Hvala. Ima reč gospođa ministar Snežana Malović.       

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, kao neko ko je radio u tužilaštvu svakako da sam sklona, po prirodi stvari, da tužilaštvo ima veća ovlašćenja. Prilikom obrade ovih amandmana mi smo, kao Ministarstvo pravde, predložili nadležnom odboru Vlade da prihvati ovaj amandman. Međutim, nadležni odbor Vlade je smatrao da to nije moguće i takvo je mišljenje otišlo na Vladu, tako da ovaj amandman nije usvojen.
Obrazloženje zbog čega nije usvojen je - zbog toga što je u koaliziji sa Zakonom o policiji i drugim zakonima u kojima se uvode specijalizovane organizacione jedinice MUP-a, gde je potrebno mišljenje, a ne saglasnost, tj. da ne može da bude saglasnost nadležnog tužioca, tako da amandman nije prihvaćen. Ja se u ime Vlade izvinjavam zbog ovakvog obrazloženja. Hvala vam.

Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima gospođa Judita Popović.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, radi se o tome da jeste drugim zakonima predviđeno da se traži samo mišljenje, ali to automatski ne isključuje mogućnost da se u ovaj zakon unese ta odredba da se traži saglasnost. Dakle, mišljenje ne isključuje saglasnost, a već sam obrazložila zašto je potrebno da se da ta saglasnost. Dakle, ako hoćemo da naši organi sarađuju, da ta saradnja ima neke rezultate, onda bi trebalo da vodimo računa o tome da tu buduću saradnju omogućimo i pojednostavimo.
Da je i kod vas postojala dilema u vezi sa tim govori ta omaška koja je napravljena.
Prema tome, smatramo da ne isključuje mogućnost drugi način regulisanja postavljanja tog rukovodioca kroz druge zakone, što se mišljenja i saglasnosti tiče.
Zaista nema nikakve prepreke, niti to predstavlja neki problem da se sad, pored tog mišljenja, zatraži i saglasnost. Rekla sam, štetno nije, a može biti od velike koristi.

Hvala, gospođo Popović. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, ovo je mnogo više od proceduralnog ili formalnog pitanja. Ovo je, zapravo, za nas pitanje od suštinskog značaja.       
Ovim amandmanom koji smo predložili, a Vlada ga odbila, zapravo se na jasan način definisao karakter te jedinice i samim tim u potpunosti na drugačiji način utvrđivala uloga te agencije za borbu protiv korupcije. Da li će to biti još jedan represivni organ vlasti ili će to biti agencija koja će zaista raditi svoj posao? Da li u ovoj zemlji treba da se tresemo od svake promene vlasti i želje vlasti da baš ona bude ta koja će za efikasnu borbu protiv korupcije i kriminala pronaći lopove u redovima suparničke stranke ili suparničke frakcije unutar svoje stranke? To je suštinsko pitanje.
Da li je ovo što mi tražimo presedan? Nije. Pre šest godina je Skupština Srbije usvojila Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, u čijim okvirima je vrlo precizno definisana procedura izbora za UBPOK. To je ono o čemu mi govorimo.
Saglasnost - mi smo na vrlo jasan način govorili o saglasnosti. Ono što mi danas imamo ovde je nešto što samo po sebi ostavlja mogućnost da mi sada procenjujemo da li je dobre volje ili ne. Što je više ljudi, što više aktera, što više institucija koje su uključene u donošenje odluka, onda je samim tim ta odluka kvalitetnija. Sve to možemo da svedemo na konsultativni karakter, ali onda je to agencija za borbu protiv korupcije koja, nažalost, neće biti uspešna u onoj meri u kojoj bismo mi želeli da bude. Ona je osporena od strane Saveta za borbu protiv korupcije. Nema baš puno primera efikasnosti takvih agencija i to samo po sebi može da nas dovede u poziciju da mi nakon izvesnog vremena raspravljamo o efikasnosti i sposobnosti naše države u borbi protiv korupcije i, sa druge strane, o opravdanosti formiranja institucije koja će se boriti protiv korupcije.
Zbog toga je nama bilo veoma važno pitanje saglasnosti. Ako se zna način na koji se dolazi do tužioca, jasno je da to jednostavno nisu jednostrani procesi, da oni jedne druge prožimaju. Mislim da je to samo po sebi nešto što je veoma bitno. Saglasnosti su sasvim sigurno obavezujuće, a mišljenje ne obavezuje nikoga. Naravno, ono može imati pozitivan ili negativan karakter, može uticati na odluku, ali ne može obavezivati, to je ono što želimo da uradimo.
Drugo, način na koji se to radi je sam po sebi problematičan. Prvog čoveka te jedinice postavlja ministar; mi mislimo da je ministar politička funkcija, da to treba tako da bude. Mi smo, makar formalno, započeli proces depolitizacije naše policije kroz uvođenje institucije direktora policije.
