S obzirom na to da je 13,50, određujem pauzu do 15 časova.
(Posle pauze, 15,05.)

Nastavljamo rad. Saglasno članu 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad i posle 18 časova, i to do završetka pretresa u pojedinostima o započetoj tački dnevnog reda. Takođe, veći broj poslanika se interesovao da li ćemo raditi. Da, i sutra i prekosutra ćemo raditi po ovim tačkama dnevnog reda. Naravno, ako ne završimo sutra.
Po Poslovniku, izvolite, reč ima Ivan Andrić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, javljam se po Poslovniku. Prekršen je član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, i to deo koji kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Dozvolite mi da vas podsetim, iako smo juče preko sat vremena, na kraju radnog dana, pričali o tome, Poslanička grupa LDP-a je tražila nekoliko puta od Petra Škundrića, ministra za energetiku, odgovor na nekoliko pitanja koja su direktno vezana za poskupljenje gasa u Srbiji. Mi smo tražili da čujemo odgovor, odnosno objašnjenje o najvažnijim pitanjima, a to je ekonomska opravdanost poskupljenja gasa, struktura troškova cene gasa, ili struktura cene gasa, zatim, da li postoji posrednik u kupovini gasa i zašto taj posrednik postoji, kolika je provizija koju posrednik dobija za to što prodaje gas, kao i najvažnije pitanje, a to je ekonomska opravdanost te cene. Danas koristimo priliku da dodamo još nekoliko.
Javio sam se po ovom članu Poslovnika zato što je ministar bio dužan da u roku od 30 dana odgovori na pitanje narodnih poslanika.
Međutim, nikakav odgovor nije stigao do danas. Juče smo uputili još jedan zahtev, iako to nigde ne stoji. Taj smo zahtev danas uputili formalno, a to je, pozivajući se na član 199. stav 2. – da predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe, najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi Republike Srbije odgovarati na poslanička pitanja u vezi s nekom aktuelnom temom. Ne znam, gospođo predsedavajuća, da li je vama preneseno, s obzirom na to da niste sinoć vodili sednicu. Mi smo tražili od predsedavajuće, odnosno predsednika Narodne skupštine, da danas u Skupštinu Srbije pozove gospodina Petra Škundrića, ministra energetike, koji bi odgovarao poslanicima o nečemu za šta mislim da 90% poslanika ovog parlamenta smatra da je najaktuelnija moguća tema u ovom trenutku.
Dakle, nikakav odgovor nismo dobili. Nama je rečeno da mora u pisanoj formi da se podnese zahtev. Mi smo i to uradili. Moram da kažem da član 199. ne podrazumeva nikakvu pisanu formu, pošto se ne radi o poslaničkom pitanju, već o odgovoru ministra na naša pitanja. Molim vas da mi sada odgovorite da li vam je preneseno, da li ste to uradili, a ako niste, da li je moguće da sutra gospodin Petar Škundrić dođe u ovu skupštinu i odgovori na ovo pitanje, ili u nedelju, svejedno. Hvala.

Zahvaljujem. Vaše pitanje je prosleđeno Vladi, odnosno resornom ministru i očekujem odgovor. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi s povredom člana 27, a zbog povrede člana 200. ovog poslovnika.
Gospođo Đukić-Dejanović, moram da vas podsetim da smo 5. septembra imali u ovoj sali skupštinsku raspravu vezanu za ratifikaciju Sporazuma, naftno-gasnog, s Ruskom Federacijom. Tada sam postavio s ovog mesta pitanja ministru energetike. Ministar energetike je s mesta dobacio da će mi na ta pitanja odgovoriti. Nakon završetka mog obraćanja, vi ste s tog mesta rekli da će odgovori na pitanja koja sam postavio biti dostovljena svim poslanicima.
Dvadeset dana nakon toga sam vas podsetio da je, u skladu sa članom 200. ovog poslovnika, faktički, istekao rok u kom je ministar morao da mi odgovori. Trebalo je da odgovori u roku od osam dana, osim ukoliko su pitanja koja su mu postavljena veoma složena i zahtevaju duži rad. Tada sam vas opomenuo da je rok 30 dana. Vi ste rekli, ne brinite, stići će vam odgovori na pitanja.
Danas je 41. dan od kada sam postavio ta pitanja i juče smo ovde pokušali tu temu da načnemo. Vaša desna ruka, odnosno gospođa Čomić, prvo mi je oduzela reč, nije dozvolila da se obratim. Međutim, nakon toga smo uspeli da obrazložimo o čemu je reč.
