...ovi sad su otišli korak dalje. Oni daju izjave iz Grčke. Ali, narod će da proceni ko je ko i da iza ove ujdurme stoji niko drugi do DS, odnosno njihova većina u izbornoj komisiji.

Tri minuta i trideset sekundi. Narodni poslaniče, dobili ste reč na osnovu čl. 100. stav 1, zato što ste želeli da govorite o povredi Poslovnika. U tri minuta, koliko je Poslovnikom određeno vreme da se istakne koji član je povređen, rekla sam vam – tri minuta vam je, molim vas, kažite koji član Poslovnika je povređen, a vi ste nastavili da govorite. Dakle, dobili ste reč bez osnova.
Na čl. 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Maraš, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, u čl. 49, predlagač zakona je predvideo da se najveći deo sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine i uplaćenih u budžet Republike Srbije, što iznosi 80%, koristi za finansiranje rada suda, tužilaštva, Direkcije i Jedinice.
LDP smatra da ovakvo rešenje nije dobro i da u zakonu treba izbeći svaku moguću sumnju o, eventualnoj, zainteresovanosti da se izvrši trajno oduzimanje imovine nekom licu iz razloga koji nisu zasnovani na potrebi da se otklone posledice teških krivičnih dela. Ako se zakonom predvidi da se ova sredstva direktno namenjuju organima koji imaju isključiva ovlašćenja da pokreću i vode postupak o oduzimanju, onda se može stvoriti štetan utisak da će ti organi biti, u izvesnoj meri, pristrasni u pogledu pravne sudbine lica koja tu imovinu poseduju i od kojih ona treba da bude oduzeta.
Mislimo da se predloženim rešenjem ugrožava kredibilitet tih institucija i da će one biti doživljavane kao organi koji se trude da na osnovu ovog zakona pribavljaju sredstva zarad svog budžeta.
Sudovi, tužilaštvo, organizacione jedinice policije i drugi zakonom formirani organi moraju se finansirati iz budžeta i uslovi za njihov rad ne mogu zavisiti od broja odluka kojima je oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela, niti od veličine ili vrednosti tako oduzete imovine.
Umesto osporavanog rešenja, LDP predlaže da se proširi domet odredbe dosadašnjeg stava 2. predloženog člana i da se ukupan iznos sredstava dobijenih prodajom oduzete imovine uplaćuje u budžet Srbije i koristi za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova i programa, o čemu će Vlada odlučivati.
Vlada je dosadašnjim stavom 2. predvidela da se samo petina sredstava obezbeđenih prodajom oduzete imovine usmeri na finansiranje određenih ustanova. LDP smatra da je mnogo korisnije ova sredstva usmeriti u konkretne projekte, čijom realizacijom će biti postignuta mnogo veća i značajnija javna svrha. Ta svrha bi morala da bude i jedan od ciljeva raspolaganja imovinom oduzetom u predviđenom postupku.
Ima primera u uporednom pravu da sud ili direktor mogu da odrede namenu tih sredstava. Tako je u Italiji, gde se sredstva usmeravaju institucijama ili projektima čiji su korisnici pripadnici ugroženih grupa, kao što su ''sigurne kuće'', vozila za invalide itd. Stav Saveta Evrope je da će samo tako oduzimanje imovine imati veći značaj za javnost, tj. bolje se vidi smisao i značaj borbe protiv korupcije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, da pojednostavimo stvari u vezi s ovim članom 49. Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Faktički, mi ovde imamo jedan sukob interesa. Sukob interesa se sastoji u tome što, s jedne strane, imamo tužilaštvo, sudstvo, imamo Direkciju i specijalizovanu jedinicu, koji su nadležni da započnu, sprovedu i okončaju ceo postupak oduzimanja imovine u slučaju da je ista proistekla iz krivičnog dela
Kada se ceo taj postupak završi, imovina koja je realizovana na taj način, u stvari, korist koja se realizovala na taj način što je prodata ta imovina, uplaćuje se u budžet Republike Srbije, ali čiji su korisnici, 80%, upravo ovi koji su sproveli celokupni postupak oduzimanja i prodaje te imovine. Dakle, automatski se pojavljuje jedna sumnja u pristrasnost ovih organa koji su sproveli ceo postupak.
Znate, loše rešenje u zakonu je često gore od nepostojanja bilo kakve regulative za rešavanje određene problematike. Kao najsvežiji primer, navela bih onaj osveženi član 2, amandmanom osveženi član 2. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju, koji je napravio takav haos u Skupštini da smo juče celo popodne raspravljali o tom nekom rešenju koje je iznađeno od strane Vlade i predlagača zakona.
Prema tome, ne bi bilo dobro da za veoma kratko vreme opet dođemo u situaciju da ovu odredbu zakona, ukoliko ovaj zakon usvojimo, moramo da menjamo, jer nije dobro rešenje da se isti oni koji gone, sprovode postupak i realizuju oduzimanje imovine, na kraju, i okoriste.
Budžet Republike Srbije finansira i tužilaštvo, i sudstvo, i Direkciju, najverovatnije će i Jedinicu finansirati, pa nema potrebe da na ovaj način u zakon unosimo ko je taj većinski korisnik ovih sredstava. Bilo bi mnogo celishodnije da korisnici budu, upravo, te službe koje se bave socijalnim pitanjima, zdravstvom i slično, a, inače, takva je praksa i u zakonodavstvima Evropske unije. Prema tome, zaista, apelujemo da se ovaj amandman usvoji ovako kako ga je predložila LDP.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, sada sam u dilemi. Javio sam se da diskutujem o amandmanu na član 43. i predsednica Skupštine me je registrovala. Mi nismo iskoristili 15 minuta da diskutujemo o tom amandmanu, iako nismo dali amandman. Vi ste ušli i prešli ste odmah na naše amandmane na član 49.
Sad vi izaberite, da li da, po Poslovniku, kažem ono što sam mislio da kažem o amandmanu gospodina Spasojevića, jer su o našem amandmanu rekli prethodnici i ja nemam šta da dodam. Po mom sudu, prekršili ste član 141, niste nam dali vreme koje nam pripada po Poslovniku da diskutujemo o amandmanu.

