Gospođo Čomić, pošto znam da delite moje mišljenje, ovo će biti interesantno i ja se nadam da ćete biti zadovoljni ovim što ćete da čujete.
Šta su razlozi, gde se nalaze razlozi, koji su to razlozi zašto mi donosimo ovaj zakon? Gospođa ministar nam nije objasnila dva ključna razloga. Prvi razlog, što sudovi sa postojećim Zakonom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonikom ne žele da primenjuju odredbe o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela. Da li su oni sposobni, da li su zainteresovani, to su druga pitanja koja treba da reši predsednik Vrhovnog suda, Ministarstvo pravde itd., ali naše sudije ne žele da rade ovaj posao u toku krivičnog postupka. To je prvi razlog. Drugi razlog, mi treba da se uključimo u međunarodnu borbu protiv terorizma i pranja novca. Za to su potrebne promene naših krivičnih propisa u smislu prepuštanja istrage nadležnom javnom tužiocu kako bi on kao državni organ mogao da sarađuje sa inostranstvom i da ta vrsta organizovane borbe protiv terorizma i pranja novca bude ozbiljna borba, jer ovaj kriminal ne zna za granice, on ima planetarne razmere.
Pošto su to dva ključna razloga, podsećam vas da sam prethodne nedelje tokom načelne rasprave o ovim predlozima zakona skrenuo pažnju predlagaču da bi bilo mnogo bolje da se opredelio za jedan drugi put. Taj put podrazumeva odgovarajuću izmenu Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku i, eventualno, donošenje nekog propisa kojim bi se formirala direkcija koja bi se starala o imovini koja je stečena izvršenjem krivičnog dela, jer sudovi ne raspolažu niti kadrovima niti potencijalima da tu imovinu čuvaju dok se ne okonča krivični postupak i definitivno reši da li se to oduzima ili se vraća. To je istina, van toga nema ništa, da budemo načisto.
Ako krenemo od ovih pretpostavki, onda poslanici s pravom postavljaju pitanje zašto se odredbe ovog zakona ili, da budem precizniji, razmišljanje o tome da se oduzme imovinska korist koja je proistekla iz krivičnog dela ne proširi na sva krivična dela. Formalnopravno, svako krivično delo može da ima i neko koristoljublje i neku imovinsku korist. To je šire posmatrano. Slažem se da neka dela ne mogu, ali šire posmatrano sva. Zašto onda pravimo selekciju? Zašto pravimo selekciju prema nazivu krivičnog dela, zašto pravimo selekciju prema visini ili iznosu imovinske koristi koja je ostvarena izvršenjem krivičnog dela? Zar 10.000 dinara nije imovinska korist? Dva miliona jeste?
Još jedna stvar, moram da vas podsetim, kada razmišljate o ovim amandmanima, pogotovo vi sa leve strane pošto je desna strana zdrava... Vi antifašisti ste poznati po tome što poštujete zakon, palite skupštine, ali o tome ćemo kad dođe vreme. Morate da shvatite jednu stvar: u ovom predlogu zakona nema mesta i ne vidi se fizičko lice kao oštećeni iz nekog krivičnog dela. Ovde se priča o imovini stečenoj izvršenjem krivičnog dela ili imovini proistekloj iz krivičnog dela, kao nekoj imaginarnoj kategoriji koja je po definiciji državna svojina, postaje državna svojina. Tu se izgubio iz vida oštećeni.
Da vam skrenem pažnju, u krivičnom postupku, kada se javi oštećeno lice sudija ga upućuje na parnicu, neće u krivici da reši pitanje naknade štete ili povraćaja onoga što je oduzeto. Ne vrši se povraćaj u pređašnje stanje, nego - izvolite u parnicu, pa ćete tamo za 15 godina da dokažete nešto.
Ovde se daje primat i po definiciji se kaže da je to neka imovina. Čija ona može da bude? Ona treba da bude državna, treba da se oduzme. Da li je ta imovina proistekla iz krivičnog dela u nekoj vezi sa oštećenim koji se javlja u krivičnom postupku, da li ta imovina proistekla iz krivičnog dela ima prirodnu vezu sa štetom ili sa nečim što je oduzeto fizičkom licu, vi to ne vidite. To je nedostatak ovog zakona.
Ovaj zakon ima da se donese, vi ćete da ga izglasate, prelomiće se na nekoliko ljudi. Odmah da vam kažem koji su to ljudi – to su male ribe, sitne ribe. Klimajte vi glavom, ali to vam pričam na bazi iskustva. Zašto vam to pričam? Pre nekoliko dana "otac demokratije" u Srbiji gospodin Mićunović je, u ime političkog saveta DS-a, dao jednu veliku misao – moramo da se pozabavimo odnosom tih bogataša prema političkim strankama. On je najavio nešto i tu se stalo. Sada neko treba da izvuče zaključak da će ovo da se odnosi na ove poznate tajkune. Nije tačno. Evo, Batić će da potvrdi ovo što kažem.
I ovaj zakon ima selektivno da se primenjuje. Znam ljude koji su radili Nacrt zakona, pa su mi dali elaborate, pa Savet Evrope itd. Naravno, neću da kažem njihova imena. Rekli su mi o čemu se radi, kakva je operacija, šta je osmišljeno. Ovo jeste opravdano, moram da vam kažem, ali ni postojeći propisi ne predstavljaju smetnju za ovo. Lepa je priča za javnost kada se kaže da od kriminalca treba da se uzme ono što je proisteklo iz krivičnog dela. To niko ne sme da vam ospori. Svi vas podržavaju za to, ali koji je put? Da li je put moguć, da li je nemoguć, da li je ostvariv, da li je neostvariv?
U prvom projektu vi ste za ovu direkciju smatrali da treba da se zaposli samo deset službenika na nivou cele Srbije. Nije valjda da bolje znam nego vi u Ministarstvu šta se radi u vašem ministarstvu?
Gospođo Čomić, kao što ste videli, imate puno razloga da delite moje mišljenje i častim vas ova četiri minuta.