Zahvaljujem gospodinu Todoroviću.
Pre nego što dam reč gospodinu Saši Mileniću, javio se po Poslovniku, molio bih i pokušaću da vas podsetim, raspravljamo o amandmanu na član 7. i to je predmet. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministrice, i predstavnici Vlade Republike Srbije, izričući povredu Poslovnika u tački 103. i u onom delu u kojem se pozivamo na dostojanstvo parlamenta, upravo zarad efikasnosti rada u raspravi o amandmanima, želim da napomenem da je pred nama zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, baš kao što i svi amandmani na bilo koji član ovog zakona treba da govore u duhu tumačenja aparata kojim se jača Vlada u borbi protiv korupcije i teških krivičnih dela.
Otuda je, uz izvinjenje ako je reč preteška, zamajavanje veroispovedanje ideološki kontrastirane opcije u odnosu na duh liberalizma koji ovaj zakon podržava i ojačava. Nemoguće je ovaj zakon koristiti kao predradnju da bi se jedna kolektivistička svest izražavala terminima "profit iz krivičnog dela", ili da bi se obesnaživao duh liberalizma sumnjom da je sam kapital nezakonita kategorija, a samo profitiranje krivično delo.
Ovo nije zakon koji govori bilo šta protiv duha preduzimljivosti i kapitalizma, koji ne ograničava političko delovanje upravo u smislu pobuđivanja preduzetništva i interesa kapitala koji treba da povuče ovo društvo iz ekonomske krize, već samo i isključivo u duhu ojačavanja Vlade u borbi protiv korupcije i najtežih oblika krivičnih dela. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Todorović se javio reklamirajući povredu Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo, javljam se po članu 101, jer je očito prethodni govornik potpuno pobrkao stvari. Uopšte nisam govorio o ideologiji. Kakve veze ima ideologija i kriminal? Ili je vama kriminal ideologija? Ideologija je skup ideja koji nekoga vodi. Verujem da neko ima i takvu ideologiju, da pljačka i da koristi svaku mogućnost i trenutak kad dođe u poziciju da to radi. Upravo sam pokazao, samo navodeći najveće afere koje su se desile od 2001. godine, koliko je to zastrašujuće u našoj državi.
Pa, imali ste pre par meseci informaciju da je ukupno do sada u privatizaciji privatizujući firme po Srbiji država prihodovala oko dve milijarde, koliko me sećanje služi, dve milijarde i sedam stotina miliona, a da je vrednost te imovine bila između 40 i 50 milijardi evra. Pogledajte koliko ste vi štetu naneli ovoj državi; pa mi za sto godina ne možemo da se oporavimo.
Kako vi možete uopšte po bilo kom osnovu da postavljate pitanja o bilo čemu, posebno kada su u pitanju kriminal i korupcija? Samo jednu od ovih afera da ste rasvetlili i da su odgovarali za ovo, omogućili biste ovoj državi da koliko-toliko krene napred.
Kako vi to možete da uradite ako se pre svega ne obračunate sa kriminalom i korupcijom, kako možete to da uradite kada glavni nosioci tog kriminala i te korupcije sede u Vladi Srbije?
To je problem sa kojim se vi suočavate i koji ne možete da rešite. Nijedan zakon koji budete doneli neće imati svrhu koju treba da ima, a to je da se popravi situacija, nego samo da imate na papiru da ste ga doneli kako biste mogli ovim vašima u Briselu i Vašingtonu da kažete - mi smo demokratska zemlja. To što suštinski u ovoj državi ništa ne funkcioniše, što nema šanse da se bilo šta promeni, to vas uopšte ne interesuje.
Po vašim informacijama, iako ste to samo papirološki smanjili, još uvek imate 750.000 nezaposlenih, preko 18% od ukupnog radno sposobnog stanovništva. Pa o čemu vi pričate? Kako ćete taj problem da rešite? U Španiji se digla uzbuna zbog ove finansijske krize, došli su na procenat od 10% nezaposlenih, uzbuna u čitavoj državi.
(Predsedavajući: Tri minuta i 15 sekundi.)
Mi 18%, vas to ne interesuje. Izvinite, prekoračio sam. Ne možete vi to da rešite, to može samo promenom vlasti i promenom režima da se uradi.

