Reč ima predstavnica predlagača, ministarka pravde Snežana Malović, a posle nje narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, kao što sam rekla u svom obrazlaganju zakona, prilikom izrade Predloga zakona mi smo prvenstveno imali u vidu efikasnost borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Zašto nisu sva krivična dela obuhvaćena? To ne znači da će se oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela tretirati samo ovim zakonom. Kao što sam rekla, to se već čini i omogućeno je normativnim ambijentom koji je oličen u Zakonu o krivičnom postupku i u Krivičnom zakonu.
Što se tiče amandmana narodnog poslanika Vladana Batića, slažem se da imovina može proisteći iz svakog krivičnog dela, ali, kao što sam već naglasila, tada će moći da se koriste odredbe Zakona o krivičnom postupku i Krivičnog zakona.
Uostalom, taj institut ekskluzivnosti krivičnog dela nije nepoznat. Kao što znate, nadzor nad telefonskim i drugim vrstama razgovora u Zakonu o krivičnom postupku ne tretira sva krivična dela, već određena krivična dela.
Što se tiče ovog drugog amandmana, koji je predložila narodni poslanik Đerić, krivično delo prevare prilikom prodaje nepokretnosti ne postoji u Krivičnom zakonu. Slažem se da se prilikom prodaje nepokretnosti može steći znatna korist, ali to će svakako biti tretirano kroz krivična dela koja smo predvideli ovim zakonom. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, naravno, veliki broj građana je sa velikim nestrpljenjem očekivao da se donesu sistemski zakoni kojima bi cilj bila efikasna i uspešna borba protiv korupcije. Ono što građani očekuju jeste stvaranje poverenja u institucije koje će da sprovode ovaj zakon, ali da bi institucije sprovele zakon taj zakon mora da ima u sebi rešenja koja podrazumevaju sveobuhvatnu borbu protiv korupcije.
Upravo rasprava o ova dva amandmana govori o tome da mogu da se dese razni slučajevi kada ne bi bila moguća efikasna borba protiv korupcije zato što ovim zakonom mnoga krivična dela nisu obuhvaćena. Evo, svi se pitaju, dok slušaju ovu diskusiju, da li postoji ekskluzivnost pojedinih krivičnih dela, da li će pojedina lica biti zaštićena od krivičnog progona ukoliko steknu imovinsku korist, a ovim zakonom ta dela nisu obuhvaćena. Na tom tragu je i prvi amandman gospodina Batića, na tom tragu je i amandman uvažene koleginice Đerić iz Nove Srbije.
Mora se stvoriti poverenje i u Vladu, ako želi iskreno da vodi borbu protiv korupcije. Ovde smo imali u prethodnom periodu pompeznu najavu borbe protiv građevinske mafije, a sada vidimo da se ne uvažavaju rešenja koja je koleginica Đerić predložila - da se jednim ovakvim zakonom i rešenjem u ovom zakonu obuhvate sva ta krivična dela i imovina koja je stečena upravo vršenjem krivičnog dela kada je u pitanju promet nepokretnosti.
Nisam siguran da su argumenti koje je iznela gospođa ministarka Malović ubedili nekog u ovoj Narodnoj skupštini, da su ubedili građane da će izostavljanjem velikog broja krivičnih dela ovaj zakon biti efikasan u borbi protiv korupcije. Ako ulazimo u sistemski obračun sa ovim velikim zlom moramo da imamo konkretna rešenja i da porukom koju šaljemo građanima, s jedne strane, ulivamo poverenje, a s druge strane, da dajemo mogućnost svim institucijama da u korenu saseku svaki oblik korupcije, pogotovo oduzimanjem imovine, kojim će se u stvari ostvariti ona ključna pravda koju građani očekuju.
Građani očekuju pravdu, da se oduzme novac svakom ko je u bilo kom obliku, iz bilo kog krivičnog dela stekao kapital i profit.
Molim vas da uvažite ove argumente i da ozbiljno shvatite diskusiju koja je vođena povodom ova dva amandmana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Vreme na raspolaganju je 11 minuta.

Gospođo Čomić, pošto znam da delite moje mišljenje, ovo će biti interesantno i ja se nadam da ćete biti zadovoljni ovim što ćete da čujete.
Šta su razlozi, gde se nalaze razlozi, koji su to razlozi zašto mi donosimo ovaj zakon? Gospođa ministar nam nije objasnila dva ključna razloga. Prvi razlog, što sudovi sa postojećim Zakonom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonikom ne žele da primenjuju odredbe o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela. Da li su oni sposobni, da li su zainteresovani, to su druga pitanja koja treba da reši predsednik Vrhovnog suda, Ministarstvo pravde itd., ali naše sudije ne žele da rade ovaj posao u toku krivičnog postupka. To je prvi razlog. Drugi razlog, mi treba da se uključimo u međunarodnu borbu protiv terorizma i pranja novca. Za to su potrebne promene naših krivičnih propisa u smislu prepuštanja istrage nadležnom javnom tužiocu kako bi on kao državni organ mogao da sarađuje sa inostranstvom i da ta vrsta organizovane borbe protiv terorizma i pranja novca bude ozbiljna borba, jer ovaj kriminal ne zna za granice, on ima planetarne razmere.