Molim vas da iskoristite svoj autoritet da se primenjuje ovaj poslovnik i da dobijemo odgovore na pitanja koja smo postavili. To su pitanja: zbog čega je uveden posrednik u trgovini gasom, koji je vlasnički udeo u tom preduzeću "Jugorosgasa", koje je sve beneficije dobio "Jugorosgas"? Zbog čega je provizija 5%? Ako su to pitanja na koja ne smemo da dobijemo odgovore, bar da dobijemo takav odgovor da znamo da ne smemo da postavljamo pitanja.
Razlog zbog čega sam juče to ponovo pokrenuo nije samo moje poslaničko pitanje, nego i situacija u našoj državi. Poskupeo je gas 60%. Vaš partijski kolega, ministar Škundrić, ministar energetike, na pitanje zbog čega gas poskupljuje 60%, rekao je, ne znam, ja sam samo ministar, i ja koristim gas i na mene se to odražava.
Neću da ulazim u to kolika su njegova primanja, a kolika su primanja gospode koja rade u ovoj skupštini, koja su mi danas prišla i rekla – svaka čast na otvorenoj temi, plaćam gas 10 hiljada. To je tehničko lice koje radi u ovoj skupštini.
Hoću da vam kažem da je tema strahovito vruća, da je neophodno da ministar Škundrić dođe ovde i objasni narodnim poslanicima i javnosti zbog čega je gas skočio 60%.
Samo još jednu stvar moram da istaknem, veoma mi je drago što se ovoj ideji da se sazna zbog čega je gas skočio 60% pridružila i jedna partija iz vladajuće koalicije, tačnije, Liga socijaldemokrata Vojvodine. Nadam se da će i ostali iz vladajuće koalicije shvatiti značaj ovog pitanja i da ćemo napokon videti ovde ministra energetike Škundrića da nam odgovori na pitanja koja, zaista, interesuju sve građane ove države.

Ministar je bio dužan da vam odgovori u roku od 30 dana, potpuno ste u pravu. Danas ću ponovo potaviti pitanje, uz konstataciju da niste dobili odgovor u vreme koje je predviđeno Poslovnikom.
Gospodin Ivan Andrić.

Poštovana predsednice, mislim da se nismo dobro razumeli. Mi, naime, sumnjamo u volju ministra da će on na to pitanje da odgovori ili, ako odgovori, danas to pitanje ima potpuno drugi smisao, kao i odgovor, nego 5. septembra. Zbog toga mislimo da više nije dovoljno da on odgovori u nekakvoj pisanoj formi, koju mi unapred znamo. Nećemo biti zadovoljni, zato što se pitanje proširilo, jer tada, kao ni 90% građana ove zemlje, nismo bili svesni da je takvo poskupljenje moguće.
Vi niste bili tu, pretpostavljam da su vam preneli, poskupeo je gas u utorak, ako se ne varam, 60%, pri čemu to poskupljenje nije linearno, tako da su se javile razne komplikacije u društvu. Jutros sam imao razgovor s predstavnicima poljoprivrednika iz Vojvodine i dozvolite da vam to ilustrujem jednim primerom.
Naime, 60% poskupljenja gasa se odnosi na domaćinstva koja gas koriste direktno, a na one koji su priključeni na tzv. daljinski sistem grejanja se odnosi poskupljenje od 30%. Tako se sada građani Vojvodine nalaze u nekoj čudnoj situaciji, a to je da je ljudima koji žive kuća do kuće, jednoj porodici gas je poskupeo za 60%, što u njihovom konkretnom slučaju znači da će ga plaćati oko 18.000 dinara mesečno, a drugoj kući, koja je sticajem okolnosti priključena na tzv. daljinsko grejanje, to poskupljenje se odrazilo samo 30%.
Ja, takođe, mogu da kažem da mi nismo zadovoljni tim daljim odlaganjem. Gospodin Maraš vas je podsetio, mislim, pre dve nedelje, da smo mi to pitanje o ceni gasa postavili. Međutim tada ste vi odgovorili na isti način. Ne sumnjam u vašu dobru nameru, ali, prosto, mi ne očekujemo od gospodina Škundrića sada odgovor, niti taj odgovor može biti toliko jednostavan da može da se pošalje na listu papira. To bi nam pre izgledalo kao nekakvo izbegavanje odgovora.