Da ta institucija, uprkos svemu, ima neku težinu može se zaključiti na osnovu činjenice da je direktor policije iz mandata prethodne vlade direktor policije i u sadašnjem mandatu. Tu funkciju potrebno je dodatno osnažiti, ali ne kroz metode na kojima se do sada insistiralo, nego kroz davanje vrlo jasnih prava. Ovako, ako je to volja ministra, onda se zapravo ministru vraćaju one nadležnosti koje smo želeli, zbog političkog konteksta, da marginalizujemo kroz Zakon o policiji. Toliko.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Slobodan Maraš i Zoran Ostojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege, da nastavim diskusiju Čedomira Jovanovića, jer ovo je suštinski amandman koji, gospođo Malović, Vladi daje jedan častan izlaz. Kao da smo znali, iako su naše kolege tražile da se traži saglasnost, evo, mi u ovom našem amandmanu predlažemo da ostane mišljenje, ali pozitivno mišljenje, ako je mišljenje u skladu sa zakonom, evo, mi kažemo - pozitivno mišljenje. Zašto to ne bi bilo umesto saglasnosti?
Suština našeg amandmana nije u mišljenju ili saglasnosti, nego upravo u onome što je pričao Čedomir Jovanović. Ta jedinica ne treba da bude jedinica policije, koja će oduzimati imovinu u istrazi. Moramo zbog građana da objasnimo: formira se, između ostalog, posebna jedinica u policiji koja će uzeti imovinu za koju se sumnja da je proistekla iz navedenih krivičnih dela i predati je na upravljanje direkciji Ministarstva pravde, a proces protiv osobe čija je imovina oduzeta, istraga, optužnica, suđenje, može da traje nekoliko godina. Za to vreme njegovom imovinom raspolaže država. Šta se dešava kada ta osoba ne bude oglašena krivom, kad bude nevina? Ta imovina mora da se vrati. Šta se dešava sa imovinom koja gubi vrednost protekom vremena; šta se dešava sa imovinom koja je kvarljiva, kao što su meso i banane, ona mora da se proda, i tako dalje. Mnogo je složeno pitanje, mnogo je veliko ovlašćenje te policijske jedinice.
Zbog toga mislimo da šefa te policije, odnosno rukovodioca, ne treba da postavlja ministar nego direktor policije, jer je to za nas suština depolitizacije policije - profesionalac. Još nešto predlažemo ovim amandmanom, jer vi u suštini u Predlogu zakona predlažete jednu internu proceduru. To je možda u skladu sa sistematizacijom rada u policiji, ali mislimo da je ovo mnogo ozbiljna stvar da bi sistematizacija bila ko Biblija.
Predlažemo da se direktor te jedinice, odnosno rukovodilac jedinice bira na konkursu, da ga imenuje direktor policije a ne ministar, da ga imenuje uz pozitivno mišljenje tužioca, ali na konkursu. Zašto bismo ograničili rukovodioca te jedinice samo na ljude koji su već zaposleni u policiji, koji su stručni da to rade, nesumnjivo da će najčešće i najverovatnije oni pobediti na tom konkursu, ali zašto ne otvoriti mogućnost nekome ko želi da uđe u taj posao, ko želi da se iskuša u tom poslu? Jednostavno, konkurs je transparentniji. Dajmo malo konkurencije i kad su u pitanju ti ljudi koji se bave ovim poslom, usko specijalizovanim.
To su suštinske stvari. Tri stvari bi se prihvatile, veoma važne, prihvatanjem ovog amandmana: da ga ne imenuje ministar nego direktor policije, da to bude na osnovu konkursa. Izvinite, ali valjda ova skupština ima veću moć nego sistematizacija radnih mesta u policiji. Inače, znamo da policija verovatno traži da ovo bude bez konkursa, ali mislimo da ipak Narodna skupština... Sistematizacija radnih mesta u svakoj firmi, pa i u policiji, to je, kako da kažem, sredstvo upravljanja, to se može menjati, a svakako Narodna skupština može pre... Tako da mislim da je ovaj amandman častan izlaz za Vladu, a od vas zavisi.

Zahvaljujem. Gospodin Dragan Todorović, pa gospodin Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je trebalo prihvatiti prethodni amandman. Pošto to niste uradili, trebalo bi prihvatiti ovaj amandman, jer ovim amandmanima koji su predloženi koliko-toliko bi ovaj zakon dobio ozbiljnost.