Hvala. Podsećam samo da član 101. reguliše pravo narodnog poslanika na repliku zbog pogrešnog pozivanja. Reč ima gospodin Vladan Batić, po amandmanu. Hvala. Reč ima gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Izvinite, gospodine Batiću, zbog činjenice da sam videla da ste i vi zapanjeni i začuđeni izlaganjem gospodina Milanića. Očigledno je da vi, gospodine Milaniću, osnove prava i zakona ne poznajete. Ako u izlaganju predsednika naše poslaničke grupe gospodina Todorovića, koji već osam godina ukazuje na pljačku i otimačinu prilikom privatizacije preduzeća u svim ovim aferama koje nisu razotkrivene, niste prepoznali interes građana, kako grada u kome vi i ja živimo, tako i građana Srbije, onda je to zaista problem za vas. Ovde su samo taksativno navođene činjenice koje smo mi imali prilike da vidimo i u radu skupštinskih odbora, Odbora za privatizaciju, Odbora za odbranu i bezbednost.
Moram da kažem narodnim poslanicima, jer su se mnogi čudili vašem nastupu i pitali kako je moguće da neko govori o ovom predlogu zakona i amandmanu koji treba da reguliše odnos javnog tužioca prema postavljanju osobe koja će da rukovodi ovim procesom za otkrivanje ovih krivičnih dela, kada vi ne poznajete mnogo jednostavniji zakon od ovoga, a to je Zakon o lokalnim izborima. Vi ste to pokazali na sednici Skupštine grada Kragujevca u petak. Vi ste svesno, kao predsednik Skupštine grada Kragujevca, kršili Zakon o lokalnim izborima.
I pored činjenice da ste imali jednoglasnu odluku Gradske izborne komisije, Odbora za mandatno-imunitetska pitanja i predlog odborničke grupe SRS da se aktiviraju ostavke, koje su prošle ova dva tela, bivšim odbornicima SRS i da se verifikuju mandati novih, vi ste uzdržavanjem od glasanja (što je zapravo glasanje protiv zakona i protiv Ustava) napravili situaciju u kojoj mi sada ta svoja prava ostvarujemo preko nadležnog okružnog suda. Kako su nam rekli, danas treba da očekujemo da dobijemo odluku po zakonu i da povratimo izbornu volju građana u Skupštini grada Kragujevca.
I ne samo da ste to uradili tog dana, koliko je vaše neznanje, a vi predsedavate Skupštinom grada Kragujevca... Zaista, dok god ste vi na tom mestu zahtevam strpljenje od svih odbornika i od građana Kragujevca, a da je to kojim slučajem neka funkcija koja proističe iz radne obaveze i radnog prava, verujte mi da bi ljudima bio potreban beneficirani radni staž najmanje jedna prema tri godine, jer moraju da trpe tu vašu torturu.
Pošto ste vi, gospodine Milaniću, u petak pokazali elementarno neznanje i nepoznavanje zakona i prava, vi ne treba uopšte više nikada da se javite dokle god sedite na grbači tog G17 tako prišljamčeni kao poslanik u Skupštini, i ovaj vaš Veroljub Stevanović koji to ne može da bude po zakonu i po preporuci nadležnog odbora, ali baš vas briga.
(Predsedavajući: Molim vas da završite.)
Kada treba da kršite zakon u tome ste veoma složni, ali videćete već u toku današnjeg dana odluku nadležnog suda, koji mora da vas upozori na to da ste (dobićete, na kraju krajeva, i presudu) kršili zakon i pokazali neznanje. U najmanju ruku, kada stigne odluka Okružnog suda u Kragujevcu o vraćanju odborničkih mandata kao moralni čin treba da podnesete ostavku, jer ste u petak svesno ušli u kršenje Zakona o lokalnim izborima.

Tri minuta i 55 sekundi. Gospodine Milaniću, nemate pravo na repliku, jer se gospođica Jovanović pozvala na repliku. Izvolite, gospodine Batiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. predloženog zakona potpuno negira ono što je trebalo da bude intencija zakonodavca. Član 7. znači vraćanje u sfere ideološko-političkih manipulacija i zloupotreba. Imajući u vidu činjenicu da je ministar policije sticajem okolnosti u ovom momentu Ivica Dačić, predsednik jedne političke stranke, i da će on, kako u zakonu piše, da rasporedi, postavi ili imenuje šefa te jedinice, onda je logično da će i on biti iz njegove partije, jer se traži samo mišljenje tužioca, a ne saglasnost tužioca. Ili, pak, ne da ga postavi direktor policije, što bi bilo elementarno.