Zbog toga tražimo, ja ću ponoviti još jedanput, da, po članu 199. Poslovnika Narodne skupštine, pozovete ministra, što je vaša poslovnička obaveza. Ukoliko je potrebno, mi ćemo skupiti podršku drugih poslaničkih grupa. Siguran sam da bi za tako nešto pružile podršku. Znači, predsednik Narodne skupštine je dužan da na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca odredi dan kada će neki ministar iz Vlade odgovarati na poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom. Ne znam da li postoji aktuelnija tema od ove.
Kao što znate, juče je gradonačelnik Beograda, zbog poskupljenja gasa i mazuta, tražio da poskupe i komunalne usluge u Beogradu. Dakle, mi se nalazimo pred lancem poskupljenja. Građani te odgovore očekuju od nas. Da bismo mogli te odgovore da damo, ili da bi celoj javnosti bilo jasno – zašto toliko poskupljenje, mislim da bismo morali da imamo jedan otvoreni razgovor s ministrom. Hvala.

Zahvaljujem.
Na čl. 34. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici na osnovu čl. 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, konkretno, na čl. 34. stav 3. ovog predloga zakona.
Svi prethodni govornici, odnosno članovi ovog predloga zakona, tretirali su onaj deo, barem do sada, kada se još ne zna da li je neko, konkretno, izvršio krivično delo, da je to ustanovljeno presudom i da je iz toga proistekla neka korist.
Ovaj član zakona jeste onaj član koji je došao do one tačke, u tom postupku, gde je potpuno jasno ustanovljeno da je dotično lice izvršilo krivično delo za koje je pravosnažnom presudom osuđeno i da je ustanovljeno da je iz tog krivičnog dela proizišla korist.
Amandman koji sam podneo traži da se stav 3. iz ovog člana 34. briše. Zašto? Predlaže se brisanje ovog stava jer je u suprotnosti s osnovnim intencijama ovog zakona – da niko ne može imati koristi od izvršenog krivičnog dela. Takođe, predloženo rešenje može biti predmet zloupotreba u praksi.
O ovom amandmanu Vlada je zauzela stav i dala objašnjenje – da ne prihvata amandman, iz razloga što je odredbom čl. 34. st. 3. Predloga zakona data samo mogućnost da sud svojom odlukom o trajnom oduzimanju imovine ostavi deo imovine, ako bi bilo ugroženo izdržavanje vlasnika, odnosno lica koje je on dužan da izdržava. Sud bi mogao, odlukom, da ostavi samo najnužniji deo imovine neophodan za izdržavanje, u skladu s odredbama Zakona o izvršnom postupku.
Sada ću da vam kažem da je ovo potpuno neprihvatljiv i neprimenljiv zakon. Vi ste slušali o svim onim pripremnim članovima, koji su pričali o tome kako treba postupiti u trenutku dok se još ne zna, koliko treba da traje taj period dok se ne ustanovi da je neko lice izvršilo krivično delo, da presudom bude potvrđeno itd., pa se onda vodi briga da se imovina tog lica koje je izvršilo krivično delo, do konačne odluke, pazi, da se on izdržava itd., i onda smo na kraju došli do ove pozicije.
Sada, da pitam. Prvo, ovaj zakon se neće odnositi podjednako na sve građane u ovoj državi. Vi znate da u ovoj državi postoje mnogi koji su se u nizu godina unatrag nakrali, i to na nivou, što je nezamislivo za jednog običnog i normalnog čoveka. Šef naše odborničke grupe je ovde samo otvorio vrh one sante leda, gde je ''žuto preduzeće'', od kako je na vlasti, odnosno ovih poslednjih osam godina, otvorilo mogućnost da se enormno bogate pojedinci, koji su svoj deo kapitala, osnivačkog kapitala za razne poslove u koje su posle ušli, verovatno, stekli vršenjem krivičnog dela.
Pogotovo u poslednje vreme, pominjući ovog Krištoa, pa i neke druge, i ja ću ih pomenuti, videćete poentu, činjenica je da u našem društvu, pod rukovodstvom Demokratske stranke i ''žutog preduzeća'', mnoga krivična dela, na volšeban način, ne dođu do ove pozicije o kojoj sada pričam, tj., ne izrekne se ta presuda, mnogi budu opomenuti na vreme i pobegnu iz ove države.
Ja ću vam skrenuti pažnju da imamo slučajeve Janjušević, Kolesar, Radulović, pa onda onaj nesrećni direktor Elektrodistribucije, koji je 50 stanova sebi pribavio, pretpostavljam da nije mogao na pošten način to da uradi – oni nikada neće doći pod udar ovog zakona.