Pošto su to dva ključna razloga, podsećam vas da sam prethodne nedelje tokom načelne rasprave o ovim predlozima zakona skrenuo pažnju predlagaču da bi bilo mnogo bolje da se opredelio za jedan drugi put. Taj put podrazumeva odgovarajuću izmenu Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku i, eventualno, donošenje nekog propisa kojim bi se formirala direkcija koja bi se starala o imovini koja je stečena izvršenjem krivičnog dela, jer sudovi ne raspolažu niti kadrovima niti potencijalima da tu imovinu čuvaju dok se ne okonča krivični postupak i definitivno reši da li se to oduzima ili se vraća. To je istina, van toga nema ništa, da budemo načisto.
Ako krenemo od ovih pretpostavki, onda poslanici s pravom postavljaju pitanje zašto se odredbe ovog zakona ili, da budem precizniji, razmišljanje o tome da se oduzme imovinska korist koja je proistekla iz krivičnog dela ne proširi na sva krivična dela. Formalnopravno, svako krivično delo može da ima i neko koristoljublje i neku imovinsku korist. To je šire posmatrano. Slažem se da neka dela ne mogu, ali šire posmatrano sva. Zašto onda pravimo selekciju? Zašto pravimo selekciju prema nazivu krivičnog dela, zašto pravimo selekciju prema visini ili iznosu imovinske koristi koja je ostvarena izvršenjem krivičnog dela? Zar 10.000 dinara nije imovinska korist? Dva miliona jeste?
Još jedna stvar, moram da vas podsetim, kada razmišljate o ovim amandmanima, pogotovo vi sa leve strane pošto je desna strana zdrava... Vi antifašisti ste poznati po tome što poštujete zakon, palite skupštine, ali o tome ćemo kad dođe vreme. Morate da shvatite jednu stvar: u ovom predlogu zakona nema mesta i ne vidi se fizičko lice kao oštećeni iz nekog krivičnog dela. Ovde se priča o imovini stečenoj izvršenjem krivičnog dela ili imovini proistekloj iz krivičnog dela, kao nekoj imaginarnoj kategoriji koja je po definiciji državna svojina, postaje državna svojina. Tu se izgubio iz vida oštećeni.
Da vam skrenem pažnju, u krivičnom postupku, kada se javi oštećeno lice sudija ga upućuje na parnicu, neće u krivici da reši pitanje naknade štete ili povraćaja onoga što je oduzeto. Ne vrši se povraćaj u pređašnje stanje, nego - izvolite u parnicu, pa ćete tamo za 15 godina da dokažete nešto.
Ovde se daje primat i po definiciji se kaže da je to neka imovina. Čija ona može da bude? Ona treba da bude državna, treba da se oduzme. Da li je ta imovina proistekla iz krivičnog dela u nekoj vezi sa oštećenim koji se javlja u krivičnom postupku, da li ta imovina proistekla iz krivičnog dela ima prirodnu vezu sa štetom ili sa nečim što je oduzeto fizičkom licu, vi to ne vidite. To je nedostatak ovog zakona.
Ovaj zakon ima da se donese, vi ćete da ga izglasate, prelomiće se na nekoliko ljudi. Odmah da vam kažem koji su to ljudi – to su male ribe, sitne ribe. Klimajte vi glavom, ali to vam pričam na bazi iskustva. Zašto vam to pričam? Pre nekoliko dana "otac demokratije" u Srbiji gospodin Mićunović je, u ime političkog saveta DS-a, dao jednu veliku misao – moramo da se pozabavimo odnosom tih bogataša prema političkim strankama. On je najavio nešto i tu se stalo. Sada neko treba da izvuče zaključak da će ovo da se odnosi na ove poznate tajkune. Nije tačno. Evo, Batić će da potvrdi ovo što kažem.
I ovaj zakon ima selektivno da se primenjuje. Znam ljude koji su radili Nacrt zakona, pa su mi dali elaborate, pa Savet Evrope itd. Naravno, neću da kažem njihova imena. Rekli su mi o čemu se radi, kakva je operacija, šta je osmišljeno. Ovo jeste opravdano, moram da vam kažem, ali ni postojeći propisi ne predstavljaju smetnju za ovo. Lepa je priča za javnost kada se kaže da od kriminalca treba da se uzme ono što je proisteklo iz krivičnog dela. To niko ne sme da vam ospori. Svi vas podržavaju za to, ali koji je put? Da li je put moguć, da li je nemoguć, da li je ostvariv, da li je neostvariv?
U prvom projektu vi ste za ovu direkciju smatrali da treba da se zaposli samo deset službenika na nivou cele Srbije. Nije valjda da bolje znam nego vi u Ministarstvu šta se radi u vašem ministarstvu?