Evo vam plastičnog primera. Gospođo ministarka, vi se sećate onog vremena našeg zajedničkog rada i kako je to izgledalo. Podsetiću vas. Pronađeni su milioni na računima u švajcarskim bankama tadašnjeg predsednika Vlade, predsednika Skupštine i jednog ministra koji je sad direktor neke moćne privatne klinike. To dobro znate. Mi nismo imali mehanizme, nismo imali adekvatnu zakonsku regulativu, nismo imali čak ni dovoljnu političku volju i uzalud smo se nervirali.
Znači, zar je realno očekivati da će ministar policije, ako se na udaru mogu naći ljudi iz njegove partije, a ovi su bili upravo eminentni članovi SPS-a, ili neke druge stranke sutra, koji će iz svoje partije imenovati rukovodioca te specijalne jedinice, zar je realno očekivati da će oni da vode finansijsku istragu protiv svojih članova? Pa neće. Ili protiv svojih sponzora, a to su danas u mnogim partijama najveći tajkuni u ovoj zemlji, a oni treba da budu meta ovog zakona?
Zbog toga je logično, da bismo se odmakli od ovih mogućih ideološko-političkih zloupotreba, da neminovno u izboru rukovodioca, kako je to u zakonu napisano - jedinice (a mene to podseća na rukovodioce jedinica za specijalne operacije i na sva ona zla bivšeg vremena), mora da bude pribavljena ili saglasnost tužioca ili da njega imenuje direktor policije uz mišljenje tužioca. Ovako jednostavno ne ide, jer to remeti svrhu zakona uopšte. Ovo je alfa i omega ovog zakona. Ako tako ostane, onda smo džabe krečili. Molim vas da jednu od ove dve stvari prihvatite.

Hvala, gospodine Batiću. Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Da se mi vratimo ovim našim amandmanima, oni su dovoljno široki da mogu da izdrže svaku vrstu rasprave pa i podsećanja dela opozicije na primedbe koje smo slušali već godinama.
Gospođo Malović, ovo je veoma važan amandman, još jedan pokušaj da na neki način vratimo smisao onome što bi zapravo trebalo da bude suština čitavog paketa zakona sa kojima je Vlada došla pred skupštinu.
Podsetiću vas na način na koji se biraju članovi agencije za borbu protiv korupcije: predstavnik predsednika Republike, predstavnik Vlade, predstavnik parlamenta, predstavnik advokata, predstavnik Vrhovnog suda, predstavnik udruženja novinara, predstavnik Državne revizorske institucije, praktično, većina institucija koje antikorupcijska agencija treba da kontroliše šalje svoje predstavnike u agenciju.
Kada je u pitanju ovaj zakon, ukazali smo vam na probleme. Ministar, politička funkcija. On bira prvog čoveka jedinice. Tužilac, na predlog Vlade. Žestoka kritika iz EU, Venecijanska komisija, Savet Evrope; verovatno ćemo morati da menjamo Ustav pre nego što uđemo u EU.
Onda imamo novi nivo, a to je Direkcija za upravljanje tom imovinom, ministar pravde. Koncentracija vlasti je neverovatna u ovom paketu zakona. Previše je izražena da bi onda vlast mogla da odgovori toj ulozi, jer korupcija ima uporište u vlasti, ne u opoziciji. To je tako.
Gde postoje oni nivoi depolitizacije koji bi mogli da osnaže poziciju države u borbi protiv korupcije? Recimo, u direktoru policije koji se formalno bira na pet godina i koga je nemoguće smeniti ukoliko ne dođe do nekih krupnih kršenja zakona koja su preduslov pokretanja postupka njegove smene.
Mi odbijamo saglasnost tužilaštva. S druge strane, ne dopuštamo direktoru da imenuje prvog čoveka jedinice nego to radi ministar.
Isto to se dešava na drugim nivoima - prevelika koncentracija izvršne vlasti u toj borbi protiv korupcije. To samo po sebi otvara mogućnost zloupotreba. Da li smo ih imali u prošlosti? Da, jesmo. Pre godinu dana je okružni tužilac iz perioda naše vlasti, gospodin Terzić, optužen post festum, praktično pet godina posle podizanja optužnice za ubistvo predsednika Vlade protiv "zemunskog klana". On je optužen da je bio pripadnik "zemunskog klana". Uhapšen je poslednjeg dana svog mandata u Specijalnom tužilaštvu. Današnji vršilac dužnosti republičkog tužioca Radovanović ga je optužio za tako nešto. Kako se završio taj proces? Tako što je danas bivši tužilac Terzić optužen za drugo delo i sudi mu se pred sudom u Smederevu. Ništa od organizovanog kriminala, ništa od Specijalnog suda. Gruba zloupotreba te institucije koja nas danas navodi na ovakvu inicijativu. Mnogo više pažnje mora biti posvećeno kako bi se suzio prostor za zloupotrebe.
