Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, javljam se na osnovu čl. 225. i 226.
Da bih mogao da obavljam dužnost narodnog poslanika, zahtevam odgovor, objašnjenje od Vlade Republike Srbije – ko i kako premijera Mirka Cvetkovića informiše o stanju u zemlji? Ovo pitanje postavljam iz razloga što je pre dva dana, povodom 100 dana Vlade, premijer Cvetković izrekao tvrdnju da je Vlada u proteklom periodu radila odlično, što je potpuno u neskladu sa činjenicama.
Radi kratkoće, radi uštede vremena, navešću samo nekoliko činjenica: inflacija u septembru – 11%, penzije povećane za 10%, ali je njihova realna vrednost ostala ista, gas je poskupeo 63%, telefon je poskupeo više od 100%, gradonačelnik Beograda je najavio znatno povećanje cena komunalija; uhapšen je i Haškom tribunalu predat Radovan Karadžić, na mitingu opozicije je ubijen jedan čovek, a policija je pretukla narodne poslanike; Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju smo džabe usvojili, ovi sa Zapada kažu – džabe ste krečili, Misija Euleks vrši dodatnu okupaciju Kosova; od obećanih najmanje 200 hiljada radnih mesta nema ništa.
Pored svega, to je za premijera odličan pet. Na osnovu toga zaključujem da premijer nije dovoljno dobro informisan i tražim odgovor na pitanje – ko ga informiše?
Koristim priliku da ukažem na još jedan problem, da se ne bih javljao drugi put, povodom povrede Poslovnika. Jutros sam bio na razgovoru kod predsednika opštine Velika Plana, Dejana Šulkića.
Čovek se hvata za glavu zbog zahteva građana da im odobri sredstva, da im odobri finansijsku pomoć za lečenje. O čemu se radi?
Radi se o tome što u Velikoj Plani 20% stanovnika nije obuhvaćeno zdravstvenim osiguranjem. U pitanju je 10.000 ljudi. U jednom gradu 80 kilometara udaljenom od Beograda, 10.000 ljudi nema zdravstvenu knjižicu i ne može da se leči. Uglavnom su u pitanju radnici, 6.000 radnika preduzeća iz Velike Plane, koja su u proteklih 10 godina, zahvaljujući, pre svega, vlasti DS-a, uništena. Radnici su isterani na ulicu, preduzeća stoje. Preduzeća se mogu privatizovati, predsednik opštine tvrdi da postoje uslovi da se izvrši privatizacija preduzeća, ali da se iz nepoznatih razloga ne ulazi u proces privatizacije.
Tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije, od nadležnog Ministarstva zdravlja, da li ima nameru da išta preduzme u pogledu rešavanja ovog problema? U pitanju je 10.000 ljudi u Velikoj Plani koji nemaju zdravstvenu knjižicu i ne mogu da se leče. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodin Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, reklamiram povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislim da ne možemo lako da pređemo preko zahteva Poslaničke grupe LDP-a da u Skupštinu Srbije dođe ministar energetike gospodin Škundrić, kako bi nam konačno dao odgovore o poskupljenju gasa za 60%. Izuzetno je važno da znamo koja je struktura cene tog gasa, kolika je uvozna cena tog gasa, jer ako pređemo lako preko ovog poskupljenja, doći ćemo u situaciju da ćutimo i o poskupljenju telefonije, da sutra, možda, ćutimo i o poskupljenju struje. Sve to doprinosi da dođe do povećanja inflacije.
Smatramo da možda i nije bilo potrebe da se poveća cena gasa za 60%, jer, ako povećamo cenu gasa za 60%, doći će do linearnog povećanja i provizije za posrednika u ovom poslu.
Zahtevamo da ministar energetike što pre dođe, kako bi mogao da da odgovore na ova pitanja. Hvala.

Gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100, da bih ukazao na povredu člana 27. Poslovnika.
Mi više nećemo, kao poslanička grupa, raspravljati o ovoj temi, ali očekujem od vas, gospođo predsednice, da o ovome razgovaramo s gospodinom Škundrićem. Prilično će teško, u popodnevnom delu rasprave, biti moguć razgovor o amandmanima, jer ovde nema ministarke, tako da ne znam s kim mi, kao poslanici, treba da razgovaramo o tome.
Želim da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, zašto je ovo važno kroz jedan primer. Tokom razgovora u kojima je naš državni pregovarački tim pokušavao da pronađe argumentaciju za očuvanje Kosova u okvirima Republike Srbije, na jednom od susreta u Beču, naši pregovarači su tražili od albanske strane vraćanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi. To je bio jedan od zvaničnih zahteva tokom tih pregovora.
Naišli su na argument s kojim ne bih želeo da se Republika Srbija ikada više ponovo sretne. Albanska strana je pitala predstavnike našeg pregovaračkog tima – zašto predstavnici Srbije, tamo su nastupali, pre svega, kao predstavnici srpskog naroda, traže od kosovskih zvaničnika i kosovskih institucija da poštuju Srpsku pravoslavnu crkvu više od same Srbije, odnosno zašto se od Albanaca traži da sad urade nešto što pre toga nije bila spremna da uradi srpska država?
Pitam vas – na šta će ličiti rasprava o ceni gasa za pet ili deset godina, kada ta pitanja budemo postavljali nekom ko sedi u Moskvi, ako ministar za energetiku, koji sedi na 500 metara od Skupštine Srbije, dva dana sluša o čemu govorimo i dva dana ignoriše potrebu susreta s poslanicima?
Hajde da kažemo da, možda, postoji ekonomsko obrazloženje ovako visoke cene gasa, nove cene, da to obrazloženje, s jedne strane, uporište ima u poremećenim cenama na međunarodnom tržištu, koje se formiraju periodično, pa, čak, i nekada kada dođe do pada cene nafte, mi plaćamo one cene po kojima smo kupovali tu naftu ili gas pre nekoliko meseci, kada je kubik gasa ili barel nafte imao znatno višu cenu.
Moram da vas pitam, gospođo predsednice, kada i ko je to odlučio da se od 50% udela u zajedničkoj firmi koju su formirale srpska i ruska država, državne kompanije NIS i Gasprom, pola udela Srbije proda austrijskoj kompaniji? Ko je doneo tu odluku? Ovde nam je ministar rekao da on to ne zna i da Ministarstvo tako nešto nikada nije odobrilo. Ko je doneo odluku 2007. godine da se to uradi? Da li shvatate o čemu se ovde radi?
Ako ekonomska cena mora da bude izražena kroz poskupljenje od 60%, hajde da vidimo da država stegne kaiš, jer mogu da se definišu kategorije stanovništva koje će biti pošteđene poreza, ili država misli da uvek mora biti novca za nju i za cene koje ona formuliše, a da će građani to plaćati tako što će se grejati, a neće se hraniti.
Nadam se da ćemo se, pre ili kasnije, u potpunosti vratiti temama koje su važne za svakodnevni život, da više nećemo trošiti energiju na rasprave o Kosovu, Hagu, da će ta teška pitanja, koja su iskopala rovove ovde, po Parlamentu, na neki način biti rešena, ali da ćemo onda morati da raspravljamo o ovome.
Kada je srpska država odlučila da 50% svog vlasništva u kompaniji koja je formirana zajedno s ruskom državom prepusti austrijskoj kompaniji?
Zašto je to važno? Zato što smo usvojili, mi za to nismo glasali, ali većina jeste, u Skupštini, Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom. Tu dolazi i do preplitanja nadležnosti.
Preduzeće koje postoji, koje nam je ispostavilo nove fakture i povišicu od 60%, nadležno je za projektovanje, izgradnju i finansiranje radova gasovoda, za eksploataciju i prodaju prirodnog gasa, koji se transportuje tim gasovodima, potrošačima u SRJ, tj. ovde, kod nas u Srbiji, i za eventualni tranzit prirodnog gasa preko teritorije, kako bi se povećale isporuke prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Srbiji, regionu, Evropi itd.
Koliko će ostati novca Srbiji kada pola od onoga što Srbija dobije treba da da nekoj austrijskoj firmi?

Vreme.

Ko je to odlučio? Da li shvatate koliko su ovo ozbiljna pitanja? Da li shvatate da samo ovaj odgovor Ministarstva energetike pred nas postavlja pitanje revizije Sporazuma za koji smo glasali?
Mislim da su ljudi iz opozicije, koji su glasali, glasali u najboljoj nameri, iako se mi ne slažemo. Ne mislim da ste bili kupljeni od nekoga da glasate za ovaj sporazum. Mislim da ste verovali u ono za šta ste glasali. Evo sada nešto što direktno demantuje Sporazum od pre mesec dana. Veliki problem.
Samo nam omogućite raspravu o tome na vreme, u naredna dva, tri, pet dana, samo kontaktirajte ministra i recite, onda možemo da razgovaramo o zakonima i amandmanima. Ako nema ministarke, ne znam kako ćemo to da radimo.
Ovo je, gospođo Đukić, zaista, skandal. Ne optužujem ministra Škundrića za ovaj ugovor, nije tada bio u Ministarstvu, ovo je 2007. godina, ali on je naš sagovornik o ovom pitanju. On je branio, s potpredsednikom Đelićem, Energetski sporazum.
Ko o tome odlučuje? Ovde je DSS, G17, nikad Skupština o tome nije razgovarala. Ko je vlasnik ove firme? Hajde to da raščistimo i radićemo normalno.
Više ne učestvujemo u raspravi o ovom pitanju, samo vas molim da nam odgovorite što pre – kada ćemo razgovarati s ministrom o ovome? Hvala.