Gospođo Čomić, kao što ste videli, imate puno razloga da delite moje mišljenje i častim vas ova četiri minuta.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, argumentacija predlagača je neadekvatna. Objasniću zašto. Svaku pravnu normu možete tumačiti na više načina: pojmovno ili semantički, ciljno ili etimološki, jezički, logički, gramatički itd. To je suština.
Suština amandmana je da se ovde upravo polazi od naziva ovog zakona - Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Da je ovde rečeno - Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela korupcije i organizovanog kriminala, da je to zaista selektirano i limitirano na tačno određeni korpus zaštite, onda bi se još i moglo diskutovati. Ovakvo nabrajanje i selektiranje krivičnih dela je u koliziji sa nazivom zakona. To je jedna dimenzija.
Drugo, u razlozima za donošenje ovog zakona koje je naveo predlagač u obrazloženju zakona imate sijaset kontradikcija. Ovde se kaže da postojeći normativni ambijent u Srbiji, odnosno Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku, omogućava i nalaže oduzimanje imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnih dela, ali ne u punoj meri i samo pod u praksi teško ostvarivim uslovom da se apsolutno dokaže neposredna veza između konkretnog krivičnog dela koje je predmet osuđujuće presude i konkretne imovinske koristi stečene tim krivičnim delom.
U prevodu to znači da se ovim zakonom i ne mora dokazati veza između krivičnog dela i stečene imovinske koristi. To je već protivustavno. To ne može. Onda obrnuto, ako se već Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku predviđa mogućnost oduzimanja imovinske dobiti, ona se odnosi na sva krivična dela, a ne samo ona koja su pobrojana u stavu 2. Krivičnog zakona, pa se dalje navodi da sudovi nisu skloni oduzimanju imovinske dobiti, jer je to, navodno, vankrivična materija. To nije tačno. To je esencija krivične materije.
Treće, što je opet u kontradikciji sa članom 2. predloženog zakona, kaže se da je "česta pojava da i učinioci teških krivičnih dela, a naročito krivičnih dela za koja je sasvim izvesno da su izrazito profitnog karaktera..."; objasnite nam kako su to krivična dela protiv javnog reda i mira profitnog karaktera, kako su krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom profitnog karaktera.
Život nosi razne, nepredviđene mogućnosti. Krivična dela podrazumevaju razne modalitete koji se teško mogu striktno normirati ako ih ovako pobrojavate.
Već sam rekao, za račun nekoga vi možete oklevetati nekog drugog i za to možete dobiti stotine hiljada evra. To smo u praksi imali. Imamo u praksi još nešto - najveći tajkuni u ovoj zemlji svakoga dana izigravaju poreske obaveze pred ovim zakonom. Njihove firme su na Kipru ili na nekim drugim mestima i oni, recimo, nisu obveznici poreza u državi Srbiji. Šta onda? Oni neće biti obuhvaćeni ovim predlogom zakona. Da ne govorimo o lobistima za potrebe stranih kompanija u postupcima privatizacije ovde itd. Znači, modaliteta ima sijaset.
Nije mi uopšte jasno šta je mana amandmana, jer je suština imovina stečena krivičnim delima, kao što piše u naslovu zakona, a ne ovim ili onim krivičnim delom. U suštini, ako je intencija zakonodavca da se oduzima imovina, onda se ona može steći raznim ili, praktično, svim krivičnim delima, s jedne strane. Ako je želja da predmet zaštite bude samo imovina stečena krivičnim delima iz korpusa krivičnih dela koja se odnose na borbu protiv korupcije ili organizovanog kriminala, onda je to tako trebalo da piše, onda treba suziti samo na te dve vrste krivičnih dela.

Reč ima gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, imam samo jedno pitanje za vas: da li sam ja vas zaista dobro čula, rekli ste, krivično delo prevare prilikom prometa nepokretnosti ne postoji ili ga naš zakon ne sankcioniše? Bilo bi jako dobro da to objasnite građanima Srbije, pošto je toliko građana Srbije ojađeno upravo ovim krivičnim delom i nemoćni su pred pravosuđem, kod policije, oni jednostavno nemaju više poverenja u državne institucije.
Naravno da će biti velikih problema pri primeni ovog zakona, naravno da svi mi znamo da će biti primenjen uglavnom na sitne kriminalce, ali mnogo manje na one krupne čija već imperija može da zameni ime same države Srbije. Međutim, zaista bih želela da čujem ovaj detalj koji se tiče građana Srbije koji u ovom momentu muku muče jer su ostali i bez svojih para, bez svojih životnih ušteđevina i bez krova nad glavom, na volšeban način, da li ta prevara postoji u zakonu i kako se sankcioniše. Oni sudske procese vode i do deset godina. Priznaćete, neki su čak i umrli u tom periodu i nisu uspeli da ostvare svoja prava, nisu uspeli da dođu do svoje imovine, prevareni su i država nije učinila ništa. Ako ni ovde ti prevaranti, za koje oni već znaju da su zaštićeni svuda i svagde, ne budu bar pomenuti, bojim se da ćemo u samom startu izgubiti poverenje u ovaj zakon. Hvala.