Nažalost, mi od 2001. godine imamo identičnu situaciju kada se predlažu zakoni, koji po nalogu stižu i vi to jednostavno, kao na traci, stavljate na dnevni red. Cilj vam je da imate spisak zakona koje ste usvojili, ali suštinski nećete ništa da promenite. Suštinski, ovaj zakon, kao i svi prethodni koji su doneti, neće se primenjivati. Kada vam bude trebalo za neki obračun unutar stranke ili sa pripadnicima drugih stranaka, vi ćete primenjivati ove zakone. Do tada, vama ne pada na pamet ni jednog jedinog momenta da se na bilo koji način ozbiljno pozabavite najtežim problemom sa kojim se ova država suočila, neka je bilo i pre 2001. godine, ali od 2001. godine.
Ono što je posebno važno, dokazaću vam da je nemoguće da vi to sprovedete, jer ne može neko da sprovodi borbu protiv korupcije, ne može neko da oduzima imovinu stečenu kriminalom i da to isto radi. To je jednostavno nespojivo. Da ne bismo pričali, moram da vas podsetim, imate primer Bugarske. Znate da oni ove godine nisu dobili sredstva iz Evropske unije zato što je kod njih korupcija na toliko visokom nivou da jednostavno Evropska unija nema nameru da im da ni jedan jedini dinar. Mi smo u odnosu na Bugarsku na nesagledivim granicama. Kako vi onda možete da računate na to? Mislite da će to što vi želite u Evropu biti ostvareno samo zbog vaše želje? Nema šanse. Evropa ovakvu državu i ovakav režim neće da primi nikada. To treba da vam bude jasno.
Da krenemo od početka, treba se ipak prisetiti. Kako vi možete u Evropsku uniju, a da niste raščistili sa zauzimanjem Narodne banke od strane naoružanih lica? Pitajte bilo kog Evropljanina da li je to moguće u bilo kojoj normalnoj državi u svetu. Dođe naoružana grupa sa automatskim puškama, upadne u Narodnu banku i "pojeo vuk magarca". Osam godina ne može da se reši to pitanje, jer se ministru Mlađanu Dinkiću uspostavlja imunitet, a ovde se javno zalažete da svi treba da budu dostupni zakonu.
Kako ćete vi u Evropu kad još nismo rasvetlili zauzimanje Savezne uprave carina od strane Dušana Zabunovića, takođe sa naoružanom grupom ljudi? Sećate se, na televiziji su objašnjavali kako su osvajali sprat po sprat, kako su došli do bivšeg direktora Carine, na koji način su ga prisilili da ga stave u svoju službu itd. Šta ćemo sa zauzimanjem Trgovinskog suda, takođe pomoću naoružanih grupa, kada su postavili Gorana Kljajevića? Samo ove tri stvari apsolutno vam onemogućavaju da se približite, a ne da uđete u Evropsku uniju.
Zar ste zaboravili asfaltiranje autoputeva od strane Čumeta 2001. godine, kada je na čelu ministarstva bila Marija Rašeta? Hoćete da oduzmete imovinu licima koja su imovinu stekla na kriminalan način, a on je zaštićen svedok i kupuje firme po Srbiji. Pa, on je zaštićen svedok. Kako vi to možete na bilo koji način da sprovedete? Do juna meseca 2001. godine na čelu Saveta u Direkciji za puteve su bili ljudi koji nisu pozvani ni jedan jedini put, a po Poslovniku o radu Saveta nijedan posao nije mogao da bude dodeljen bez licitacije i bez odluke tog saveta. Aman, ljudi, pa šta vi mislite, da se to zaboravilo i da neće doći vreme da neko za to odgovara? Vi to ne možete da uradite.
Šta ćemo sa četiri banke koje su zatvorene, "Beogradskom bankom", "Beobankom", "Invest bankom", "Jugobankom", a dovedene su banke sa zapada? Sada guverner priča da nas ova kriza ne dodiruje. Oni će da spakuju tašne, mašne, koferčiće, da odu, a građani će da se hvataju za glavu. Ko će da odgovara? Niko. Kako vi to mislite da sprovedete? Šta je sa demokratskom pljačkom i novcem na Kipru? Da li ste zaboravili to?
Kako vi to hoćete da sprovodite? Hoćete u Evropu, hoćete moderne zakone, ali ne biste da čačkate ništa. Mislite da se zaboravilo sve što je bilo?
Pare u džepu, "vojvoda od Meridijan banke", 11 miliončića u akcijama i baš ga briga, ne pada mu na pamet da razmišlja o tome da će da ima bilo kakav problem. Da li ste zaboravili šećerane? Tri šećerane za devet evra. Ko je ovo kupio? Neki direktor "žutog preduzeća", čini mi se. Kako mislite da sprovedete ovaj zakon? Prodaja poslovnog centra "Ušće", pa to je poslastica, ljudi moji, kako su državni organi učestvovali u prevari i prodaji palate "Ušće" za nezamislivo mizerne pare - za 10 miliona. Kome su prodali? Opet direktoru "žutog preduzeća", Miodragu Kostiću.
