju kao upravni organ, ona eminentno radi upravne poslove, nešto što je upravna stvar. Vidim da ovde ima puno kolega pravnika koji shvataju o čemu pričam. Ovde nemamo klasične upravne poslove. Staranje o imovini, staranje o pokretnim stvarima, staranje o nepokretnim stvarima nisu upravni poslovi.
Sad se opet vraćam na ono što sam na početku jutros rekao, koji su bili motivi i ciljevi koje je trebalo postići ovim predlogom zakona – da se jednostavno sud oslobodi onih poslova koje ne može da radi. Ne može sud da se stara o imovini, da li je u pitanju predmet krivičnog dela ili imovina nastala izvršenjem krivičnog dela, nije bitno u ovom trenutku. Zašto? Ne raspolaže resursima, ne raspolaže čak ni takvim ovlašćenjima u materijalnom ili procesnom zakonodavstvu Srbije.
Opet se vraćam na ono što sam rekao na početku. Pogrešan ste koncept izveli. Taj pogrešan koncept čini ovaj predlog zakona, ako ga ovakvog usvojite, nemogućom tvorevinom. Nijedan od problema zbog kojih ste krenuli u ovaj projekat nećete rešiti.
Opet vam kažem, znam šta je bila početna koncepcija. Početna koncepcija je bila upravo ono što sam malopre rekao: krivično zakonodavstvo doraditi, krivično-procesno doraditi i formirati jedan organ koji se samo stara o imovini i nema nikakva druga ovlašćenja. U kom smislu se stara? Da ne propadne dok se ne okonča postupak, a kad se okonča postupak da budžet prihoduje neka sredstva. Malo pojednostavljeno, ali se u suštini svodi na to.
Sada ste ubacili silne odredbe trivijalnog značaja, pa čak i pravnog dejstva, pa čak i kolizijske, što će stvoriti dodatnu konfuziju. U prvom konceptu je planirano da ta direkcija ima samo deset zaposlenih, deset radnika koji će da vode evidenciju o tome, u Opštinskom sudu u Pirotu se nalazi to, u opštinskom sudu ovamo se nalazi ovo, da će da bude, praktično, jedan registar popisa te imovine koja je na neki način u nedefinisanom položaju, da li se oduzima, da li se ne oduzima, da li se privremeno oduzima, kada će doći vreme da se trajno oduzima ili kada treba da se vrati ako je pogrešno došlo do krivičnog gonjenja.
Zašto sve ovo pričam? Ovo pričam zbog toga da neko ne stvori utisak da se ovakvim diskusijama neko štiti. Ne. Kriminalce ne treba štititi, osuđene ne treba štititi ukoliko ima dokaza da je rezultat krivičnog dela i ovo. Ali, koga zmija peči, on se i guštera plaši.
Ovako koncipiran zakon, sa ovakvim odredbama, daje velike mogućnosti prirodne zloupotrebe ovih prava i dužnosti. Na to ne može da se odgovori. Da bi nam to bilo jasnije, iskoristiću primer onoga što je jutros uradio gospodin Todorović. On nam je čitao izveštaje o tome kolika su lična primanja pojedinih funkcionera u javnim preduzećima Republike Srbije koje je dobio dok je bio predsednik Administrativnog odbora. Čuli ste tu strašne iznose, nekoliko puta veće i od tih najvećih poslaničkih plata, da ne ređam dalje.
Sa gledišta propisa to je sve zakonito. Oni ne potpadaju pod udar ovog zakona. Sa gledišta, ako mogu tako da upotrebim reč, morala, sa gledišta opravdavanja rezultata rada, zbog ovih starijih ljudi, da to shvate, sa gledišta tržišnog vrednovanja rada, te plate su neopravdane i rezultat su nekih nagodbi. To što je gospodin Todorović pričao važi za sve; vi ste pogrešno shvatili da se to odnosi na Demokratsku stranku, odnosi se na sve koji su bili na vlasti od 2000. godine do danas. Nije bilo 2000. godine tako, nisu bile tolike plate. Bilo je nekoliko ljudi koji su imali tako velike plate, vi ste njih uspešno procesuirali i oni su na slobodi. Pa jeste, neće vrana vrani da vadi oči. Sit gladnome ne veruje, to je bilo i biće.