Velika afera u Ministarstvu odbrane. Tu aferu su pokrenuli visoki vladini zvaničnici. Kako se završava? Tako što se iz Specijalnog suda predmet seli pred sud u Zrenjaninu, tako što se aktuelnom ministru Daviniću skidaju sada tačke optužnice taksativno. Iole upućena javnost zna da će se taj proces završiti ili zastarevanjem ili oslobađajućom presudom, jer je, pre svega, taj proces bio motivisan političkim obračunima. Sad zamislite ove instrumente koje će imati na raspolaganju vlast u funkciji nekog novog obračuna, i posledice svega toga.
Morate nam dopustiti da mi na neki način damo dodatni kredibilitet opravdanoj inicijativi Vlade koju mi prepoznajemo u nameri da se bori protiv korupcije. Ako se borba protiv korupcije svede na korišćenje instrumenata koji su mimo svake institucionalne kontrole, praktično monopoli vlasti, onda će i ta borba protiv korupcije biti zapravo sušta suprotnost onome što treba da bude jer je nepravedno očekivati da će se vlast sama protiv sebe boriti.
Da ne iznosimo sada ovde brojne primere, ne mislim da ih vi podržavate i ne mislim da ih podržava većina u Vladi, ali postoje apsolutno neprihvatljivi primeri koji nas danas obavezuju da skrenemo pažnju - makar pozitivno mišljenje tužioca. Ako sam pogrešio za saglasnost u borbi protiv organizovanog kriminala, to je samo zbog toga što znam da je Ministarstvo pravde davalo saglasnost na zahtev specijalnog tužioca kada su vršena imenovanja. Davana je saglasnost, ministar pravde je potpisivao saglasnost, ne mišljenje, jer se onda tu preuzima i dodatna odgovornost.
Ako se taj proces toliko monopolizuje, onda će to biti jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova i ministra i onda on ne može očekivati od nas da mi respektujemo jednu takvu jedinicu. Ovaj zakon koji mi donosimo biće samo još jedan od pokušaja da se na neki način tretira problem, ali bez spremnosti da se uđe ozbiljno u taj problem.
Mi vrlo dobro znamo da je korupcija ovde oblik života, a ne hir pojedinaca. Kad bi to bio samo hir pojedinaca, onda bi to bilo nešto drugo. Pogledajmo samo šta se dešava sa rebalansima budžeta i sa primanjima ljudi zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Ministarstvo pravde nije dalo saglasnost za plate koje su isplaćivane u lokalnoj samoupravi, a plate su najčešće mizerne. Mi tražimo od ljudi koji vode ključne resore u lokalnoj samoupravi... Recimo, govorim o resoru urbanizma koji je sada predmet ozbiljnih kritika i zloupotreba; ljudi rade u sekretarijatima za 25.000 - 30.000, donose odluke od kojih zavise milionske investicije, a država nema snage da odgovori njihovim materijalnim potrebama. Onda se na kraju čudimo zbog toga što pre ili kasnije neko uradi nešto za šta je očigledno da se radi na mnogo višim nivoima.
Ako želimo efikasnu borbu protiv korupcije mora postojati sistemski pristup, država mora početi da štedi, mora razdvojiti rad od nerada. I, naravno, paralelno sa tim, država mora shvatiti da je veća od same vlasti. Mi smo ovde u parlamentu ravnopravni i ako se borimo zajedno protiv korupcije, dajte onda više prostora za tako nešto. Mi ne želimo ovde da dajemo legitimitet jednom zakonu koji će se na kraju svesti na neuspeh. To je ono ka čemu u ovom trenutku klizimo zbog čitavog niza problematičnih rešenja: jedinica, praktično, pod vladinom kontrolom, uprava pod vladinom kontrolom, tužilac pod vladinom kontrolom; pa, onda to ne može da bude nezavisna agencija. Kada se formiraju agencije onda se podrazumeva da su te agencije nezavisne od izvršne vlasti.