Hoćete u Evropsku uniju? Prvi put kada vam se ukazala prilika prevarili ste Evropsku uniju. Da li se sećate izvoza šećera po 600 evra za tonu, a uvozili ste šećernu trsku za 200 evra? Ko je tu bio glavni organizator - Miroljub Labus. Doduše, on je prvo bio demokrata, pa je napredovao, i još kod nekih se oseća taj napredak, pa je otišao među eksperte i "pojeo vuk magarca".
Koliku je štetu država Srbija pretrpela zato što nismo mogli da izvozimo šećer u Evropsku uniju, koliku naši seljaci, naši proizvođači, zato što je par mangupa iz vaših redova zavuklo ruke u džepove i obogatilo se?
Da li ste zaboravili prodaju Cementare u Popovcu, Kolesara i Janjuševića? Gde ćete u Evropu, ljudi, sa džakom cementa? Nećete daleko da stignete. Šta je sa prodajom Beočinske fabrike cementa? Nije tu Nenad Čanak, on je digao glas do nebesa protiv prodaje Beočinske fabrike jer je tvrdio da je u pitanju kriminal, da su velike pare u pitanju. Doduše, posle toga je prestao da se javlja, ne znam za razlog, verovatno vi znate, ali mora to da se raščisti.
Ne mislite valjda da će to da se zaboravi? Sećate li se novca NBJ i NBS? Gde je taj novac držan – u Euroaksis banci. Ko je to omogućio? Ko je omogućio Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću da koristi te pare, da kupuje preduzeća po Srbiji? Mlađan Dinkić. A vi hoćete u Evropu? Koga vi obmanjujete?
Mlađan Dinkić je došao da završi posao po nalogu Svetske banke, MMF-a. Čim to bude završeno, on pakuje kofere, diže sidro i odlazi. Ostaju građani Srbije koji treba da plaćaju sve ovo i trpe svu ovu štetu koju smo doživeli.
Šta je sa Poštanskom štedionicom i sa vezom sa stečajnom mafijom? Još nije razjašnjeno. Čiji su kadrovi bili? Ko je bila Jelica Živković? Iz čijeg preduzeća? "Žutog" ili "šifrovanog"?
Pošto ste nestrpljivi, šta je sa "Sartidom"?
Da li vi možete bilo kom zdravorazumskom čoveku da objasnite da ste promenili nadležnost Trgovinskog, odnosno tada privrednog suda, jer je bio nadležan smederevski... Stigao je još jedan tata.
Promenili ste nadležnost Trgovinskog suda u Smederevu, pa ste odredili beogradski Trgovinski sud, na čelu sa Goranom Kljajevićem, koga je doveo Čume i ekipa, i prodali ste "Sartid" za 21 milion dolara. Ostali ste po ugovoru obavezni samo za izgradnju luke, pruge i ne znam još koliko, za sedam-osam miliona evra koje treba da uložite. Onaj ko je potpisao, odnosno kupio "Sartid" mogao je da koristi železaru na najbolji mogući način, a to što košta građane Srbije, šta vas briga.
Šta je sa prodajom dečijih obveznica u poštama Srbije? I to ste zaboravili. Jeste li zaboravili rekonstrukciju i modernizaciju zgrade Aerodroma "Nikola Tesla"? Ko je bio ministar?
(Momir Marković, sa mesta: Rašeta.)
Iz koje stranke? "Žuto preduzeće". Koliko su plaćeni fikusi? Milion dinara. Kašičice - 80.000, 800 ... Koja je cifra za vas takva da kod vas izazove reakciju pa da rešite neki od ovih problema?
Uhapšena, posle tri dana puštena, jer postoji nešto što je... Kao što je bilo i za asfaltiranje autoputeva – nije to Marija Rašeta uradila sama, stigao nalog iz Nemanjine. Postavlja se pitanje ko je dao nalog? Šta je sa projektom Aerodroma "Nikola Tesla" i Aerodroma Bodrum, vrednim 100 miliona? Sećate se da sam sa ove govornice prozivao direktora koji je tim poslom otišao, zaboravio sam mu trenutno ime, u Tursku.
Tražili smo, još nam ne daju papire, iako na osnovu Zakona o dostupnosti informacija imamo pravo da dobijemo i vidimo koji je to projekat. Šta se iza toga krije? Šta je toliko tajno da ne mogu ti podaci da se dobiju? Kada je u nešto umešana ova šifrovana grupa, unapred znam da se krije neki kriminal.
Šta je sa prodajom zgrade Vojno-tehničkog instituta ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... u Katanićevoj ulici i aferom "Satelit"? Na čelu tog ministarstva opet je ministar iz redova G17. Hoćete u Evropu? Ne možete vi nigde. Možete samo u ove zavode za izdržavanje kazne, a u Evropu sigurno ...
(Predsedavajući: Molim vas da završite.)
Nastaviću, hvala.