Nema potrebe da stavljamo sada prst na čelo, kao neki "bolonjci" koji su diplomirali pre nekoliko dana. Zna se sve. Nema potrebe skrivati. Zato sam i rekao, sa gledišta propisa, to su zakonite plate, sa gledišta rezultata rada, tržišnog vrednovanja rada, pa i ako ćemo da pričamo o nekoj moralnosti, to treba da se izmeni. Ali, na tom primeru pokazano je da neko legalno može da zaradi neuporedivo više nego kriminalac. Eto, to je to.
Znate i sami, Đelić je za dve i po godine kao opozicioni političar, ne čak ni poslanik, sa privremenim boravkom kod tetke, zaradio jedanaest i po miliona evra. Po svim zapadnjačkim kriterijumima, po svim materijalističkim pogledima na život, on je vrlo uspešan, on je ostvario američki san, preko noći se obogatio, nekom svojom sposobnošću. Ali, sa gledišta nečega što imanentno pripada Vizantiji, a to je Republika Srbija i ovo što mi ovde živimo, kako shvatamo život, po tom nekom sistemu harmonije i simfonije, to je apsolutno nemoralno. Latinska lukavost ne može u Srbiji da prođe. Vizantijska lucidnost to pregazi. To da vam bude jasno. Tu se nalazi i odgovor na ove vaše probleme u tom priključivanju. To su neke stvari za koje ćete da objasnite predstavniku predlagača o čemu se radi.
Ovim amandmanom gospođa je pokušala da ispravi nešto što ne bi smelo da stoji, jer ako se napiše punomoćnik, sad se vraćam na amandman gospođe Zlate, onda ispada da taj čovek koji je pisao ovaj predlog zakona ne zna Zakonik o krivičnom postupku. Ja sam tako protumačio vaš amandman.
Ali, vaš amandman mi je dao povod da pričam o tome gde je oštećeni kao lice nad kojim je izvršeno krivično delo, lice, njegova imovina, nije bitno, gde je on sa njegovim pravima? Gde je njegov prioritet? Nema ga. Nema ga, zato što je pogrešna koncepcija zakona, potpuno pogrešna koncepcija zakona: selektivni pristup krivičnim delima, selektivni pristup izvršiocima.
Da vas ponovo podsetim na nešto što ne bi smelo nikako da stoji u jednom zakonu: to što ste naveli u članu 3. u okviru tačke 2) znači da svako mora da dokazuje nevinost jer se krivica pretpostavlja. Rekli ste: "Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koje je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima." Ima tu puno elemenata u okviru ove definicije, izvršenje krivičnog dela, ostvarivanje elemenata bivšeg krivičnog dela itd.; onda ste nezakonito nešto definisali kao razliku između nečega što ima i što bi mogao po prirodnom toku stvari da ima, a to je naučna fantastika. To je još iz vremena druga Tita - neosnovano bogaćenje ili ono nezakonito obezbeđenje nekih sredstava, pa su ljudi morali da idu u upravu prihoda, specijalni organ, da dokazuju zašto su kupili kola, kojim parama su kupili kola itd.
Ova početna definicija pokazuje koliko je to pogrešno jer ta imovina koja je proistekla iz krivičnog dela mora da bude u vezi sa krivičnim delom, a ne da se osnov za njeno vrednovanje nalazi u zakonitim prihodima.
Uzmite za primer da je neko, recimo, iz Kontrole letenja, ne daj bože, izvršio krivično delo i da je iz tog krivičnog dela stvorena neka imovina. Uzimajući njegove zakonite prihode, vi ste mu smanjili nezakonito stečenu imovinu po osnovu krivičnog dela. Ali, ako je isto krivično delo uradio neko ko radi u nekom drugom javnom preduzeću, gde su mesečna primanja 50.000 dinara, vi ste mu napravili veliku razliku i kao nezakonito stečenu dobit, prihod po osnovu kriminala itd.
Definicija vam je pogrešna, apsolutno pogrešna i omogućava voluntarizam, proizvoljnost. Vi terate tužioca, policajca, sudiju da procenjuje. Na bazi čega? Nema na bazi čega. Rekli su mu - izvolite pa procenite sami.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Zatim, narodna poslanica Donka Banović, isti osnov.