Izvolite.

Dakle, samo nekoliko napomena na taj član 43. i na amandman gospodina Spasojevića.
Skrenuo mi je pažnju njegov amandman, priznajem da smo propustili taj stav 2. tog 43. člana – pokretna imovina se prodaje po istoj ili višoj ceni od procenjene vrednosti koju je odredila Agencija.
To znači da je moguća ovakva situacija. Direkcija određuje cenu imovine koja je oduzeta, određuje vrednost koja ide na aukciju. S druge strane, u optužnici po kojoj se sudi tom licu koje je učinilo krivično delo mora da stoji nekakva vrednost imovine. Pretpostavlja se i praksa je da to ne određuje sud, nego neko ko je nadležan da proceni imovinu, recimo, "Deloittetouche" .
Šta je sad moguće? Moguće je da lice bude optuženo za nekakvu štetu ili pribavljanje imovine, protivpravne imovinske koristi od, recimo, hiljadu nečega, a da Direkcija proceni da to vredi 100. To je jedna nelogičnost u ovoj prvoj rečenici drugog stava, koju gospodin Spasojević svojim amandmanom nije dirao, ali činjenica je da je moguća nesrazmera između onoga što piše u optužnici i, na kraju, cene po kojoj će se ta imovina prodati.
Gospodin Spasojević predlaže da se ova druga rečenica izbriše, da ako se dva puta ne proda na aukciji, ta imovina može da se proda neposrednom pogodbom.
Mi mislimo da je to dobar amandman, zato što je strašna analogija, koja mi pada na pamet, između ove dve rečenice, odnosno drugog stava i onog što se dešava.
Znate šta, neposrednom pogodbom, bez dve aukcije, prodat je NIS. Znači, imovina oduzeta jer je stečena kriminalnim delima prodaje se po mnogo strožoj proceduri, ovde predviđenoj, nego što se prodaje NIS. Da ne govorim o tome da se i cena tog NIS-a ne određuje, da se prodaje ispod onoga što je procenjeno.
Znači, mi ovde dozvoljavamo, stavom 2, da, uprkos tome što je Direkcija ocenila da nekakva imovina košta 100, neposrednom pogodbom, zbog dve propale aukcije, to može da se proda za 10. Nekako mi izgleda da je ta analogija prigodna i da zato, možda, treba prihvatiti amandman i izbrisati ovaj član, zato što nije u redu da se nešto što su kriminalci nelegalno stekli prodaje na način na koji se prodaje NIS.
A propo Putinovog citiranja od strane gospodina Šormaza, znate šta, kolege iz DSS-a, Euleks podržavaju i zemlje koje nisu priznale Kosovo. Drugo, Euleks se bavi pravom i pravdom, i to je u interesu Srba. Prema tome, ako je to, čak, i predsednik Tadić shvatio, bilo bi vreme da shvatite i vi.
Što se tiče primedbe da se Tadić bavi neovlašćeno i protivustavno spoljnom politikom, da, tu ste u pravu, zbog toga što u Ustavu piše da se Vlada bavi spoljnom politikom, a ne predsednik.
Kada je Putin u pitanju, takmičenje ko je veći Srbin podseća me na malu decu. Deca se takmiče ko je veći itd. Ovde je problem, ipak, kad pominjem već NIS, što ima većih Rusa nego što su sami Rusi.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.