Sistemski bi trebalo rešiti, da zakon bude rešen na drugi način, da se svi građani u ovoj zemlji tretiraju podjednako. Mi imamo primere da običan svet, obični ljudi, u nekim svojim životnim problemima, u ovoj tranziciji u kojoj je država, dolaze pod udar mnogo oštrijih i restriktivnijih zakona. Ja ću dati nekoliko primera.
Recimo, ako ste se upecali zbog struje, kao što sam rekao pre neki dan, prodaće vam država stan. Daće ga na doboš i izbaciće vas iz vaše kuće, stana, i vi ćete izmiriti dug prema državi, a to je jedna vrsta konfiskacije imovine, ili oduzimanja neke koristi, bez obzira na to da li je čovek posle toga u stanju dalje da živi.
U Predlogu ovog zakona, ovim članom, mi vodimo računa o nekima koji su se nakrali, i to debelo, vodimo mnogo računa o tome da li će oni, ovakvim rešenjem, da li će članovi njihove porodice, koji su, takođe, uživali u tekovinama onoga što je, recimo, glava porodice sebi pribavio čineći krivična dela, biti oštećeni, i dolazimo u situaciju da one koji su time oštećeni nikada ne obeštetimo na pravi način.
U ovom članu zakona ne piše gde odlazi novac koji se bude uzeo na takav način. On odlazi, verovatno, u budžet i to će opet biti iskorišćeno da bi se omogućilo da neko drugi, na nekom drugom mestu, kupuje stolice, kupuje kašikice i slično, gde hiljade i hiljade evra odlazi na neke gluposti.
Narod u ovoj državi očekuje da ova skupština donosi zakone koji će da tretiraju njihove živote u ovom trenutku, njihove probleme, a ne da pravimo zakone u kojima će biti mnogo rupa, u kojima će oni koji imaju mnogo para, koji su se enormno obogatili, da nađu prostora u pravdi i ruci zakona.
Apelujem da se ovaj zakon ponovo razmotri. Narod očekuje da zakoni budu sažetiji, precizniji, da se na sve odnose potpuno jednako, da običan svet može da očekuje da svojim radom ne finansira tajkune, koji u ovoj državi godinama već kupuju sve što je vredno. Njihova preduzeća odlaze na doboš. To je jedna vrsta krađe.
Žao mi je što sada gospođa ministarka nije ovde, pretpostavljam da ovde ima još neko ko će ovo pomno poslušati. Nisam pravnik. Očekujem da vi iz pravosuđa malo poslušate, izađete na ulice, među narod, da malo poslušate i da ne ide sve po onome – pravda je jedno, a pravo je drugo. Narod očekuje da vi te dve stvari približite jednu drugoj, jer ono prvo znači život, a ono drugo znači skraćivanje tih životnih tokova.
Želim, takođe, da podsetim da je jednoj državljanki Srbije, Mari Popov iz Zrenjanina, na vrlo perfidan način oteta imovina, odnosno, o njoj država nije vodila računa na način kako će voditi o onima koji vrše krivična dela.
Gospođa Mara Popov je ušla u dug od 27.000 dinara prema Elektrodistribuciji u tom gradu. Bila je u teškoj materijalnoj situaciji, s bolesnikom u kući, i došla je u situaciju da, potpuno legalno, sudskim putem, po zakonima važećim za običan narod, njen stan od 67 kvadrata bude stavljen na doboš, bude prodan za 5.000 evra, i da posle toga gospođa bude isterana iz svog stana na ulicu.
Gospođa je došla u Beograd, odjavila se u Zrenjaninu, jer više tamo nije imala gde da spava. U Beogradu ne može nigde da se prijavi, jer niko neće da je prijavi. Gospođa ne postoji u ovoj državi, ni u biračkom spisku, nema biračko pravo, nema adresu, nema pravo da se vrati, da se javi u Centar za socijalni rad, jer tamo kao prvu stvar traže nadležnost po prijavi stana.
Iskoristiću pravo da gospođi predsednici Parlamenta dostavim dokumentaciju gospođe Mare Popov, pa neka gospođa predsednica nađe modalitete u zakonu i u okviru svog delovanja pomogne dotičnoj gospođi da izađe iz ovih problema. Takođe, sugerišem da se o ovom zakonu malo pomnije razmisli. Predlažem, čak, da se ovaj zakon povuče iz daljeg razmatranja, jer je veliki broj govornika danas skrenuo pažnju na to da je zakon pun rupa i rupica, koje će biti sigurno zloupotrebljene. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Maraš, po Poslovniku.