 Zahvaljujem.
Odgovor sam dala. U kontaktu s ministrom Škundrićem, ocenićemo da li će doći u Odbor ili će se obratiti ovde.
U svakom slučaju, dva dana rasprave, vaših poziva i pitanja, koja, zaista, duboko zadiru u standard građana, iziskuju njegovu komunikaciju sa Skupštinom.
Reč ima Srboljub Živanović, o amandmanu. Imate još četiri nepuna minuta, ali završite slobodno to što ste planirali.

Dame i gospodo poslanici, moram da vas obavestim, već su počele da deluju te vaspitne mere, tako da ću još sad pomenuti njegovo ime, građanina Tomislava Nikolića, da bih upoznao građane Srbije i vas poslanike da je to gospodin otpad broj jedan. Prolazeći pored mene, rekao je – ja sam lopov. To znači da ja njega više neću nazivati malim lopovom, već, ubuduće, da je veliki lopov.
(Zoran Krasić, s mesta: Znači, priznao je.)
Da, priznao je. Ali, ono što je vrlo bitno, gospodo poslanici, čini mi se da ovim zakonom hoćete da prevarite građane, da opet uvijete sve ove vaše kriminalne operacije u oblandu.
Čini mi se da je ova vlada i ova vlast, u stvari, jedan veliki brend Srbije. Veliki je brend zato što u njoj sede veliki kriminalci, lopovi, mafijaši i vi hoćete, verovatno sa 67 ovih članova, da ih zaštitite.
Ne znam zbog čega ste napisali toliko u ovom zakonu, kada je to bilo potrebno samo u jednom ili dva člana, da konstatujete ko je lopov, ko je kriminalac.
Jer, moram vam reći da ste od 2000. godine, dolazeći na vlast, imali kao glavnu tezu, glavnu floskulu – borbu protiv korupcije, kriminala i lopova. Navodno, sav onaj period od devedesetih godina naovamo bio je pokriven baš tim teorijama kojima ste se vi služili.
Dame i gospodo, sada kada 50% građana Srbije gladuje, kada ne zna kako će ujutru da nahrani svoju decu, vi donosite ovaj zakon koji treba da zaštiti, u stvari, lopove. Sve što ste u ovim članovima napisali, to je, u stvari, zaštita kriminalaca i lopova.
Svoje izlaganje treba da fokusiram u jedno 10, 11 tačaka. Prvo, jedan od najvažnijih faktora kriminala i korupcije jeste privatizacija. Ovde sede ljudi, bivši ministri, koji su izveli najveću kriminalnu operaciju, a to je privatizacija u Srbiji; to je gospodin Vlahović. Vi treba da odmah oduzmete sve ono što je on pokrao u Srbiji.
Dame i gospodo, pitam vas, šta je sad s ovim savetom za borbu protiv korupcije? Kako je on funkcionisao, sad, odjednom, taj savet više ne funkcioniše?! Koliko je puta taj savet podnosio prijave Vladi i ministarstvima? Da ne govorimo o kriminalu, čuli ste od mojih kolega kako je kroz Srbiju taj kriminal tekao.
Ja ću vam reći kako kriminal teče po pojedinim opštinama, kao što je to opština Šabac.
Vidite da je direktor, odnosno predsednik Privredne komore, Veselinović Radosav, oteo firmu ''Galeb'', odnosno ''Metaloplastiku''.
Nisam ga odavno pomenuo, ali sada ga pominjem baš zbog toga što bi trebalo da mu se oduzme sve ono što je kriminalno oteo od radnika ''Metaloplastike'', dame i gospodo. Da ne govorim o najnovijim prevarama u građevinskim firmama.
Vi ste počeli da se obračunavate s mafijašima, pa kažete – krenuli smo iz Zrenjanina, s nekakvim Kneževićem iz vaših redova. Tu ste stali. Bila je uka i buka jedno tri dana i tu ste se zaustavili, više ga ne pominjete. Navodno, to je zbog pravde, zbog suda...

Gospodine Živanoviću, govorite duže nego što bi trebalo.